Faktori koji pozitivno i negativno utiču na jasnost i uverljivost prezentacije
U ovoj nastavnoj jedinici pročitaćete nešto više o tome šta negativno i pozitivno može da utiče na uverljivost i jasnoću prezentacije. Dakle, reč je o uzrocima loše prezentacije, najvećim greškama prilikom prezentacije, pravilima dobre prezentacije, savetima za izradu PowerPoint prezentacije. Na samom kraju nastavne jedinice imate priliku da   pročitate šta to treba da sadrži vrhunski održana prezentacija, prema mišljenju Stiva Džobsa.

Uzroci loše prezentacije



Slika 2.1



Najveća i osnovna pretnja uspešno izvedenoj prezentaciji ste vi sami.
Vaš strah, vaše neznanje i vaša nepripremljenost će upropastiti svaki vaš pokušaj da održite kvalitetnu i uspešnu prezentaciju.

Efekti loše održane prezentacije će se pokazati kroz nezadovoljstvo prisutnih sadržajem i/ili načinom na koji im je sadržaj prezentovan. Na vama je da navedene pretnje suzbijete sampouzdanjem, znanjem i pripremljenošću, naravno sve ovo pod uslovom da želite da održite uspešnu prezentaciju.

Negativni uticaj na prezentaciju da mogu da imaju:

    neadekvatna veličina prostorije u kojoj se prezentacija održava (prevelika ili premala),
    neprimerena temperatura,
    loš raspored slušalaca,
    zvonjava telefona usred prezentacije,
    nedostatak tehničkih pomagala ili tehnički problemi,
    buka koja dolazi spolja zbog loše zvučne izolacije,
    nesnalaženje u nepredviđenim situacijama,
    otvoreno kritikovanje i iznošenje negativnih stavova koji iritiraju slušaoce,
    dozvoljavanje prekida i ometanja,
    neudobna odeća/obuća,
    glad, žeđ,
    negodovanje zbog postavljenog pitanja,
    gubljenje kontrole nad prezentacijom,
    žurba zbog nedovoljno raspoloživog vremena, samo su neki od uzroka loše održane prezentacije.



„Iskusni" prezentatori na prezentacije dolaze samo nekoliko minuta pre njihovog početka i odlaze odmah nakon što održe svoj govor, verujući da je sama njihova pojava i ono što će na prezentaciji reći dovoljan preduslov uspešnog nastupa. Ukoliko imate nameru da se ponašate na taj način, imajte na umu jedan izuzetno važan savet: nemojte ni držati prezentaciju.
Publika želi da vas upozna, morate im pružiti priliku da pre i posle prezentacije porazgovaraju sa vama.

Iskrenim nastupom ćete sigurno uspeti da ostvarite jaku vezu sa slušaocima. Imajte na umu činjenicu da sa publikom ne možete ostvariti dobru vezu i uticaj ukoliko oni ne misle da ste autentični.

Još jedna od zamki u koju možete upasti tokom držanja prezentacije je da svoju prezentaciju čitate reč po reč.

Monotonost ili nedostatak raznovrsnosti jedan je od najgorih neprijatelja prezentatora, bez obzira koliko on dobro poznaje materiju. Uvek koristite više različitih pristupa izlaganju kako biste sve vreme održali zainteresovanost slušalaca.

Jedna od loših  stvari koju možete uraditi tokom prezentacije jeste da ostavite pitanja i odgovore na njih za kraj i da sa time završite. Ukoliko baš želite da pitanja ostavite za sam kraj, onda obavezno nakon postavljenih pitanja i odgovora na njih završite prezentaciju sadržajem koji je značajan i lako pamtljiv za slušaoce.

Pozitivna činjenica u vezi sa greškama pri prezentaciji je to što se ove greške lako mogu izbeći ukoliko se prepoznaju na vreme. Još bolja stvar je činjenica da većina ljudi koji se bave javnim nastupima i prezentacijama nisu spremni da naprave bilo kakve promene u svom nastupu. A oni koji naprave te promene brzo će napredovati do vrha.

Najveće greške prilikom držanja prezentacije:

    arogancija
    zanemarivanje očekivanja slušaoca
    jednosmerna komunikacija
    neorganizovanost
    rad sa pola snage/neentuzijazam
    nezanimljivost/neuverljivost
    preopširnost


Najvažnija pravila dobre prezentacije

Iščekivanje kvalitetne prezentacije osnovni je razlog zbog kog slušaoci dolaze na njih. Imajte na umu osnovne ideje prezentacije i redosled kojim će one biti prezentovane slušaocima.

Ukoliko želite da ispunite njihova očekivanja, morate se pridržavati najvažnijih pravila dobre prezentacije:

    Dođite ranije, kako biste imali dovoljno vremena da pregledate prostoriju i proverite opremu.
    Uvek stojte u laganom raskoraku ili se lagano krećite kako biste se oslobodili početne treme.
    Telo tokom čitave prezentacije mora biti uspravno.
    Gledajte u publiku, ali nemojte počinjati sa prezentacijom dok ne bude tišina.
    Postavite se kao vođa, budući da tokom prezentacije to i jeste.
    Pazite kako se krećete, posebno povedite računa o gestikulaciji i komentarima.
    Recite slušaocima kada mogu da postavljaju pitanja.
    Nemojte deliti slušaocima materijale ili brošure dok govorite, to će značajno omesti njihovu koncentraciju.
    Budite oprezni prilikom upotrebe dijalekata ili slenga.
    Koristite pauze u situacijama kada želite nešto da naglasite.
    Govorite razgovetno, nemojte mrmljati sebi u bradu.
    Obratite pažnju na to da ne izgubite snagu glasa na kraju rečenice ili dela prezentacije.
    Stalno održavajte kontakt očima s publikom, ne gledajte u pod.
    Omogućite slušaocima da se osećaju važnima. Prezentacija se vrši zbog njih, uvek to imajte na umu.
    Ohrabrite komunikaciju i interakcije sa slušaocima.


Izrada PowerPoint prezentacije



Slika 2.2



Izlaganje ne treba u potpunosti bazirati na PowerPoint prezentaciji. PPT slajdovi bi trebalo da budu samo pomoć prilikom nastupa, ali nikako njegov najvažniji deo. Takođe, trebalo bi da preovladava samo njen slikoviti deo, ne u rečima. Veoma je važno da svoj nastup organizujete tako da vi budete u centru pažnje, a ne slajdovi koje prikazujete.

Osnovna pravila dobre PowerPoint prezentacije su:

    trebalo bi da sadrži što više slika koje objašnjavaju ono što vi govorite
    što manje reči – slušaoci ne bi trebalo da čitaju sa slajdova, nego da slušaju vas
    sadržaj ne bi trebalo da sadrži bilo šta što odvlači pažnju sa govornika
    slajdove bi trebalo koristiti samo za ono što je neophodno


Osnovne greške koje bi se trebalo izbegavati su:

    Korišćenje slajdova kao podsetnika za govornika, da bi znao kada šta da kaže -  bolje je koristiti štampani podsetnik za sebe.
    Stavljanje mnogo reči, teksta, pasusa na slajdove – bolja varijanta je da na slajdove stavljate samo ključne reči, a ostalo da izgovarate; ukoliko je neophodno, na kraju prezentacije trebalo bi podeliti ljudima štampani materijal, u kojem će imati sav neophodan tekst, a koji se ne nalazi na slajdovima.
    Suviše animacija, pokretnih elemenata i vizuelnih efekata koji skreću pažnju sa suštine – takve elemente treba minimizirati ili izbaciti.




Saveti

Prema mišljenju Stiva Džobsa, vrhunski odrađena prezentacija bi trebalo da poseduje:

    Temu koja daje ton celom događaju - tema prezentacije mora da bude jasna i sažeta kako bi na početku zaokupila pažnju publike.
    Motiv iskazuje osnovnu ideju onoga što ćete pričati, ali i daje razloge slušaocima zašto bi baš oni trebalo da prisustvuju prezentaciji i šta je to što vi njima nudite.
    Poglavlja. Jasno najavljena i objašnjena poglavlja znatno olakšavaju praćenje prezentatorovih misli. Ukoliko mislite da možete da održite prezentaciju bez definisanih poglavlja, samo zamislite knjigu bez sadržaja i poglavlja.
    Snažne reči vam mogu pomoći da stvorite efekat euforije, verujte u ono što predstavljate i podelite vaše oduševljenje sa slušaocima.
    Podelite svoje iskustvo sa slušaocima. Kupac prilikom kupovine prozvoda ne kupuje njegove tehničke karakteristike, već zadovoljstvo koje će mu taj proizvod pružiti, a vi tokom prezentacije morate da mu date naznake zadovoljstva koje može da očekuje.
    Brojevi sami po sebi ne znače ništa, vi ste onaj ko im daje značenje. Zamislite da vam neko pošalje ponudu za traženi proizvod i kaže da je njegova cena 100 juana. Dok ne saznate odnos valuta, vama to apsolutno ništa ne znači. Potpuno je drugačije kada dobijete informaciju da „mobilni telefon ima 16 GB interne memorije" i „zahvaljujući velikom kapacitetu interne memorije od 16 GB možete u njega smestiti 10.000 pesama".
    Slike. Povežite podatke tokom prezentacije i predočite slušaocima sliku šta je to što će oni zapravo dobiti ukoliko se odluče da odaberu upravo onaj proizvod ili uslugu koju im vi nudite.
    Šou je nešto što slušaoci potajno očekuju od prezentacije, one ne moraju biti monotone, dozvoljena je kreativnost.
    Upečatljivost. Morate imati jasnu sliku o tome koji je najupečatljiviji trenutak vaše prezentacije. Da li ga uopšte imate? Koji će biti komentari publike? Ukoliko se neki deo pokazao kao dobar, razvijajte ga dodatno. Ukoliko niste zadovoljni nekim delom, izbacite ga.
    Vežba, vežba i samo vežba je osnova svake dobre prezentacije. Najbolji svetski prezentatori su imali veliki broj prilika da prikažu svoje znanje.


Stiv Džobs je trošio sate i sate na pripremu svake prezentacije kako bi ona izgledala vrhunski. Želeo je da svaka njegova prezentacija izgleda sjajno, nesvakidašnje i uvek drugačije.

    „Samo još jedna stvar". Na kraju prezentacije, iza ove napomene dodajte još jednu rečenicu, koja bi trebalo da bude upečatljiva, korisna, da predstavlja dodatnu vrednost za slušaoce prezentacije.


Govor tela
U ovoj nastavnoj jedinici ćete imati priliku da pročitate nešto više o govoru tela, svesnim i nesvesnim pokretima, o tome kako popraviti govor tela, kao i o izgledu prezentatora prilikom održavanja prezentacije.

Slika 5.1.



Verbalna komunikacija nije jedini posrednik u prenošenju vaših misli slušaocima tokom prezentacije. Telo takođe prenosi poruke tokom celog trajanja prezentacije, bili mi toga svesni ili ne. Poruku tokom prezentacije mogu preneti i naše ruke, oči, osmeh, mimika lica ili način na koji se krećemo.

Veština prepoznavanja govora tela sve više postaje jedna od (slobodno se može reći i najvažnjih) poslovnih veština.
Bez obzira na to da li mi to želimo ili ne, naše telo stalno šalje određene poruke. Problem pri svemu tome je što je većim delom govor našeg tela potpuno nesvesan. Da bismo postali svesni poruka koje na ovaj način šaljemo, moramo obratiti pažnju na najizraženija područja: oči, usta, ramena i ruke.

Prilikom komunikacije sa njima možete „pročitati" svoje poslovne partnere, klijente, kupce, rukovodioce, tako što ćete posebno obratite pažnju na sledeće elemente:

    Ako vas osoba sa kojom komunicirate ne gleda u oči - radi se o nesigurnoj, nervoznoj i osobi nespremnoj za saradnju. Ovakva reakcija je najčešće znak da osoba ne govori istinu ili da pokušava nešto da sakrije od sagovornika.
    Ako se osoba drži pogrbljeno, radi se o plašljivoj osobi. U dogovorima i pregovorima sa ovakvim osobama vi ćete donositi odluke i pokušajte da to iskoristite na najbolji mogući način po vas.
    Ukoliko sagovornik preterano gestikulira, to je znak njegove nervoze. U ovakvim situacijama budite posebno oprezni, jer sadržaj onoga što govori baš i ne odgovara istini.
    Zabrinutost i nervoza se najlakše prepoznaju ukoliko osoba često trepće, kašljuca, zamuckuje, stalno otvara i zatvara šake, tapka nogama. Kod takvih osoba prezentacije moraju kratko trajati uz iznošenje konkretnih činjenica, jer u protivnom nećete postići nikakav pozitivan efekat.
    Ruke u džepu. Sa ovakvim osobama uvek morate biti na posebnom oprezu, jer se nikada ne zna na šta su sve spremni da bi ostvarili svoje ciljeve.
    Dobronamernost, prijateljstvo i želju za iskrenom saradnjom kod slušaoca ćete najlakše prepoznati po otvorenim dlanovima, kontaktu očima, iskrenom osmehu, otvorenom položaju tela, uspravnom sedenju i držanju.
    Kretanja kojima vam slušalac podsvesno stavlja do znanja da vas procenjuje ogledaju se u glađenju brade, stavljanju prsta na obraz, brisanju naočara itd.
    Ukoliko vaš slušalac, kupac ili klijent pri razgovoru drži dlanove okrenute prema dole s ispruženim prstima pred vama se nalazi dominantna i agresivna osoba.



Prilikom držanja prezentacije posvećivanje pažnje ovim neverbalnim znacima može obezbediti brojne korisne informacije o raspoloženju i stvarnim namerama slušalaca.



Nesvesni pokreti

U situacijama kada nismo sigurni u sebe naše ruke su podsvesno otvorene i okrenute prema sagovorniku, našu zbunjenost ili strah odaće prekrštene ruke ili noge, osmehom ćemo pokušati da ukažemo na zbunjenost ili zadovoljstvo, kad ne govorimo istinu naši očni kapci će brže treptati ili ćemo pokušati da izbegnemo direktan kontakt očima sa slušaocima gledanjem u stranu.
Postoji veliki broj znakova koje nesvesno šaljemo osobama sa kojima komuniciramo. Iskusnom predavaču neće biti potrebne reči da bi znao šta slušaoci zaista misle o njegovoj prezentaciji.
Upravo iz ovih razloga dobar prezentator mora da upozna svoje telo, da prati i uočava pokrete koje nesvesno čini u određenim situacijama.
Ovi pokreti su nešto što odlikuje svakoga od nas, ali se, kao i sve drugo u životu, može uvežbavati kontrola nad njima. Isto tako, dok prezentujete, prepoznajte znakove koje vam telom šalju slušaoci i pokušajte da ih uporedite sa onim što dobijate kao verbalne odgovore od njih.

Nesvesni pokreti

Treptanje


uznemirenost, dilema, ljutnja, krivica

Oči širom otvorene


strah, iznenađenje

Gledanje preko naočara


skeptičnost, traženje novih informacija

Nemiran pogled


zabrinutost, nedovoljno samopouzdanja

Trljanje očiju


sumnja

Griženje usana


zadržavanje istine, unutrašnji konflikt

Prikrivena usta


potisnuta agresija

Olovka u ustima


iznenađenje, nepoverenje, laž


Tabela 1. Nesvesni pokreti prilikom komunikacije



Svesni pokreti

Tokom držanja prezentacije obavezno kontrolišite svoje ruke. Prilikom držanja prezentacije izbegavajte mahanje rukama i stavljanje ruku u džepove, a posebno izbegavajte pokrete rukama koje slušaoci mogu okarakterisati kao pretnju.
Nemojte držati razne predmete u rukama (uzorak proizvoda, olovka) i ne koristite predmete koji odvlače pažnju i negativno deluju na koncentraciju slušalaca (ključevi, čaša, olovka).

Poželjno je da tokom prezentacije stojite, ali sa rukama koje su uvek van džepova. Ukoliko procenite da je to potrebno možete i hodati, ali pri tom izbegavajte ritmične pokrete. Obratite pažnju na to da svojim kretnjama ne zaklanjate vizuelna pomagala.

Ako sedite tokom držanja prezentacije i primetite da vam koncentracija opada, ustanite i prošetajte par koraka.

Tokom držanja prezentacije nikada ne držite ruke prekrštene na grudima, jer na taj način podsvesno odajete utisak rezervisanosti prema publici. Koristite tehniku „zračenja dlanovima", odnosno okrenite dlanove prema publici. Nikada ne gledajte upadljivo na ručni sat, a ako ste u stisci sa vremenom pokušajte da ne iskazujete paniku. Ne dozvolite da publika to primeti.


Izgled prezentatora



Slika 5.2



Obucite se malo formalnije kada vam je potrebno da ostavite utisak:

    autoriteta
    formalnosti
    profesionalnosti


Obucite se onoliko formalno koliko je potrebno da akcentujete:

    identifikaciju sa publikom
    saradnju sa publikom
    aktivno učešće publike



Ukoliko se obučete malo više neformalno možete biti ocenjeni kao:

    da ne marite za publiku / povod zbog čega ste tu
    da ste neprofesionalni



Svi mi svoje stavove o okolini kreiramo prevashodno na osnovu onoga što vidimo. Uprkos tome što odelo ne čini čoveka, ono ipak dosta govori o njemu.
Činjenica je da će vaše zadovoljstvo nečijim spoljnim izgledom i oblačenjem uticati i na vaše mišljenje o toj osobi. Isto tako, ukoliko vi ostavite dobar prvi utisak na slušaoce na dobrom ste putu ka uspešnom završetku prezentacije.

Prvenstveno pripazite na urednost i čistoću odeće i na ličnu higijenu koja može samo pridoneti kredibilitetu vaše pojave i vašem samopouzdanju.
Elegantno i uredno odevanje ostavlja utisak odgovornosti i sposobnosti predavača. Vaš izgled, držanje i odevanje mnogo govore o vašem raspoloženju, energiji i stavu, kako prema životu, tako i prema slušaocima vašeg predavanja.

Druga šansa za ostavljanje dobrog prvog utiska ne postoji i zato morate dobro obratiti pažnju na svoje oblačenje.
Prilikom izbora onoga što ćete obući obratite pažnju i na to gde ćete i kome držati prezentaciju.


Kako popraviti govor svog tela?

Sledećih nekoliko saveta će vam omogućiti da u značajnoj meri poboljšate govor svog tela, a samim tim i utisak koji ćete ostaviti na osobe kojima ćete držati prezentaciju:

    Nikada nemojte prekrštati ruke ili noge. Verovatno već znate da se prekrštene ruke mogu protumačiti kao znak zatvorenosti i odbrambenog stava neke osobe. Ne činite to ni sa nogama, jer tumačenje tog gesta može biti isto kao i za ruke.
    Ako držite prezentaciju pred više osoba, pokušajte da kontakt očima ravnomerno rasporedite među njima. Previše intenzivnog gledanja u oči može slušaoce dovesti do toga da se nelagodno osećaju, dok se nedostatak pogleda oči u oči sa druge strane može protumačiti kao znak nesigurnosti osobe koja drži prezentaciju.
    Nemojte se plašiti „zauzimanja" prostora. Širenje i zauzimanje prostora poput sedenja ili stajanja sa lagano raširenim nogama predstavlja simbol samopouzdanja i ukazuje na osobu koja je svesna sebe, u najpozitivnijem mogućem smislu.
    Opustite ramena. Ako ste napeti, sasvim sigurno ćete osetiiti i napetost u predelu ramena. Ramena kod osoba koje su pod stresom se lagano pomiču prema napred i prema gore. Pokušajte da se opustite, malo protresite ramenima i lagano ih zabacite unatrag.
    Klimajte glavom potvrdno kada slušaoci govore. Na ovaj način možete slušaocu koji govori dati do znanja da ga slušate, ali pazite da pri tom ne preterate u intenzitetu.
    Sedite uspravno, ali i opušteno. Sedite na opušten način, ukočenost nije poželjna, uspravan položaj koji zauzmete treba da izgleda prirodno i spontano.
    Ako želite da iskažete svoje samopouzdanje i opuštenost, možete se lagano telom nagnuti i prema natrag.
    Osmehujte se. Opušten nastup, smešak, pa povremeno čak i glasniji smeh kada neko od slušalaca izgovori nešto smešno pruža utisak pozitivnosti vaše ličnosti. Ljudi će biti prijateljskije naklonjeni prema vama i onome što govorite ukoliko steknu utisak da ste pozitivna osoba.
    Ne dodirujte lice rukama. Slušaoci mogu da pomisle da ste nervozni, uznemireni ili nesigurni u ono što govorite.
    Glavu uvek držite podignutu. Ni u kom slučaju tokom prezentacije ne gledajte u pod, jer na taj način možete ostaviti utisak nesigurnosti ili lagane izgubljenosti u vremenu i prostoru.
    Usporite kretanje. Ukoliko hodate sporije odavaćete utisak smirene osobe, a pri tom ćete smanjiti i osećaj unutrašnjeg stresa.
    Pokušajte kontrolisati nesvesne tikove, kao što su cupkanje nogom, lipkanje prstima po stolu... Na ovaj način ćete delovati nervozno i ometati pažnju slušalaca. Pokušajte da se opustite, usporite i koncentrišite se na svoje kretnje.
    Koristite svoje ruke na svestan način. Umesto da vam ruke budu zauzete lupkanjem po stolu, češkanjem brade ili masiranjem slepoočnica, koristite ih kako biste nešto opisali, naglasili ili upozorili slušaoce.

Javni nastup i savladavanje treme

Uverljivost je ključni činilac uspešnog javnog nastupanja. Ako sami ne verujete u sebe, ne možete očekivati ni da drugi veruju u vas. Jednostavno, morate biti samouvereni da biste bili uverljivi.
U ovoj nastavnoj jedinici ćete pročitati nešto više o strahu od javnog nastupa, kao i o tome šta može uticati na smanjenje straha i treme.

Vežbanje i upućenost

Prvi korak u pripremi za javni nastup jeste uvežbavanje samog materijala.
Ono što je veoma bitno jeste da osoba bude dobro upućena u problematiku o kojoj priča i da da sve od sebe da ovlada datom materijom. Na taj način, kroz temeljnu pripremu smanjuje se šansa da se u toku izlaganja napravi greška.
Dobra priprema za javni nastup podrazumeva:

    da se dobro nauči oblast o kojoj će se izlagati,
    da se pripremi struktura i redosled izlaganja, kao i
    skica, koja će biti podsetnik ukoliko govornik zaboravi šta je sledeće što treba da kaže.


Važno je imati na umu svaki detalj sopstvene prezentacije, jer je to najefikasniji način za osećaj sigurnosti.

Sastavni deo pripreme za javni nastup jeste i preslišavanje naglas. Izgovarajući naglas prezentaciju, mi sami sebe čujemo i na taj način postajemo sigurniji u pogledu sopstvenog izlaganja.

Strah od javnog nastupa



Slika 3.1



U osnovi straha od javnog nastupa jeste ideja da će, ako otkrijemo sopstvene nedostatke, naša vrednost u očima drugih biti smanjena. Strah od javnog nastupa često je praćen tipičnim telesnim reakcijama straha kao što su drhtanje, znojenje dlanova, ubrzan rad srca itd.

Strah od javnog nastupa predstavlja normalnu reakciju uoči držanja govora ili izlaganja prezentacije.
On je prisutan čak i kod onih čija profesija koje podrazumevaju učestalo javno izlaganje kao što su glumci, pevači, političari i sl. Možemo zaključiti da će svaka osoba, bez obzira na iskustvo u držanju prezentacija i javnom obraćanju, uvek imati bar malu tremu pred javni nastup.

Postoji pozitivna trema, tj. izvestan nivo napetosti je čak i potreban da bi izlaganje bilo dobro. Određeni nivo napetosti pred javni nastup je normalna pojava, jer želimo da kvalitet naše prezentacije bude visok.

Strah od javnog nastupa je prirodna reakcija koja se ne može ukloniti. Jedino što se može postići jeste da se intenzitet ovog straha ublaži, kako ne bi u potpunosti paralisao osobu u njenom izlaganju. Stoga je, u pripremi za javni nastup, veoma važno prihvatiti ideju da je strah od javnog nastupa normalna, čak i u izvesnoj meri nužna reakcija uoči javnog izlaganja.

U prevazilaženju treme pomažu:

    poznavanje teme
    poznavanje slušaoca
    vežbanje teksta (ali ne i učenje napamet!)
    dobra priprema:

        plana i strukture izlaganja
        korišćenja vizuelnih sredstava za interakciju



Vizualizacija

Jedan od trikova koji je veoma koristan u pripremi za javni nastup jeste vizualizacija.
Vizualizacija podrazumeva da u svojim mislima, na vrlo detaljan način, prolazite kroz scenu javnog nastupa, pri čemu sebe zamišljate kao osobu koja na samopouzdan način izlaže prezentaciju.
Iako mi znamo da se radi samo o zamišljanju, ovu vizualizaciju mozak registruje kao iskustvo, tj. kao nešto što smo stvarno proživeli. Na taj način, kada se nađete u stvarnoj situaciji izlaganja bićete spremniji da na spretan način održite govor. Vizualizacija je veoma koristan metod, jer smanjuje faktor nepoznatog kada se nađete na licu mesta.

Ponekad je korisno govor držati pred grupom prijatelja. Kroz vežbanje sa prijateljima govornik se upoznaje sa načinom na koji je najbolje da se obraća grupi. Što više uvežbava svoj govor kroz vizualizaciju, ili stvarno izlaganje pred prijateljima, ili čak ogledalom, to je spremniji za prezentaciju.
Prilikom pripreme za javni nastup, važno je imati na umu publiku kojoj izlažete prezentaciju. Što ste bolje upoznati sa ciljnom grupom ljudi kojoj izlažete svoju prezentaciju, to ćete biti spremniji da svoj govor prilagodite karakteristikama publike.

Vežbe disanja

Veoma korisna vežba u prevladavanju straha od javnog nastupa jeste i praktikovanje  abdominalnog disanja.

Kroz sporo i duboko disanje vi relaksirate svoje telo, što posledično utiče na to i da je vaš um manje napet i više spreman da se bez preterane napetosti fokusira na zadatak izlaganja. Abdominalno disanje dobro je praktikovati nekoliko dana uoči same prezentacije, kao i pola sata pre nego što izađete pred publiku.

Iako su saveti koje smo naveli od neprocenjivog značaja, ono što je krucijalno za kvalitetan javni nastup jeste ideja koju imate u svojoj glavi sa kojom pristupate izlaganju.

Strah od javnog nastupa je svakodnevna pojava. Postoji mnogo institucija i organizacija koje se bave rešavanjem ovog problema. Savetovališta sa psiholozima i treninzi o prevazilaženju straha od javnog nastupa su najčešće korišćena rešenja.


Način komuniciranja sa publikom




Slika 3.2.



    Pojavljivanje – prilikom pojavljivanja radi javnog nastupa potrebno je obući se uredno - prvi utisak je jako bitan. Takođe je preporučljivo odavati utisak samopouzdanja i profesionalizma.
    Izraz lica – blagi osmeh je neizostavan. Glumite i koristite mimiku lica kako biste što uverenije preneli svoju poruku.
    Kontakt očima - tokom prezentacije pokušavajte da što je više moguće gledate čitavu publiku, čitate reakcije sa njihovih lica i prilagođavate im se.


Ako niste u situaciji da možete gledati slušaoce direktno u oči, gledajte iznad njihovih glava. Eventualan pogled u pod možete iskoristiti kao kratku pauzu za razmišljanje. Poželjno je naći prijateljsko lice u publici za slučaj panike.
Ukoliko ste početnik u držanju prezentacija, a pri tom ste i pomalo nervozni, pokušajte da izbegnete čest direktan kontakt sa očima slušalaca, jer na taj način možete doći u situaciju da vam se ukoči tok misli, što najčešće dovodi do gubitka koncentracije.
Održavanje kontakta očima slušaoce vašeg izlaganja će:

        držati na oprezu
        podstaći da se osećaju kao da se direktno obraćate njima
        podstaći da se osećaju kao deo grupe
        podstaći da razviju određeni nivo poverenja u vas kao predavača

    Kretanje – nemojte se previše kretati niti stajati u mestu
    Gestovi – koristite značajne i odgovarajuće pokrete kada želite da napravite poentu, ne bojte se da gestikulirate. Pokažite entuzijazam i energiju, pokažite otvorenost i i pristupačnost (ruke iznad struka i dlanovi otvoreni prema publici), upotrebljavajte gestove rukama da opišete stvari. Izbegavajte prekrštene ruke, ruke iza leđa ili ruke u džepovima.


Prilikom držanja prezentacija morate biti svesni činjenice da slušaoci manje-više znaju šta žele i u situacijama kada slušaju lošu prezentaciju njihovo strpljenje je kratko. Zamislite publiku u kojoj svako drži nevidljivi daljinski upravljač, sa prstom na tasteru za paljenje ili promenu kanala. Ukoliko želite da vas slušaoci ne isključe, ili možda promene kanal, pre završetka prezentacije potrudite se da ona izgleda atraktivno i zvuči privlačno.

Nakon pripreme i kreiranja prezentacije, preostaje da se ista uspešno izloži slušaocima. Prezentator će to uraditi pravilnom upotrebom glasa, pokreta, prostora i tehničkih sredstava. Kombinacijom ovih elemenata, održavanje prezentacije dobija odgovarajući kvalitet. Svaka prezentacija događaj je za sebe i ne postoji recept koji se može prepisati i koji će u svakoj situaciji garantovati dobre rezultate.

Savet:



Za vreme javnog nastupa važno je da ne budete koncentrisani samo  na sebe. Odustanite od razmišljanja da li izgledate dobro, da li ste dovoljno dopadljivi i elokventni, da li delujete spontano ili ne... Fokus vaše pažnje treba da bude na publici i na tome da li ona sluša i razume vaše izlaganje.



S obzirom na to da od značaja publike u velikoj meri zavisi i intenzitet nervoze, psiholozi predlažu neke trikove kako da se značaj publike relativizuje i na taj način ublaži osećaj treme. Jedan od trikova jeste da se publika zamisli u nekom smešnom izdanju, bilo da su nagi ili smešno obučeni.



Korisniji pristup od ovog jeste da se publika zamisli kao neko ko želi da čuje ono što vi imate da kažete i ko je dobronameran. Kada uspete da publiku zamislite kao svog saveznika, onda je i strah automatski redukovan na nivo koji vam omogućava da sa sigurnošću održite svoj govor.

Održavanje prezentacije

U ovoj nastavnoj jedinici imate priliku da pročitate nešto više o samom držanju prezentacije, strukturi izlaganja, o tome šta bi trebalo uraditi pre samog izlaganja, kako se ponašati u toku izlaganja, kako završiti izlaganje, a sve u cilju jasne i uverljive prezentacije.

Način na koji se slušaocima predstavljaju ideje i način na koji prezentator podržava publiku odrediće kakav će stav zauzeti publika prema prezentatoru. Nastup prezentatora i celokupno izlaganje će odrediti da li će publika znati ono što prezentator želi da ih nauči, da li će razmišljati na način na koji ih on usmerava i, na kraju, da li će uraditi ono što im on promoviše kao korisno. Struktura tela prezentacije mora biti logična, a izvođenje efikasno. Na ovaj način postiže se upečatljiva prezentacija koja postiže svoj cilj zadat na početku.

Struktura izlaganja treba da bude sledeća:

    kažite slušaocima šta ćete reći – uvod
    saopštite ono što želite – razrada
    kažite slušaocima šta ste im rekli – rezime


Pre početka vašeg izlaganje, uradite sledeće:

Slika 4.1



    proverite prostoriju u kojoj ćete držati prezentaciju i uverite se da ima sve što vam je potrebno za njeno držanje;
    proverite da li u prostoriji postoji tehnička i druga oprema, kao i priključci koji će vam trebati;
    proverite ima li dovoljno električnih utičnica i odgovarajućeg napajanja za opremu;
    proverite da li je prostorija dobro osvetljena;
    da li je slika dovoljno velika, da se projektovani sadržaj može videti i iz zadnjeg reda;
    da li je prostorija tiha;
    hoće li slušaoci imati dovoljno mesta za sebe i stvari koje su sa sobom doneli;
    može li se u prostoriji regulisati temperatura i ventilacija vazduha;
    da li se u prostoriji nalazi telefon, telefaks ili neki drugi predmet koji može odvući pažnju slušalaca,
    pored toga, mora se dobro proučiti i raspored sedenja slušalaca, kao i to da li će svi imati dobar pogled na vizuelna pomagala i hoće li svi biti u prilici da dobro vide i čuju prezentaciju.



Pravila dobrog držanja prezentacije



    Budite svoji i prirodni - razvijte sopstveni stil kao prezentator, nemojte pokušavati da budete ono što niste.
    Izbegavajte vizuelno ometanje publike – umereno se krećite; pomeranje napred-nazad može da izazove ometanje publike, ali, ipak, pobrinite se da ne izgledate kao statua. Pazite se pokreta kojim ćete pokazati nervozu, kao što su tapkanje nogom, kliktanje  olovkom i češkanje glave.
    Humor – ne zaboravite ga!
    Barijere – budite otvoreni sa publikom, nemojte se kriti iza table, stanite otvoreno na sredinu prostorije gde možete biti deo grupe.
    Beleške – ukoliko su vam beleške potrebne, male kartice su najbolje, budite pripremljeni tako da su vam beleške potrebne samo kao vodič kroz strukturu vašeg govora (prezentacije).
    Projektujte profesionalni imidž – prvi utisak je veoma bitan – „prvi utisak ostavlja se samo jednom”. Izgledajte samouvereno, dobro pripremljeno, profesionalno i entuzijastično.



Pojavljivanje – prilikom pojavljivanja radi javnog nastupa potrebno je obući se uredno – prvi utisak je jako bitan.
Takođe je preporučljivo odavati utisak samopouzdanja i profesionalizma.

Na početku prezentacije, kada prezentator izađe pred publiku, on se prvo predstavi. Ovaj korak obezbeđuje kredibilitet i autoritet kod publike. Blagi osmeh je neizostavan.

Pod predstavljanjem se podrazumeva i da prezentator kaže iz kog razloga on drži datu prezentaciju, odnosno šta on ima da kaže o datoj temi. Prezentator ne mora biti stručnjak za datu temu, ali trebalo bi da naglasi da je, na primer,  njegova uloga da da mišljenje o ovoj temi iz drugog ugla.

Sledeći korak je upoznavanje polaznika sa strukturom prezentacije. Publika se upoznaje sa sadržajem prezentacije. Ističu se najbitniji elementi prezentacije. Potrebno je naglasiti da li će i kada slušaoci imati priliku da postave pitanje. Ovim korakom prezentator se postavlja kao autoritet i kao neko ko drži prezentaciju pod kontrolom, jer on diktira sadržaj i strukturu odvijanja prezentacije.

Prezentator može, nakon izlaska pred publiku, iskoristiti trenutak da „probije led”, odnosno da opusti atmosferu prepričavanjem nekog zanimljivog događaja u vezi sa temom prezentacije ili pripremom iste. Za opuštanje atmosfere može se koristiti i neki zanimljiv statistički podatak i sl.

Prilikom izlaganja, u cilju što uverljivijeg prenošenja poruke, gluma i mimika su dobrodošle.

Tokom držanja prezentacije, prezentator može imati napisan čitav govor koji treba da izloži. Ovo ima prednost, jer se ispred prezentatora nalazi ceo tekst tako da sigurno neće zaboraviti šta treba da kaže.
Sa druge strane, on gubi kontakt sa publikom i fokusiran je na to da kaže sve što je potrebno. Prezentator mora biti vešt ukoliko želi da čita govor koji je ispred njega, jer mora obratiti pažnju na to da izgleda prirodno.

Druge opcije su da na karticama ima ispisane ključne tačke prezentacije sa tezama za svaku od njih. Prezentator može imati ispred sebe mapu uma svoje prezentacije. Mapa uma je vizuelno predstavljena prezentacija, tako što se tema nalazi u centralnom delu papira, a oko nje se račvaju osnovni elementi (delovi) prezentacije.
Svaki deo se dalje račva na teze i osnovne informacije vezane za tu celinu prezentacije. Mape uma omogućavaju prezentatoru da na vizuelni način zapamti priču koju treba da ispriča, kao i da publici na strukturiran način predstavi temu.

Slika 4.2



Postoji nekoliko vrsta prezentacije:

    Formalne – prezentacije novog proizvoda kupcima, prezentacija godišnjeg izveštaja akcionarima itd.
    Neformalne – prezentacija izveštaja u okviru tima.
    Transfer znanja (predavanje) – predavač ima potpunu kontrolu nad prezentacijom.
    Razvoj veština (trening) – učesnici praktično vežbaju prezentovani sadržaj.
    Fasilitovanje – ravnomerna participacija svih prisutnih, gde fasilitator usmerava diskusiju ka cilju prezentacije.


Bez obzira na to da li su u pravu ili ne, slušaoci će vas doživljavati kao kompetentnu ili nekompetentnu osobu i to pre svega na osnovu načina na koji sami sebe prezentujete kada ustanete i počnete da im se obraćate.
Publiku na prezentaciji može činiti i samo jedna osoba, koja želi da čuje ono što vi govorite. Ipak, broj slušalaca je najčešće toliko veliki da osobi koja prezentuje stvara pritisak i pre nego što počne sa samom prezentacijom.

Svaka potencijalna publika će zahtevati od prezentatora da dobro poznaje materiju koju izlaže, da izgleda uverljivo, poštuje publiku i stavove svakoj pojedinca u istoj, da napravi prezentaciju prema njihovim željama i da zadrži pažnju publike tokom cele prezentacije.

Koliko je važno znati šta je to što publika želi da čuje tokom prezentacije, isto toliko, ako ne i više je važno znati i što publika ne želi da doživi.
Oni ne žele da budu zbunjeni, zaslepljeni izrazima koje predavač koristi, tehničkim detaljima i stručnim izrazima, izgubljeni u strukturi prezentacije, da se muče sa razumevanjem neprimerenog i njima nepoznatog žargona. Ipak, ono što publika svakako ne želi jeste da bude primorana da sluša nepripremljenog predavača.

Tokom čitave prezentacije potrebno je voditi računa o neverbalnoj komunikaciji sa slušaocima – kontakt očima, osmeh, izraz lica koji odgovara sadržaju o kom govorite dobri su znaci da se publici dopada ono o čemu pričate.

Najbitnije tokom izlaganja prezentacije je prethodno uvežbavanje izlaganja. Učenje sadržaja prezentacije napamet u jednom trenutku izlaganja će najverovatnije dovesti do blokade. Bitno je razumeti reči koje se koriste i znati zašto se koriste baš u tom trenutku.


Glas i stav

Projekcija i varijacija su dva najvažnija aspekta glasa koji u značajnoj meri utiču na efikasnost prezentacije. Prilikom prezentovanja uvek treba imati na umu činjenicu da je mali broj ljudi sposoban da svoj uobičajeni glas pretvori u glas za scenu.
Tokom prezentacije pred publikom se ne možete osloniti na uobičajene povratne informacije, izraze lica/pokrete očiju kako biste saznali da li su slušaoci razumeli vašu poruku, tako da se morate pobrinuti da je vaša poruka apsolutno jasno interpretirana.

Jednostavan, ali efikasan način da rešite ovaj potencijalni problem je da usporite sa izlaganjem. Zapamtite, publika vas iz poštovanja najverovatnije neće prekidati, tako da nema potrebe da pokušavate da održite konstantni nivo jačine glasa tokom cele prezentacije.

Naglašavanje i isticanje ključnih reči je izuzetno važno. Naglasak na pogrešnom slogu česta je greška kod prezentatora koji nisu iskusni u upotrebi reči u javnom govoru. Ova situacija može izazvati poneki smešak, ali ponekad može dovesti i do glasnog smeha u publici, što može uzdrmati samopouzdanje osetljivijeg prezentatora.
Efekti do kojih dovodi isticanje različitih reči u rečenici se moraju dobro proučiti, budući da često čak i nesvesno isticanje pojedinih reči može izmeniti celo značenje rečenice, a ponekad i kompletne poruke koje se prenose.

Govor tokom prezentacije mora biti dovoljno jasan i razgovetan, ali nikako i monoton.  Važno je da tokom prezentacije menjate visinu i brzinu vašeg govora, ističući one delove za koje želite da ostave poseban utisak na slušaoce.

Prilikom izlaganja prezentacije treba izbegavati upotrebu komplikovanih reči i poštapalica. U svakom trenutku budite sigurni da znate kako se neka reč pravilno izgovara, jer pogrešan izgovor odvlači pažnju od sadržaja.

Budite svesni činjenice da vaš stav tela može svašta reći o vama dok držite prezentaciju. Pobrinite se da vaš stav ne odaje da se dosađujete i zapamtite da možete koristiti celo telo kao izuzetno dobro dinamičko sredstvo, koje vam može obezbediti da ostvarite dobar odnos sa publikom.

Korisni saveti:

    Ukoliko se zablokirate, fokusirajte svoj pogled na jednu osobu u publici. Slušaoci će u tom trenutku steći utisak da ste snažna i dramatična osoba. Potom, nakon nekoliko sekundi, fokusirajte svoj pogled prema drugoj osobi. Ponovite to opet i nastavite tako da radite u tišini sve dok vam se ne vrate misli.
    Ponovite ono što ste upravo rekli. Ponavljanje je uvek dobra govorna tehnika. Nastavite da ponavljate u sebi sve dok vam se misli ne vrate tamo gde ste stali. Ili recite nešto što je paralelno sa vašom temom i vrlo je verovatno da ćete, u roku od nekoliko sekundi, ponovo biti na putu kojim ste krenuli.
    Postavite svojoj publici pitanje, ako je grupa mala. „Petre, zašto su vam misli odlutale?" neka bude pitanje na koje Petar neće moći da odgovori jednostavnim i kratkim „da" ili „ne". Na taj način dobićete više vremena za razmišljanje dok Petar priča. Ako govorite velikoj grupi ljudi, postavite neko retoričko pitanje. Verovatno ćete uspeti veoma brzo da se probudite.
    Zamolite slušaoce za pomoć. Ukoliko ne uspete na neki drugi način da se prisetite, slobodno publici možete postaviti pitanje „Gde sam stao/la?". Velika većina publike smatraće to simpatičnim. Svi su uglavnom svesni pritisaka sa kojim se osoba susreće tokom držanja govora pred velikim brojem ljudi. Samo, nemojte to učiniti više puta ili odradite veliki deo posla nakon zatražene pomoći.



Primer


Jedna od najvećih mana prezentatora može se ogledati u nedostatku jasne strategije o onome što žele da postignu prezentacijom.
Često prezentatori odabiru pristup zasnovan na temi prezentacije i jednostavno zaborave da slušaocima iznesu najznačajnije tačke prezentacije, gubeći se u pokušajima da što detaljnije moguće izlože sadržaj neke teme.
Na sledećem primeru ćemo videti različite strategije koje možete iskoristiti za pružanje mnogo većeg značaja informacijama koje prezentujete.



Pogledajte sledeće brojeve. Pokušajte da otkrijete logiku na osnovu koje su ovi brojevi poređani u ovom redosledu:


2 1 0 8 5 7 3 4 6



Rešenje ovog problema je veoma logično. Pitanje je „koji broj nedostaje?”. Ukoliko biste pokušali da date rešenje, najverovatnije bi to bio broj 9. Ukoliko bi vam rekli da broj 9 ide između brojeva 2 i 1, pitanje je da li bi vam to pomoglo.


Ukoliko rezonujete na način na koji rezonuje i velika većina ljudi, vi biste ovo pretvorili u matematički problem i pokušali biste da pronađete matematičke relacije između brojeva u ovom nizu. Međutim, rešenje je mnogo jednostavnije - ovi brojevi su složeni azbučnim redom.


U čemu je poenta ovog primera? Ono što se predavaču učini veoma logičnim, može osobe u publici dovesti u situaciju da moraju da ulože izuzetno veliki napor da bi došli do istog zaključka. Problem je u tome što većina slušalaca neće biti spremna da uloži preveliki napor da proniknu u suštinu onoga što im se prezentuje. Oni će krenuti linijom manjeg otpora i jednostavno će odustati od praćenja prezentacije.




Taktično podučavanje i briga za slušaoce

Postoji veliki broj različitih strategija koje možete koristiti prilikom organizovanja svoje prezentacije.

Imajte na umu da ne postoje dobre ili loše strategije. Sve one će odgovarati velikom broju različitih situacija, a ključni element izbora strategije jeste da se mora imati jasna i razumljiva strategija prezentacije.

Taktično podučavanje je od izuzetne važnosti za pozitivno prihvatanje stavova i argumenata koje ćete iznositi tokom prezentacije.

Započnite delove izlaganja u kojima morate da objasnite osnovne činjenice rečenicom poput „Kao što svi znate, ali su neki od vas možda i zaboravili" i nakon toga nastavite sa objašnjavanjem onoga o čemu želite da govorite.
Slušaoci će jasno shvatiti poruku koju ste im preneli, ali će nivo njihove odbojnosti prema vama sigurno biti niži nego u situaciji da ste prezentaciju počeli kritikom.
Još taktičnije podučavanje slušalaca možete obaviti korišćenjem analognih rečenica, uz pomoć kojih želite da pojasnite prezentaciju ili stvorite jednostavnu, usporenu sliku koja dodatno pojašnjava vaše reči. Ipak, pre nego što počnete da ih koristite, budite sigurni da su u vezi sa temom vaše prezentacije, kako ne biste zbunili slušaoce.

Dobar govor je pre svega stvar brige o drugima.
Omogućite sagovornicima da lakše razumeju vaše reči, ponavljajući važnije činjenice kako bi ih oni lakše shvatili i zapamtili.
Koristite topli i blagi humor i dobro raspoloženje i pokušavajte da što više koristite reči koje zrače simpatijom i razumevanjem. Uprkos tome što će vas pojedini, ili možda svi, slušaoci slušati samo jednom i nikad više, dobar utisak koji ćete ostaviti i zadovoljstvo uspešno izvedenom prezentacijom može pridoneti širenju dobrog mišljenja o vama kao kvalitetnom predavaču ili prodavcu.


Odgovaranje na pitanja

Na početku prezentacije, publiku treba obavestiti o tome kada će imati priliku da postave pitanja.
Postavljanje pitanja o prezentaciji može se raditi na dva načina:

    Neki prezentatori preferiraju da im se postavljaju pitanja u toku prezentacije. Pozitivna strana toga je da se sve nejasnoće mogu odmah otkloniti. Sa druge strane, mana je to što odgovaranjem na pitanja prezentator može izgubiti fokus sa prezentacije.

Slika 4.3



    Druga grupa prezentatora praktikuje da im se postavljaju pitanja na kraju prezentacije. Ukoliko se prezentator odluči za ovaj način, potrebno je da ostavi dovoljno vremena za pitanja, ali takođe i da to vreme bude ograničeno u cilju efiksnosti i efektivnosti prezentacije.

Prezentacija ne bi trebalo da se završi sa pitanjima publike, odnosno odgovorima prezentatora. Ukoliko se prezentator odluči da na kraju izlaganja ostavi vreme za pitanja i odgovore, potrebno je da nakon tog dela prezentacije da završnu reč kako bi zaokružio priču.

Priprema prezentacije

U ovoj nastavnoj jedinici pročitaćete nešto više o samoj pripremi prezentacije, odnosno o tome kako se treba pripremiti za prezentaciju, kako definisati cilj prezentacije, publiku i  odrediti sredstva koja će se koristiti.

Veštine prezentacije su jedne od najbitnijih poslovnih veština koje se u savremenom poslovanju zahtevaju od zaposlenih u skoro svim oblastima i na skoro svim radnim pozicijama. To su veštine koje se mogu videti kao zahtevi na svakom konkursu za otvoreno novo radno mesto, pogotovo ako je reč o menadžerskim pozicijama.

Pod prezentacijom podrazumevamo svako izlaganje pred publikom koja može imati od jednog pojedinca, pa do nekoliko stotina ili hiljada ljudi. U današnje vreme, prezentacije se mogu pratiti preko interneta i, u tom slučaju, auditorijum je ogroman broj ljudi na celom svetu. Kada kažemo prezentacija, mislimo na bilo koju vrstu izlaganja, prezentovanja nekog sadržaja.

To može biti:

    intervju za posao
    držanje motivacionog govora pred punom salom slušalaca
    prezentacija novog proizvoda kupcima itd.



Slika 1.1



Prezentacija se sastoji iz faze pripreme, održavanja prezentacije i vežbanja verbalnog i neformalnog govora.

Najbitnija faza svake prezentacije je priprema. Pod pripremom podrazumevamo:

    definisanje publike, odnosno slušaoca
    definisanje cilja prezentacije
    definisanje i odabir sredstava koja ćemo koristiti



Definisanje publike

Publika predstavlja ciljni auditorijum, odnosno ciljnu grupu kojoj želimo da prodamo svoj proizvod, uslugu, svoje veštine i znanje za posao itd. Ona mora biti pažljivo definisana i odabrana, jer svi dalji koraci zavise od nje. Prezentacija se pravi i usmerava prema publici kojoj je namenjena. Prezentacija treba da se dopadne publici, da bude jasna, uverljiva i da ostvari cilj.

    Ukoliko je reč o prezentaciji sebe na intervjuu za posao, tada je naša publika HR menadžer, psiholog ili druga osoba koja nas intervjuiše.
    Ukoliko je potrebno da održimo izlaganje o novom proizvodu, naša publika je ciljna grupa tog proizvoda. Ciljnu grupu određujemo istraživanjem tržišta u fazi planiranja proizvoda. Jedan proizvod može imati nekoliko ciljnih grupa. Jednu ciljnu grupu čine kupci sa istim kupovnim navikama, koji se nalaze u istom životnom dobu, koje imaju jednaka primanja itd.
    Prezentacija se može držati i unutar organizacije, kada su zaposleni naša publika.


Prilikom definisanja publike trebalo bi obratiti pažnju na nekoliko stavki:

    broj ljudi u publici
    prosek godina među publikom – priča koju ćemo ispričati starijim ljudima se razlikuje od one koju ćemo pričati tinejdžerima
    pol – da li je publika pretežno muškog ili ženskog pola?
    da li su sami bili zainteresovani da dođu ili su primorani?
    da li se prezentacija dešava za vreme njihovog radnog ili slobodnog vremena?
    da li im je već poznato ono o čemu će se govoriti u prezentaciji, ili je to za njih sasvim novo?
    da li je tema prezentacije povezana sa njihovim poslom?
    da li je cilj da se publika informiše, nauči ili stimuliše?



Definisanje cilja prezentacije



Slika 1.2



Ukoliko niste u mogućnosti da na jasan i jednostavan način definišete cilj svoje prezentacije, razmislite o tome kako li će tek isti biti jasan osobama koje će vas slušati.

Pisci često koriste izraz kreativna blokada, koji opisuje jednu izuzetno čestu situaciju sa kojom se oni susreću, a koja se ogleda u tome da imaju problem da otpočnu sa pisanjem nekog teksta. Po njihovim glavama se muvaju brojne misli i ideje, ali oni nikako ne uspevaju da sve njih prenesu na papir.
Jedan od najboljih načina da se spreči slična situacija prilikom pravljenja prezentacije je da se počne sa definisanjem cilja koji se želi postići prezentacijom.

Cilj bilo koje prezentacije bi trebalo da bude veoma jednostavan i direktan. Dejvid Belasko (David Belasco), čuveni pisac i pozorišni scenarista, rekao je da je ideja svake predstave koju je stvorio mogla da se iskaže u jednoj jednostavnoj rečenici koja staje na poleđinu vizitkarte.
Prilikom definisanja cilja vaše prezentacije pokušajte da se pridržavate ovog pravila, jer ukoliko niste u mogućnosti da u jednoj rečenici definišete šta je to što želite da saopštite slušaocima, vrlo verovatno ćete doći u situaciju da ni vama, a ni njima nakon prezentacije nije jasno šta je bio cilj iste.

U situacijama u kojima se pod prezentacijom smatra iznošenje nekog izveštaja na sastanku radnog tima ili neka slična situacija, njen cilj manje više i jeste samo prenošenje određenih informacija drugim osobama.

Definisanjem cilja prezentacije kao prvog koraka u procesu njene izrade bićete u mogućnosti da dostignete jedan ili više od pet osnovnih ciljeva svake prezentacije:

    instrukcije: informisanje ili učenje slušalaca o nekoj temi
    inspiracija: inspirisanje ili motivisanje slušalaca da preduzmu određenu akciju
    ubeđivanje: ubeđivanje ili prodaja određene tačke gledišta slušaocima
    stimulacija: stimulisanje diskusija i debate među slušaocima
    uživanje: unošenje zabavnih elemenata u komunikaciju sa publikom tokom prezentacije.

Ilustracija


Alfred Maršal (Alfred Marshall), ekonomista koji je živeo i radio u XIX veku, je jednom rekao: „Činjenice nikada ne govore same za sebe."
Zastanite na trenutak i razmislite o ovoj tvrdnji. Kada ste poslednji put bili u prilici da vidite dvoje ljudi, koji su prisustvovali istom događaju, a koji su ga zatim opisali na sasvim drugačije načine? Ovakve situacije se stalno dešavaju. Sudije će vam, na osnovu svog iskustva, reći, ukoliko je deset osoba videlo neku nesreću, da postoji velika verovatnoća da će se na suđenju pojaviti deset različitih opisa događaja koji su se odigrali. Činjenice, same po sebi, nemaju neku preterano veliku vrednost. Ono što ih čini vrednim i interesantnim je situacija u kojoj ih neko pojasni, analizira, interpretira ili prezentuje na pravi način.



Primer:

Pođimo od pretpostavke da ste dobili zadatak da vodite izuzetno cenjeno odeljenje u okviru kompanije koja već decenijama uspešno posluje na tržištu. Do sada, osobe kojima treba da rukovodite nisu ni na koji način bile ohrabrivane da preuzmu bilo kakav oblik inicijative na sebe. Oni su jednostavno navikli da rade po određenom šablonu i prate naloge koji su im davani bez postavljanja ikakvih dodatnih pitanja. Želite da promenite ovaj njihov način reaktivnog razmišljanja i ohrabrite razvoj preduzetničkog duha u okviru celog odeljenja. Na koji način bi trebalo da definišemo cilj prezentacije u ovoj situaciji?

Nekoliko mogućih odgovora koje možete očekivati od slušalaca će biti:

    Da preuzmem inicijativu? Ne mogu to da uradim! Moja je odgovornost da radim ono što mi se kaže.
    Da preuzmem inicijativu? Ne mogu to da uradim. Onda bih morao da preuzmem i odgovornost za sve greške, jer ne bih više mogao da krivim šefa za sve probleme.
    Da preuzmem inicijativu? Ovo mora da je neki trik, jer niko do sada od nas nije tražio da uradimo tako nešto.
    Da preuzmem inicijativu? Novi šef verovatno tačno zna šta mi hoćemo i najbezbednije je da samo pratimo njegove naloge.


Ukoliko ste svesni šta možete očekivati kao odgovor vaših slušalaca, vi ćete veoma lako moći da definišete cilj svoje prezentacije, koji će u ovom slučaju biti menjanje uvređenog načina razmišljanja. Pošto se radi o nečemu što se decenijama razvijalo u okviru organizacije, vi se sigurno nećete odlučiti da na prvom sastanku nametnete svoj način rada, već ćete odabrati sporiji pristup prezentovanju onoga što želite. Pri svemu tome uvek imajte na umu činjenicu da većinu vremena tokom trajanja prezentacije pokušavate da utičete na nečije misli, akcije ili osećanja.



Nakon što smo utvrdili razlog održavanja prezentacije, moramo ga prevesti u konkretnu izjavu.


Na primer:

    Želim da moja publika razume značaj recikliranja starih novina i kancelarijskog materijala i da se odluči da počne sa reciklažom.
    Želim da moja publika shvati razliku između naših novih usluga koje im nudimo i njihovu razliku u odnosu na postojeću ponudu naše kompanije i konkurenata.

Postoje i određene smernice kojih bi trebalo da se pridržavamo prilikom definisanja namere koju želimo da ostvarimo prezentacijom. Kao što smo već videli, ceo proces pripreme prezentacije bi trebalo da dovede do cilja koji će biti realističan, dostižan, merljiv.

Definisanje i odabir sredstava prezentacije



Slika 1.3



U toku prezentacije mogu se koristiti razna sredstva i tehnologije koje mogu povećati vrednost prezentacije ukoliko se koriste na pravi način i sa svrhom.
Na primer, vizuelna sredstva je najbolje koristiti ukoliko za njima postoji potreba. Ne treba koristiti vizuelna sredstva u svakom slučaju, ukoliko cilj prezentacije nije vizuelna predstava.

Neka od vizuelnih sredstava koja se koriste u prezentacijama su:

    Tabla – korisna je za upotrebu kada se žele da pojasne različiti grafikoni i dijagrami i kada se želi da razvije interakcija sa publikom
    Flipčart – ovo je novo, ekonomično rešenje i najčešće se koristi za interakciju i za razvijanje brainstorming diskusija na sastancima. Flipčart je kancelarijski predmet koji se sastoji od dugačkih papirnih listova, koji su obično pričvršćeni na gornji rub ploče koja je postavljena na tronožni ili četvoronožni stalak. Flipčart se obično koristi za prezentacije.
    PowerPoint prezentacija i projektor – ovo je najčešće korišćeno sredstvo prezentacije u današnje vreme. Korisno je jer se na ovaj način mogu prikazati slike i različite animacije
    Različiti softveri – ukoliko je, na primer, cilj upoznavanje sa nekim novim softverom koji će se koristiti u poslovanju, tada je bitno da na samoj prezentaciji taj softver bude otvoren i da se direktnim radom u njemu publika upozna sa njegovim funkcionalnostima
    Video – popularno sredstvo koje nam omogućava da publici približimo neke događaje koji su zabeleženi na ovaj način.


Bitna stavka prezentacije je odrediti njeno vremensko trajanje. Kada smo odredili cilj prezentacije i temu, prelazimo na strukturiranje, odnosno na organizaciju naše prezentacije. U ovom delu osmišljavamo na koji način ćemo doći do cilja koji smo postavili na početku. Ukoliko je postavljen cilj da se publika upozna sa novim proizvodom, naša struktura će ići u tom smeru. Prezentaciju ćemo organiozovati tako da bude razumljiva i jasna našoj publici.

Na primer, za novi proizvod objasnićemo njegove funkcionalnosti, koje koristi publika može imati publika od njega, zašto je proizvod i napravljen, koja je njegova cena, gde ga mogu kupiti i pod kojim uslovima.