Analize dimanzija anksionznosti I depresije I aspekti kreativnosti predstavljaju jasnu sliku, iako veoma praznu: ni specificne dimenzije ni dimenzije viseg reda nemaju mnogo veze sa aspektima kreativnosti odredjenim(izmerenim) u ovom trenutnom istrazivanju. Modeli ukazuju na malo varijacija, a velicine efekata su veoma malo, sa par izuzetaka. Kada multivarijantna studija najde par efekata, vredi razmatrati da li je istrazivanje poslo naopako. Nulti efekti prestavljaju neuspehe u ispitvanju pre nego zapravo nulte efekti. Na primer pristrasnost pri biranju uzoraka, nedostatak raznovrsnosti ili nepostvanje ispravne upotrebe skale moze da dovede do nultih rezultata.

Mozemo da izdvojimo te rezulate istrazujuci unutrusnju koherentnost skupa predskazivaca I skup rezultata. Prvo, odredimo uzajamnu vezu varijacija simptoma negativnog raspolozenja. Promenljiva atentne socijalne anskioznosti dosta korelise sa promenljivama latentne depresije (r = .456) I promenljivama anksioznosti (r - .452), koje zauzvrat korelisu dosta medjusobno (r = .745). Obe velicine efekta I njova sema su konzistetne sa predjasnjim radom: promenljive anksioznosti I depresije bi trebalo (I to I rade) da medjusobno bolje korelisu nego sa bilo kojim drugim simptomima raspolozenja.

Drugo, mere kreativnosti korelisu kao sto se ocekuje bazirano na prethodnom istrazivanju. Latenta CBI promenljiva I prosecni CAQ rezultat – dve mere kreativnog dostignuca – korelisane na r - .598. Satavka CSDD skale globalne kreativnosti korelise sa CBI skalom (r = .515) I sa CAQ (r = .434), tako da kreativni self-koncepti ljudi korelisu sa ocenjenim ponasanjima I dostignucima. Na kraju, latntna creativnost divergetnog razmisljanja korelise sa CSDD self-ocenama (r = .147) I sa CBI (r = .167) I sa CAQ ocenama (r = .214). Odnosi izmedju divegentnog razmisljanja I kreatiuvnog dostignuca su konzistentni sa skorasnjom meta-analizom (Kim, 2008), koja je pokazala odnos od r = .22 izmedju divergentnog razmisljanja I dostignuca. Ovaj obrazac je koherentan: dve mere kreativnog ponasanja I imaju najvecu korelaciju, konzistentno sa svojim medjusobno uzajamnim osobinama I metodama, I konstrukcije koje se razlikuju po osobini I metodi (npr. divergentno razmisljanja I slef-rated dostignuce) imaju manje efekte.
U globalu, promljive predskazivaci interno korelisu I takodje I promenljive rezultata. Tako da je veoma tesko da je nesto poslo naopako pri proceni, uzorkivanju ili varijaciji jer vece greske ili nedostaci nisu ogranicene na kovarijaciju predksazivac-rezulatat. Umesto toga deluje kao vise verovatno da konzistentno mali efekti imaju dobru procenu pravih velicina efekata. Stoga, istrazivaci koji proucavaju slicne uzorke treba da ocekuju da simptomi anksioznosti I depresije imaju male (ako uopste) efekte na mere kreativnosti.