Create a new version of paste:

Kratko uputstvo kako pisati filozofski esej

Filozofski esej donekle se razlikuje od eseja druge vrste, na primer eseja u srpskom jeziku, gde se od vas zahteva da izražavate svoje ideje, osećanja ili utiske i akcenat je na lepoti izraza ili eseja u različitim naukama (koje vi retko ili nikad ne pišete, a koji su uobičajeni u anglosaksonskom sistemu obrazovanja), gde u esejističkom obliku traba da predstavite rezultate svog ili tuđeg istraživanja. Filozofski esej ne treba da bude ni demonstracija koliko dobro poznajete materiju o kojoj pišete: cilj filozofskog eseja nije da nabrojite što više mišljenja različitih filozofa kako bi onaj ko čita taj tekst video vaše veliko znanje.
Filozofski esej treba da bude racionalna odbrana ili opovrgavanje neke teze. Šta to znači? To znači da vi želite da čitaoca ubedite da i on treba da prihvati vaše stanovište i to na osnovu argumenata koje ćete izneti u eseju. Pojam „racionalna odbrana teze“ ne treba shvatiti preusko, da se esej ne bi pretvorio u neku vrstu suvoparnog dokaza. Da bi vaši argumenti bili ubedljiviji, možete da koristite i sredstva koja nisu samo logička, kao što su primeri iz nauke, književnosti, istorije i sl., misaoni eksperimenti (da svet nije ovakav kakav jeste, da ljudska priroda nije takva kakva jeste i sl), ali svrha svega toga je da potkrepi vaše argumente.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom pisanja

-	Vodite računa da onome ko čita vaš tekst uvek bude jasno kad interpretirate tuđe ideje (na primer: „Rasel tvrdi da će neka filozofska pitanja zauvek ostati nerešena“), a kad iznosite vlastite argumente (na primer: „Međutim, mnoga pitanja koja su nekad izgledala nerešiva, danas su rešena. Zašto ne bismo po analogiji s tim, pretpostavili da će i ona pitanja koja nam danas izgledaju nerešiva jednog dana biti rešena. Itd.“).
-	Pazite na jezik i pravopis. Nemojte da koristite žargon, niti pojmove čije značenje vam nije jasno, koliko god vam lepo zvučali.
-	Jasno se izražavajte: možda vam filozofski tekstovi s kojima ste se susretali izgledaju nerazumljivi i komlikovani i čini vam se da pisati filozofski znači pisati nešto mutno i nejasno i koristiti „krupne reči“. Nemojte da pokušavate da imitirate taj stil, pišite tako da vam uvek bude jasno šta tvrdite.

Koraci u pisanju eseja

1.	Izaberite precizno temu o kojoj ćete pisati i jasno je formulišite. Izbegavajte visokoparne teme, nađite neku koja vam je najbliža ili je najbolje poznajete. Razmislite da li ste dobro razumeli temu, da vam se ne desi da pišete o onome o čemu želite da pišete, umesto o onome o čemu treba da pišete. 
2.	Esej treba da ima početak, sredinu i kraj. Na početku čitaocu saopštite o čemu ćete pisati („Braniću Raselovu tvrdnju da neka pitanja kojima se filozofija bavi moraju ostati nerešiva“), zatim iznosite argumente u prilog te teze (svoje i tuđe) i na kraju izvedete zaključak. U zaključku ne bi trebalo ponavljati tezu, već je donekle preformulisati u skladu s argumentima koji su izneti njoj u prilog. 
2.1	Navedite razloge zašto se slažete s tezom ili je dovodite u pitanje. Razlozi koje navodite mogu biti različiti, od logičkih (neko protivreči sam sebi, te teza zbog toga nije valjano potkrepljena, u dokazu postoji logička greška), preko empirijskih (opštepoznate naučne činjenice ili zdrav razum govore u prilog ili protiv teze). Možete, naravno, i da se pozovete na neki autoritet u oblasti o kojoj pišete (gledajte da to ne bude lažni autoritet, da ne napravite grešku pozivanja na autoritet). Vaše mišljenje ili vaša verovanja („mislim da to nije tako“, „ne sviđa mi se“, „ja sam hrišćanin, a za hrišćane se zna da...“  i sl.) nisu validni razlozi, kao ni pojedinačni primeri iz života („Moja tetka, koja živi u Parizu, kaže da tamo...“).
2.2	Vodite računa o redosledu razloga: šta iz čega sledi, šta je važnije, a šta manje važno.
2.3	Budite dosledni u argumentaciji, nemojte sami sebi da protivrečite. 
2.4	Predvidite moguće primedbe na svoje argumente i pokušajte da ih sami otklonite.

Prilikom ocenjivanja eseja vrednuju se:
-	Relevantnost – mora da bude potpuno jasno koju tezu branite ili napadate;
-	Koherentnost – argumenti treba da se međusobno podržavaju, esej ne sme da sadrži protivrečne argumente i logičke greške;
-	Uverljivost argumenata;
-	Originalnost.