Dokaz - vežbe

Аргументација
У следећем тексту пронађите тезу и аргументе који је поткрепљују, издвојте их и напишите у облику закључка или доказа. Поступак како то можете да урадите наведен ја на примеру испод текста.
Познати адвокат Кларенс Дероу (Clarence Darrow, 1857-1938) прославио се тиме што је, да би ослободио клијенте оптужене за тешке злочине, користио такозвану “одбрану помоћу детрминизма”. Суштину тог метода чини идеја да људи нису одговорни за било шта што ураде зато што немају слободу избора, наиме они су “детерминисани”, природа (или бог), може се тако рећи, унапред су одредили какви ће они бити. Дероу, дакле, тврди, да су људи такорећи играчке на навијање, које не контролишу своје одлуке или своје поступке јер немају слободну вољу. Треба подсетити и на то да је Дероу био познати агностик, скептичан према било каквим религијским тврдњама. Али постоје два разлога која говоре да Дероу није био у праву што се тиче слободне воље. Први разлог заснива се на нашем здравом разуму и искуству, који нам сугеришу да људи понекад заиста доносе моралне одлуке. Ако за то немамо добре разлоге, не би требало одбацивати оно што нам говоре здрав разум и искуство, а Дероу није дао никакве добре разлоге. Други разлог је да наука није доказала детерминизам, како је то Дероу тврдио, него управо супротно. Модерна наука тврди да постоје многе ствари (на субатомском нивоу материје) које уопште нису детерминисане: оне се напросто дешавају.
Пример како можемо аналитирати текст да бисмо у њему пронашли тезу и аргументе.
Потпуна сам сигуран у оно што мислим. Дакле, мислим да је убица пуковник Мастард. Зато што су на рукаву онога ко је то урадио највероватније остале мрље од крви. Мрље од крви су једва видљиве, али постоје. Свако ко има дар опажања може да их види. Осим тога, пуковнику је непосредно пре убиства било доступно оружје којим је злочин почињен. А будући да је он једини у кући који нема чврст алиби, мора бити да је он убица.
Кораци:
1.	Нађите закључак/ тезу и подуците је дебелом линијом;
2.	Нађите премисе на основу којих можете да изведете горњу конклузију и подвуците сваку од њих другом бојом.
3.	Прецртајте све реченице које нису ни премисе ни конклузија (основне информације, које помажу разумевање такста, а нису ни премисе ни конклузија).
На крају ће текст изгледати овако:
Потпуна сам сигуран у оно што мислим. Дакле, мислим да је убица пуковник Мастард. Зато што су на рукаву онога ко је то урадио највероватније остале мрље од крви. Мрље од крви су једва видљиве, али постоје. Свако ко има дар опажања може да их види. Осим тога, пуковнику је непосредно пре убиства било доступно оружје којим је злочин почињен. А будући да је он једини у кући који нема чврст алиби, мора бити да је он убица.
Напишите текст у облику закључка или доказа:
(1)	На рукаву пуковника Мастарда постоје мрље од крви
(2)	Пуковнику је било доступно оружје којим је почињен злочин
(3)	Пуковник једини у кући нема чврст алиби
(4)	Пуковник је највероватније убица
На крају смо добили јак индуктивн закључак. 	(Луис Вон, Моћ критичког мишљења)

У следећем тексту пронађите тезу и аргументе који је поткрепљују, издвојте их и напишите у облику закључка или доказа.
1.	Често можемо чути да људи без строгих религијских веровања – било која врста неверника – не могу да буду морални. Али милиони и милиони људи били су неверници, а ипак су створили величанствене цивилизације. Сетите се само азијских будиста и кинеских конфучијанаца. Сетите се великих филозофа, почев од оних из Старе Грчке, па све до Бертранда Расела и Џона Серла у двадесетом веку.

2.	Постоје људи који мисле ... да чак и ако бог није аутор моралних закона, он је свакако потребан, јер без претње божијом казном људи не би поштовали морална правила. Али ова позиција није убедљива. Као прво, упитна је као емпиријска хипотеза о људској психологији. Не постоје јасна сведочанства да су теисти моралнији од оних који то нису. Не само да психолошке студије нису пронашле корелацију између религиозности и моралног понашања, него је чак вероватније да ће осуђивани криминалци бити теисти, него атеисти. Као друго, претња божијом казном не може да наметне моралне обавезе, јер сила није исто што и праведност. Претње су принуда, оне не стварају морална обавезе.

3.	Пети доказ (о постојању бога) изведен је из идеје управљања светом. Видимо да ствари које немају никакво знање, као што су природна тела, делују сврховито да би постигли најбољи резултат, и то се увек или готово увек на исти начин може видети из њиховог деловања. Дакле, јасно је да оне своју сврху не постижу случајно, већ планирано. Али, оно што не поседује знање не може да има сврху, осим ако га не усмерава биће обдарено знањем и интелигенцијом; као што стрелац усмерава стрелу. Дакле, постоји неко интелигнтно биће које усмерава све природне ствари ка циљу; и то биће зовемо бог. (Т. Аквински, Summa theologiae)

4.	Прва ствар која мора да се деси свакоме ко озбиљно проучава морални субјективизам (мишљење да то да ли ће неки поступак бити добар или лош зависи од веровања појединца или групе) је да увиди да то становиште дозвољава могућност да неки поступак у исто време буде добар и не буде добар, или буде лош и не буде лош итд. Та могућност постоји зато што, као што смо видели, субјективист тврди да морални карактер неког поступка одређују субјективни судови појединца; а ти судови могу да се мењају од појединца до појединца, чак и ако се односе на исти поступак у истој ситуацији. Дакле, један те исти поступак очигледно се одређује као да у исто време има радикално различит морални карактер... (Ако) субјективизам ... доводи до таквих контрадикторних закључака, очигледно је да је та позиција неодржива.

Л. Вон, Моћ критичког мишљења, с. 108-109.