Rad i podela rada
Rad je svrsishodna čovekova delatnost koja ima za rezultat proizvodnju i upotrebu materijalnih i duhovnih dobara.
Uključuje i svaku svesnu aktivnost kojom se osmišlja i popravlja ukupan čovekov položaj ili egzistencija.
Čovek stvara upotrebne vrednosti, uvećava ih/usavršava, i na racionalan način koristi.

Ekonomski aspekt: obuhvata profesionalnu delatnost kojom čovek ostvaruje egzistenciju za sebe i svoju porodicu. Ova vrsta rada je najbitnija, jer omogućava opstanak i prosperitet svakog radno sposobnog lica.

2a. Apstraktan rad: neproizvodni deo rada, mehaničke i instinktne funkcije čoveka.
2b. Konkretan rad: stvara upotrebnu vrednost, i materijalna dobra.
Ova dva tipa su uzajamno uslovljena i povezana.

3a. Proizvodni rad: rad koji je utrošen u cilju zadovoljenja neke ljudske potrebe.
3b. Neproizvodni rad: administracija, birokratske službe, uslužni sektor privrede, naučni sektor.
Ova dva tipa su isto uzajamno uslovljena i povezana.

4a. Složen  rad: obuhvata tip poslova za koje je potrebna obuka i dodatno školovanje.
4b. Prost rad: potpuno isključuje bilo kakve dodatne zahteve i veštine.

Podela rada je opšti, bitan i nužan društveni odnos u svim društvima.
Specijalizacija među proizvođačima
Tehnička podela rada, u kojoj je podeljen čovek na određene zadatke.

5a. Umni rad: obuhvata rad koji uglavnom iziskuje jake mentalne sposobnosti kod radnika.
5b. Fizički rad: podrazumeva posedovanje jakih fizičkih kapaciteta za obavljanje poslova.
Na odnosu inžinjera i zidara se primeti jasna razlika.
Rad predstavlja centralnu kategoriju, koja određuje nastanak čoveka i kulture. Svi aspekti života su afektovani radom, direktno ili indirektno.
Oblici ponašanja zaposlenog čoveka: osećaj samopoštovanja, sadržaj slobodnog vremena, kvalitet porodičnih odnosa, socijalni statusi...

Društvo i stanovništvo

 Kao statistička kategorija, stanovništvo predstavlja skupine ljudi, koje naseljavaju neku teritoriju na kojoj organizuju svoj društveni život.

Demografija proučava kretanje stanovništva kao složen društveno-istorijski proces.
Natalitetna eksplozija koja se pojavila posle Drugog svetskog rata nije ispraćena usklađenom proizvodnjom.


U nerazvijenim delovima sveta, reprodukcija stanovništva je nehumana i neracionalna, sa visokim natalitetom, ali i visokim mortalitetom (naročito dece). Ove populacije su mlade.

Sa druge strane, ekonomski razvijeniji delovi sveta, prate trend niskog nataliteta i niskog mortaliteta, sa veoma visokim kvalitetom života i jakom medicinskom negom i tehnologijom.
I još jedan kontrast, stanovništvo je veoma staro u proseku (više od 20% su +65g.)
Ovim zemljama preti opadanje stanovništva od 2050. God


Srbija: nizak natalitet, naročito Vojvodina.
Razlozi:
srednji standard. Žene se opredeljuju prvo za dodatno školovanje, zatim za posao pa tek onda za porodicu.
Teške materijalne prilike. Raniji scenariji dubokih ekonomsko-socijalnih kriza.
Urbanizacija, podstiče stvaranje manjih porodica, od 2 do 4 člana.
Ljudi postaju karijeristi.
Previše slučajeva abortusa zbog neplaniranja porodice.

U društvima koja se prenaseljena, ograničavanje na 1 dete u porodici dovodi do poremećaja polne strukture stanovništva.

Nepravedna raspodela moći i resursa:
20% ljudi vlada sa 86% novca , a ima 5% resursa.
80% ljudi vlada sa 14% novca, a ima 95% resursa.

Ekološki problemi
Prenaseljenost i potreba za većom industrijskom i poljoprivrednom proizvodnjom, rast gradova i industrijska revolucija, doveli su do dramatične neusklađenosti u odnosima čoveka i prirode.

Nastanak ekoloških pokreta
Još od 18. veka upućuje se na potrebu života  u saglasnosti sa prirodom i njenim zakonima.
Tvorac ekološke misli: Imanuel Kant.
Ekologija je i sociološka disciplina, koja proučava odnos čoveka prema drugom čoveku i kako se svi ophodimo međusobno i prema prirodi.
Dati više nego uzeti, i misli globalno, deluj lokalno

Današnji ekološki problemi:
Zagađenost vazduha, vode (rečne, pijaće, podzemne, morske), hemizacija tla, ugroženost lanca ishrane, iscrpljivanje prirodnih materija, ruda i izvora energije, posledice globalnog zagrevanja, uništavanje šuma i ostalih biljnih i životinjskih vrsta.

Ovi problemi dovode dalje do:
Otopljavanja lednika, i podizanje nivoa mora
Stvaranja ozonskih rupa i povećavanje svetske temperature
Pretvaranje obradivih površina u slane pustinje
Širenje peščanih pustinja
Erozije zemljišta
Zagađenost pijaće vode patogenim elementima
Promenu klime na globalnom nivou, i gubitak balansa godišnjih doba
Širenja bolesti i gladi.

Održiv razvoj je potreba za boljim kvalitetom života za svakoga trenutno i sve naredne generacije.

Globalna privreda ima negativnu sliku u ekološkom svetu, jer narušava biodiverzitet, podstiče rasipništvo i pohlepu za profitom.

Društvene grupe
Su skupine ljudi čije članove povezuju zajednički interesi, želje i sklonosti.
Član grupe treba da ima razvijenu svest o razlogu njegove pripadnosti tu.
Pojedinac neposredno pripada grupi, pa tek onda globalnom društvu.
Direktni oblici pripadnosti (stečeni): porodica, nacionalna i patriotska obeležja.

Nijedna grupa ne obavlja samo jednu funkciju, iako se dele na kategorije.
Podela: Primarne, odnos između uzajamno prisnih, bliskih članova. Sadrže porodicu i bliske prijatelje (grupa poverenja).
	Sekundarne, odnos sa ljudima zajedničkog interesa. Formalnih odnosa, bez jakih emocija.

Čovek je često spreman da žrtvuje svoj život i podredi interese svojih najbližih grupi kojoj pripada.
Tad on nije samo jedinka, već i biće koje dominira drugima.
Ovi aspekti su izraženi kod skoro svih ljudi u adolescenciji.

Društveno prihvatljive skupine daju osećaj vernosti, solidarnosti, pregnuća, organizacije i discipline.
Kriminalne grupe imaju obrnut efekat, ako čovek ne bude dovoljno prihvaćen u tim sredinama.


Čovek u grupi ne može ponekad da kontroliše svoja nagonska i agresivna osećanja, i u čoporu grupe dobija moć.


Podela 2.: 	zajednica: organska i prirodna, najbliži ljudi
	   	društvo: veštačka sredina, funkcionalna grupa za postizanje ciljeva.