Argumentacije razne

1. Иако је истина да је свет у модерним временима углавном размађијан и да су из њега прогнани виле и вештице, анђели и демони, а активни контакт с покојницима претворен у сентименталну успомену, заборав мртвих и смрти само је привидан. Исконска веза остаје непрекинута. То потврђује чињеница да је током владавине социјализма на нашим просторима процес атеизације понајмање утицао на култ мртвих. Народни обичају преживели су и атеизацију и секуларизацију, а број сахрана обављених уз учешће цркве, за разлику од, нпр. броја црквених венчања, није знатније опао током друге половине ХХ века.

2. Као новогодишњи поклон свом патрону за нову 1611. годину Јоханес Кеплер написао је рад  Шестоугаоне пахуљице у ком је покушао да докаже да се слагањем малих куглица леда могу добити само шестоугаоне пахиљице, а никако петоугаоне, седмоугаоне или с неким другим бројем углова. У том раду тврдио је да је хексагонално паковање најефикаснији начин паковања сферичних објеката, односно да они тако упаковани имају најмању запремину. Његове идеје и данас се примењују у паковању сферних производа (наранџи, јабука, лубеница, тениских лоптица итд.). Математичари су израчунали да такав начин паковања, који одговара такозваној „површински центрираној кубној решетки“, има ефикасност од 74%. За последњих 380 година нико није могао да докаже да је површински центрирана кубна стратегија паковања заиста најоптималнија, с друге стране, нико није открио неку ефикаснију методу. Недостатак контрапримера значи да је за све практичне примене Кеплерова метода истинита, али у апсолутном свету математике још увек се тражи строг доказ. Ово је британског стручњака за паковање сфера навело да прокоментарише да је Кеплерова тврдња „она у коју многи математичари верују, а коју сви физичари знају. (Сајмон Синг , Фермаова последња теорема)

3. Поборници одлуке о коришћењу атомске бомбе тврде да би дошло до огромних жртава са обе стране да је уместо напада атомским оружјем извршена инвазија на Јапан. Амерички службени став гласи да је до атомског бомбардовања морало доћи јер би инвазија на Јапан узела превелике жртве.
Они који оправдавају атомске нападе такође подсећају на наредбу издату од јапанског министарства одбране 1. августа 1944. године, у којој се прети стрељањем преко 100.000 заробљених савезничких војника у случају америчке инвазије јапанских острва.
Неки историчари тврде да су САД хтеле брз завршетак рата да би на тај начин избегле совјетски продор на исток.
Неки критичари такође тврде да није било ни војно-стратешких разлога за употребу атомских бомби. Велика бомбардовања и разарања јапанских градова су већ била уништила њихову војну индустрију и прехрамбену производњу до те мере да су били у критичном стању. На то се мора додати совјетско проглашење рата Јапану; питање није било да ли су Јапанци спремни на наставак ратовања - они више нису могли да ратују због недостатака оружја и прехране.
Критичари атомског бомбардовања тврде да је Јапан покушавао да почне преговоре о капитулацији, али да су их Американци игнорисали. Уместо тога, употребили су атомско наоружање највише да би застрашили будућег непријатеља – Совјетски Савез. Такође се процењује да САД нису хтеле да велики новац уложен у пројекат Менхетн оде у неповрат без употребе новог оружја.

4. Алкохолизам (на основу текста из Википедије)
Људи конзумирају алкохол већ готово 7000 година. На то указују остаци грнчарије у чијим порама су археолози пронашли остатке пива и вина. Сточарска племена у Азији правила су алкохолни напитак од преврелог кобиљег млека, народи у Африци и Индији вино од палме, а Грци и Римљани вино од грожђа и медовину. Стари народи веровали су да су алкохолна пића дар богова, те да могу помоћи у борби против непознатих сила, разних недаћа и болести.
У старим документима, могу се пронаћи записи о конзумацији вина, пива, и других пића, као и ферментацији млека и меда. 3000. године п. н. е. пронађени су документи у Месопотамији (данашњем Ираку и Сирији) који указују на конзумацију алкохолних напитка. Познато је да су Египћани конзумирали пиво, али је фараонима била забрањена употреба овог и осталих алкохолних пића. Најранији познати писани закон о алкохолу је Хамурабијев. У древној Спарти пијанцима су одстрањиване ноге, а у Старом Риму алкохоличаре су сматрали болесним људима. У Риму су постојали закони који су забрањивали конзумацију алкохолних пића особама млађим од 30 година, јер се сматрало да су те године најважније за стварање породице и потпуно физичко и интелектуално сазревање. Психичке роблеме који настају због претераног конзумирања алкохола први је описао немачки лекар Хуфеланд 1819, а термин алкохолизам први пут је употребио шведски лекар Магнус Хус 1849. године.
Народи Северне Америке и Океаније нису познавали алкохолна пића све до доласка европских колонизатора.
Задатак:
На основу горњег текста докажите или оповргните тезу „У праисторијско доба људи нису имали проблема с алкохолизмом“. Коју врсту доказа сте направили? Анализирајте га.
Да ли у тескту постоје логичке грешке?
5. „Пробем је у томе коме треба да припадне врховна власт у држави – да ли маси, или богаташима, или људима високог морала, или једном човеку, најбољем од свих, или тиранину. Изгледа да свако од ових решења има својих тешкоћа. Ако би сиромаси, зато што их има више, разделили имање богаташа, онда то не би била неправда, јер врховна власт сматра да је то праведно. Шта онда у крајњој линији треба сматрати неправдом? Наиме, ако би већина целокупног становништва поделила имања мањине, јасно је да би то упропастило државу. Врлина, међутим, не упропашћује онога ко је има, нити праведност делује разорно на државу, па је према томе јасно да тај закон не може да буде праведан.“
Аристотел, Политика,  стр. 68.