**Potrebe kulturnih biljaka za obradom**

Covek je poceo da obradjuje pre od prilike 10 hiljada godina
Razlog za to je bila je cinjenica da su kulturne biljke trazile sve bolje useve za svoje uspevanje i uz obradu davale su sve bolje prinose.
Cilj obrade zemljista je da obezbedimo bolje useve za rast i razvoj biljaka i da omogucimo ravnomerno priticanje vegetacionih cinioca.

Kulturnim biljkama zemljiste omogucuje:
1.Bolje ukorenjavanje
2.Lakse usvajanje vode, mineralnih materija, vazduha
Obradjeno zemljiste u sebi uvek sadrzi vise vode, kiseonika i hranljivih materija

Oranica je zemljiste koje se stalno obradjuje i u kome se sade i gaje razne kulture. Tu spadaju:
1.Njive
2.Vocnjaci
3.Vinogradi
4.Livade i Pasnjaci
Njene osnovne karakteristike su:
-nepokretljivost
-neumnozivost
-neiztrosivost
Obradivo zemljiste se sastoji od ornice i zdravice
Ornica je povrsinski rastresiti sloj zemljista koji se obradjuje, a zdravice je donji sloj zemljista koji se ne obradjuje

**Obrada Zemljista**
Obrada je zahvat u pedosferu koji ima za cilj stvaranje boljih uslova za rast i razvoj gajenih biljaka.
Obrada zemljista deli se na:
1.Zasnivanje ornice
2.Redovna obrada zemljista
Zasnivanje ornice se vrsi na svakih 8 do 15 godina i ima za cilj popravku osobina zemljista i da pripremi zemljista za intezivnu proizvodnju. Sastoji se iz kalcifikacije, humizacije, fosfatizacije i duboke obrade
Kalcifikacija (ili krecenje) zemljista podrazumeva unosenje kalcijuma u zemljista u cilju smanjena kiselosti zemljista. Kalcijum ima 2 uloge u zemljistu:
1.Hranljivi element
2.Kalcijum je faktor popravke osobina zemljista. Unosimo ga u zemljiste sve dok pH ne stigne do 5,5
Kalcijum je jedan od osnovnih faktora povoljnih osobina zemljista fizicki i hemijski. Kalcijum sa iz zemljista vadi na 2 nacina:
1.Prinosom
2.Ispiranjem
Ispiranje se desava usled descedetnim navodnjavanjem i padavinama. Za kalcijum se koriste:
1.Gaseni krec - Ca(OH)2
2.Negaseni krec - CaO
3.Sitenjena stena, krecnjak laporac
4.Satiravioni mulj - CaCO3
CaO ima najbolji i najjaci efekat, ali moze da izusi zemljiste. Krec se u vidu praha rasipa po povrsini zemljista i zatim se zaore. Potrevna kolicina se utvrdjuje analizom zemljista, a ona se krece od 2 do 20 tona
Kalcifikacija nema zeljeni efekat ukoliko u zemljistu nema dovoljne kolicine organske materija i fosfora.
Efekat kalcifikacije vidljliv je u drugoj-trecoj godini, a trahe di 9 godina.
Gaseni krec je takodje delotvoran samo sto je u tecnom stanju,
Krecnjak i laborac su stene koje se melju i u vidu praha kao krec