Ja-sin.1211 /1/ Tako Mi Kur’ana usavršenog,1212 /2/ ti si,1213 uistinu, jedan od poslanih, /3/ na Pravom putu.1214 /4/ On – Kur’an je objava Silnoga i Milostivoga,1215 /5/ da upozoravaš narod čiji preci nisu bili upozoravani, pa je nehajan!1216 /6/ O većini njih već se obistinila Riječ – pa oni neće vjerovati.1217 /7/ Mi smo na njihove vratove sindžire “stavili”, a ruke su im na podbratke “privezane” – pa su oni glava zadignutih,1218 /8/ ispred i iza njih smo pregradu metnuli i na oči im koprenu stavili – pa oni ne vide,1219 /9/ i njima je svejedno upozoravao ih ti ili ih ne upozoravao, oni neće vjerovati. /10/ Tvoje upozoravanje koristi samo onome koji Opomenu slijedi i Svemilosnog se boji, i kada ga niko ne vidi; njega obraduj oprostom i nagradom lijepom! /11/ Mi, zaista, mrtve oživljavamo1220 i Mi bilježimo ono što su uradili i tragove koje iza sebe ostave;1221 sve smo Mi to u Knjizi jasnoj1222 pobrojali. /12/ Navedi im kao primjer stanovnike jednog naselja,1223 kad su im došli poslanici;1224 /13/ kad im Mi poslasmo dvojicu, ali ih oni lažnim smatraše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: “Mi smo, zaista, vama poslani!” /14/ “Vi ste ljudi kao i mi”, oni odgovoriše, “Svemilosni nije objavio ništa; vi neistinu govorite!” /15/ “Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani”, rekoše oni, /16/ “i dužni smo samo da jasno obznanimo.” /17/ Oni rekoše: “Mi slutimo da nam nesreću donosite; ako se ne okanite, kamenovat ćemo vas i sigurno će vas zadesiti bolna patnja od nas.” /18/ “Vaša zloslutnja je s vama!”, rekoše oni. “Zar zato što ste upozoreni...?!1225 Štaviše, vi ste narod koji svaku mjeru prelazi!”1226 /19/ I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek1227 i reče: “O narode moj, slijedite one koji su poslani,1228 /20/ slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a i sami slijede Uputu!1229 /21/ Zašto da ne budem u ibadetu Onome Koji me je stvorio, a Njemu ćete biti vraćeni?!1230 /22/ Zar da prihvatim druge bogove mimo Njega?!1231 Ako Svemilosni hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti, /23/ a sigurno bih tada u očitoj zabludi bio; /24/ ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte me!”1232 /25/ I bi rečeno: “Uđi u Džennet!” – a on reče: “Kad bi narod moj samo znao /26/ zašto mi je Gospodar moj oprostio i učinio da budem među počastvovanim!!”1233 /27/ I protiv naroda njegova, poslije njega, Mi nismo vojsku s neba poslali, niti smo je inače slali,1234 /28/ samo je bio jedan užasan krik, i oni odjednom utrnuti – pomrli. /29/ O ljudske žalosti!1235 Nijedan poslanik im nije došao a da ga nisu izrugivali. /30/ Kako oni ne uvide koliko smo prije njih naroda uništili i da im se oni neće vratiti, /31/ a svi oni bit će zajedno pred Nas dovedeni. /32/ Znak im je mrtva zemlja:1236 Mi joj život dajemo i činimo da iz nje niče žito pa ga oni jedu; /33/ Mi smo po njoj stvorili bašče, palmike i vinograde, i učinili da iz nje izvori izviru, /34/ da oni jedu plodove njihove – a nisu to ruke njihove privrijedile1237 – pa zašto neće da budu zahvalni?! /35/ Neka je slavljen i Uzvišen Onaj Koji je u svemu parove stvorio: u onome što iz zemlje niče, u njima samima, i u onome što oni ne znaju! /36/ I noć im je znak. Odvajamo od nje dan1238 i oni odjednom u mraku. /37/ I Sunce se kreće do svoga staništa1239, to je odredba Silnoga i Sveznajućeg. /38/ I Mjesecu smo odredili položaje; i on se uvijek ponovo vraća kao stari savijeni palmin prut. /39/ Niti Sunce može Mjesec dostići, niti noć dan preteći, svi oni u svemiru plove. /40/ Znak im je i to što smo pretke njihove u lađi krcatoj prevezli1240 /41/ i što smo za njih, slične njoj, stvorili, ono na čemu se voze.1241 /42/ I ako želimo, Mi ih potopimo, i niko im u pomoć neće priteći, niti će biti izbavljeni /43/ osim Našom milošću, i da bi do roka određenog uživali.1242 /44/ A kad im se rekne: “Bojte se onoga što se prije vas dogodilo i onoga što vas čeka da biste pomilovani bili...”1243 /45/ I ne dođe im nijedan znak od znakova Gospodara njihova kojem oni leđa ne okrenuše. /46/ A kad im se kaže: “Udjeljujte od onoga što vam Allah daje”, onda nevjernici govore onima koji vjeruju: “Zar da hranimo onoga koga je Allah, da je htio, mogao nahraniti? Vi ste, uistinu, u jasnoj zabludi!” /47/ I govore: “Kad će već jednom to obećanje,1244 ako istinu govorite?” /48/ A ne čekaju drugo do jedan strašni zvuk1245 koji će ih, dok se budu jedni s drugima prepirali, obuzeti, /49/ pa neće moći ništa oporučiti, niti se porodici svojoj vratiti. /50/ I puhnut će se u rog,1246 a oni iz grobova prema Gospodaru svome hrle. /51/ Reći će: “Teško nama! Ko nas iz naših grobova oživi?” “Ovo je ono što je obećao Svemilosni, a poslanici su istinu govorili!”1247 /52/ Bit će to samo jedan strašni zvuk, a oni pred Nas svi dovedeni. /53/ Danas se nikome neće zulum učiniti i vi ćete, samo prema onom kako ste radili, nagrađeni biti. /54/ Doista će stanovnici Dženneta taj dan biti zauzeti, u nasladama uživajući,1248 /55/ oni i supruge njihove bit će u hladovini na ukrašenim divanima naslonjeni, /56/ u njemu će imati voća, i ono što budu željeli /57/ “Selam vama!” – bit će riječi Gospodara Milostivog. /58/ “A vi, o prestupnici, danas se odvojite!1249 /59/ O sinovi Ademovi, zar vam nisam naredio: ’Ne obožavajte šejtana, on vam je neprijatelj otvoreni, /60/ većibadet činite Meni; to je Put pravi.’ /61/ On je mnoge od vas u zabludu odveo, kako niste razumjeli?!1250 /62/ Ovo je Džehennem koji vam je obećan, /63/ uđite danas u njega i vrelinu njegovu trpite zato što ste poricali!” /64/ Danas ćemo im usta zapečatiti, ruke njihove će Nam govoriti, a noge njihove će o onom što su radili svjedočiti. /65/ Da smo htjeli, oči bi njihove poravnali – slijepim ih učinili, pa kad bi na put pošli, kako bi vidjeli?! /66/ A da smo htjeli, mogli smo ih na mjestu na kome su u nešto pretvoriti,1251 pa ne bi mogli ni naprijed ni nazad ići. /67/ Onome kome dug život damo, Mi mu izgled nagore izmijenimo. Zar oni ne razumiju? /68/ Mi Poslanika nismo pjesništvu učili, to mu ne priliči. Ovo je samo pouka – Kur’an jasni, /69/ da upozorava onoga ko živ je, i da se Riječ o kazni za nevjernike obistini. /70/ Kako oni ne vide da Mi sami, od onoga što su Naše ruke učinile,1252 njima stoku stvaramo i da oni njome raspolažu kao vlasnici!, /71/ i da smo im dali da se njome služe – na nekima jašu, a nekima se hrane, /72/ i drugih koristi od nje imaju, i pića, pa zašto nisu zahvalni?! /73/ I pored Allaha druge kao bogove1253 prihvataju ne bi li potpomognuti bili; /74/ oni1254 im, međutim, neće moći pomoći, a oni su im vojska poslušna. /75/ I nek te ne žaloste riječi njihove; Mi, doista, znamo i ono što oni kriju i ono što pokazuju. /76/ Kako čovjek ne vidi da ga Mi od kapi sjemena stvaramo, i opet otvoreno osporava, /77/ i Nama navodi primjer, a zaboravlja kako je stvoren, i govori: “Ko će oživiti kosti, kad budu truhle?” /78/ Reci: “Oživit će ih Onaj Koji ih je prvi put stvorio; On dobro zna sve što je stvorio, /79/ Onaj Koji vam iz zelenog drveća1255 vatru stvara i vi njome potpaljujete.” /80/ Zar Onaj Koji je stvorio nebesa i Zemlju nije kadar stvoriti njima slične? Jeste, On je Stvoritelj, Sveznajući. /81/ A Njegova naredba, kada nešto hoće, jeste da samo za to rekne: “Budi!” – i ono bude. /82/ Pa neka je uzvišen Onaj u Čijoj je ruci vlast nad svim, i Njemu ćete vraćeni biti! /83/