abc

Klasa A :   1 - 126
Klasa B : 128 - 191
Klasa C : 192 - 223
Klasa D : 224 - 239
Klasa E : 240 - 255



TEST 1

1. Prenos podataka u oba pravca istovremeno naziva se:
a. Polu-dupleks
b. Simpleks
c. + Potpuni dupleks
d. Ne postoji mogućnost slanja podataka u oba pravca istovremeno

2. Kakav uređaj treba da ima radna stanica da bi se mogla povezati na mrežu?
a. Komunikacioni softver
b. Komutator
c. + Mrežni adapter
d. Koncentrator

3. Tipovi mreža sa komutacijom su:
a. Mreže sa komutacijom poruka, stanica, čvorova
b. + Mreže sa komutacijom kanala, poruka, paketa
c. Mreže sa komutacijom kanala, paketa, frekfencija
d. Mreže sa komutacijom kanala, ćelija, čvorova

4. Koja je glavna karakteristika tehnike pristupa sa virtuelnim kolima?
a. + Uspostavljanje rute pre prenosa podataka je obavezno
b. Uspostavljanje rute pre prenosa podatak nije obavezno
c. Određivanje konkretne rute u odgovarajučem trenutku
d. Mreža sa virtuelnim kolima ne daje mogućnost uspostabljanja rute

5. Kod komutacije paketa postoje
a. Datagram i iznajmljene linije
b. Virtuelno i permanentrno kolo
c. + Virtuelno kolo i datagram
d. Datagram i ćelije

6. Koji od navedenih je primer mreže sa komutacijom kanala?
a. Gradska mreža MAN
b. Lokalna mreža LAN
c. + Javna telefonska mreža
d. Internet

7. Koji tip mreža je svako sa svakim BROADKAST?
a. + Magistrala
b. Prsten
c. Zvezda
d. Proširena zvezda

8. Koliko faza kod uspostavljanja komunikacija postoji u sistemu sa komutacijom kanala?
a. 4 faze
b. + 3 faze
c. 2 faze
d. 1 faze

9. Lokalna mreža je komunikaciona mreža koja povezuje stranice
a. U gradskom području
b. U jednoj državi
c. + U zgradi ili bloku zgrada
d. Između 2 grafa

10. Na čemu se baziraju savremeni komunikacioni sistemi?
a. Baziraju se na komutaciji kanala
b. + Baziraju se na komutaciji paketa
c. Baziraju se na komutaciji poruka
d. Baziraju se na komutaciji ćelija

11. Koje vrste komunikacionih mreža postoje ?
a. + Sa komutacijom kanala, poruka, paketa
b. Sa determinističkim, stohastičkim i dinamičko-modularnim pristupom
c. Komunikacione mreže zatvorenog i otvorenog tipa
d. Javne i privatne računarske mreže

12. Tipična mreža sa komutacijom kanala je:
a. + Telefonska mreža
b. Internet
c. Eternet lokalne mreže
d. Kablovski distributivni sistem

13. Komunikacionu mrežu čine:
a. Komunikacioni softveri
b. + Stranice, čvorovi, tradicioni medijumi
c. Različite vrste komunikacionih medijuma
d. Različite vrste protokola koji se koriste u komunikaciji

14. Internet spada u mreže sa komutacijom :
a. Linija
b. Piruka
c. + Paketa
d. Ćelija




15. Koji skup predstavlja primitive usluga?
a. Zahtev, identifikacija, formiranje, podataka i čuvanje
b. + Zahtev, identifikacija, odgovor, potvrda
c. Alokacija, komutacija, odgovor i čuvanje podataka
d. Zahtev, identifikacija, orgovor i čuvanje

16. Ako je čvor van funkcije kod mreža sa virtuelnim kolima:
a. Paketi se mreusmeravaju na druge čvorove
b. + Ponovo se uspostavlja veza
c. Vrši se retransmisija paketa
d. Podaci su izgubljeni i ne postoji mogućnost retransmisije

17. Koji od navedenih je primer tipa mreže „svako sa svakim“?
a. Klijent – server
b. USB konekcija
c. + Radio mreža
d. Satelitski prenos

18. Koja je glavna odlika komutacije kanala?
a. + Za sve vreme trajanja veze zauzet je kanal između dve stanice
b. Za vreme trajanja veze zauzima se samo deo kanala između sve stranice
c. Za vreme trajanja veze, istovremeno više stranica koristi kanal
d. Kanal je unapred podeljen na podkanale, i stanicama se dodeljuje određeni frekfencijski opseg

19. Ako je čvor van funkcije kod mreža sa datagramom:
a. + Paketi se preusmeravaju

20. Informacija nastaje kada se podaci:
a. Konvertuju iz analognog u digitalni signal
b. Prenesu
c. Formatiraju na način pogodan za komunikaciju
d. + Interpretiraju

21. Kako se označavaju pristupne tačke usluge?
a. + SAP




22. Koji se skup komunikacionih protokola koristi na internetu?

a. TCP/IP



TEST 3
1. Koji referentni model je standardizovan od strane ISO odganizacije?
a. H.25
b. TCP/IP
c. + OSI
d. IPX

2. Glavna karakteristika fizičkog sloja je:
a. Velika pozdanost i imunost na nastanak greške
b. Fizički protokol
c. + Mehanička, električna, funkcionalna i proceduralna
d. Fizički sloj određuje da li je potrebna uspostava veze

3. Protokol je skup pravila koji omogućava razmenu podataka između:
a. Apsolutno identičnih računara
b. + Dve parnjak celine
c. Dva sloja na istom sistemu
d. Dva operativna sistema na različitim računarima

4. Skup konvencija naziva se
a. Servisna primitiva
b. + Protokol
c. Standard
d. Servisna usluga

5. Kakvi protokoli postoje u računarskim mrežama namenjeni prenosu podataka?
a. Dinamički i statički protokoli za prenos podataka
b. Fizički i mrežni protokoli za prenost podataka
c. + Protokoli sa i bez uspostave veze
d. Transportni i aplikacioni protokoli za prenos podataka

6. Funkcija svakog sloja je da obezbedi uslugu sloju:
a. Ispod sebe
b. + Iznad sebe
c. Parnjak sloju
d. Aplikacionom sloju

7. Protokoli između krajnih stranica su protokoli:
a. 6 i 7 sloja
b. 1, 2, 3 sloja
c. + 4, 5 ,6 i 7 sloja
d. 3 i 4 sloja


8. Na kom sloju OSI modela radi IP protokol ?
a. Na prvom sloju
b. Na drugom sloju
c. + Na trećem sloju
d. Na četvrtom sloju

9. Ključni elementi svakog protokola su
a. Upravljanje i sinhronizacija
b. Sintaksa, semantika i vremenska sinhronizacija
c. Sintaksa i upravljanje
d. Vremenska sinhronizacija i upravljanje

10. Šta od navedenog predstavlja skup standarda za lokalne računarske mreže ?
a. + IEEE 802.X
b. ITU
c. ANSI
d. RFC

11. Koji je prvi sloj u OSI referentnom modelu ?
a. Aplikacioni sloj
b. Mrežni sloj
c. + Fizički sloj
d. Transportni sloj

12. Koji se skup komunikacionih protokola koristi na internetu ?
a. WINS
b. + TCP/IP
c. HTTP
d. FTP

13. OSI referentni model je :
a. Sistem za analizu podataka na mreži
b. Podloga za definisanje standarda za povezivanje istih mreža
c. + Podloga za definisanje standarda za povezivanje heterogenih mreža
d. Sistem za razmenu podataka u okviru ličnih razunarskih mreža

14. Prema OSI modelu, sloj N na jednoj mašini komunicira sa slojem:
a. Sa slojem N+1 na istoj mašini
b. Sa slojevima od 1 do N na drugoj mašini
c. Sa N+2 slojem na drugoj mašini
d. + Sa slojem N na drugoj mašini





15. Kako se označavaju pristupne tačke usluge?
a. PDU
b. + SAP
c. SDU
d. NAP


16. Šta je protokol?
a. Program za upravljanje radom mreže
b. + Skup konvencija
c. Mrežni operativni sistem
d. Način prenosa podataka

17. Ako N –ti sloj jedne mašine šalje podatke direktno N –tom sloju druge mašine:
a. + Reč je o fizičkom sloju
b. Reč je o bilo kom sloju
c. Reč je o transportnom sloju
d. Reč je o aplikacionom sloju

18. Gde je neophodno adresiranje?
a. + U bilo kom sloju gde postoji više odredišta
b. Samo u slučaju neaktivnosti primarnog primaoca
c. Adresiranje nije neophodno, transmisioni medijum određuje rutu
d. Samo na mrežnom sloju

19. Koliko je komunikacionih portova potrebno stranici za komunikaciju u brodkast komunikacionim mrežama
a. Zavisi od broja čvorova
b. 3 porta
c. 2 porta
d. + 1 port

20. Komunikacija preko Interneta se ostvaruje:
a. Komutacijom poruka
b. + Komutacijom paketa
c. Komtacijom ćelija
d. Komutacijom kanala

21. Koji sloj obezbeđuje dijalog između aplikacija?
a. Mrežni sloj
b. Fizički sloj
c. + Sloj sesije
d. Sloj prezentacije


22. Referentni OSI model se odnosi na :
a. 3 sloja
b. 4 sloja
c. 6 slojeva
d. + 7 slojeva

23. Kod OSI referentnog modela, ukoliko dođe do promene na jednom sloju
a. Promena utiče na sve slojeve
b. Promena utiče samo na susedne slojeve
c. + Promena ne utiče na ostale slojeve
d. Po standartu, nije dozvoljeno unositi promene u slojevima

24. TCP protokol je protokol :
a. + Sa uspostavom veze
b. Bez uspostave veze
c. Svako sa svakim (brodkast)
d. Zavisi od načina konfiguracije, može biti sa uspostavom i bez uspostave veze

25. Nabroj tri mrežne arhitekture
a. ANSI, OSI, ISO
b. ITU, RFC, ETSI
c. Zvezda, prsten i magistrala
d. + OSI, TCP/IP, ATM

26. Šta predstavlja SAP (Service Access Point) ?
a. Pristupnu tačku kod bežičnih mreža (bazna stanica)
b. Adresni opseg mreže
c. + Mesto gde sloj N može pristupiti ponuđenom servisu sloja N+1
d. Pristupnu tačku fizičkog sloja

27. Koja je glavna uloga protokola ?
a. + Razmena podataka između dve celine na različitim sistemima
b. Razmena podataka između dve celine na istom sistemu a na različitim slojevima
c. Obezbeđivanje interfejsa između dva sloja
d. Određivanje brzine prenosa podataka

28. Navesti funkciju aplikacionog sloja.
a. Aplikacioni sloj vodi računa o adresiranjz
b. Aplikaciono sloj obezbeđuje fizički prenos podataka
c. Aplikacioni sloj omogućava konverziju podataka
d. + Aplikacioni sloj omogućava aplikacionom procesu da pristupi OSI okruženju



29. Vremenska sinhronizacija uključuje:
a. + Podešavanje brzina i sekvencioniranje
b. Format podataka, kodiranje i nivoe signala
c. Upravljačke informacije za koordinaciju
d. Način prenosa podataka

30. Proces parnjak razmišlja o svojoj komunikaciji kao da je:
a. + Horizontalna
b. I horizontalna i vertikalna
c. Vertikalna
d. Ukrštena

31. Mrežni sloj obezbeđuje servis :
a. Aplikacionom sloju
b. Prezentacionom sloju
c. + Transportnom sloju
d. Sloju veze

32. Sintaksa protokola se odnosi na:
a. Upravljačke informacije
b. + Formate podataka i nivoe signala
c. Tip sinhronizacije
d. Način prenosa podataka

33. Parnjak celine (PEER) su:
a. Prvi i drugi sloj na jednom mašini
b. Susedni slojevi na istim mašinama
c. Bilo koja dva sloja na jednomj mašini
d. + Isti slojevi na različitim mašinama

34. Koliko slojeva ima ATM standard ?
a. 7 slojeva
b. 4 sloja
c. + 3 sloja
d. 2 sloja

35. Šta obezbeđuje sloj veze ?
a. Obaveštavanje korisnika o nedostupnosti destinacionog hosta
b. + Način da se uspostavi, održi i raskine veza
c. Rutiranje između 2 tačke
d. Razmenu podataka između transportnog i mrežnog sloja



36. Koji od navedenih standarda se odnosi na fizički sloj?
a. + RS-232
b. TCP/IP
c. OSI
d. X.25

37. Skup slojeva i protokola naziva se :
a. + Slojevita arhitektura
b. Interfejsna arhitektura
c. Koridana arhitektura
d. Arhitektura lokalnih računarskih mreža

38. Koji su to viši slojevi u OSI referentnom modelu ?
a. Fizički sloj i sloj veze
b. Sloj veze i mrežni sloj
c. + Transportni sloj i svi slojevi iznad njega
d. Mrežni i transportni sloj

39. Semantika protokola se odnosi na :
a. Format podataka, kodiranje i niboe signala
b. Podešavanje brzina i sekvencioniranje
c. + Upravljanje informacije i vođenje računa o greškama
d. Vremensku sinhronizaciju i upravljanje

40. Informacija nastaje kada se podaci :
a. Konvertuju iz analognog u digitalni
b. Prenesu
c. Formatiraju na način pogodan za komunikaciju
d. + Interpretiraju
41. Koji je
















TEST 4 I 5

1. Koji se uređaj koristi da bi se digitalni signali pretvorili u analogni signal?
a. Filter
b. + Modem
c. Koder
d. Dekoder

2. Nedostatak potrebnih visoki h učestanosti u spektru signala znači :
a. Da treba povećati donju granicu propusnog opsega prenosnog sistema
b. + Da treba povećati gornju granicu opsega prenosnog sistema
c. Da treba povećati učestanost odmeravanja
d. Da treba smanjiti količinu podataka koja se prenosi

3. Nedostatak visokih učestanosti u prenetom signalu znači da je potreban:
a. + Veći propusni opseg sistema za prenos
b. Propusni opseg sistema nema nikakvog uticaja
c. Manji propusni opseg sistema za prenos
d. Smanjenje količine podataka za prenos

4. Šta je odnos signal-šum ?
a. Odnos snage signala prema snazi šuma i izražava se u W
b.+ Odnos snage signala prema snazi koja se sadrži u prisutnom šumu i izražava se u dB
c. Odnos koji govori koja je maksimalna brzina moguča na transmisionom medijumu
d. Odnos snage signala prema snazi šuma i izražava se u dBW

5. Ukoliko imamo tri deonice i svaka oslabi signal za 3,8 i 11 dB respektivno, sveukupno slabljenje je:
a. 11 dB
b.+ 22 dB
c. 30 dB
d. 19 dB

6. Prenos podataka u jednom pravcu naziva se:
a.+ Simpleks
b. Polu-dupleks
c. Potpuni dupleks
d. Polu-simpleks





7. Ako je brzina povorke naizmeničkih jedinica i nula 4Mb/s onda je prvi harmonik:
a. 4 Mhz
b.+ 2 Mhz
c. 8 Mhz
d. 1 Mhz

8. Informacija nastaje kada se podaci :
a. + Interpretiraju
b. Prenesu
c. Formatiraju na način pogodan za komunikaciju
d. Prikažu na način koji je pogodan za komunikaciju dva računara

9. Uspešan prenos podataka zavisi od :
a. Načina kako se greške interpretiraju
b. Značenje podataka koji se prenose
c. + Karakteristika prenosnog medijuma
d. Tipa podataka koji se prenose (korisnički ili upravljački podaci)

10. Koji se uređaj koristi da bi se analogni signal pretvorio u digitalni signal?
a. Modem
b. Telefon
c. + Koder
d. Dekoder

11. Termički šum zavisi:
a.+ Od terperature i ne može se eliminisati
b. Od temperature i može se eliminisati
c. Od brzine prenosa kroz medijum i ne može se eliminisati
d. Od vrste transmisionog medijuma i može se eliminisati

12. Snaga signala kod žičnih medijuma opada sa rastojanjem :
a. Linearno
b. Logaritamski
c.+ Eksponencijalno
d. Kvadratno

13. Faza je mera:
a. Jačina signala
b. + Relativne pozicije u vremenu u okviru jednog perioda signala
c. Broja ponavljanjea perioda u sekundi
d. Maksimalne snage signala




14. Kako se upoređuju snage X i Y signala u prenosnim sistemima?
a. + 10 log (X/Y)
b. 10 ln (X/Y)
c. 20 log (X/Y)
d. 20 ln (X/Y)

15. Ako kroz kanal propusnog opsega 1Mhz propustimo digitalnu povorkunaizmeničkih jedinica i nula brzine 4Mb/s , na njegovom izlazu:
a. + Neće se pojaviti ni jedan hormonik
b. Pojaviće se prvi hormonik
c. Pojaviće se i prvi i drugi hormonik
d. Pojaviće se prvi, drugi i treći hormonik

16. Koji je efekat intermodulacionog šuma ?
a. Proizvodi učestanosti koje su 2 puta veće od najveće učestanosti u signalu
b. Proizvodi učestanosti koje su suma oilinalnih učestanosti
c. + Proizvodi učestanosti koje su suma, razlika ili multipl optičkih učestanosti
d. Proizvodi učestanosti koje su količinik originalnih učestanosti

17. Povećanjem brzine podataka :
a. + Povećava se verovatnoća da će primljeni bit biti pogrešan
b. Smanjuje se verovatnoća da će primljeni bit biti pogrešan
c. Ne utiče se na tačnost prijema
d. Smanjuje verovatnoću greške u frekvenciji signala

18. O čega zavisi kvalitetan prenos signala?
a. Zavisi od primnjenog protokola za prenos podataka
b. Zavisi od kvaliteta predajnika koji šalje signale
c. + Zavisi od kvaliteta transmisionog medijuma i kvaliteta signala koji se prenosi
d. Zavisi od kvaliteta transmisionog medijuma

19. Amplituda signala je :
a. Srednja vrednost signala
b. + Maksimalna vrednost signala
c. Vrednost signala u bilo kom trenutku vremena
d. Minimalna vrednost signala

20. Pojam Pupinizacije se odnosi na poboljšanje karakteristike
a. + Slabljenja kanala
b. Kašnjenja kanala
c. Verovatnoće greške kanala
d. Modulacije signala




21. Idealni transmisioni medijum unosi slabljenje od:
a. + 0 dB
b. 3 dB
c. -5 dB
d. -3 dB

22. Standardni frekvencijski opseg govornog kanala je :
a. od 20 Hz do 20000 Hz
b. + od 300 Hz do 3400 Hz
c. od 0 Hz do 8000 Hz
d. od 300 Hz do 20000 Hz

23. Povećanje odnosa signal/šum :
a. + Smanjuje verovatnoću greške u prijemu signala
b. Povećava verovatnoću greške u prijemu signala
c. Smanjuje kvalitet prenetog signala
d. Ne utiče na verovatnoću greške u prijemu signala

24. Ako se kaže beli šum misli se na:
a. + Termički šum
b. Impulsni šum
c. Intermodulacioni šum
d. Šum usled preslušavanja

25. Šenonov kapacitet je definisan jednačinom:
a. C = B ln M
b. C = 2B log2 M
c. C = B log2 (S/N)
d. + C = B log2 (1+S/N)

26. Ako je signal oslabljen na nekoj deonici za 0 dB, a ulazna snaga je 1 mW, to znači da je snaga na izlazu jednaka
a. 1 W
b. 0 W
c. + 1 mW
d. -1 mW

27. Nikvistov kapacitet je definisan jednačinom:
a. C = 10 log (S/N)
b. C = B log2 (1+S/N)
c. + C = 2B log2 M
d. C = 20 B log2 M



28. Informacija je:
a. Analogni signal koji je pretvoren u digitalni signal
b. + Značenje koje čovek dodeljuje podacima
c. Kompjuterska interpretacija podatka
d. Podatak

29. Brzina podataka, ili bitska brzina je izražena sa:
a. 1/Tc gde je Tc = učestanost nosioca
b. 1/To gde je To = učestanost odmeravanja
c. + 1/Tb gde je Tb = trajanje jednog bita
d. 1/Tc gde je Tc = perioda nosioca

30. Ako je brzina signala 1Mb/s, onda je trajanje jednog bita:
a. 10 milisekundi
b.+ 1 mikrosekunda
c. 10 mikrosekundi
d. 1 milisekunda

31. Signal može da bude u funkciji:
a. + Vremenu
b. Napona
c. Struje
d. Snage

32. Kojom jedinicom se izražava logaritamski odnos snaga dva signala?
a. Bod
b. + Decibel
c. Herc
d. Bit po sekundi

33. Ako se signal sastoji od prostoperiodičnih komponenata 3MHz, 5MHz, 7MHz i 9mhZ onda je opseg tog signala:
a. 9 MHz
b. + 6 MHz
c. 11 MHz
d. 24 MHz

34. Ako na ulaz niskopropusnog filtra granične učestanosti 2kHz dovede signal sa harmonicima 1kHz, 3kHz, 5kHz na njegovom izlazu će se pojaviti:
a. Svi harmonici: 1kHz, 3kHz i 5kHz
b. + Harmonici: 1kHz
c. Harmonici: 1kHz i 3kHz
d. Neće se pojaviti ni jedan harmonik

35. Signal je unipolaran ako:
a. + Svi signalizacioni elementi imaju isti znak ili su nula
b. Je jedno logičko stanje je predstavnjeno pozitivnom vrednoščua drugo negativnom vrednošću napona
c. Signali imaju povudoslučajnu vrednost
d. Signali naizmenično menjaju znak

36. Koja matematička disciplina služi kao osnov za koncept frekfencijskog domena
a. + Furijeova transformacija
b. Tejlorova transformacija
c. Banakov stav
d. Nikvistova teorema

37. Karakteristike prostoperiodičnog signala koje ga jednoznačno određuju su:
a. + Amplituda, faza i frekfencija
b. Amplituda i faza
c. Frekfencija i faza
d. Amplituda i frekfencija

38. U konfiguraciji sa više tačaka (multipoint)
a. Samo jedna stranica koristi medijum
b. Samo dve stranice koriste medijum
c. + Više stranica koristi idti medijum
d. Medijum se dodeljuje na osnovu prioriteta

39. Kriva kašnjenja kroz transmisioni medijum poželjno je da bude:
a. Linearna
b. Eksponencijalna
c. + Ravna
d. Logaritamska

40. Koji su osnovni delovi komunikacionog modela
a. + Ulazni sklop, predajnik, transmisioni medijum, prijemnik i izlazni sklop
b. Ulazni sklop, transmisioni medijum i izlazni sklop
c. Predajnik i prijemnik
d. Transmisioni medijum, predajnik i prijemnik



41. Impulsni šum je osnov greške u:
a. Analognim sistemima prenosa
b. + Digitalnim sistemima prenosa
c. Javlja se i u analognim i u digitalnim sistemima prenosa
d. Nema uticaja ni na jedan od njih

42. Koja vrsta šuma je osnovni izvor grešaka u digitalnim komunikacijama
a. Termički šum
b. + Impulsni šum
c. Šum usled preslušavanja
d. Modulacioni šum

43. Osnovni zahtev podsistema za prenos podataka je :
a. Da bude ekonomski isplativ
b. Da pojačava signale
c. + Da prenese podatke bez greške
d. Da umanji greške tokom prenosa signala

44. Ako pojačavač dvostruko pojača ulazni signal, onda se odnos izlazne i ulazne snage može predstaviti kao:
a. -3 dB
b. -3 dBmW
c. + +3 dB
d. +3 dBmW

45. Snage signala se predstavlja kao
a. + 10 log
b. 10 ln
c. 20 log
d. 20 ln

46. Ako snaga signala na kraju neke deonice transmisionog medijuma opadne na 50% ulazne snage onda se to može izraziti kao:
a. + -3 dB
b. -3 dBmW
c. +3 dB
d. +3 dBmW

47. Šenon je uzeo u obzir:
a. + Termički šum
b. Intermodulacioni šum
c. Impulsni šum
d. Frekvencijski šum

48. Ako na ulaz visokopropusnog filtra granične učestanosti 4kHz dođe signal sa harmonicima 1kHz, 3kHz, 5kHz na izlazu će se pojaviti:
a. Svi harmonici
b. + Harmonici: 5kHz
c. Harmonici: 1kHz i 3kHz
d. Neće se pojaviti ni jedan harmonik

49. Kada signali različite učestanosti dele isti transmisioni medijum može da dođe do pojave :
a. Termičkog šuma
b. Impulsnog šuma
c. + Intermodulacionog šuma
d. Belog šuma

50. Povećanje propusnog opsega :
a. Ne utiče na povećanje brzine podataka
b. Smanjuje brzinu podataka
c. + Omogućava povećanje brzine podataka
d. Smanjuje verovatnoču treške

51. Za brzinu podataka R, trajanje bita je
a. 2R
b. + 1/R
c. 1/2R
d. R

52. Nikvist je posmatrao kanal :
a. Sa šumom od 30 dB
b. + Bez ikakvog šuma
c. Sa intermodulacionim šumom
d. Sa termičkim šumom

53. Furijeva analiza pokazuje da je svaki signal sastavljen od sinusoidalnih komponenata različitih:
a. Amplitude i faze
b. Faze i frekfinencije
c. + Frekfencije i amplitude
d. Frekfencije i snage

54. Decibel je mera
a. Fiksne razlike snage dva signala
b. + Relativne razlike snaga dva signala
c. Zbira snaga dva signala
d. Količnika snage dva signala


55. Formula za izračunavanje odnosa signal-šum glasi:
a. (S/N)dB = 20Log(snaga signala/snaga šuma)
b. (S/N)dB = 20Log(snaga šuma/snaga signala)
c. + (S/N)dB = 10Log(snaga signala/snaga šuma)
d. (S/N)dB = 10Log(snaga šuma/snaga signala)


56. Ako želimo da nam signal koji je oslabljen za 13 dB ostane ne izmenjen treba ga pojačati za:
a. 0 dB
b. + +13 dB
c. -13 dB
d. +26 dB

57. Furijeova transformacija govori o:
a. + Rastavljanju složenog signala na prostoperiodične komponente
b. Sabiranju dva signala
c. Množenju dva signala
d. Sabiranju dva signala



58. Ako posmatramo komunikacione sisteme za prenos, onda možemo da kažemo da njihovi ulazni i izlazni signali mogu da budu:
a. + Analogni i digitalni
b. Prosti i složeni
c. Modulisani i nemodulisani
d. Složeni i modifikovani





59. Koji je glavni problem pri prenosu podataka?
a. Vreme koje je potrebno da se podaci prenesu
b. + Grešle koje se javljaju pri prenosu
c. Cena opreme za prenos podataka
d. Kašnjenje prenosa signala


60. Periodični signali se u potpunosti opisuju sa:
a. Fazom i frekvencijom
b. + Amplitudom, fazom i frekvencijom
c. Amplitudom i fazom
d. Amplitudom i frekvencijom


61. Kada postoji direktna veza između dva uređaja i samo oni dele medijum konfiguracija se zove :
a. Konfiguracija jedan ka svima
b. Čvor-čvor konfiguracija
c. Simpleks konfiguracija
d. + Tačka-tačka konfiguracija

62. Kriva slabljenja govornog kanala u zavisnosti od učestanosti poželjno je da bude:
a. Logaritamska
b. + Ravna
c. Linearna
d. Eksponencijalna

63. Preslušavanje je:
a. Nezaobilazna karakteristika prenosnoh puteva
b. Željeno ukrštanje prenosnih puteva
c. + Neželjeno ukrštanje prenosnih puteva
d. Karakteristika digitalnog prenosa signala

64. Kapacitet kanala po Šenonu sa 30dB šumom je:
a. 3 Kb/s
b. 6 Kb/s
c. 10 Kb/s
d. + 30 Kb/s

65. Povećanje propusnog opsega :
a. Ne utiče na povećanje brzine podataka
b. Smanjuje brzinu podataka
c. + Omogućava povećanje brzine podataka
d. Smanjuje verovatnoću greške



66. Kako se prevazilazi slabljenje prilikom digitalnog prenosa signala?
a. + Ripiterima
b. Multiplekserima
c. Filtrima
d. Ruterima


67. Ako svi signalizacioni elementi imaju isti algebarski znak, kakav je to signal?
a. Jednosmeran signal
b. + Unipolarni signal
c. Bipolarni signal
d. Naizmeničan signal

68. Za brzinu prenosa 2000 b/s koliki je prekvencijski opseg prenosnog sistema dovoljean za dobru reprezentaciju?
a. 2000 Hz
b. + 4000 Hz
c. 1000 Hz
d. 8000 Hz

69. Najprostiji komunikacioni model sastoji se iz :
a. + Predajnika, transmisionog medijuma i prijemnika
b. Samo prijeminika i predajnika
c. Prijemnika i transmisionog medijuma i uređaja za obnavljeanje signala
d. Transmisionog medijuma, ostali uređaji nisu bitni za prenos signala

70. Koja je osnovna uloga podatka ?
a. Stvaranje modela realnog sveta
b. Stvaranje osobine objekta realnog sveta
c. + Stvaranje informacija
d. Stvaranje modela digitalnog prenosa podataka

71. Šta znači oznaka dBmW?
a. Staga signala u odnosu na 1mV
b. + Snaga signala u odnosu na 1mW
c. Stana signala u odnosu na 1V
d. Snaga signala u osnosu na 1W

72. Ako se signal od naizmenične povorke jedinica i nula brzine 2Mb/s onda je prvi harmonik tog signala :
a. 2 Mhz
b. + 1 Mhz
c. 4 Mhz
d. 8 Mhz

73. Ako je prenos preko transmisionog medijuma poludupleks to znači da:
a. Krajnje stanice mogu da šalju podatke istovremeno
b. Samo jedna stanica može da šalje, a druga samo da prima podatke
c. + Obe krajnje stanice mogu da šalju podatke, ali ne istovremeno
d. Obe krajnje stanice mogu da šalju podatke, ali ne mogu da primaju podatke istovremeno

74. Za propusni opseg kanala od 3000Hz , kapacitet kanala za M=2je:
a. C=3000b/s
b. + C=6000b/s
c. C=2000b/s
d. C=1000b/s

75. Ako je brzina podataka 2Mb/s, onda je za dobru reprodukciju potrebno preneti:
a. 1 Mb/s
b. 2 Mb/s
c. 4 Mb/s
d. 8 Mb/s


76. Spekta signala je:
a. Opseg amplituda koje signal sadrži
b. Opseg faza koje signal sadrži
c. + Opseg učestanosti koje signal sadrži
d. Razlika faza koje signal sadrži


TEST 6
1. Kolika je približna otpornost UTP kabla
a. + Oko 100 oma
b. Oko 10 oma
c. Oko 150 oma
d. Oko 50 oma

2. Koje vrste signala može da prenosi kabl sa upredenim paricama?
a. Samo digitalne signale
b. Samo analogne signale
c. + Digitalne i analogne signale
d. Analogne, digitalne i svetlosne signale

3. Usmereni bežični medijumi koriste opsege od:
a. + 2 GHz – 40 GHz
b. 30 MHz – 1 GHz
c. 1 THz – 200 THz
d. 4 GHz – 10 GHz

4. Karakteristike optičkih kablova su:
(PITANjE IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a.+  Velika širina propusnog opsega
b. Slabljenje signala je značajno veće
c. + Optički kablovi su značajno tanji i lakši od kablova sa upredenim paricama i koaksijalnih kablova
d. Elektromagnetna izolacija je loša, što dovodi do gubitka signala
e. + Veći razmak između uređaja za obnavljanje signala
f. Sistemi za prenos signala sa optičkim blaknima su podložniji interferenciji, impulsnom šumu i preslušavanju

5. Parabolična antena se koristi za:
a. + Satelitske i zemaljske mikrotalase
b. Omnidirekcioni prenos
c. Radio “broadcast”
d. TB “broadcast”

6. Koliko parica ima UTP kabl?
a. 1 paricu
b. 2 parice
c. Nema parice
d. + 4 parice



7. Transmisioni medijum može biti?
a. Simpleks i dupleks
b.+  Simpleks, polu-dupleks i dupleks
c. Simpleks, polu-simpleks, polu-dupleks i dupleks
d. Polu-simpleks i polu-dupleks

8. Kod bežičnog prostiranja signala, za površinske talase najbolji efekat se postiže sa učestanostima:
a. Preko 2 GHz
b. Do 2 GHz
c. Do 200 MHz
d. + Do 2 MHz

9. Kod kablova širina opsega je:
a. Do 10 MHz
b. Do 20 MHz
c. Do 50 MHz
d. + Do 200 MHz

10. Refrakcija elektromagnetnih talasa se javlja kada:
a. Prelaze ratličit put od izvorišta do odredišta
b. + Prelaze iz jednog tipa medijuma u drugi
c. Interferiraju sa drugim elektromagnetnim talasima, i dolazi do pojave šuma
d. Nailazi na prepreke

11. Koaksijalni kabl se sastoji od:
a. Koaksijalni kabl se sastoji od optičkog vlakna koje ima visok indeks prelamanja obavijenog materijalom sa nižim indeksom prelamanja
b. Koaksijalni kabl se sastoji od dve izolovane bakarne žice upredene ravnomernim korakom upredanja
c. + Koaksijalni kabl se sastoji od cevi obmotane cilindričnom provodnom mrežom, unutar koje je provodna žica
d. Koaksijalni kabl se sastoji od provodne žice obavijene izolacijom

12. Kod bežičnih medijuma koji propusni opseg se odnosi na omnidirekcionu vrstu prenosa:
a. Propusni opseg do 1 MHz
b. + Propusni opseg do 1 GHz
c. Propusni opseg do 10 GHz
d. Propusni opseg preko 1 GHz

13. Propusni opseg koaksialnih kablova je:
a. + Nekoliko stotina MHz
b. Nekoliko stonita KHz
c. Nekoliko stotina GHz
d. Nekoliko desetina MHz
14. Brzine kanala kod VSAT sistema su:
a. Direktan kanal brzine 192 Kb/s, povratni kanal brzine 256 Kb/s
b. Direktan kanal brzine 19,2 Kb/s, povratni kanal brzine 1024 Kb/s
c. + Direktan kanal brzine 19,2 Kb/s, povratni kanal brzine 512 Kb/s
d. Direktan kanal brzine 512 Kb/s, povratni kanal brzine 128 Kb/s

15. Na dva kraja bežične veze se obično:
a. Ne koristi isti tip antene
b. + Koristi isti tip antene
c. Obavezno koristi različit tip antene
d. Koriste samo izotropske antene

16. Kod oznake UTP Cat h, Cat h se odnosi na
a. Na kategoriju UTP kabla, koji može da bude FTP i STP
b. + Na kategoriju UTP kabla, od čega direktno zavisi propusni opseg
c. Broj parica koji taj UTP kabl sadrži
d. Maksimalnu brzinu prenosa kroz UTP kabl od 1 MHz

17. Koji izvor svetlosti omogućava najveće brzine optičkih vlakana
a. + Laserske diode
b. LED Diode
c. Zener Diode
d. TTL Diode

18. Koja od vrsta transmisionog medijuma omogućava prenos najvećom brzinom
a. + Optički kabl
b. Koaksijalni kabl
c. UTP Kabl
d. STP Kabl

19. Kod prenosa podataka u infracrvenom opsegu
a. + Primopredajnici moraju biti u liniji vidljivosti
b. Primopredajnici ne smeju biti u pravcu reflektovanih talasa
c. Primopredajnici ne smeju biti u liniji vidljivosti,jer može doći do gubitka podatka
d. Nije potrebno da primopredajnici budu u liniji vidljivosti, jer se infracrveni talasi prostiru u svim pravicma
e. Primopredajnici moraju biti u pravcu reflektovanih talasa

20. Oklopljene telefonske parice nose oznaku ?
a. TP
b. UTP
c. + STP
d. OTP


21. Pojam „korak uprednja “ se javnja kod kog transmisionog medijuma ?
a. Kod optičkih kablova
b. Kod debelih koaksijalnih kablova
c. + Kod UTP kablova
d. Kod taknih koaksijalnih kablova

22. Koji od navedenih transmisionih medijuma pruža najveću brzinu za prenos podataka ?
a. + Optički kabl
b. Tanki koaksijalni kabl
c. UTP kabl
d. Debeli koaksijalni kabl
23. Koji od transmisionih medijuma ima najširi propusni opseg?
a. + STP kabl
b. UTP kabl
c. Koaksijalni kabl

24. Refrakcija se javlja kada elektromagnetni talasi:
a. + Prelaze iz jednog tipa medijuma u drugi
b. Prelaze različit put
c. Nailaze na prepreke

25. Kod CAT5 kablova širina opsega je:
a. Do 20 MHz
b. Do 16 MHz
c. + Do 100 MHz

26. Koaksijalni kablovi imaju propusni opseg od:
a. + Nekoliko stotina MHz
b. Nekoliko stonita KHz
c. Nekoliko stotina GHz

27. Izotropska antena emituje:
a. Zavisi od učestanosti emitovanja
b. + U svim pravcima podjednako
c. Samo u jednom pravcu

28. Antena je električni sistem čiji je zadatak da elektromagnetnu energiju:
a. Prima
b. Predaje
c. + I predaje i prima

29. Koja vrsta transmisionog medijuma omogućava prenos velikim brzinama?
a. Koaksijalni kabl
b. + Optički kabl
c. UTP kabl

30. Elektromagnetska izolacija je najbolja kod:
a. + SFTP kablova
b. Koaksijalnih kablova
c. UTP kablova

31. Od čega se sastoji koaksijalni kabl?
a. + Od cevi obmotane cilindričnom provodnom mrežom unutar koje je provodna žica
b. Dve izolovane bakarne žice upredene ravnomernim korakom upredanja
c. Optičkog vlakna koje ima visok indeks prelamanja obavijenog materijalom sa nižim indeksom prelamanja
32. Brzina koja se može postići kroz optička vlakna je:
a. + Veća od 1 Gb/s
b. Oko 64 Kb/s
c. Maksimalno 10Mb/s
33. Upredene parice mogu da prenose:
a. + I digitalne i analogne signale
b. Samo digitalne signale
c. Samo analogne signale
34. Koje dve vrste optičkih kablova postoje?
a. Singlmodni i sa upredenim jezgrima
b. Monomodni i singlmodni
c. + Monomodni i multimodni
35. Koaksijalni kablovi zahtevaju ripitere na razmaku oko:
a. 1 km
b. 50 km
c. + 10 km
36. Kod kog transmisionog medijuma se javlja pojam "korak upredanja" ?
a. Optičkih vlakana
b. + UTP kablova
c. Koaksijalnih kablova
37. Kao izvor signala kod optičkih vlakana se mogu koristiti:
(pitanje sa više tačnih odgovora)
a. TTL diode
b. Šotki diode
c. + LED diode
d. Zener diode
e. + Laserske diode
38. Koja vrsta transmisionog medijuma ima najširi propusni opseg
a. UTP kabl
b. Tanki koaksijalni kabl
c. + Optički kabl
d. Debeli koaksijalni kabl

39. Kod CAT6 kablova širina opsega je:
a. + Do 200 MHz
b. Do 16 MHz
c. Do 10 MHz
40. Elektromagnetska izolacija je najbolja kod:
a. Koaksijalnih kablova
b. UTP kablova
c. STP kablova
d. + Optičkih kablova
41. Šta najbolje definiše pojam transmisionog medijuma?
a. Žični provodnik između predajnika i prijemnika u sistemu za prenos podataka
b. Bakarna (ili aluminijumska) žica ili optički kabl
c. + Fizički put između predajnika i prijemnika u sistemu za prenos podataka
d. Bežični sistem prenosa podataka
42. Zadatak antene je da:
a. Elektromagnetnu energiju pretvara u električnu energiju i predaje signal
b. Električnu energiju pretvara u elektromagnetnu energiju i prima signal
c. + I prima i predaje električnu energiju
d. Elektromagnetsku energiju pretvara u zvuk

43. Emitovanje izotropske antene je:
a. + Podjednako u svim pravcima
b. Samo u jednom pravcu
c. Usmereno, ka jednom prijemniku
d. Usmereno, ka deset prijemnika maksimalno













TEST 7
1. Kako se zove uređaj koji pretvara digitalne podatke u analogni signal (i obrnuto) za prenos preko telefonskog kanala:
a. Demodulator
b. Koder
c. Kompador
d. + Modem

2. Kako se predstavljaju stanja u bipolarnoj signalizaciji?
a. Tranzicijom jodnog naponskog nivoa u drugi i na kraju bita
b. Različitim naponskim nivoima istog znaka
c. + Jedno stanje pozitivnim, a drugo negativnim naponskim nivoom
d. Tranzicijom jednog naponskog nivoa u drugi u toku trajanja bita

3. Šta je PCM?
a. Kod za detekciju greške
b. + Postupak pretvaranja analognog signala u digitalni
c. Postupak pretvaranja digitalnog signala u analogni
d. Postupak pretravanja analognog signala u modulisani

4. Prema teoremi odabiranja minimalna frekvencija odabiranje signala mora da bude :
a. Dva puta manja od minimalne učestanosti u spektru signala
b. + Dva puta veća od maksimalne učestanosti u spektru signala
c. Dva puta veća od minimalne učestanosti u spektu signala
d. Jednaka sa maksimalnom učestanosti signala

5. Ukoliko su svi signalizacioni elementi pozitivni ili negativni signal je:
a. Višepolaran
b. Bipolaran
c. + Unipolaran
d. Tropolaran

6. Kod ASK je obično :
a. Amplituda modulisanog signala jednaka jedan za binarno 0
b. Amplituda modulišućeg signala jednaka jedan i za binatno 1 i za binarno 0
c. Amplituda modulisanog signala jednaka nuli i za binarno 1 i za binarno 0
d. + Amplituda modulisanog signala jednaka nuli za binarno 0


7. Kada je promena amplitude nosećeg signala u skladu sa promenom modulišućeg signala reč je o:
a. Frekvencijskoj modulaciji
b. Faznoj modulaciji
c. Kodnoj modulaciji
d. + Amplitudnoj modulaciji

8. Modulacija QAM16 predstavlja:
a. Samo amplitudsku modulaciju
b. I frekvencijsku i amplitudsku modulaciju
c. Samo faznu modulaciju
d. + I faznu i amplitudsku modulaciju

9. Da li je FSK manje osetljiv na greške od ASK ?
a. Ne
b. + Da
c. Zavisi od samog sistema
d. Zavisi od signala koji se prenosi

10. Kod Mančester tehnike kodiranja :
a. Zahtevaju se najmanje tri tranzicije u bitskom intervalu
b. + Zahteva se jedna tranzicija u bitskom intervalu
c. Zahtevaju se najmanje dve tranzicije u bitskom intervalu
d. Ne zahteva se tranzicija u bitskom intervalu

11. Osnova za analognu signalizaciju je kontinualni signal konstantne učestanosti, koji se naziva:
a.+ Signal nosilac
b. Modulacioni signal
c. Modulisani signal
d. Kvantizacioni signal

12. Od čega zavisi vremenski period između dva odmerka ?
a. Od karakteristika uređaja kojim se vrši odmeravanja
b. Od najniže učestanosti u spektru signala koji se odmerava
c. + Od najviše učestanosti u spektru signala koji se odmerava
d. Od frekvencijskog opsega transmisionog medijuma preko koga se signal prenosi

13. QPSK koristi signale koji se međusobom razlikuju za :
a. 60 stepeni
b. 45 stepeni
c. 180 stepeni
d. + 90 stepeni

14. Sinhronizacija se kod digitalnih tehnika kodovanja gubi ako nema:
a. Dovoljno velikog propusnog opsega
b. Dovonjan broj kvantizacionih nivoa
c. + Dovoljan broj prelazaka sa jednog naponskog nivoa na drugi
d. Dovoljan broj odmeraka




15. Izaberite najtačniji odgovor
a. FSK i ASK nisu osetljivi na greške
b. + FSK je manje osetljiva na greške nego ASK
c. ASK je manje osetljiva na greške nego FSK
d. ASK je manje osetljiva na greške nego PSK

16. Kod QAM64 ako je linijska brzina 2400 boda onda se može preneti :
a. + 14400 b/s
b. 56000 b/s
c. 9600 b/s
d. 19200 b/s

17. Smanjenje šuma kvantizacije kod procesa kvantizacije PAM signala u PCM sistemima se postiže?
a. + Povećanjem broja kvantizacionih nivoa
b. Povećavanjem frekvencije odabiranja signala
c. Smanjenjem broja kvantizacionih nivoa
d. Smanjivanjem frekvencije odabiranja signala

18. Šta je modulacija ?
a. Proces kvantizacije signala
b. Proces sinhronizovanja signala
c. Proces uklanjanja šuma iz analognog signala
d. + Proces utiskivanja podataka u signal – nosilac

19. Na uspešan prijem utiču:
a. Odnos signal/šum i brzina podataka
b. Samo odnos signal/šum
c. Samo snaga signala
d. + Odnos signal/šum, brzina podataka i frekvencijski opseg prenosnog sistema

20. Modulisani signal može biti :
a. + Analogni i digitalni
b. Samo analogni
c. Samo digitalni
d. Analogni, digitalni i modulišući signal

21. Ako u konstelacionoj ravni imamo 128 tačaka to znači da se može preneti :
a. + 7 bita po signalizacionom elementu
b. 6 bita po signalizacionom elementu
c. 128 bita po signalizacionom elementu
d. 8 bita po signalizacionom elementu



22. Sinhronizovanje prijemnika i predajnika se može obezbediti :
a. + Dovođenjem posebnog takt signala
b. Povećavanjem broja kvantizacionih nivoa
c. Povećanjem učestanosti odmeravanja
d. Smanjivanjem broja kvantizacionih niboa

23. Šta je modulisani signal ?
a. Ulazni signal modulatora
b. Rezultat kvantizacije nosećeg signala
c. + Rezultat modulacije nosećeg signala
d. Signal koji se dobija kvantizacijom

24. Koji parametri signala nosioca mogu da nose podatke?
a. + Amplituda, faze i frekvencija
b. Samo amplituda
c. Amlituda i faza
d. Samo frekvencija

25. Kod QPSK svaki signalizacioni elemenat prenosi:
a. 3 bita
b. 1 bit
c. + 2 bita
d. 4 bita

26. Koja je od metoda kodiranja najotpornija na greške ?
a. PCM
b. + PSK
c. ASK
d. FSK

27. Šta najbliže opisuje pojam kodiranja?
a. Odmeravanje signala
b. Razlaganje signala
c. Sabiranje signala
d. + Preslikavanje signala

28. Modulaciona brzina se izražava jedinicom?
a. Decibel (dB)
b. Kilobaj u sekundi (KB/s)
c. + Bod (Bd)
d. Radijan




29. Šta su ASK, FSK i PSK
a. Kola za prenos analognih podataka
b. + Tri različite modulacione tehnike
c. Tri osnovna parametra kod filtriranja
d. Tehnike za kodiranje signala

30. Koliko iznosi vremenski interval između dva uzastopna odmerka kovornog signala:
a. 1 s
b. + 125 µs
c. 12,5 ms
d. 125 ms

31. Koji opseg spektra govornog signala se prenosi?
a. od 20 Hz do 20000 Hz
b. + od 300 Hz do 3400 Hz
c. od 0 Hz do 8000 Hz
d. od 300 Hz do 20000 Hz

32. Skraćenica BER označava:
a. + Bit error rate
b. Bydirectional error rate
c. Bipolar error rate
d. Binary error rate

33. Šta je signalizaciona brzina podataka:
a. Ulestanost signala
b. + Broj promena linijskog signala u sekundi
c. Brzina u megabajtima u sekundi
d. Brzina u kilobajtima u sekundi

34. Šta se dobija na izlazu kodera kod PCM sistema?
a. Kontinualni analogni signal
b. Digitalno analogna reprezentacija analognog signala
c. + Digitalna reprezentacija analognog signala
d. Kontinualni digitalni signal




35. Koji kodovi zahtevaju bar jednu tranziciju u bitskom intervalu ?
a. + Mančester
b. AMI
c. Bez povratka na nulu
d. Unipolarni

36. Kako se naziva brzina promene signalizacionog nivoa?
a. Brzina kvantizacije
b. Brzina kodiranja
c. Ucestanost odmeravanja
d. + Modulaciona brzina

37. Kod PSK binarno 1 se predstavnja:
a. Slanjem signala promenjene učestanosti u odnosu na početni signal
b. Slanjem signala promenjene amplitude u odnosu na prethodni signal
c. Slanjem signala iste učestanosti u odnosu na početni signal
d. + Slanjem signala različite faze od faze signala za binarno 0

38. Promena faze nosećeg signala u ritmu signala koji treba preneti je:
a. + Fazna modulacija
b. Frekvencijska modulacija
c. Amplitudska modulacija
d. Kodna modulacija

39. Kod mančester kodiranja linijska brzina je :
a. Ista kao bitska brzina
b.+ Dva puta veća od bitske brzine
c. Dva puta manja od bitske brzine
d. Četiri puta veća od bitske brzine

40. Kakva se greška javlja u koderu kod PCM sistema?
a. + Šum kvantizacije
b. Impulsni šum
c. Termički šum
d. Šum usled preslušavanja

41. Koju tehniku predstavnja B8ZS:
a. Modulisanja
b. Odmeravanja
c. + Umetanje prekršaja bipolarnosti
d. Kvantizovanja




42. Gde se koristi Mančester kod:
a. + U lokalnim računarskim mrežama
b. Analognog prenosa govora u javnim telefonskim mrežama
c. ISDN modela
d. ADSL modela

43. U diferencijalnom Mančester kodiranju :
a. Logička 0 se predstavlja promenom samo u sredini signalizacionog intervala
b. + Logičko 1 se predstavlja samo na početku signalizacionog elementa
c. 0 se predstavlja promenom naponskog nivoa na početku signalizacionog intervala a logičko 1 izostajanjem promene
d. Logičko 1 se predstavlja promenom samo na kraju signalizacionog elementa

44. Promena signalizacionih nivoa na liniji zove se :
a. Bitska brzina
b. Bajtska brzina
c. Ciklična brzina
d. + Modulaciona brzina

45. HDB3 predstavlja tehniku:
a. Kvantizovanja
b. Modulisanja
c. Odmeravanja
d. + Umetanja bipolarnosti


























TEST 8 I 9
1. Domet je YDSL je
a. do 100m
b. + do 1,4 km
c. Do 4 km
d. Oko 10m

2. Koja je namena ADSL opsega na slici

Opseg 1 prenos govora javnom telefonskom mrežom
Opseg 2 prenos podataka u direktom kanalu (up link)
Opseg 3 prenos podarata u povratnom kanalu (down link)

3. Kod ADSL-a ,protok podataka se raspoređuje
a. samo po najnižem podkanalu
b. + neravnomerno u zavisnosti od odnosa signala i šuma u odgovarajućim podkanalima
c. samo po najvišem podkanalu

4. Označiti komponente sa slike

1ADSL modem
2 uređaj za razdvajanje
3.mrežni interfejs uređaja (Network Telephone Device)


5. Signal prolazi kroz tri kaskadna pojačavača, pri čemu svaki ima pojačanje od 4 dB.Koliko je približno puta signal pojačan
a. 4 puta
b. 8 puta
c. + 16 puta

6. Koliko ukupno podataka postoji kod ADSL-a
a. + 256
b. 512
c. 128
d. 1024

7. SDSL Koristi
a. + 1 telefonski paricu
b. 2 telefonske parice
c. 3 telefonske parice
d. 4 telefonkse parice

8. CMTS Skraćenica za
a. Composite Modulation testing System
b. Cable Modem Testing System
c. Composite Modulation Termination System
d. + Cable Modem Termination System

9. Domet HDSL je
a. do 1km
b. do 100m
c. + do 4 km
d. oko 10 km

10. VDSL koristi
a. + 1 telefonski paricu
b. 2 telefonske parice
c. 3 telefonske parice
d. 4 telefonske parice

11. Kada se koristi tehnika ponićštavanja eha
a. Kada je potrebno obezbediti polu dupleks kroz jedan kanal
b. kak je potrebno obezbediti zaštitu od preslušavanja iz susednog kanala na bližem bloku
c. kaka je potrebno obezbediti zaštitu od preslušavanja iz susednog kala na udaljenom kraju
d. + kaka je potrebno obezbediti potpuni dupleks kroz jedan kanal

12. Snaga od 1 mWizražena u dB je
a. -20 dBW
b. 30 dBw
c. + -30 dBw



13. Kolike su širine podkanala kod ADSL-a
a. oko 3 Khz
b. + oko 4 Khz
c. oko 6 Khz
d. oko 8 Khz

14. U kom delu frekvencijskog opsega na slici se mora obezbediti poništavanje eha

a. 1
b. + 2
c. 3
d. u opsegu iznad 1100hz
15. Na slici je prikazazana promena brzine u zavisnosti od rastojanja kod različitih brsta modema za digitalne pretplatničke petlje . Označiti koja karakteristika odgovara kojoj vrsti modema

Oznaka 1 VDSL 2 ( opsega 30 MHz )
Oznaka 2 VDSL (opsega 12 MHz)
Oznaka 3 ADSL 2+ (opsega 2,2 Mhz)

16. VHDSL je skraćenica za
a. Very High Distance Rate DSL
b. Very High Digital Rate DSL
c. + Very High Data Rate DSL
d. Very High Distance DSL





17. Poslednja milja je pojam koji se koristi
a. + U javnoj telefonskoj mreži
b. u kablovskom distributivnom sistemu
c. u satelitskim krežama
d. U bežičnim mrežama

18. Na slici jeprikazan

a. + Frekvencijski raspored kablovskog distributivnog sitema u Evropi
b. Frekvencijski raspored kablovskog distributivnog sitema u SAD u
c. Frekvencijski raspored kanala asimetrične digitalne pretplatničke petlje
d. Frekvencijski raspored analogne pretplatničke petlje

19. Odnos signala na ulazu i izlazu sistema je 10 dB Kolika je snaga signala na izlazu sistema, ako je snaga signala na ulazu u sistem 5 W.
a. -7 dB
b. + 50W
c. 5dBW

20. Na šta ukazuju oznake kablovskog distributivnog sistema

Oznaka 1 Oprema za kablovski prenos video podataka
Oznaka 2 Kablovski ruter
Oznaka 3 CMTS
Oznaka 4 Interfejs
Oznaka 5 Javna telefonska mreža
21. Koja se modulacija koristi kod ADSL-a
a. + DMT
b. PCM
c. HDB3
d. QPSK

22. Na slici je priakzana veza dva računara koji koriste modeme čiji je faktor kompresije 1.1, modulacija brzine 3200dB, bitske brzine 28,8 kb/s , označiti u kom delu je koja od brzina

Oznaka 1 28,8 kBd
Oznaka 23200Bd
Oznaka 33200Bd
Oznaka 4 28,8 kBd

23. Na slici je veza dva računara koja koriste modem za komutiranu liniju binarnog protoka 28,8 kb/s,Faktor kompresije je 4.1. Obeležiti vrednost binarnog protoka i propusnosti u odgovarajućim segmentiima

Oznaka 1 115,2 kb/s
Oznaka 228,8 kb/s
Oznaka 328,8 kb/s
Oznaka 4115,2 kb/s

24. MNP je skraćenica za
a. + Microcom Networking Protocol
b. microsoft Networking Protocol
c. Modem Networking Protocol
d. Modulation Networking Protocol





25. Koji su uređaji na slici označeni sa 1 i 2


a. + Kablovski modem i razdelnik
b. ADSL modem i uređaj za međusobno razdvajanje
c. Modem za komutiranu liniju Eterneta kartice
d. ADSL modem i Eternet kartica

26. Na slici se nalazi video signal. Koja vrsta modulacije se korisni?

a. + Frekvencijska modulacija
b. Amplitudksa modulacija
c. Kodna modulacija
d. Fazna modulacija

27. Koja se modulacija koristi kod ADSL-a?
a. + Discrete multi-tone modulation
b. Pulse code modulation
c. HDB3
d. Non return to zero




28. Uloga niskofrekventnog filtra u PCM sistemu je:
a. Da ograniči spektar govornog signala na učestanosti od 400 do 800 Hz
b. + Da ograniči spektar govornog signala na učestanosti od 300 do 3400 Hz
c. Da ograniči spektar govornog signala na učestanosti od 4000 do 8000 Hz
d. Da ukloni jednosmernu komponentu

29. Na slici, oznaka ? ukazuje na uređaj:

a. Digital video broadcast
b. + Digiral subscriber line access multiplexer
c. Cable modem termination system
d. Cable modem access line

30. RAM signal se u PCM sistemima dovodi na ulaz :
a. Demultipleksera
b. Dekodera
c. Multipleksera
d. + Kodera
















31. CMTS je skraćenica od:
a. Composite modulation testing system
b. Calbe modem testing system
c. Composite modulation termination system
d. + Cable modem termination system

32. Na čijem izlazu se javlja RAM signal?
a. + NF filtra
b. Kodera
c. Elektronoskog prekidača
d. VF filtra

33. Sinhronim vremenskim multipleksom prenose se:
a. + Samo digitalni signali
b. I digitalni i analogni signali
c. Digitalni, analogni i modulisani signali
d. Samo analogni signali

34. DMT je skraćenica za:
a. Data mode transmission
b. Data mode terminal
c. + Discrete multitone
d. Discrete mode terminal

35. Označi blokove sa slike:

Blok 1:niskopropusni filtar
Blok 2:odmeravanje
Blok 3: kodiranje









36. Pretpostaviti da multiplekser na slici ima 8 ulaza i takt generator za upisivanja od 2MHz.Kolika treba da bude učestanost takt generatora za očitavanje i slanje na liniju?

a. 24 MHz
b. 16 MHz
c. + 8 MHz
d. 2 MHz

37. Kod PCM sistema multiplekser se zasniva na:
a. Frekvencijskom multipreksiranju
b. Faznom multipleksiranju
c. Kodnom multipleksiranju
d. + Vremenskom multipleksiranju

38. Osnov vremenske hijerardžije u Evropi je:
a. E1 sistem koji obezbeđuje istovremeni prenos 32 govornih poziva, sinhronizaciju i signalizaciju
b. + E1 sistem koji obezbeđuje istovremeni prenos 30 govornih poziva, sinhronizaciju i signalizaciju
c. T1 sistem koji obezbeđuje istovremeni prenos 24 govornih poziva, sinhronizaciju i signalizaciju
d. T3 sistem koji obezbeđuje istovremeni prenos 36 govornih poziva, sinhronizaciju i signalizaciju

39. Na slici je predstavljen statistički vremenski multipleks?

a. + Tačno
b. Netačno


40. Demultiplekser kod PCM sistema služi za:
a. Razdvajanje govornih kanala iz frekvencijski multipleksiranog signala
b. Konverziju analognog signala u digitalni
c. Konverziju digitalnog signala u analogni
d. + Razdvajanje govornih kanala iz vremenski multipleksiranog signala

41. Osnovni koraci za konverziju analognog signala u digitalni kod PCM sistema su:
a. Ograničenje frekventnog opsega signala i kodiranje
b. Ograničenje frekventnog opsega signala i odmeravanje
c. + Ograničenje frekventnog opsega signala, odmeravanje i kodiranje
d. Kodiranje

42. Koji od sistema za prenos je prikazan na slici?

a. E1
b. + T1
c. E2
d. T3

43. Označiti komponente na slici:

Komponenta 1(donji bočni opseg)
Komponenta 2(nosilac)
Komponenta 3(gornji bočni opseg)




44. Kolika je brzina prenosa podataka po jednom kanalu kod PCM 30 sistema?
a. + 2 Mb/s
b. 32 Mb/s
c. 56 Mb/s
d. 64 Mb/s

45. HDSL obezbeđuje brzine do:
a. + 2 Mb/s
b. 1024 Mb/s
c. 512 Mb/s
d. 1024 Kb/s
46. Na slici je prikazan:

a. Optičkidemultipleksersaprizmom
b. + Optički demultiplekser sa difrakcionom rešetkom
c. Optičkimodulatorsaprizmom
d. Optičkimodulatorsadifrakcionomrešetkom
47. Ripiteri u PCM sistemu prenosa koriste se za:
a. Regneracijusignala
b. + Istovremeniprenosvišesignala
c. Linearnopovećanjesnagesignala
d. Eksponencijalnopovećanjesnagesignala
48. Kojiuređajisuoznačenisa 1, 2 i 3 naslici:

Oznaka 1 – DSLAM
Oznaka 2 - Kodek
Oznaka 3 – Uređaj za razdvajanje

49. KojavrstamultipleksiranjasekoristikodkablovskogInterneta?
a. + Vremenskimultipleks
b. Kodnimultipleks
c. Frekvencijskimultipleks
d. Faznimultipleks
50. Koje su osnovne uloge kodera u PCM sistemima?
a. + Izvršavanjemultipleksiranjadigitalnogsistema
b. Izvršavanjekvantizacije i kodiranje RAM signala
c. Uzimanjeodmerakaanalognogsignala
d. Uzimanjeodmerakadigitalnogsignala
51. Standard V.90 se odnosi na:
a. Kablovske modeme
b. Modeme za digitalne pretplatničke petlje
c. + Modeme za komutirane telefonske petlje
d. Modeme za bežične pretplatničke petlje
52. Interfejs SONET ima za cilj da obezbedi korišćenje svih prednosti digitalnih prenosnih sistema sa:
a. Usmerenim vezama u infracrvenom opsegu
b. Satelitskim vezama
c. + Optičkim vlaknima
d. Usmerenim mikrotalasnim vezama
53. Kod statičkog vremenskog multipleksa brzina prenosa na prenosnoj liniji je:
a. Manja nego zbir brzina priključenih uređaja
b. Veća od zbira brzina priključenih uređaja
c. Jednaka zbiru brzina priključenih uređaja
d. Veća od razlike brzina priključenih uređaja
54. Na slici je prikazan ram E1 sistema. Kako se koriste kanali:


a. Oznaka 1: Servisna reč ili signal za sinhronizaciju
b. Oznaka 2: Telefonski kanali 1 do 15
c. Oznaka 3: Signalizacija ili dodatni govorni kanal
d. Oznaka 4: Telefonski kanali 17 do 31
55. Oznaka SONET odnosi se na:
a. Statistical Optical Network
b. Synchronous Omnidirection Network
c. + Synchronous Optical Network
d. Statistical Omnidirection Network

56. Interfejs SDH ima za cilj da obezbede korišćenje digitalnih prenosnih sistema sa:
a. + Optičkim vlaknima
b. Satelitskim vezama
c. Koaksijalnim kablovima
d. Usmerenim radio – relejnim vezama

57. Multiplekser digitalne pretplatničke petnje u kolaknom komutacionom centru se označavaju sa:
a. + DSLAM
b. CMTS
c. DVB-RC
d. DMTS

58. Kod frekvencijskog multipleksa, kao nosilac se koristi:
a. Analogni signal
b. Digitalni signal
c. Jednosmerni signal
d. Signal sa najmanjom učestanosti u spektru



























TEST 12
1. Dinamičko dodeljivanje kanala vezano je za sisteme:
a. Sisteme sa vremenskim multipreksom
b. Sisteme sa kodnim multipleksom
c. Sisteme sa frekvencijskim multipreksom
d. + ALOHA sisteme

2. Ako stanica koristi CSMA mehanizam za slalje podataka, onda:
a. Odmah šalje podatke i čeka potvrdu o prijemu
b. + Prvo proverava da li transmisioni medijum zauzet
c. Šalje kontrolni paket prvoj susednoj stranici
d. Odmah šalje podatke, i ne čeka potvrdu o prijemu

3. Kolizija na transmisionom medijumu
a. Poboljšava karakteristike saobraćaja u mreži
b. + Je nepoželjna pojava u mrežnom saobraćaju
c. Je metod podeljivanja kanala u transmisionom medijumu
d. Je karakteristika prenosa podataka u lokalnim računarskim mrežama

4. Da bi se uspostavila veza između dve stranice u bežičnim mrežama pomoću MACA protokola, stranica inicijator treba da pošalje signal koji se označava sa:
a. MTS
b. CTS
c. + RTS
d. ATS

5. Standard IEEE 802.3an odnosi se na:
a. Bežične lokalne računarske mreže
b. Eternet računarske mreže brzine 10Gb/s preko optičkih vlakana
c. Eternet računarske mreže brzine 10Gb/s preko koaksijalnih kablova
d.+  Eternet računarske mreže brzine 10Gb/s preko uprednih palica

6. Status rama kod IEEE 802.5 sadrži : (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!)
a. + Bit koji ukazuje da je adresu odredišna stanica prepoznala kao svoju
b. Bit premaženja
c. Bit parnosti
d. + Bit koji ukazuje da je ram uspešno iskorpiran u memoriji odredišne stanice

7. Arhitektura lokalne računarske mreže po standardu IEEE 802.5 je :
a. Metod pristupa je – SA PROSLEĐIVANjEM ŽETONA
b. Logička topologija je - SEKVENCIJALNA
c. Fizička topologija je – TRADICIOANALNO PRSTEN, DANAS UOBIČAJENO ZVEZDA


8. Koliki je maksimalni domet specifikacija :
a. 10GBaseS – 300m
b. 10GBaseL – 10km
c. 10GBaseE – 40km
d. 10GBaseLX4 – 10km

9. Upari odgovore LLC posloja:
a. Kod SAP(Service Access Point) označava – PROTOKOL KOJI SU PROIZVOĐAČI USAGLASILI SA ORGANIZACIJOM IEEE
b. Za protokole koji nisu usaglašeni sa IEEE – RAZVIJEN JE PROTOKOL SNAP
c. Tip protokola – ODREĐEN JE TAČKAMA PRISTUPA USLUZI
d. Tačka pristupa usluzi odgovara – POLjE „TYPE“ U RAMU ETERNET 2

10. PoE tehnologija se koristi za : (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!)
a. + Da bi se obezbedilo energetsko napajanje u Eternet mreži preko upredenih mrežica
b. Za detekciju grešaka
c. + Za energetsko napajanje za IP telefone, pristupne tačke, Web kamere...
d. Za sinhronizaciju

11. Od čega potiče skraćenica DTR u računarskim mrežama:
a. + Dedicated Toke Ring
b. Data Terminal Ready
c. Data Transmission Ready
d. Data Transmission Redistribute

12. IEEE 802.3an je standart za Eternet lokalne računarske mreže sa upredenim paricama brzine:
a. + 10Gb/s
b. 1Gb/s
c. 100Mb/s
d. 100Gb/s

13. Kod standard IEEE 802.5 :
a. Polje RIF se koristi kod mostova sa odredišnim rutiranjem
b. Polje RIF se koristi kod mostova sa rutiranjem sa algoritmom stanja veze
c. + Polje RIF se koristi kod mostova sa izvoričnim rutiranjem
d. Polje RIF se koristi kod mostova sa rutiranjem sa algoritmom vektora udaljenosti

14. Karakteristike sistema su zasnovane na standardu IEEE 802.3u su :
a. Format rama – IEEE 802.3
b. Metod pristupa transmisionom medijumu – CSMA/CD
c. Brzine – 10 I 100 Mb/s
d. Aktivni elementi – koncentratori i komutatori
e. Sreće se pod nazivom – brzi eternet
f. Minimalna veličina za podatke – 46 bajtova
g. Maksimalna veličina za podatke – 1500 bajtova
15. Za FDDI računarske mreže (Fiber Distributed Data Interface, standard ANSI X3-T9) mreže važi sledeće : (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a. Koriste upredene parice
b. Topologija je prošerena zvezda
c. + Koriste optička vlakna
d. Protokol je IEEE 802.6
e. + Topologija je dvostruki prsten
f. + Protokol je IEEE 802.5

16. Topologija – prsten sa žetonom, koristi se za :
a. Mreže šireg geografskog područja
b. Presonalne mreže
c. Pozicioniranje međustanica
d. + Lokalne računarske i mreže gradskih područja

17. Skraćenica DSAP označava :
a. Distributed Service Access Point
b. Destination Subnet Access Point
c. Distributed Subnet Access Point
d. + Destination Service Access Point

18. Za brzi Eternet važi sledeće : (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a. + Oznaka je 100BaseT
b. Oznaka je 10BaseT
c. + Oznaka standarda je IEEE 802.3u
d. Oznaka standarda je IEEE 802.5

19. U oznaci 10BaseF slovo F ukazuje da je reč o mreži :
a. Sa FSK modulacijom
b. Sa frekvencijskim multipleksom
c. + Sa optičkim vlaknima
d. Sa faznim pomerajem nosećeg sinala od 90 stepeni

20. Arhitektura lokalne računarske mreže po standardu IEEE 802.4 je
a. Metod pristupa je – SA PROSLEĐIVANjEM ŽETONA
b. Logička topologija je - SEKVENCIJALNA
c. Fizička topologija je – TRADICIONALNO MAGISTRALA, DANAS UOBIČAJENO ZVEZDA

21. Podsloj LLC podržava tri tipa usluge : (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a. + Nepouzdanu bez uspostave veze
b. Bez uspostave veze i bez potvrde
c. Pouzdanu sa bez uspostavu veze
d. + Bez uspostave veze sa potvrdom
e. + Pouzdanu sa uspostave veze
f. Nepouzdanu sa uspostavom veze
22. Gigabiti Eternete sa UTP kablovima kategorije 5 (1000 BaseT)
a. + Koriste tehniku kodiranja 4D/PAM5
b. Koriste tehniku kodiranja 8B/10B
c. Koriste tehniku kodiranja WDMA
d. Koriste tehniku kodiranja CDMA

23. Karakteristike gigabatskog Eterneta su :
a. Format rama – IEEE 802.3
b. Metod pristupa transmisionom medijumu – CSMA/CD
c. Brzina – 1 Gb/s (10 Mb/s, 100 Mb/s i 1 Gb/s)
d. Aktivni elementi - komutatori
e. Minimalna veličina rama – 512 bajtova
f. Oznaka standarda za prenos kablovima Cat 5 – IEEE802.3ab

24. Skraćenica SSAP označava :
a. + Source Service Access Point
b. Switch Subnet Access Point
c. System Subnet Access Point
d. Source Subnet Access Point

25. Stranica koja želi da šalje podatke a primila je slobodan žeton:
a. Postavlja bit zauzetosti žetona – iz slobodnog statusa u zauzeti
b. Postavlja kao odredišnu adresu – adresu stranice kojoj se šanje ram
c. Postavlja kao izvorišnu adresu – svoju adresu
d. Prelazi u stanje – predaje podataka (Transmit mode)

26. CSMA je skraćenica za
a. Carrier Solid Multipath Access
b. Carrier Solid Multiple Access
c. Capture Sense Multiple Access
d. + Carrier Sense Multiple Access

27. Da bi se mogućnosti kolizije umanjile, kod velikog intenziteta saobraćaja u Eternet računarskim mrežama
a. + Kod svake kolizije stranice povećavaju svoje kašnjenje
b. Kod svake kolizije stranice umanjuju svoje kašnjenje
c. Kod svake kolizije stranice smanjuju brzinu prenosa
d. Kod svake kolizije stranice povećavaju brzinu prenosa

28. Kod logičke topologije od jednog ka svima (broadcast)
a. Podaci se šalju istovremeno samo grupi unapred određenih čvorova
b. Podaci se šalju od jednog do drugog čvora na mreži
c. + Podaci se šalju istovremeno svim čvorovima na mreži
d. Podaci se šalju centralnoj stranici, koja šalje podatke svim stranicama na mreži

29. U sekvencijalnoj metodi prosleđivanja poruka:
a. Međustranice prosleđuju poruke međumrežnom mristupu
b. + Međustranice prosleđuju poruke svom sledećem susedu
c. Međustranice prosleđuju poruke na svakih 200ps
d. Međustranice prosleđuju poruke centralnoj stranici

30. Da bi se umanjila mogućnost sukoba kod metoda sa višnjstrukim pristupom transmisionom medijumu koristi se sledeći način pristupa
a. ALOHA
b. +  CSMA
c. PSK
d. FSK

31. Najefikasniji mehanizam za pristup transmisionom medijumu u lokalnim mrežama sa saobraćajem malog intenziteta je:
a. + CSMA/CD
b. Token Ring
c. ALOHA
d. Za mrežni CSMA/CA

32. Za mrežni saobraćaj visokog intenziteta i kratkog trajanja
a. Optimalna je metoda statičkog dodeljivanja kanala sa mrenenskom raspodelom
b. + Optimalna je metoda dinamičkog dodeljivanja kanala
c. Optimalna je metoda statičkog dodeljivanja sa frekvencijskom raspodelom kanala
d. Optimalna je metoda statičkog dodeljivanja kanala od strane centralne stranice

33. Mreže sa žetonom su one u kojima:
a. Svaka stranica testira transmisioni medijum i kada je slobodan ona šalje podatke
b. + Samo stranica koja dobije „slobodan“ žeton ima pravo da šalje podatke
c. Stranica ima svoj frekvencijski opseg u kome može da šalje podatke
d. Stranica ima svoj vremenski slot u kome može da šalje podatke

34. IEEE802.3 koristi na MAS podsloju protokola:
a. + CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA

35. Kod logičke topologije od jednog ka svima (broadcast) svaki čvor odlučuje da li je paket podataka upućen baš njemu. Ukoliko nije:
a. Poruka se prosleđuje centralnoj stranici
b. Poruka se prosleđuje susednom čvoru
c. Ovaštavaju se viši slojevi o grešci
d. + Poruka se jednostavno ignoriše

36. Statičko dodeljivanje kanala vezano je za sledeće:
a. IEEE 802.5
b. IEEE 802.3
c. ALOHA
d. + TDM

37. Prolazak žetona obezbeđuje da svaka stranca kada šalje podatke ima :
a. + 100% kanala na paspolaganju
b. 50% kanala na raspolaganju
c. 37% kanala na raspolaganju
d. 67% kanala na raspolaganju

38. Logička topologija lokalne računarske mreže je:
a. Metodologija pristupa transmisionom medijumu
b. + Metodologija prosleđivanja poruke
c. Metodologija itračunavanja nakon kolizije
d. Metodologija izračunavanja najkraće putanje do odredišne stranice

39. Kod računarskih mreća sa CSMA metodom, šta se dešava ukoliko dve ili više stranica močnu istovrememo da šalju podatke?
a. Cenralna stranica upravlja redosledom slanja, tako da neće doći do kolizije
b. Svaka stranica ima svoj deo transmisionog medijuma i može nezavisno da šalje podatke
c. Centralna stranica će zaustaviti stranicu sa nižim prioritetom
d. + Dolazi do sukoba

40. Koji od iskaza su tačni za podsloj LLC ?
a. Opisani su standardnom IEEE 802.1
b.+  Protokol je za upravljanje logičkom vezom
c. + Postavnjen iznad IEEE 802.3 protokola
d. + Format, interfejs i protokol zasnovani su na HDLC protokolu
e. + Opisani su standardnom IEEE 802.2
f.+  Skraćenica je od Logical Link Control
g. Postavljen ispod IEEE 802.4 protokola
h. Skraćenica je od Link Level Control

41. Na slici je prikazana:

a. + Logička topologija jedan ka svima
b. Sekvencijalna logička topologija
c. Meš logička topologija
d. Logička topologija zvezde


42. Na slici je prikazana fizička topologija

a. Zvezde
b. Magistrale
c. Proširena zvezda
d. + Prstena

43. Prenosni medijum sa frekvencijskim multipleksom N korisnika :
a. Se ne deli, već se korisniku dodeljuje čitav kanal
b. Se deli na N+1 jednakih delova
c. Se deli na N-1 jednakih delova
d. + Se deli na N jednakih delova

44. Metod CSMA/CD
a. + Pripada podsloju za pristup transmisionom medijumu
b. Priprada fizičkom sloju
c. Pripada LLC podsloju
d. Pripada mrežnom sloju

45. Kod Eternet lokalnih računarskih mreža na MAS podsloju je protokol:
a. + CSMA/CD
b. Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA

46. Na slici je prikazana fizička topologija:

a. + Magistrale
b. Prstena
c. Zvezde
d. Proširene zvezde
47. Ako u jednoj lokalnoj računarskoj mreži N stanica koristi FSM sistem za deljenje transmisionog medijuma, a u drugoj N stanici koristi CSMA/CD sistem onda je pri istom intenzitetu saobraćaja odnos kašnjenja:
a. Isti u oba smera
b. + N puta veći kod FDM sistema nego kod CSMA/CD sistema
c. N puta manji kod FDM sistema nego kod CSMA/CD sistema
d. N*2 puta manji kod FDM sistema nego kod CSMA/CD sistema

48. Metodologija prosleđivanja poruke naziva se :
a. Fizička topologija lokalnih pačunarskih mreža
b. + Logička topologija lokalnih računarskih mreža
c. Način izračunavanja kašnjenja u lokalnim računarskim mrežama
d. Način izračunavanja bremena propagacije u lokalnim računarskim mrežama

49. Kod mehanizma pristupa sa polaskom žetona:
a. + Stanica ne može da pristupi transmisionom medijumu dok na njega ne dođe red
b. Stanica može da pristupi transmisionom medijumu kada ima podatke za slanje
c. Stanica može da pristupi transmisionom medijumu ako je prethodno proverila zauzetost transmisionog medijuma
d. Stanica može da pristupi transmisionom medijumu i kada je zauzet, jer ima svoj frekvencijski kanal za prenos

50. CSMA/CD je protokol koji obezbeđuje da svaka stanica:
a. Dobije pristup transmisionom medijumu preko žetona
b. + Sama se izbori za pristup transmisionom medijumu ispitujući kada je on slobodan
c. Dobije pravo pristupa transmisionom medijumu u okviru jedne vremenske celine(slota)
d. Dobije pravo pristupa transmisionom medijumu u okviru jednog frekvencijskog kanala

51. Metod CSMA/CD (osluškivanje nosioca, višestruki pristup i otkrivanje sudara) široko je rasprostranjen:
a. U mrežama širokog fradskog područja
b. U bežičnim lokalnim računarskim mrežama
c. U satelitskim mrežama
d. + U žičnim lokalnim računarskim mrežama

52. Po standardu IEEE 802.5 na MAC podsloju je protokol:
a. CSMA/CD
b. + Token Ring
c. Token Pass
d. CSMA/CA





53. Koja je namena polja u ramu Eternet II paketa:

a. Preambula – sinhronizacija
b. Izvorišna i odredišna adresa – adrese MAS sloja
c. Tip – protokol implementiran na višim slojeve
d. Podaci – podaci protokola viših slojeva
e. FCS - Sekvenca za detekciju greške

54. Po standardu IEEE 802.4 na MAS podsloju je protokol:
a. CSMA/CD
b. Token Ring
c. + Token Pass
d. CSMA/CD

55. Kod kog metoda za pristup transmisionom medijumu primenjen je sledeći princip: kada stanica želi da salje podatak ona prvo proverava da li je neka druga stanica već zauzela transmisioni medijum:
a. ALOHA
b. + CSMA
c. TDM
d. FDM

56. Ako stanica koristi CSMA mehanizam za slanje podataka, ona:
a. Kada ima podatke za slanje, odmah ih šalje
b. + Prvo proverava da li transmisioni medijum zauzet, pa onda šalje podatke
c. Šalje kontrolni paket prvoj susednoj stanici
d. Šalje kontrolni paket centralnoj stanici i na taj način proverava prioritet za slanje

57. Standardi IEEE se odnose na:
a. IEEE 802.2 - Upravljanje logičkom vezom (Logical Link Control)
b. IEEE 802.3 - Višestruki pristup sa detekcijom kolizije (CSMA/CD)
c. IEEE 802.4 - Magistrala sa žetonom (Token bus)
d. IEEE 802.5 - Prsten sa žetonom (Token Ring)
e. IEEE 802.11 - Bežične lokalne računarske mreže
f. IEEE 802.16 - Širokopojasne mreže





58. Dinamičko dodeljivanje kanala vezano je za:
a. Sistem sa frekvencijskim multipleksom
b. + CSMA/CD
c. Sistem sa vremenskim multipleksom
d. Sistem sa kodnim multipleksom

59. Da bi u Eternet lokalnoj računarskoj mreži dve najudaljenije stranice sigurno detektovale koliziju potrebno je da protekne vreme jednako:
a. Vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
b. Četvorostrukom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
c. + Dvostrukom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
d. Trostrukom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice

60. Kod mehanizma pristupa uz pomoć žetona:
a. Postoji mehanizam detekcije sudara
b. + Ne dolazi do sudara na transmisionom medijumu
c. Svaka stanica istovremeno salje podatke
d. Centralna stanica određuje redosled pristupa medijumu

61. Terminatori se koriste na krajevima mreža sa topologijom
a. + Magistrale
b. Prstena
c. Zvezde
d. Proširene zvezde

62. MACA je skraćenica za:
a. + Multiple Access With Collission Avoidance
b. Multiple Access With Computer Acceptance
c. Multipath Access With Coded Avoidance
d. Multipath Access With Collission Acceptance

63. Stanica koja želi da šalje podatke a primila je slobodan žeton:
a. Postavlja bit zauzetosti žetona - iz slobodnog statusa u zauzeti
b. Postavlja kao odredišnu adresu (Destination Address) - adresu stanice kojoj se ram šalje
c. Postavlja kao izvorišnu adresu (Source Address) - svoju adresu
d. Prelazi u stanje - predaje podataka

64. Arhitektura Eternet lokalne računarske mreže je sledeća
a. Metod pristupa transmisionom medijumu je – CSMA/CD
b. Logička topologija je - jedan ka svima
c. Fizička topologija je - Tradicionalno magistrala, danas najčešće zvezda

65. Kod bežičnih lokalnih računarskih mreža stanice:
a. Mogu istovremeno i da se šaelju i da primaju podatke
b. + Mogu ili da šalju ili da primaju podatke
c. Mogu samo da primaju podatke, nemaju mogućnost slanja
d. Mogu samo da šalju podatke, nemaju mogućnost prijema

66. Na slici je prikazana:

a. Logička topologija jedan ka svima
b. + Sekvencijalna logička topologija
c. Meš logička topologija
d. Logička topologija zvezde

67. Vreme ranjavanja je jednako
a. Četvorostrukom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
b. Minimalnom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
c. Dvostrukom vremenu propagacije između dve najudaljenije stanice
d. + Maksimalnom vremenu propagacije (prostiranja) između najudaljenijih stanica

68. Kako se naziva vremensk interval u kome može da dođe do kolizije između dve stanice
a. + Vreme ranjavanja
b. Vreme kolizije
c. Vreme distribucije
d. Vreme propagacije

69. Na slici je prikazana fizička topologija:

a.+ Zvezde
b. Magistrale
c. Prstena
d. Prioširene zvezde


70. Označiti aktivnost kod CSMA/CD protokola
a. Ako je transmisioni medijum slobodan – stanica će započeti sa slanjem rama
b. Ukoliko je transmisioni medijum zauzet stranica treba da nastavi sa osluškivanjem transmisionog medijuma - dok se transmisioni medijum ne oslobodi
c. Ukoliko straniva za vreme slanja rama detektuje koliziju – treba odmah da pošalje signal upozorenja
d. Kada prođe vreme čekanja određenog algoritmom za kašnjenje - treba ponovo započeti proceduru za slanje
e. Posle detektovanja kolizije i slanja signala upozorenja – stanice u koliziji treba da sačekaju određeno vreme pre nego što ponovo započnu proceduru slanja
f. Vreme čekanja posle detekcije kolizije – izračunava se pomoću algoritma za kašnjenje

71. Prolazak žetona je mehanizam pristupa sa
a. + Unapred određenim redosledom
b. Slučajnim pristupom
c. Slučajnim pristupom sa ispitivanjem zauzetosti transmisionog medijuma
d. Unapred određenim redosledom sa metodom osluškivanja transmisionog medijuma

72. Kod sekvencijalne logičke topologije
a. Podaci se šalju centralnoj stanici, pa ona prosleđuje podatke odredišnoj stanici
b. Podaci se šalju istovremeno svim stanicama na mreži
c. Poodaci se šalju istovremeno samo grupi unapred određenih stanica
d. + Podaci se šalju od jedne do druge stanice

73. U Eternet lokalnim računarskim mrežama način povezivanja sa koaksijalnim kablom (magistrala) i konvetratorom (zvezda):
a. Funkcionalno je različit
b. + Funkcionalno je identičan
c. Osova WLAN mreža
d. Osnova PAN mreža

74. Koji od mehanizama za pristup transmisionom medijumu kod lokalnih računarskih mreža ima najmanje dodatnih podataka (Overhead)?
a. Prsten sa žetonom
b. Sa prolaskom žetona
c. + Sa detekcijom kolizije (CSMA/CD)
d. Sa izbegavanjem kolizije (CSMA/CA)





75. Na koja dva sloja OSI referentnog modela se odnose Eternet standardi?
a. + Sloj veze podataka i fizički
b. Transportni i aplikativni
c. Fizički i transportni
d. Aplikativni i mrežni

76. Kada je saobraćaj većeg intenziteta, povećan broj sudara i ponovno oslanja podataka doprinosi da su računarske mreže koje koriste metod pristupanja transmisionom medijumu sa hetonom efikasnije
a. + Tačno
b. Netačno

77. Kod fizičke topologije prstena, kada je neka stanica u kvaru (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a. + Veza između njoj susednih stanica je raskinuta
b. Lokalna računarska mreža nije van upotrebe
c. + Lokalna računarska mreža je van upotreba
d. Veza između njoj nesusednih stanica se uspostavlja
e. Žeton nije izgubljen
f. + Žeton je izgubljen

78. Koja Eternet tehnologija, za prenos podataka koristi sve četiri parice istovremeno?
a. 10Base5
b. 100BaseTX
c. 10BaseT
d. + 1000BaseT

79. Model CSMA/CD čine periodi:
a. Slanja i ranjavanja
b. Slanja i detekcije
c. + Slanja, sukobljavanja i neaktivni periodi
d. Sukobljavanja i neaktivni periodi

80. Termin RTS u bežičnim mrežama je skraćenica za:
a. Ready To Start
b. Request Time Sequence
c. + Request To Send
d. Ready To Send




81. Skraćenica MAC potiče od:
a.+ Medium Access Control
b. Medium Action Control
c. Multiple Action Control
d. Multiple Access Control

82. Kolika je dužina MAC adrese u bitima?
a. 8
b. 16
c. + 48
d. 32

83. Sekvencijalna logička topologija poznata je kao:
a. Topologija proširene zvezde
b. Topologija zvezde
c. Topologija magistrale
d.+ Topologija prstena

84. Kod fizičke topologije zvezde (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a. +Ukoliko se centralizovana stanica pokvari, cela računarska mreža je van funkcije
b. Ukoliko se centralizovana stanica pokvari to nema uticaja na rad ostalih delova računarske mreže
c. Ukoliko je bilo koja stanica van funkcije, cela računarska mreža je van funkcije
d. +Ukoliko je bilo koja stanica van funkcije, to nema uticaja na rad ostalih delova računarske mreže

85. Gigabitni Eternet sa UTP kablovima kategorije 5 (1000 baseT):
a.+ Koristi tehniku kodiranja 4D/PAM5
b. Koristi tehniku kodiranja 8B/10B - 1000baseCX

86. Koji transmisioni medijumi se koriste kod sledećih standard:
a. 1000baseLX – optička vlakna (jednougaona i višeugaona), talasne dužine 1310nm (long)
b. 1000BaseSX – višeugaona optička vlakna, talasne dužine 850 nm (short)
c. 1000BaseT – UTP kablovi kat 5

87. Lokalne računarske mreže je standardizovala organizacuja
a. ITU-T
b. + IEEE
c. DoD



88. Kod Eternet lokalnih računarskih mreža koristi se
a. CFDM modulacija
b. DSSS modulacija
c. + Mancester kod
d. Trelis kod

89. Kako se označava topologija na slici?

a. + Topologija više tačaka, potpuni dupleks
b. Topologija tačka-tačka, poludupleks
c. Topologija tačka-tačka, potpuni dupleks
d. Topologija više tačaka, poludupleks

90. U označavanju “100BaseT” prvi broj 100 ukazuje da je reč o mreži:
a.+  Brzine 100Mb/s
b. Dužine 100m
c. Maksimalnom broju stanica

91. Kakvo značenje ima:
a. Base u oznaci 10Base – koristi o****** u osnovnom opsegu
b. T u oznaci 10BaseT – transmisioni medijum su upredene parice
c. F u oznaci 10BaseF – transmisioni medijum je optičko vlakno
d. 10 u oznaci 10Base – ukazuje na brzinu od
e. 5 u oznaci 10Base5 – transmisioni medijum je debeli koaksijalni kabl 50 oma
f. 2 u oznaci 10Base2 - transmisioni medijum je tanki koaksijalni kabl 50 oma

92. Nakon koliko neuspešnih pokušaja slanja će stanica u Eternet mreži odustati i obavestiti više slojeve o grešci?
a. Nakon 10 pokušaja
b.+ Nakon 16 pokušaja
c. Stanica neće odustati od slanja
d. Stanica će odmah pekinuti slanje



93. Kod saobraćaja malog intenziteta efikasniji je metod pristupa transmisionom medijumu CSMA/CDod prelaska žetona
a.+ Tačno
b. Netačno

94. Razlika između sekvencijalne topologije i topologije jedan ka svima je odgovornost međustanice ka kojoj poruka nije adresirana. (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA!!!!)
a.+ U sekvencijalnom metodu međustanica ima aktivnu ulogu – mora da prosledi poruku svom sledećem susedu.
b.+ U slučaju logičke topologije od jednog ka svima, stanica koja nije odredišna ignoriše poruku.
c. U sekvencijanom metodu stanica koja nije odredišna ignoriše primljenu poruku
d. U slučaju logičke topologije od jednog ka svima međustanica ima aktivnu ulogu – mora da prosledi poruku svom sledećem susedu.

95. Algoritam binarnog eksponencijalnog kašnjenja se primenjuje
a. Kada primarna stanica određuje pristup transmisionom medijumu
b.+ Kada dođe do kolizije dve stanice u lokalnim računarskim mrežama sa metodom pristupu transmisionom medijumu
c. Kada se koriste Trelis kodovi
d. Kada dođe do prekida transmisionog medijuma, a stanice nisu obaveštene o tome

96. Šta je zajedničko za sve Eternet tehnologije?
a. Fizička topologija
b.+ Format rama
c. Vrsta medijuma za prenos podataka
d. Način kodiranja informacija

97. Kod sekvencijalne logičke topologije svaki čvor ispitujeodredišnu adresu paketa podataka da bi ustanovio da li je paket baš njemu bio upućen.Ukoliko paket nije adresiran tom čvoru
a. Odbacuje paket i obaveštava izvorište paketa
b.+ Prosleđuje paket sledećem čvoru prstena
c. Odbacuje paket i nastavlja sa osluškivanjem transmisionog medijuma
d. Odbacuje paket i menja odredišnu adresu

98. Metod za pristup transmisionom medijumu kod koga korisnik kada ima podatke spremne za slanje, šalje na transmisioni medijum, ne ispitivajući da li je on već zauzet
a. CSMA/CD
b. CSMA/CA
c.+ ALOHA
d. Token Bus

99. Šta znači pojam brodkast (broadcasting):
a.+ Jedna stranica šalje svima stranicama
b. Centralna stranica polira sve stranice
c. Sakoj stranici dodeljen je po jedan FDM kanal
d. Svakoj stranici dodeljen je po jedan TDM kanal





100. Kod fizičke topologije magistrale stranice se :
a.+ Povezuje na zajednički transmisioni medijum
b. Povezuje preko transmisionog medijuma za dve susedne stranice
c. Povezuje se transmisionim medijumom za cenralnu stranicu
d. Povezuje se transmisionim medijumom za centralnu stranicu i sve ostale stranice u mreži





























1. TEST 13

Koje klase IEEE 802.11 ramova postoje?
Podaci, upravljanje i nadzor
2. Koliko ukupno adresa sadrži zaglavlje IEEE 802.11 rama?
4 adrese
3. Teorijski, upotrebom opreme prilagođene IEEE 802.11 g standardu mogu se postićibrzine do:
a.+ 54 Mb/s
b. 11 Mb/s
c. 108 Mb/s
d. 150 Mb/s

4. Glavna prednost celularne mreže:
Moguć prelazak korisnika iz ćelije u ćeliju bez prekida u prenosu
5. Na fizičkom sloju IEEE 802.16 koristi
QAM
6. Prenos podataka samo u jednom pravcu naziva se:
Simpleks
7. Koja modulacija se koristi kod IEEE 802.11a standarda?
OFDM
8. Ad Hoc način povezivanja u Bežičnim mrežama je tipa:
Svako sa svakim
9. PAN predstavlja skraćenicu za:
Personal Area Network
10. Standard IEEE 802.16 spada u kategoriju:
Mreža gradskog područja (MAN)
11. Pod pojmom celularna mreža se podrazumeva :
Mreža sa više ćelija, gde u svakoj ćeliji postoji jedan AP
12. Oznaka WLAN odnosi se na:
Lokalne računarske mreže logički povezane u jednu a koje su fizički dislocirane
13. Na šta ukazuje postavljen bit W z IEEE802.11 ramu podataka?
Ukazuje da je sadržaj rama šifrovan WEP algoritmom
14. Pored IP rutiranja, standart IEEE802.11s omogućava rutiranje i na :
MAC sloju
15. Koji se frekvencijski opseg koristi kod IEEE 802.11b standarda?
Od 2.4 GHz do 2.4835 GHz
16. Povezati standarde iz serije IEEE802.15 sa njihovom namenom:
Standard IEEE802.15.1 - Usaglašen sa prva dva sloja IEEE802 sa Bluetooth specifikacijom
Standard IEEE802.15.2 - Odnosi se na istovremeni rad WPAN i WLAN sistema
Standard IEEE802.15.3 - Odnosi se na rad personalnih uređaja velikih brzina
Standard IEEE802.15.4 - Odnosi se na rad uređaja malih brzina i male potrošnje
17. Bluetooth koristi koncept
Gospodar-sluga
18. Uspešan prenos podataka zavisi od
Karakteristika prenosnog medijuma
19. Koji od navedenih standarda se odnosi na bežične lokalne računarske mreže
IEEE 802.11
20. Koji od navedenih načina povezivanja u Bežičnu računarsku mrežu ne zahteva ožičenje?
Ad Hoc
21. Pikonet mreža je osnovna jedinica
Bluetooth sistema
22. Na šta ukazuje postavljen bit MF u IEEE802.11 ramu podataka?
a.+ Da postoji još fragmenata koji slede iza tekućeg (More Fragments)
b. Da postoji kolizija na transmisionom medijumu
c. Da više stanica istovremeno pokušava pristupiti medijumu
d. Da se podaci moraju fragmentirati (Must Fragment)

23. Standard IEEE802.11i specificira sigurnost u Wi-Fi mrežama.
Tačno
24. Ad Hoc mreža predstavlja grupisanje stranica u:
Jednu BSS celinu
25. Standard IEEE 802.16 definisao je četri klase usluga i to: (Delimično tačno)
Usluge sa konstantnom bitskom brzinom
Usluge bitskim brzinama koje zadovoljavaju sisteme u realnom vremenu
Usluge bitskim brzinama za sisteme koji ne rade u realnom vremenu
Najbolja moguća usluga
26. Standard IEEE 802.16 :
Nije definisao podsloj za sigurnost
27. QPSK koristi signale koji se međusobom razlikuju za:
90 stepeni
28. Najveća mana bežičnog povezivanja putem IP tehnologije je :
Relativno mala oblast pokrivenosti
29. Standard IEEE 802.16 odnosi se na:
Širokopojasne bežične sisteme
30. Tehnike proširenog spektra koje se koriste kod bežičnog prenosa su:
DSSS i FHSS
31. Koje vrste veza postoje kod Bluetooth sistema:
ACL –Asynchronous Connection Less
SCO – Synchronous Connection Oriented
32. Skraćenica koja označava bežičnu lokalnu računarsku mrežu je:
WLAN
33. Protokol za otkrivanje usluga kod Bluetooth sistema se skraćeno označava sa:
SDP
34. Izaberite najtačniji odgovor:
FSK je manje osetljiva na greške nego ASK
35. Kako se naziva brzina promene signalizacionog nivoa?
Modulaciona brzina

36. Standard Bluetooth je sličan standardu:
1EEE 802.15
37. Koliko ukupno usluga definiše IEEE802.11 standard koje treba da pruži bežična lokalna računarska mreža?
9 yclyra
38. HDB3 je tehnika:
umetanje bipolarnosti
39. Kaji od standarda se koristi ѕa WLAN
IEEE 802.11Q
40. Standard za siroko pojasne mreže poznat je pod nazivomČ
IEEE 802.16
41. Koje su važne funkcije L2CAP sloja:
Formiranje jednog (ili više) ramova od paketa koje dobije od viših slojeva
Mulipleksiranju ide multipleks.Paketa iz različitih izvora .
Vodi računa o usaglasavanju veličine paketa između stanica
Rukovodi zahtevima za kvalitet (QoS)
42. Kod celijse(celularne) mreže:
Celije se preklapaju delimično
43. Amplituda signala je:
Maksimalna vrednost signala
44. Označiti koje od nesme se korisi za koje brzine kod standarda IEEE 802.16
Za najblize korisnike sme QAM64 ->brzina od 150Mb/s
za srednjeudaljene kod nas sme 16 QAM ->brzina od 100 Mb/s
a najudaljenije sme QPSK brizina od 50 Mb/s
45. Mančester kod se koristi kod :
Lokalnim mrežama
46. Ramovi na
47. Koji od navedenih grupa frekvencija ne pripada ICM opsegu:
11GHz – 66 GHz
48. Širina kanala kod IEEE 802.11n standarda je:
40 MHz
49. Domet Bluetooth sistema je:
1m sa predajnikom snage -> 0 dBm
10m sa predajnikom snage -> 4 dBm
100m sa predajnikom snage -> 20 dBm
50. Kod tehnike kodiranja NRZ_L –“bez povratka na nulu“
Nivo je konstantan za vreme signalizacionog intervala uz ratkučitog polariteta za logičku 0 i logičku 1.
51. IEEE 802.16 ramovi su obavezno šifrovani:
Pogrešno.
52. Standard IEEE 802.11p se koristi u sistemima za navođenje vozila:
a. + Tačno
b. Netačno
53. Aritektura propokola standard IEEE 802.16 čine:
Fizički sloj sa 2 podsloja
Sloj veze sa 3 podsloja
54. IEEE 802.11n predviđa korišćenje MIME prenosa. MIME označava:
Multiple input – Multiple output
55. Polje CRC u IEEE802.11 ramu predstavlja:
a. + Kontrolni zbir.
b. Informaciju da je došlo do prekida u prenosu podataka
c. Informaciju da se moraju aktivirati algoritmi za izbegavanje zagušenja
d. Informaciju da je došlo do zagušenja

56. Kako se upoređuju snage X i Y signala u prenosnim sistemima:
10 log (x/y)
57. Sinhronizacija se kod digitalnih tehnika kodovanja gubi i ako nema:
Dovoljan broj prelazaka sa jednog na ponskog nivoa na drugi.
58. Najveća mana bezičnog povezivanja putem IR diguzne tehnologije je:
Relativno mala oblast pokrivenosti
59. Sirina pod kanala kod IEEE 802.11n standarda je:
40 MHz
60. Sprektar signala je
Opseg učestalnosti koje signal sadrži.
61. IEEE 802.11 koristi na MAC podsloju protokole:
CSMA/CA
62. Kod Eterneta se koristi protokol CSMA/CD,a kod beđičnih lokalnih mređa protokol:
a. + CSMA/CA
b. CSCA/CD
c. CSPA/CD
63. Signali za cui
64. Kod QPSK svaki slignalizacioni element prenosa
2 bita
65. U bežičnoj senzorskoj mreži čvor je elektronsi uređaj
a. + koji meri fizike veličine i konvertuje ih u el. Signale
b. Koji meri ečektrične veličine i konvertuje ih u radio signal
c. Koji meri matematičke veličine i konvertuje ih u električni signal
d. Koji meri senzorske veličine i konvertuje ih u radio signal

66. Namena IEEE standard 802.15.4 je da ponudi osnove za niže slojeve za bežične lične mreža koji je fokusiran na:
a. + nisku cenu proizvodnje elemenata mreže
b.+  male brzine komunikacije
c.+ malu potrošnju energije
d. Pokrivanje većih oblasti
e. Velike brzine komunikacije

67. Karakteristike IEEE 802.15.4:
-podrška u realnom vremenu rezervacijom garantovanih vremenskih celina
-za obilaženje kolizije protokolom CSMA/CA
-integrisanje podrške za sigurnu komunikacijuć
68. Koliko grupa frekvencija obuhvata ICM:
3 grupe
69. IEEE 802.15.4-2006 je standard koji se koristi kao osnova lpd specifikacija
a.+ ZigBee
b.+ MiWi
c.+ Wireless HART
d. Bluetooth
e. Lo-Fi
f. WirelessHART

70. IEEE 802.15.4-2006 je standard koji specifira:
a.+ MAC sloj
b.+ fizički sloj
c. komunikacioni sloj
d. sigurnosni sloj
e. transportni sloj

71. U ZigBee mreži definisani su:
3 vrste uređaja: coordinator, ruteri i krajnji uređaji.
72. Kod ZigBee protokola, IEEE 802.15.4 MAX podsloj odgovoran je:
za pružanje pouzdane komunikacije između uređaja i njihovih suseda
impelentacijom
73. Kod ZigBee protokola sigurnosni sloj (SSP Secutiry Service Provider):
a.+ Obezbeđuje sigurnosne mehanizme
b. Obezbeđuje sigurnosne algoritme
c. Obezbeđuje sigurnosne informacije




74. Koji sve pricstišo za razvoj IEEE80.16x postoje:
Fiksni pristup
Nomadksi pristup
Pristup koji omogućava prenosvist
Pristup koji omogućava mobilnost
75. ZigBee specifikacijom definisani slojevi protokola iznad gizickog sloja MAC (Media Access Control) podsloja:
Tačno
76. Kod IEEE 802.15.4 standarda osnovni okvir je komunikacija oblasti od 10 m sa brzinom od:
250 kbit/s
77. Senzorska mreža uobičajno formita beičnu ad hoc mrezu:
Tačno
78. Standard Bluetooth je sličan standardu
IEEE 802.15
79. Koliko ukupno usluga definiše IEEE802.11 standard koje treba da pruži bežična lokalna računarska mreža?
9 usluga
80. Tehnike proširenog spektra koje se koriste kod bežičnog prenosa su:
DSSS I FHSS
81. . Koji od standarda se koristi za WLAN:
IEEE 802.1 Q
82. Standard za širokopojasne mreže je poznat pod nazivom
802.16
83. Koje su važne funkcije L2CAP sloja ? (Pitanje sa više tačnih odgovora) Odaberite bar jedan odgovor:
a.+ Formiranje jednog (ili više) ramova od paketa koje dobija od viših sloj
b.+ Multipleksiranju i demultipleksiranju paketa iz različitih izvora
c. . Pretvara tok bitova u ramove
d.+ Vodi računa i o usaglašavanju veličine paketa između stanica
e. Definiše seriju vremenskih celina veličine 625us
f.+ Rukovodi zahtevima za kvalitet usluge (QoS)
g. Prenosi bitove od glavne stanice do prateĆe i obrnuto
84. Povezati standarde iz serije IEEE802.15 sa njihovom namenom:
Standard IEEE802.15.1 – usaglašen sa prva dva sloja IEEE802 sa Bluetooth specifikacijom
Standard IEEE802.15.2 – Odnosi se na istovremeni rad WPAN u WLAN sistema
Standard IEEE802.15.3 – Odnosi se na rad personalnih uređaja velikih brzina
Standard IEEE802.15.4 - Odnosi se na rad uređaja malih brzina i male potrošnje
85. Signalizaciona brzina podataka je:
Broj promena na linijiskog signala u sekund
86. Glavna prednost celularne mrežeje
MoguĆ prelazak korisnika iz Ćelije u Ćeliju bez prekida u prenosu
87. Koja od navedenih grupa frekvencija ne pripada ISM opsegu:
a.+ 11GHz-66GHz
b. 902 MHz - 928 MHz
c. 5,725 GHz - 5,875 GHz
d. 2,4 GHz - 2,438 GHz

88. Koji se frekvencijski opseg koristi kod IEEE 802.11b standarda:
od 2,4 GHz do 2,4835 GHz

89. Gde je dozvoljeno korišćenje opsega 3,7 GHz?
a. Australija
b. SAD
c. Japan
d. Evropa

90. Koji nepreklapajući kanali se koriste u SAD u opsegu 2,4 Ghz ?
a.+ 6
b. 5
c.+1
d.+ 11

91. Standardom IEEE802.11-2012 obuhvaćene su isprepletene koordicione funkcije (MCF)
a. Tačno
b.+ Netačno

92. Koji nepreklapajući kanali se koriste u SAD u opsegu 2,4 GHz ?
a.+ 6
b. 5
c.+ 1
d.+ 11
e.+ 13
f. 9

93. Standardom IEEE802.11-2012 obuhvaćene su hibridne koordicione funkcije (NCF)
a. Tačno
b.+ Netačno

94. Kakvu komunikaciju omogućava wi-fi direct?
a. Sa pristupnom tačkom
b. Može i sa pristupnom tačkom i bez pristupne tačke
c.+ Bez pristupne tačke

95. Kod PCF koordinatne funkcije
a.+ Bazna stanica određuje redosled slanja podataka
b. Prioritet za slanje imaju stanice sa najjačim signalom
c. Redosled slanja podataka je nasumičan
d. Bežični klijenti se međusobno dogovaraju o redosledu

96. Verzija 3.0+HS koristi Bluetooth radio prenos u fazi:
a.+ Otkrivanja uređaja, inicijalizovanja beze i konfigurisanja profila
b. Kada treba obezbediti maluotrošnju
c. Kada treba preneti veću količinu podataka

97. Upariti:

1 – Bluetooth ram
2 – vremenske celine u kojima šalje prateće stanice
3 – vremenske celine u kojima šalje glavna stanica
1-Master (glavna stanica)
2-Bluetooth frame
3-Slave (prateće stanice)

98. Verzija 3.0+HS biće upotrebljen fizički sloj MAC/PHY po standardu IEEE802.11
a.+ Kada treba preneti veću količinu podataka
b. Otkrivanja uređaja, inicijalizovanja veze i konfigurisanja profila
c. Kada treba obezbediti malu potrošnju

99. Koji iskaz je tačan za Bluetooth sketernet mrežu
a. Samo prateći u oba pikonet mreće
b. Glavni u jednoj mreži i prateći u drugoj
c. Jedan uređaj može da bude samo glavni u jednoj mreži i samo parkirani u drugoj mreži

100. Verzija 3.0+HS kada je sistem neaktivan koristi se način rada Bluetooth uređaja
a. Kada treba preneti veću količinu podataka
b. Kada treba obezbediti malu potrošnju
c. Za otkrivanja uređaja, inicijalizovanja veze i konfigurisanja profila

101. Bluetooth sistemi koriste
a.+ Proširivanja spektra prekvencijskim skakanjem
b. Proširivanje spektra direktnom sekvencom
c. Ortogonalni frekvencijski multipreks

102. U verzija3.0+HS kada je sistem neaktivan koristi se način rada Bluetooth uređaja:
a. Kada treba preneti veću količinu podataka
b.+ Kada treba obezbediti maluotrošnju
c. Za otkrivanja uređaja, inicijalizovanja veze i konfigurisanja profila
103. U koju kategoriju Bluetooth proizvoda spadaju patike na slici?

a.+ Smart
b. Smart ready
c. Bluetooth ready
104. Osnovna jedinica Bluetooth sistema naziva se:
a. WAN mreža
b. PAN mreža
c.+ Pikonet mreža
d. Mikronet mreža

105. Upariti brzine i verzije Bluetooth
1 – 2 – 1 MB/s
2 – 0 + EDR – Enhanced Data Rate - 3 MB/s
3 – 0+HS – 54Mb/s


106. Arhitekruru protokola po standardu IEEE 802.16 čine
(Pitanje sa više tačnih odgovora)
Odaberite barjedan odgovor
a.+ Fizički sloj sa dva podsloja
b. Cnoj veze sa dva podsloja
s. Fizički sloj sa tri podsloja
d.+ Cnoj veze sa tri podsloja


107. Koji se ramovi koriste kod CSMA/CA pristupa medijumu: ?ima više tačnih odgovora)

b. HCF
c.+ CTS
d. PCF
e.+ RTS

108. Koje organizacije su regulatorna tela za bežničnne sisteme?(ima više tačnih odgovora)
a. 3GPP (Third Generator Partnership Project)
b. ANSI (American National Standards Institute)
d. IEEE (Institut f Electrical and Electronics Engineers)
f. ISO (international Organization for Standardization)
g.+ ETSI (European Telecommunication Stanadard Institute)
h.+ FCC (Federal Communications Commission)

109. Kada stanica C1 šalje RTS signal stanici C2 koja od stanica postavlja svoj NAV vektor?

a. C2
c. C3
d. C4

110. Ukoliko kod CSMA/CA protokola stranica koja želi da šalje podatke konstatuje da je transmisioni medijum zauzet ona: (ima više tačnih odgovora)
a.+ Kada se tekuće slanje završi stranica čeka jos TP vremena
b. Ukoliko je medijum slobodan posle TP vremena stranica čeka još neko slučajno vreme
c. Kada se tekuće slanje završi stranica odmah šalje
e.+ Ukoliiko je medijum slobodan posle TP vremena stranica čeka još tačno definisano vreme
f.+ Stranica odlaže slanje , čeka da se završi slanje i da se medijum oslobodi

111. Koordinacione funkcije mogu da budu : (ima više tačnih odgovora)
a. + Distribuirane
b. Opcione
c. + Centralizovane
d. Decentralizovane

112. Skraćenica “SS” kod obelžavanja tehnika proširenog spektra potiče od ?
a. + Spread Spectrum
b. Spare Spectrum
c. Slow Spectrum
d. Speed Spectrum

113. Koji opseg frekvencija je licenciran proširenjem IEEE802.111 u-2008 za standard 802.11a?
a. + 3,7 GHz
b. 18000 MHz
c. 900 MHz
d. 2,4 GHz



114. Na slici je prikazana:

a. Isprepletana mreža
b. Infrastrukturna mreža
c. Ćelijska mreža
e. + Mreža samo za ovu priliku (ad hoc)

115. Širina kanala kod IEEE 802.11n standarda je:
a. 50 MHz
b. 20 MHz
d. 30 MHz
e. + 40 MHz
116. Koji protokol je prikazan na slici ?

a. PCF
b. EDCA
c. + CSMA/CA
d. CSMA/CD
117. Koja asoscijacija proizvođača je vezana za sertifikovanje proizvoda realizovanih po standardu IEEE802.11?
a. Bluetooth SIG
b. Zig Bee
c. WiMax Forum
d. + Wifi Alliance
118. Ramovi nadzora se kod IEEE 802.11 standarda razmenjuju:
b. Isključivo između više ćelija
c. Između više ćelija istovremeno
d. + Isključivo unutar jedne ćelije
e. Između dve ćelije

119. Kako je izvršena raspodela vremenskih celina? (ima više tačnih odgovora)
a. Svim stranicama: i glavnoj i bim je dodeljen je isti broj vremenskih celina
b. Glavnoj stranici dodeljena je polovina vremenskih celina
d. Prateće stanice dele drugu polovinu
e. Glavnoj stanici je dodeljena četvrtina vremenskih celina

120. Za vreme trajanja pikonet veze:
a. Sve stranice imaju sopstveni takt
b. + Jedna stranica ima ulogu glavne (MASTER) (i generiše psudoslučajnu sekvencu)
d. Svaka stranica generiše pseudoslučajnu sekvencu

121. Koliko kanala se koristi u Bluetooth mrežama?
a. 190
c. + 79
d. 19

122. Sketernet je :
a. Osnovna jedinica WLAN sistema
b. Povezivanje biše međusobno bliskih WLAN-ova
c. Osnovna jedinica Bluetooth sistema (za Bluetooth je pikonet)
e. + Povezivanje više međusobno bliskih pikoneta

123. Na slici je prikazan primer:

a.+  Frekvencijskog skakanja
b. Frekvencijskog dupliranja
d. Frekvencijskog sklairanja



124. Koji se frekventni opseg koristi kod Bluetooth-a?
a. 3,5 Ghz
b. 5 Ghz
c. 900 Mhz
d. + 2,4 Ghz

125. Na slici je prikazana:


b. + Infrastrukturna mreža
c. Ćelijska
d. Isprepletena
e. Mreža samo za ovu priliku

126. Kako se kategorizuju mreže na slici:

1.PAN
2.LAN
3.MAN
4.WAN


127. Koji su slojevi OSI referentog modela prikazani na slici?

1. Viši slojevi
2. Sloj veze
3. Fizički sloj

128. Na kolikom su međusobom rastojanju nosioci kanala u opesgu 2,4 GHz ?
a. 40
b. + 5
c. 12
d. 20

129. Nalazite se u ulozi inženjera koji ima zadatak da isprojektuje bežičnu mrežu za firmu “Dream Land” iz Berlina. Koji sve rasporedi kanala (od ponuđenih ), mogu da se iskoriste za susedne bežične mrežne tačke? (ima više tačnih odgovora)

a. + C
b. D
c. B
e. A

130. U koju kategoriju Bluetooth proizvoda spadaju računar na slici ?

a. Smart ready
b. Bluetooth ready
c. Smart


131. Koja verija Bluetooth standarda je prikazana na slici?

a. + V3.0+HS
b. 1+EDR
c. 0

132. Standard IEEE802.15.4 definiše:
a.+  4 vrste MAS ramova: Beacon Frame, Data Frame, Acknowledgment Frame, MAC command Frame
b. 2 vrste MAS ramova:Data Frame, Acknowledgment Frame
c. 3 vrste MAS ramova: Beacon Frame, Data Frame, Acknowledgment Frame

133. Na slici je predstavljena vrsta multipleksiranja koja se označava kao

a. TDM
b. CDMA
c. + OFDM
134. Označiti koje kodne šeme se koriste za koje brzine kod standarda IEEE802.16:
a. Za najbliže korisnike kodna šema 64 QAM (150 Mbit/s)
b. Za najudaljenije korisnike kodna šema Q PSK (50 Mbit/s)
c. Za srednje udaljene korisnike kodna šema 16 QAM (100 Mbit/s)
135. Zigbee je bežični komunikacioni protokol višeg sloja:
a. + Namenjen WPAN mrežama sa malom propusnošću i malom potrošnjom energije
b. Namenjen WiFi mrežama sa malom propusnošću i malom potrošnjom energije
c. Namenjen WLAN mrežama sa malom propusnošću i malom potrošnjom energije
d. Namenjen HART mrežama sa malom propusnošću i malom potrošnjom energije
136. Radio frekvencijski spektar i dostupni kanali za ZigBee 802.15.4 i Wi-Fi(802.11 b/g) se ne preklapaju:
a. Tačno
b. Netačno
137. Na slici je prikazana:

a. SIMO tehnologija
b. + MIMO tehnologija
c. SISO tehnologija

138. Standard IEEE802.11ad naziva se još i
a. WiGlid
b.+  WiGig
c. WiFi
d. WiiGid

139. Koji od navedenih načina povezivanja u bežičnu računarsku mrežu zahteva ožičavanje?
a. WDS
b. AD HOC
c. Tačka – tačka
d.+  Infrastrukturni

140. Standard IEEE802.11i specificira sigurnost u Wi-Fi mrežama.
a. + Tačno
b. Netačno

141. Na koje slojeve OSI referentnog modela se odnosi standard 802.11 ?
a. Sloj sesije
b. Transportni sloj
c. Mrežni sloj
d. Aplikacioni sloj
e.+  Sloj veze
f. Prezentacioni sloj
g.+ Fizički sloj

142. Kada stanica S2 šalje CTS signal stanici S1 koja od stanica postavlja svoj NAV vektor?

a. C4
b. C2
c.+ C3
143. Kada koja stanica šalje?
a.+ Glavna stanica šalje u neparnim vremenskim
b. Naizmenično šau u parnim ili neparnim zavisi od sinhronizacije
c.+ Prateća stanica u parnimkojdsa
d. Glavna stanica šalje u parnim
e. Prateća stanica u neparnim vremenskim celinama
144. Označite polja u ramu:

a. 1 – Pristupni kod
b. 2 - zaglavlje
c. 3 – payload

145. Mreža za pristupanje usluge povezivanja
a.+ Predstavlja granicu funkcionalne interopedabilnosti WIMAX klijenta sa WIMAX uslugom povezivanja
b. Međumrežni prolaz IP mreži
c. Je celina (subjekat) koji ima pravo na upravljanje vezom na IP sloju pretplatničkih terminala

146. WIMAX forum je odredio tri frekvencijska područja na kojima se mogu testirati proizvodi:
a. 13 GHz
b. 900 MHz
c.+ 3,5 GHz
d.+ 5,8 GHz
e.+ 2,5 GHz

147. da bi se postojeći spektar iskoristio što efikasnije 802.16 predviđa su metode
(IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a. talasno dupliranje
b.+ vremensko dupliranje TDD
c. kodno dupliranje
d.+ frekvencijsko dupliranje FDD


148. koji su pravci razvoja 802.16?
a. sa najboljom uslugom
b. isprepletani
c. fiksni pristup
d. prenosivi
e. mobilni
f. nomadski

149. u ZigBee mrežama krajnji uređaji:
a. + ne mogu da obavljaju funkcije rutiranja
b.+ mogu da prenose ili primaju poruke
c. ne mogu da prenose i primaju poruke
d. mogu da obavljaju funkcije rutiranja

150. standard IEEE802.16 spada u kategoriju
a. virtuelnih lokalnih računarskih mreža (VLAN)
b. personalnih mreža(PAN)
c. mreža gradskog područja (MAN)







Test 14
1. Most prosleđuje pakete na odredište na osnovu:
a. Algoritma za rutiranje
b.+ Tabela sa MAS adresama koje poseduje
c. Principa redundantnosti
d. Algoritma proširenog stabla

2. Komutator sloja 2 alanizira:
a.+ MAS adrese
b. IP adrese
c. TCP adrese
d. Adrese fizičkog sloja

3. Koju adresu analizira most (bridge)?
a. Most analizira adresu mrežnog sloja
b.+ Most analizira adresu sloja veze
c. Most analizira adresu transportnog sloja
d. Most analizira adresu fizičkog sloja

4. Ripiteri su uređaji koji rade na:
a.+ Fizičkom sloju
b. Sloju veze
c. Mrežnom sloju
d. Transportnom sloju

5. Sadržaj zaglavlja poslatog rama analizira:
a. Ripiter
b.+ Most
c. Koncentrator
d. Ruter

6. Ripiteri (obnavljači) su uređaji koji: (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+ Pojačavaju (ili obnavljaju) signal koji dolazi na ulaz, šalju ga na svoj izlaz, i ne zalaze u strukturu ramova
b. Analiziraju sadržaj zaglavlja
c.+ Poznaju samo naponske ili strujne nivoe i o njia vode računa
d.+ Ne analiziraju sadržaj saglavlja
e. Pojačavaju (ili obnavljaju) signal koji dolazi na ulaz, šalju ga na svoj izlaz, i zalazi u strukturu ramova
7. Da bi odredio kuda da prosledi paket, šta analizira ruter kada dobije paket?
a. Analizira adrese odredišnog ili izvorišnog porta
b.+ Analizira IP adresu odredišta
c. Analizira IP adresu izvorišta
d. Analizira MAS adresu odredišta
8. Svaki most ima:
a.+ Jedinsten fizički (serijski) broj
b. Jedinstven logički broj
c. Jedinstvenu IP adresu
d. Jedinstvenu TCP adresu

9. Da bi se obezbedilo razgranato stablo potrebno je neku od veza „ukituni“. Označite ukiranjem kojih veza se obezbeđuje razgranato stablo za računarsku mrežu na slici (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)

a. 7
b. 8
c. 9
d.+ 10
e.+ 11
f.+ 12

10. Koncentrator je uređaj koji radi sa:
a.+ Jednim kolizionim domenom
b. Više kolizionih domena
c. Ni jednim kolizionim domenom
d. Dva koliziona domena – ulazni i izlazni port

11. Lokalne računarske mreže u kojima se koristi komutator se nazivaju mrežama:
a. Druge generacije
b. Prve generacije
c.+ Treće generacije
d. Četvrte generacije

12. Komutator ne može da započne sa prosleđivanje rama pre nego sto je on potpuno mrimljen
a. Tačno
b.+ Pogrešno






13. Standardi IEEE802.11 i IEEE802.16, obezbeđuju kvalitet usluge na različite načine: (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+ Lokalne računarske mreže IEEE802.11 mogu da rade sa centralizovanom kordinacionom funkcijom
b. Lokalne računarske mreže IEEE802.3 mogu da rade sa centralizovanom kodrinacionom funkcijom
c.+ Lokalne računarske mreže IEEE802.16 mogu da koriste veze sa konstantnom brzinom prenosa
d. Lokalne računarske mreže IEEE802.16 ne podržavaju koncept kvaliteta usluge
e.+ Lokalne računarske mreže IEEE802.3 ne podržavaju koncept kvaliteta usluge

14. Algoritam koji se koristi kod transparentnih mostova je:
a. Algoritam učenja unapred
b. Algoritam cikličnog učenja
c.+ Algoritam učenja unazad
d. Algoritam preplavljenja

15. Komutatori moraju da razrešavaju problem preopterećenja. Jedan od mehanizama koji se koristi je povratni pritisak. Tada :
a.+ Kada komutator počne da prima ram namenjen preopterećenom portu on je u stanju da generiše ometajući signal na prijemnom portu, pri čemu pošiljalac prestaje sa slanjem
b. Kada komutator počne da prima ram namenjen preopterećenom portu on obaveštava više slojeve da je došlo do zagušenja
c. Kada komutator počne da prima ram namenjen preopterećenom portu on obaveštava odredište da ne može da prosledi tam zbog zagušenja i generiše ometajući signal na prijemnom portu
d. Kada komutator počne da prima ram preopterećenom portu, odbacuje ram i šalje ICMP poruku odredištu

16. Portovi mosta se mogu naći u sledećim stanjima:
a. Osluškivanje (Listening) – uređaj obrađuje jedinicu podataka mosta BPDU
b. Učenje (Learning) – uređaj pravi tabelu sa zapisima kojoj MAS adresi odgovara koji port
c. Preusmeravanje (Forwarding) – na jednom portu mosta se primaju podaci a na drugom šalju (normalan rad)
d. Zaustavljanje (Blocking) – podaci se ne šalju na portu koji prouzrokuje petlju niti sa njega primaju

17. Da bi obavili preusmeravanje podataka
a. Mostovi ispituju adresu sloja veze i ispituju sadržaj dela za podatke
b. Mostovi ispituju adresu mrežnog sloja bez ispitivanja sadržaja dela za podatke
c.+ Mostovi ispituju adresu sloja veze bez ispitivanja sadržaja dela za podatke
d. Mostovi ispituju adresu transportnog sloja vee i ispituju sadržaj dela za podatke
18. Ukoliko je nepoznato u kom segmentu lokalne računarske mreže se nalazi stanica sa odredišnom MAS adresom za prosleđivanje rama ka toj stanici most koristi:
a. Gausov algoritam
b.+ Algoritam plavljenja
c. Start-stop algoritam
d. Algoritam stanja veze

19. Most je uređaj koji radi na:
a. Fizičkom sloju
b.+ Sloju veze
c. Mrežnom sloju
d. Transportnom sloju

20. Označite koji od uređaja radi na kom sloju:

1 – ripiter ili koncentrator
2 – ripiter ii koncentrator
3 – komutator
4 – most
5 – komutator
6 – ruter
7 – međumrežni prolaz

21. Standard za virtuelne lokalne računarske mreže nosi oznaku:
a. IEEE802.10
b. IEEE802.11s
c. IEEE802.3af
d.+ IEEE802.1Q





22. Procedura preusmeravanja za dolazeći ram zavisi od lokalne računarske mreže sa koje dolazi i lokalne računarske mreže ka kojoj se prosleđuje pri čemu: (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a. Ukoliko je odredišna i izvorišna lokalna računarska mreža ista mreža, ram se prosleđuje
b.+ Ukoliko je odredišna lokalna računarska mreža nepoznata koristi se algoritam plavljenja
c.+ Ukoliko se odredišna i izvorišna lokalna računarska mreža razlikuju ram se prosleđuje
d. ukoliko se odredišna i izvorišna lokalna računarska mreža razlikuju, ram se odbacuje
e. ukoliko je odredišna lokalna računarska mreža nepoznata koristi se algoritam za rutiranje
f.+ ukoliko je odredišna i izvorišna lokalna računarks amreža ista mreža, ram se odbacuje

23. mostovi se mogu koristiti:
a.+ za segmentiranje lokalnih računarskih mreža
b. kao centralizovani aktivni uređaj u lokalnoj računarskoj mreži
c. kao centralizovani pasivni uređaj u lokaloj računarskoj mreži
d. za segmentiranje računarskig mreža širokog gradskog područja

24. na slici je prikazana arhitektura IEEE802. Označite pojedine delove:
1. Sloj veze
2. LLC podsloj
3. MAS podsloj
4. Fizički sloj

25. Most koji povezuje N različitih lokalnih računarskih mreža trebao bi da ima: (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+ N različitih MAS podslojeva
b. Samo jedan MAS podsloj
c. Samo jedan fizički podlsoj
d.+ N različitih fizičkih slojeva, za svaku vrstu po jedan
e. Samo jedan fizički sloj sa više fizičkih podlsojeva
f. Samo jedan fizički sloj sa vise MAS podslojeva


26. Vreme potrebno da se rekonfiguriše lokalna računarsksa mreža zbog promene u njoj naziva se
a.+ Vreme oporavka
b. Vreme ranjavanja
c. Vreme distribucije
d. Vreme redirekcije

27. Ako primenimo princip onemogućene zatvorene petlje, od jedne lokalne mreže ka drugoj postoji:
a.+ Samo jedan put
b. Dva puta (direktni i rezervisani)
c. Tri puta, primarni, sekundarni i tercijalni
d. Više puteva

28. Komutator (switch)
a. Radi samo sa jednim kolizionim domenom
b.+ Radi sa više kolizionih domena
c. Nema uticaja na kolizione domene
d. Radi sa dva kolitiona domena – ulazni i izlazni port

29. U trenutku priključivanja mosta na računarsku mrežu, tabele sa zapisima MAC adresa su:
a. Popunjene
b.+ Prazne
c. Delimično popunjene
d. Nasleđene od uređaja sa viših slojeva

30. Postoje dve vrste komutiranja:
a. simetrično i analogno komutiranje
b. sinhrono i ansihrono komutiranje
c. asimetrično i sinhrono komutiranje
d.+ simetrično i asimetrično komutiranje

31. Ako stanica koristi CSMA/CD mehanizam za slanje podataka, ona:
a.+ prvo proverava da li transmisioni medijum zauzet
b. šalje kontrolni paket prvoj susednoj stanici
c. kada ima podatke za slanje, odmah ih šalje bez provere transmisionog medijuma
d. šalje podatke kada istekne časovnik za retransmisiju








32. Kako se zove uređaj sa slike?

a. Komutator (switch)
b. Obnavljač (repeater)
c.+ Koncentrator (hub)
d. Ruter

33. Komutator je složeni mosta sa većim brojem interfejsa.
a.+ Tačno
b. Netačno

34. Svaki most (bridge) mora da ima:
a. tabelu svih IP adresa lokalnih mreža za koje je priključen
b. tabelu sa MAC adresama svih susednih mostova
c.+ tabelu sa MAC adresama stanica koje se nalaze na mrežama za koje je priključen

35. Uređaji prvog sloja su (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+ Koncetrator (hub)
b. Most
c. Komutator (switch)
d.+ Obnavljač (repeater)
e. Ruter

36. Kada se Eternet ram šalje na magistralu svi uređaji kojii su povezani na magistralu ga primaju.
a.+ Tačno
b. Netačno

37. Zašto su bolji komutatori od mostova i obnavljača:
a. Zato što portovi komutatora formiraju sopstvene brodkast domene
b. Nisu bolji od mostova i obnavljača
c.+ Pošto ne može da dođe do kolizije koja bi dovela do ponovnog slanja ramova (retransmisije)

38. Ukoliko se u mreži koristi CSMA/CD protokol, onda na transmisionom medijumu može doći do kolizije:
a.+ Tačno
b. Netačno
39. U mehanizam pristupa po unapred određenom redosledu spadaju:
a.+ Mreže sa žetonom
b. CSMA/CD
c. ALOHA
d. CSMA/CA

40. Mostovi se koriste međusobno povezivanjem različite tehnologije prenosa:
a.+ Tačno
b. Netačno

41. Ruteri mogu da rade sa više protokola trećeg sloja?
a.+ Tačno
b. Netačno

42. Koji se standard koristi za distribuirani algoritam?
a. IEEE802.11
b. IEEE802.3
c.+ IEEE802.1D
d. IEEE802.17

43. Uređaji drugog sloja su: (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a. Ruter
b. Koncentrator (hub)
c.+ Most
d.+ Komutator (switch)
e. Obnavljač (repeater)

44. Mostovi i komutatori uče adrese na sledeće načine
a. Čitanjem izvorišne i destinacione MAC adrese i zapisivanjem porta na koji je primljen ram
b.+ Čitanjem izvorne MAC adrese i zapitivanjem porta na koji je primljen ram
c. Čitanjem izvorišne MAC adrese i zapisivanjem porta na koji je prosleđen ram
d. Čitanjem destinacione MAC adrese i zapisivanjem porta na koji je primljen ram

45. Kada se pojave ramovi koje generiše ARP protokol, ili multikast saobraćaj komutator prosleđuje (preplavljuje) te ramove:
a. Proslediće ih, ali samo određenim portovima
b. Na sve portove pa i na onaj sa koga je ram pristigao.
c.+ Na sve portove osim na onaj sa koga je ram pristigao
d. Neće ih uopšte proslediti
46. Koja je razlika između komutatora trećeg i drugog sloja?
a. Komutator trećeg sloja radi sa portovima
b. Komutator drugog sloja svoje odluke donosi na osnovu IP adresa
c. Komutator trećeg sloja svoje odluke donosi na osnovu MAC adresa
d.+ Komutator trećeg sloja svoje odluke donosi na osnovu IP adresa
47. Uređaj trećeg sloja je:
a. Komutator (switch)
b. Koncentrator (hub)
c. Obnavljač (repeater)
d.+ Ruter
e. Most

48. Koja je uloga rutera u VLAN mrežama?
a.+ Ruteri su uređaji od kojih se očekuje da međusobno povezuju VLAN domene.
b. Ruteri su uređaji koji preusmeravaju bitove podataka sa jednog segmenta lokalne računarske mreže na drugi.
c. Ruteri se ne koriste u VLAN mrežama
d. Ruter ima istu ulogi kao koncentrator.

49. Komutatori su uređaji koji
a. Povećavaju količinu kolizionog domena i smanjuju veličinu brodkast domena
b.+ Smanjuju veličinu kolizionog domena i povećavaju velilinu brodkast domena
c. Smanjuju veličinu brodkast domena i smanjuju veličinu kolizionog domena
d. Povećavaju veličinu brodkast domena i povećavaju veličinu kolizionog domena

50. Šta se dešava kada dođe do pojave emisione oluje?
a. Neispravni ramovi usporavaju protok koji dovodi do zagušenja
b.+ To znači da je kapacitet lokalne računarske mreže zauzet ramovima upućenim svim stanicama, a da same stanice veliki deo svog vremena posvećuju obradi i odbacivanju tih ramova.
c. To znači da je kapacitet lokalne računarske mreže dovoljno veliki da može veoma brzo da obradi sve podatke.
d. To znači da se kapacitet mreže u potpunosti rezerviše za obradu ramova.

51. Koji uređaji ne propuštaju brodkast saobraćaj (IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a. Obnavljač (repeater)
b.+ Ruter
c. Komutator 2. sloja (switch)
d. Koncentrator (hub)
e.+ Komutator 3. sloja (layer 3 switch)

52. Jedan od razloga zbog kojih administratori računarske mreže grupišu karakteristike tako da se preslikava organizaciona struktura, a ne njihov fizički raspored u zgradi je?
a. Interoperabilnost
b. Jednostavnija fizička topologija
c.+ Sigurnost
d. Funkcionalnije izvedeno strukturno kabliranje



53. CSMA/CD je metod pristupa koji obezbeđuje da svaka stanica:
a. Dobije pristup transmisionom medijumu preko žetona
b. Dobije pristup transmisionom medijumu preko unapred određenog rasporeda od strane koncentratora
c.+ Sama se izbori za pristup transmisionom medijumu ispitujući kada je on slobodan
d. Dobije pravo pristupa transmisionom medijumu u okviru jedne vremenske celine (spota)

54. Što se više stanica dodaje u mrežu i kada one počnu da šalju podatke, manja je verovatnoća da će da dođe do sudara (kolizije).
a. Tačno
b.+ Netačno

55. Koncentrator je uređaj koji analizira adresu sloja 2. OSI referentnog modela
a. Tačno
b.+ Netačno

56. Kod računarskih mreža sa CSMA/CD metodom pristupa, šta se dešava ukoliko dve ili više stanica počnu istovremeno da šalju podatke?
a. Dolazi do potpunog prestanka rada mreže
b.+ Dolazi do kolizije
c. Svaka stanica ima svoj deo transmisionog medijuma i može nezavisno da šalje podatke
d. Neće doći do kolizije jer će centralna stanica odrediti prioritete slanja

57. Port mosta može da se nađe u sledećim STP stanjima
a.+ Osluškuje
b. Bude sprečen
c. Podučava
d.+ Uči
e.+ Bude zaustavljen

58. Ukoliko se u mreži koristi CSMA/CD protokol, onda je način pristupa transmisionom medijumu deterministički
a. Tačno
b.+ Netačno









59. Kako se zove uređaj sa slike

a. Ruter
b.+ Komutator (switch)
c. Obnavljač (repeater)
d. Koncenrator (hub)






























TEST 15

1. IP protokol je:
-datagram tipa
-bez uspostave veze

2. Na slici je prikazano:

Zaglavlje IPv6 protkola

3. Klasom “C“ adresiraju se:
Mreže sa relativno malim brojem stania

4. Jedinica podataka(PDU)na mrežnom sloju je:
Datagram

5. Polje TTL označava:
Vreme života paketa u mreži i vrednosti ovog polja se dekrementira na svakom ruteru

6. Brodkast adresa je:
Namenjena svim stanicama

7. Mrežni sloj obezbeđuje uslugu:
Transparentnom sloju

8. Adresno polje IPv6 protokola je:
16 bajtova

9. Kada TTL polje paketa dostigne vrednost 0 onda se:
IP paket odbacuje i šalje ICMP poruku

10. Ruter prihvata paket, smešta ga u lokalnu memoriju i proverava kontrolni zbir, i ukoliko je paket bez greške:
Šalje paket sledećem ruteru sve dok ne dođe do odredišne stanice

11. Ako želimo da napravimo podmrežu onda se za podmrežu rezervišu:
Bitovi najvećetežine onog dela koji je dodeljen adresi stanice(host)

12. Prilikom podmrežavanja, na podmreži deo i deo za hostove delimo:
Deo IP adrese, rezervisan za hostove

13. Da bi ukazali ruteru da ne treba da vrši deobu paketa:
Polje DF u IP zaglavlju se postavi na vrednost 1

14. Najzastupljeniji format zaglavlja IP paketa danas je:
IPv4

15. Ukoliko se šalju dva IP paketa(1 ili 2) na isto odredište:
Paket 2 može da stigne paket 1

16. Koja od adresa se koristi kao brodkast adresa:
255.255.255.0

17. Da bi omogućili automatsko dodeljivanje IP adresa u nekoj mreži, ta mreža treba da ima:
DHCP server

18. Polje TTL u zaglavlju:
Predstavlja ukupan broj rutera kroz koje će paket proći pre nego što ga odbaci

19. Multikast adresa je:
Namenjen grupi stanica

20. Najzastupljenija tehnika adresiranja danas je:
Bezklasno adresiranje

21. Proveravanje IP adrese u adresu koju koristi sloj veze vrši:
ARP protokol

22. Koliko je veličine polje za adresu stanice(host) kod IP adrese klase A:
3 bajta

23. ARP protokol se koristi da bi se:
Pronašla nepoznata MAS adresa stanice kada je poznata njena IP adresa

24. Koliko je veličine polje za adresu stanice(host) kod IP adrese klase S:
3 bajta

25. Veličina polja “ukupne dužine“ u IP paketu je:
2^16-2 bajtova

26. IP paketi se isporučuju:
Bez utvrđivanja redosleda

27. Koja od adresa se koristi kao “loopback“ adresa?
127.0.0.1

28. Polje TTL u IP zaglavlju:
Predstavlja ukupan broj rutera kroz koje će paket proći pre nego što se odbaci

29. Kolike je veličine polje za adresu kod IP adrese iz klase A:
1 bajt

30. Koja su od ponuđenih polja deo IPv4 zaglavlja:
-izvorišna adresa
-TTL
-IHL
-DF

31. Unikast adresa je adresa:
Namenjena jednoj stanici

32. Odredi opseg klase adrese


33. Koliko klasa IP adrse postoji?
5

34. Kada se paket šalje na sve adrese(brodkast), onda je odredišna adresa:
255.255.255.255

35. Vrednost za dodatna zaglavlja kod IPv6 protokola su sledeća:


36. IP paketima se prenosi sve što odrede:
TCP, UDP, ICMP i IGMP protokoli

37. Pretvaranje IP adrese u adresu koju koristi sloj veze vrši:
ARP protokol

38. Kolike je veličine polje za adresu stanice(hosta) kod IP adrese klase S:
2 bajta
39. Koliko je veličine polje za adresu mreše kod IP adrese iz klase V:
2 BAJTA

40. Privatne IP adrese :
Su jedan od načina uštede IP adresa

41. Ako su u adresnom delu hosta svi bitovi postavljeni na 1, radi se o:
brodkast adresi

42. Kada postoji virtuelno kolo to znači:
Da paket uvek ide istom putanjom

43. Kada govorimo o protokolima, termin “connectionless” znači da:
Uspostave veze pre prenosa podataka nije obavezna

44. Ako je mrežna adresa 172.20.0.0/24, u njoj možemo adresirati:
a.+ 254 hosta
b. 65536 -2 hosta
c. 256 hosta
d. 16384 hosta



45. Odrediti adresu drugog hosta iz desete podmreže, na osnovu parametra mreze IP adrese mreže 124.240.0.0/16 podmrežena na 12 podmreža:
124.240.160.2

46. Odredutu broj podmreža na osnovu parametra jednog člana mreže
IP adresa: 227.79.238.152 ; Mrežna maska: 255.255.252.0
227.79.236.0

47. Koja je adresa prvog hosta iz pete podmreže, za mrežu 130.5.0.0/16
a.+ 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1

48. Adresa mreže je 60.0.0.0/8. Treba napraviti 50 podmreža. Sa koliko bitova bi adresirali podmrežu u tom slučaju i koja bi bila maska podmreže?
Adresa mreže:132.190.90.0, maska podmreže 255.255.254.0

49. Odrediti broj mreža koje bi koristile navedenu mrežnu masku kao i broj adresa u svakoj od njih. Mrežna maska 255.255.248.0:

a. 2^20 mreža – 2^12 adresa
b.+ 2^21 mreža; 2^11 adresa
c. 2^19 mreža – 2^13 adresa
d. 2^22 mreža – 2^19 adresa

50. Dodeljena vam je mreža V klase, a vama je potrebno 100 podmreža. Koju ćete od ponuđenih mrežnih maski upotrebiti, da biste dobili 100 podmreža sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice:
a. 255.255.252.0
b. 255.255.248.0
c. 255.255.240.0
d.+ 255.255.254.0
e. nista od ponuđenog





51. Koju biste masku podmreže upotrebili ako ste u klasi V ceo bajt rezervisali za podmrežu:
a. 0.255.255.255
b. 0.255.255.0
c. 255.255.0.0
d. 255.255.255.0
52. Koja je brodkast adresa za mrežu 150.10.10.0 i masku podmreže 255.255.255.0
a. 150.10.10.0
b. 150.10.10.1
c. 150.10.255.255
d.+ 150.10.255.255

53. Adresa mreže je 195.16.5.0/24. Treba podmrežiti datu adresu tako da u jednoj podmreži ima adresu za 30 hostova. Koja je maska podmreže u tom slučaju:
a.+ 255.255.255.224
b. 255.255.255.192
c. 255.255.255.148
d. 255.255.255.128

54. Decimalni zapis sa tačkama 192.112.0.18 odgovara binarnom zapisu
a. 1100 000. 0111 0000. 0000 0000. 0010 0011
b. 1100 000. 0110 0000. 0000 0000. 0010 0010
c. 1100 000. 1110 0000. 0000 0000. 0010 0010
d.+ 1100 000. 0111 0000. 0000 0000. 0001 0010

55. Adresa jednog hosta je 172.16.100.129/24. Koja je adresa podmreže i brodkast adresa za podmrežu kojoj pripada ovaj host?
a. Adresa mreže je 172.16.100.128, a broadkast adresa je 172.16.100.255
b. Adresa mreže je 172.16.100.0, a broadkast adresa je 172.16.100.127
c.+ Adresa mreže 172.16.100.0 ; brodkast adresa 172.16.100.255
d. Adresa mreže je 172.16. 0.0, a broadkast adresa je 172.16.255.255

56. Imamo adresu mreže iz klase V sa podmrežom maskom i zahtev da napravimo 500 podmreža. Koliko bitova bi u tom slučaju ostalo za adresirranje hostova u podmreži?
a. 5 bitova
b. 6 bitova
c.+ 7 bitova
d. 8 bitova

57. Odrediti broj podmreža na osnovu parametra jednog člana mreže.
IP adresa:113.240.113.15
Mrežna maska: 255.255.240.0
113.240.112.0

58. Koji je mrežni deo adrese 25.2.1.5/16
a. 25.2.1.0
b. 25.2.1.5
c. 25.2.1.255
d.+ 25.2.0.0

59. Adresa podmreže 158.15.1.0/24. Daljim podmrežavanjem treba napraviti podmreže sa 12 adresa za hostove. Koliko je moguće napraviti, a da se pri tom zadovolj uslov zadataka?
a. Ukupno 4 podmreže
b. Ukupno 8 podmreža
c. Ukupno 32 podmreže
d.+ Ukupno 16 podmreža

60. Ako je mrežna adresa jedne LAN mreže 175.10.16.0/26 u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 60 hosta
b. 63 hosta
c. 64 hosta
d.+ 62 hosta

61. Koje su adrese od ponuđenih IP adresa privatne?
a. 12.0.0.1
b. 168.172.19.39
c. 172.33.194.30
d. 11.0.1.3
e.+ 172.20.14.36
f.+ 192.168.42.34
g.+ 172.31.148.40
h.+ 10.248.23.17





62. Ako je mrežna adresa jedne LAN mreže 163.100.16.0/25 u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 125 hostova
b. 127 hostova
c. 128 hostova
d. Ništa od ponuđenog
e.+ 126 hostova

63. Adresni prostor je organizovan kao na slici:

a. Interfejs rutera na mrežni X ima neispravnu adresu za mrežni segment kome priprada
b. Interfejs rutera na mreži Y ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
c.+ Računar 1 ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
d. veb server ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada

64. Da bi napravili 12 podmreža koliko bitova treba izuzeti iz adrese hosta:
a. 16
b.+ 4
c. 8
d. 12

65. Dodeljena vam je mreža S klase, a vama je potrebno 10 podmreža. Koju ćete od ponuđenih mrežnih maski upotrebiti, da bi dobili 10 podmreža sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice
a. 255.255.255.192
b. 255.255.255.224
c.+ 255.255.255.240
d. 255.255.255.248



66. Kolika je adresa poslenjeg hosta iz 7 podmreža za mrežu 162.251.0.0/15(mreža je podmrežena na 50 podmreža)
162.251.31.254

67. Imamo adresu iz klase S da napravimo 28 podmreža, ada pri tom podmreža ima bar 12 korisnika adrese. Da li je to ostvarljivo?
a. Ne
b. Da
c. Ostvarivo je pod uslovom da je adresa iz klase C veća od 200.0.0.0
d. Ostvaribo je pod uslovom da je adresa iz klase S manja od 200.0.0.0

68. Adresni prostor je organizovan kao na slici:

Veb server ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada

69. Adresa mreže je 199.19.9.0/24. Treba napraviti 9 podmreža. Koja je adresa 5 podmreže?
199.19.9.80

70. Koji je mrežni deo adrese 192.168.1.150 sa maskom podmreže 255.255.255.0?
192.168.1.0

71. Podrazumevani mrežni prolaz(default gateway)se koristi:
Ukoliko odredišna IP adresa nije na istoj podmreži(mreži) kao i izvorišna

72. Kod BOOTP je protokol dodeljivanja adrese:
Unapred određen u BOOTP tabeli

73. Koji protokol omogućava povezivanje MAC i IP adresu?
arp

74. DHCP za komuniakciju koristi:
UDP protokol

75. Koje sve informacije može dobiti klijend od DHCP server?
-informacije o IP adresi
-informacije o adresi podrazumevanog međumrežnog prolaza
-informacije o DNS serverima

76. Iz koliko faza se sastoji proces konfiguracije DHCP klijenta?
-2
-3
-5
-6
-+ ništa od navedenog

77. BOOT strap protoko:
Ne sadrži dodatne informacije , osim IP adrese

78. Tip poruke sa kojima klijent zahteva adresu od DHCP servera je:
DHCP request

79. DHCR je skraćenica za:
Dynamic Host Configure Protocol

80. Za dinamičku adresu dodela IP adresa se krotisti:
DHCP protokol

81. RARP protokol koriste klijenti da bi:
Pronašli svoju IP adresi poznatu MAC adresi

82. Odredišna MAS adresa se menja:
Na izvorištu

83. Broj 4 u oznaci IPv4 ukazuje na:
Broj bitova koje sadrži IP adresa

84. Postoji vidljivost(mogućnost pristupa bez posredstva međumrežnog prolaza(gateway uređaja)) između sledećih adresa
1 adresa: 154.39.148.33
2 adresa 154.39.242.219
maska mreže 255.255.192.0
-+ pogrešno

85. Na kom OSI modelu radi IP protokol:
3

86. Kod prenosa datotetke (file transfer) najvažnije je ostvariti:
Pouzdanost

87. Odrediti klasu kojoj pripada IP adresa
IP adresa 44.198.56.21
-A

88. Odredišna IP adresa:
se nikad se menja pri prolasku kroz ruter

89. Odrediti broj mreža koje bi koristili navedenu masku kao i broj adresa u svakoj od njih
mrežna maska 255.255.248.0
2^22 mreža ; 2^19 adresa

90. U koju slasu spada adresa 223.255.254.0
S

91. Odrediti klase ponuđenih IP adresa


92. Veličina polja “ukupna dužina“ u IP paketu je>
2 ^16 bajtova

93. Odrediti broj mreže na osnovu parametara jednog člana mreže.
IP adresa: 227.79.238.152
Mrežna maska: 255.255.252.0
227.79.236.152

94. Adresa mreže je 60.0.0.0/8. treba napraviti 55 podmreža. Sa koliko bitova bi adresirali podmrežu u tom slučaju i koja bi bila maska podmreže
a. Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.240.0.0
b. Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.248.0.0
c.+ Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.252.0.0
d. Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.254.0.0
95. Adresa mreže je 132.190.0.0/16. treba napraviti 80 podmreža. Koja je adresa 45 podmreže, i koja je nova maska podmreže ?
a.+ Adresa podmreže 132.190.90.0, maska podmreže 255.255.254.0
b. Adresa podmreže 132.190.45.0, maska podmreže 255.255.254.0
c. Adresa podmreže 132.190.90.45, maska podmreže 255.255.255.0
d. Adresa podmreže 132.190.0.0, maska podmreže 255.255.254.0

96. Data je sldeća adresa mreže: 192.168.15.0/24. datu mrežu treba podeliti na 24 podmreže
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajući broj podmreža? 5
Koja je nova maska podmreže? 255.255.255.248
Koliko ukupno podmreža se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova? 32
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova? 3
Koliko upotrebljivih adresa hostova će biti u svakoj podmreži? 6
Koja je adresa 6. podmreže? 192.168.15.48
Koja je prva upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 192.168.15.49
Koja je poslednja upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 192.168.15.54
Koja je broadkast adresa za izračunatu podmrežu? 192.168.15.55
97. Data je sldeća adresa mreže: 180.25.0.0/16. datu mrežu treba podeliti na 90 podmreže
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajući broj podmreža? 7
Koja je nova maska podmreže? 255.255.254.0
Koliko ukupno podmreža se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova? 128
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova? 9
Koliko upotrebljivih adresa hostova će biti u svakoj podmreži? 510
Koja je adresa 10. podmreže? 180.25.20.0
Koja je prva upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 180.25.20.1
Koja je poslednja upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 180.25.21.254
Koja je broadkast adresa za izračunatu podmrežu? 180.25.21.255
98. Koja je adresa poslednjeg hosta, iz sedme podmreže, za mrežu 162.251.0.0/16
(mreža je podmreža na 50 podmreža)
a. 162.251.14.255
b. 162.251.31.254
c. 162.251.7.254
d. 162.251.28.254

99. Odrediti broj mreže na osnovu parametara jednog člana mreže:
IP adresa: 113.240.113.15
Mrežna maska: 255.255.240.0
+ 113.240.112.0


TEST 15 2

100. Ako je mrežna adresa 172.20.0.0/24, u njoj možemo adresirati:
a. + 254 hosta
b. 65536 -2 hosta
c. 256 hosta
d. 16384 hosta

101. Koja je adresa prvog hosta iz pete podmreže, za mrežu 130.5.0.0/16
a.+ 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1

102. Odrediti broj mreža koje bi koristile navedenu mrežnu masku kao i broj adresa u svakoj od njih. Mrežna maska 255.255.248.0:
a. 2^20 mreža – 2^12 adresa
b.+ 2^21 mreža; 2^11 adresa
c. 2^19 mreža – 2^13 adresa
d. 2^22 mreža – 2^19 adresa

103. Dodeljena vam je mreža V klase, a vama je potrebno 100 podmreža. Koju ćete od ponuđenih mrežnih maski upotrebiti, da biste dobili 100 podmreža sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice:
a. 255.255.252.0
b. 255.255.248.0
c. 255.255.240.0
d.+ 255.255.254.0
e. nista od ponuđenog

104. Koju biste masku podmreže upotrebili ako ste u klasi V ceo bajt rezervisali za podmrežu:
a. 0.255.255.255
b. 0.255.255.0
c. 255.255.0.0
d.+ 255.255.255.0

105. Koja je brodkast adresa za mrežu 150.10.10.0 i masku podmreže 255.255.255.0
a. 150.10.10.0
b. 150.10.10.1
c. 150.10.255.255
d.+ 150.10.10.255

106. Adresa mreže je 195.16.5.0/24. Treba podmrežiti datu adresu tako da u jednoj podmreži ima adresu za 30 hostova. Koja je maska podmreže u tom slučaju:
a.+ 255.255.255.224
b. 255.255.255.192
c. 255.255.255.148
d. 255.255.255.128



107. Decimalni zapis sa tačkama 192.112.0.18 odgovara binarnom zapisu
a. 1100 0000. 0111 0000. 0000 0000. 0010 0011
b. 1100 0000. 0110 0000. 0000 0000. 0010 0010
c. 1100 0000. 1110 0000. 0000 0000. 0010 0010
d.+ 1100 0000. 0111 0000. 0000 0000. 0001 0010

108. Adresa jednog hosta je 172.16.100.129/24. Koja je adresa podmreže i brodkast adresa za podmrežu kojoj pripada ovaj host?
a. Adresa mreže je 172.16.100.128, a broadkast adresa je 172.16.100.255
b. Adresa mreže je 172.16.100.0, a broadkast adresa je 172.16.100.127
c.+ Adresa mreže je 172.16.100.0, a brodkast adresa je 172.16.100.255
d. Adresa mreže je 172.16. 0.0, a broadkast adresa je 172.16.255.255

109. Imamo adresu mreže iz klase V sa podmrežom maskom i zahtev da napravimo 500 podmreža. Koliko bitova bi u tom slučaju ostalo za adresirranje hostova u podmreži?
a. 5 bitova
b. 6 bitova
c.+ 7 bitova
d. 8 bitova

110. Koji je mrežni deo adrese 25.2.1.5/16
a. 25.2.1.0
b. 25.2.1.5
c. 25.2.1.255
d.+ 25.2.0.0

111. Adresa podmreže je 158.15.1.0/24. Daljim podmrežavanjem treba napraviti podmreže sa 12 adresa za hostove. Koliko je moguće napraviti, a da se pri tom zadovolj uslov zadataka?
a. Ukupno 4 podmreže
b. Ukupno 8 podmreža
c. Ukupno 32 podmreže
d.+ Ukupno 16 podmreža

112. Ako je mrežna adrese jedne LAN mreže 175.10.16.0/26 u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 60 hosta
b. 63 hosta
c. 64 hosta
d.+ 62 hosta

113. Koje su adrese od ponuđenih IP adresa privatne?
a. 12.0.0.1
b. 168.172.19.39
c. 172.33.194.30
d. 11.0.1.3
e.+ 172.20.14.36
f.+ 192.168.42.34
g.+ 172.31.148.40
h.+ 10.248.23.17

114. Ako je mrežna adresa jedne LAN mreže 163.100.16.0/25 u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 125 hostova
b. 127 hostova
c. 128 hostova
d. Ništa od ponuđenog
e.+ 126 hostova

115. Adresni prostor je organizovan kao na slici:

a. Interfejs rutera na mrežni X ima neispravnu adresu za mrežni segment kome priprada
b. Interfejs rutera na mreži Y ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
c.+ Računar 1 ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
d. veb server ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada

116. Da bi napravili 12 podmreža koliko bitova treba izuzeti iz adrese hosta:
a. 16
b.+ 4
c. 8
d. 12

117. Dodeljena vam je mreža S klase, a vama je potrebno 10 podmreža. Koju ćete od ponuđenih mrežnih maski upotrebiti, da bi dobili 10 podmreža sa maksimalnim brojem adresa za radne stanice
a. 255.255.255.192
b. 255.255.255.224
c.+ 255.255.255.240
d. 255.255.255.248

118. Imamo adresu iz klase S da napravimo 28 podmreža, ada pri tom podmreža ima bar 12 korisnika adrese. Da li je to ostvarljivo?
a. + Ne
b. Da
c. Ostvarivo je pod uslovom da je adresa iz klase C veća od 200.0.0.0
d. Ostvaribo je pod uslovom da je adresa iz klase S manja od 200.0.0.0
119. Iz koliko faza se sastoji proces konfiguracije DHCP klijenta?
a. 2
b. 3
c. 5
d. 6
e.+ ništa od navedenog

120. Adresa mreže je 60.0.0.0/8. treba napraviti 55 podmreža. Sa koliko bitova bi adresirali podmrežu u tom slučaju i koja bi bila maska podmreže
a. Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.240.0.0
b. Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.248.0.0
c.+ Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.252.0.0
d. Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.254.0.0

121. Adresa mreže je 132.190.0.0/16. treba napraviti 80 podmreža. Koja je adresa 45 podmreže, i koja je nova maska podmreže ?
a. Adresa podmreže 132.190.90.0, maska podmreže 255.255.254.0
b. Adresa podmreže 132.190.45.0, maska podmreže 255.255.254.0
c. Adresa podmreže 132.190.90.45, maska podmreže 255.255.255.0
d. Adresa podmreže 132.190.0.0, maska podmreže 255.255.254.0

122. Data je sledeća adresa mreže: 192.168.15.0/24. datu mrežu treba podeliti na 24 podmreže
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajući broj podmreža? 5
Koja je nova maska podmreže? 255.255.255.248
Koliko ukupno podmreža se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova? 32
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova? 3
Koliko upotrebljivih adresa hostova će biti u svakoj podmreži? 6
Koja je adresa 6. podmreže? 192.168.15.48
Koja je prva upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 192.168.15.49
Koja je poslednja upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 192.168.15.54
Koja je brodkast adresa za izračunatu podmrežu? 192.168.15.55

123. Data je sledeća adresa mreže: 180.25.0.0/16. datu mrežu treba podeliti na 90 podmreže
Koliko bita je potrebno pozajmiti da bi se dobio odgovarajući broj podmreža? 7
Koja je nova maska podmreže? 255.255.254.0
Koliko ukupno podmreža se dobija sa tim brojem pozajmljenih bitova? 128
Koliko bitova ostaje u delu za adresiranje hostova? 9
Koliko upotrebljivih adresa hostova će biti u svakoj podmreži? 510
Koja je adresa 10. podmreže? 180.25.20.0
Koja je prva upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 180.25.20.1
Koja je poslednja upotrebljiva adresa hosta u izračunatoj podmreži? 180.25.21.254
Koja je brodkast adresa za izračunatu podmrežu? 180.25.21.255

124. Koja je adresa poslednjeg hosta, iz sedme podmreže, za mrežu 162.251.0.0/16 ?
(mreža je podmreža na 50 podmreža)
a. 162.251.14.255
b.+ 162.251.31.254
c. 162.251.7.254
d. 162.251.28.254
125. Adresa mreže je 199.19.9.0/24. treba napraviti 9 podmreža. Koja ja adresa 5 podmreže ?
a.+ 199.19.9.80
b. 199.19.9.20
c. 199.19.9.60
d. 199.19.9.40

126. Odrediti broj mreže na osnovu parametara jednog člana mreže.
IP adresa: 227.79.238.152
Mrežna maska: 255.255.252.0
(Odgovor upisati u obliku npr. 100.100.100.100)
Odgovor: 227.79.236.0

127. Odrediti broj mreža koje bi koristile navedenu mrežnu masku kao i broj adresa u svakoj od njih. Mrežna maska 255.255.248.0:
a. 2^20 mreža – 2^12 adresa
b.+ 2^21 mreža - 2^11 adresa
c. 2^19 mreža – 2^13 adresa
d. 2^22 mreža – 2^19 adresa
128. Adresni prostor je organizovan kao na slici:
a. Interfejs rutera na mreži X ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
b.+ Veb server ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada
c. Interfejs rutera na mreži Y ima neispravnu adresu za mrežni segment kome priprada
d. Računar 1 ima neispravnu adresu za mrežni segment kome pripada

129. Odrediti broj mreže na osnovu parametara jednog člana mreže.
IP adresa: 113.240.113.15
Mrežna maska: 255.255.240.0
(Odgovor upisati u obliku npr. 100.100.100.100)
Odgovor: 113.240.112.0

130. Odrediti adresu drugog hosta iz desete podmreže, na osnovu parametra mreže IP adresa mreže: 124.240.0.0/16, podmrežena na 12 podmreža
(Odgovor upisati u obliku npr. 100.100.100.100)
Odgovor: 124.240.160.2

131. Koji je mrežni deo adrese 192.168.1.150 sa maskom podmreže 255.255.255.0?
a. 192.168.255.255
b. 192.168.1.155
c. 192.168.1.255
d. + 192.168.1.0

132. Koja je adresa prvog hosta iz pete podmreže, za mrežu 130.5.0.0/23 ? (Mreža je podmrežena na 100 podmreža)
a.+ 130.5.10.1
b. 130.5.5.1
c. 130.5.0.1
d. 130.5.1.1


TEST 15 3
1. Podrazumevani mrežni prolaz (default gateway) se koristi:
• Ukoliko odredišna MAC adresa nije na istoj podmreži(mreži) kao i izvorišna
• Ukoliko je odredišna IP adresa na istoj podmreži(mreži) kao i izvorišna
•+ Ukoliko odredišna IP adresa nije na istoj podmreži(mreži) kao i izvorišna
• Ukoliko je odredišna MAC adresa na istoj podmreži(mreži) kao i izvorišna

2. Kod BOOTP je protokola,dodeljivanje adresa je:
• Dinamičko konfigurisanje adresa
• Statičko konfigurisanje adresa
• Jedino moguće kada administrator ručno konfiguriše adresu
•+ Unapred određeno u BOOTP tabeli

3. Koji protokol omogućava povezivanje MAC i IP adrese:
• ICMP
• IGMP
•+ ARP
• DNS

4. DHCP za komunikaciju koristi:
• TCP protokol
•+ UDP protokol
• ICMP protokol
• RTP protokol

5. Koje sve informacije može dobiti klijent od DHCP servera? (više tačnih odgovora)
•+ Informacije o IP adresi
•+ Informacije o adresi podrazumevanog međumrežnog prolaza
•+ Informacije o DNS serverima
• Informacije o protokolu za rutiranje koji je u upotrebi
• Informacije o zagušenjima na mreži

6. Iz koliko faza se sastoji proces konfigurisanja DHCP klijenta?
• 2
• 3
• 5
• 6
•+ Ništa od ponuđenog

7. RARP protokol koriste klijenti da bi:
• Pronašli DHS server
• Pronašli svoju MAC adresu za poznatu IP adresu
• Pronašli DHCP server
•+ Pronašli svoju IP adresu za poznatu MAC adresu


8. BOOTstrap protokol (BOOTP):
• Sadrži sve informacije koje su potrebne da se klijent konfiguriše
•+ Ne sadrži dodatne informacije,osim IP adrese
• Koristi TCP za prenos poruka
• Koristi IP multikast datagrame

9. Tip poruke sa kojom klijent zahteva adresu od DHCP servera je:
•+ DHCP request
• DHCP replay
• DHCP acknowledge
• DHCP offer

10. DHCP je skraćenica za:
•+ Dynamic Host Configuration Protocol
• Data Host Configuration Protocol
• Dynamic Host Computer Protocol
• Data Host Computer Protocol

11. Za dinamičku dodelu IP adrese se koristi:
•+ DHCP protokol
• DNS protokol
• RTP protokol
• ARP protokol

12. Ako želimo da napravimo podmrežu one se za podmrežu rezervišu:
•+ Bitovi najveće težine onog dela koji je dodeljen adresi stanice (hosta)
• Bitovi najveće težine onog dela koji je dodeljen adresi mreže
• Bitovi najmanje težine onog dela koji je dodeljen adresi mreže
• Bitovi najmanje težine onog dela koji je dodeljen adresi stanice (hosta)

13. Zapisi u ARP tabeli
•+ Se uklanjaju uz tabele posle određenog perioda neaktivnosti
• Se uklanjaju na zahtev klijenta
• Se nikad ne uklanjaju

14. Pretvaranje IP adrese u adresu koju koristi sloj veze vrši:
•+ ARP protokol
• ICMP protokol
• DHCP protokol
• IGMP protokol

15. Potrebno je podmrežiti mrežu klase B tako da dobijemo minimum 600 podmreža, a u svakoj podmreži je potrebno da bude minimum 100 hostova. Koja maska podmreže zadovoljava zadati kriterijum?
• 255.255.255.128
•+ Nije moguće izvršiti podmrežavanje
• 255.255.255.0

16. Potrebno je podmrežiti mrežu klase C tako da dobijemo minimum 50 podmreža, a u svakoj podmreži je potrebno da bude minimum 5 hostova. Koja maska podmreže zadovoljava zadati kriterijum?
• 255.255.255.248
•+ Nije moguće izvršiti podmrežavanje
• 255.255.255.240

17. Kolike je veličine polje za adresu mreže kod IP adresa iz klase B :
• 1 bajt
•+ 2 bajta
• 3 bajta
• 4 bajta

18. Na operativnim sistemima, da bi zahtevali novu IP adresu od DHCP servera možemo koristiti komandu
• dhcp/ renew
• dhcp / renew
• ip / renew
•+ ipconfig /renew

19. Sa datom maskom podmreže 255.255.255.192 koje od sledećih adresa mogu biti dodeljene hostu?
•+ 92.11.178.93
•+ 192.168.16.87
• 201.45.116.127
• 217.63.12.192
• 15.234.118.63
•+ 134.178.18.129

20. Date su sledeće adrese mreža:
10.18.10.0/24
10.16.10.0/23
Maska podmreže sumarne adrese ove dve mreže je:
• 255.224.0.0
• 255.255.254.0
• 255.254.0.0
•+ 255.252.0.0
• 255.248.0.0

21. Potrebno je podmrežiti mrežu klase B tako da dobijemo minimum 100 podmreža, a u svakoj podmreži je potrebno da bude minimum 450 hostova. Koja maska podmreže zadovoljava zadati kriterijum?
•+ Nije moguće izvršiti podmrežavanje
• 255.255.255.0
• 255.255.254.0


22. Koja adresa predstavlja adresu mreže?
•+ 172.87.64.0/18
• 234.43.157.8/25
• 192.168.7.1/16

24. Date su sledeće adrese mreža:
10.10.10.128/25
10.18.10.0/24
10.16.10.0/23
Maska podmreže sumarne adrese ove tri mreže je:
• 255.254.0.0
•+ 255.224.0.0
• 255.255.254.0
• 255.120.0.0
• 255.148.0.0

25. Date su sledeće adrese mreža:
192.168.73.0/23
192.168.75.0/23
192.168.76.0/24

Mrežni prefiks sumarne adrese ove tri mreže je:
• /23
• /20
•+ /21
• /16
• /24

26. Adresa mreže je 60.0.0.0/8. Treba napraviti 55 podmreža. Sa koliko bitova bi adresirali podmrežu u tom slučaju i koja bi bila maska podmreže?
• Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.240.0.0
• Sa 5 bitova, maska podmreže bi bila 255.248.0.0
•+ Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.252.0.0
• Sa 6 bitova, maska podmreže bi bila 255.254.0.0

27. Date su sledeće adrese mreža
10.50.18.120/29
10.50.16.0/24
Mrežni prefiks sumarne adrese ove dve mreže je:
• /20
• /16
• /29
• /24
• /19 TREBA /22 KAŽU??? Treba 22 J

28. Koje od IP adresa spadaju u 13.6.68.0/22 blok adresa?
•+ 13.6.71.255
• 13.6.58.32
•+ 13.6.69.192
• 13.6.67.255
• 13.6.72.0
•+ 13.6.70.224

29. Jedinica podataka (PDU) na mrežnom sloju je:
• Okvir
• Segment
•+ Datagram
• Ram


31. Koja su od ponuđenih polja deo IPv4 zaglavlja?
•+ Izvorišna adresa
• Broj odredišnog porta
•+ TTL
•+ IHL
•+ DF
• Kontrola portoka
• URG

32. Koje od adresa spadaju u 134.26.130.0/23 blok adresa?
• 134.26.129.0
• 134.26.132.32
•+ 134.26.130.255
•+ 134.26.131.192
•+ 134.26.130.224
• 134.26.129.255

33. Date su sledeće adrese mreža:
172.10.129.0/24
172.15.129.0/24
Mrežni pefiks sumarne adrese ove dve mreže je:
•+ /13
• /16
• /8
• /24
• /15

34. Connectionless – uspostava veze nije obavezna (prvi deo lekcije 15)

35. Mrežom C adresiraju se:
•+ Mreže sa relativno malim brojem stanica
• Mreže sa relativno velikim brojem stanica
• Mreže sa izuzetno velikim brojem stanica
• Mreže sa izuzetno velikim brojem rutera

36. Prilikom razmene DHCP poruka između klijenta i servera,DHCP ACK je poruka koju šalje
• DHCP klijent
• DHCP server

37. Date su sledeće adrese mreža:
10.16.105.0/24
10.16.106.0/23
Mrežni prefiks sumarne adrese ove dve mreže je:
• /24
• /16
• /20
•+ /22
• /21

37. Date su sledeće adrese mreža:
192.168.17.0/21
192.168.30.0/24
Mrežni prefiks sumarne adrese ove dve mreže je:
• /24
• /16
• /23
• /21
•+ /20

38. Koja od ponuđenih adresa je validna adresa hosta
• Nijedna od ponuđenih
• 123.45.19.255/22
• 157.33.17.255/23
• 123.45.19.255/23
•+ 157.33.17.255/22

39. Adresni prostor je organizovan kao na slici: veb


40. Date su sledeće adrese mreža
10.160.96.0/19
10.160.105.0/24
Sumarna adresa za ove dve mreže je:
• 10.160.96.0/19
• 10.160.105.0/20
• 10.160.96.0/24
•+ 10.160.96.0/20
• 10.160.105.0/19

41. Data je sledeća adresa mreže 180.25.0.0/16. Datu mrežu treba podeliti na 90 podmreža


42. Ukoliko odredišna IP adresa nije na istoj podmreži (mreži) računar
• Mora da koristi usluge ARP servera
•+ Mora da koristi usluge rutera
• Mora da koristi usluge DNS servera

43. Brodkast namenjena svim stanicama TEST 15-1

44. DHCP je
•+ Sledbenik BOOTP protokola
• Prethodnik BOOTP protokola

45. Koja prva validna adresa podmreže kojoj pripada host 168.24.101.232 255.255.248.0?
•+ 168.24.96.1
• 168.24.97.1
• 168.24.100.1
• 168.24.101.1
• 168.24.99.1

46. Sa datom maskom podmreže 255.255.255.224 koje od sledećih adresa mogu biti dodeljene hostu?
•+ 192.168.16.87
•+ 201.45.116.159
• 217.63.12.192
•+ 134.178.18.56
• 15.234.118.63
•+ 92.11.178.93

47. Sa datom maskom podmreže 255.255.255.248 koje od sledećih adresa mogu biti dodeljene hostu?
•+ 92.11.178.93
•+ 134.178.18.54
• 15.234.118.63
• 217.63.12.192
•+ 192.168.16.86
• 201.45.116.159

48. Mreža 170.5.0.0 je podeljena na 16 jednakih podmreža, koje od sledećih adresa mogu biti dodeljene hostovima u petnaestoj podmreži?
• 170.5.239.255
•+ 170.5.240.255
• 170.5.240.0
•+ 170.5.254.128
• 170.5.241.0
• 170.5.255.255

49. Koja je prva validna adresa podmreže kojoj pripada host 172.24.198.232 255.255.254.0?

• 172.24.197.1
• 172.24.199.0
• 172.24.200.1
•+ 172.24.198.1
• 172.24.199.1

50. Date su sledeće adrese mreža:
10.1.78.0/23
10.1.65.0/24
Mrežni prefiks sumarne adrese ove dve mreže je:
• /20
• /24
• /23
• /21
•+ /16

51. ARP tabela je smeštena u
• ROM memoriji DHCP servera
• ROM memoriji svakog hosta
• ROM memoriji DNS servera
•+ RAM memoriji svakog hosta

52. Sa datom maskom podmreže 255.255.255.252 koje od sledećih adresa mogu biti dodeljene hostu?
• 217.63.12.192
•+ 134.178.18.54
• 201.45.116.159
•+ 92.11.178.93
•+ 192.168.16.86
• 15.234.118.63

53. Date su sledeće adrese mreža:
192.168.23.0/24
192.168.30.0/24
Sumarna adresa ove dve mreže je:
• 192.168.0.0/18
• 192.168.0.0/20
• 192.168.0.0/16
•+ 192.168.16.0/20
• 192.168.23.0/24

54. Potrebno je podmrežiti mrežu klase C tako da dobijemo minimum 30 podmreža, a u svakoj podmreži je potrebno da bude minimum 8 hostova. Koja maska podmreže zadovoljava zadati kriterijum?
• 255.255.255.248
•+ Nije moguće izvršiti podmrežavanje
• 255.255.255.252


55. Polje TTL u zaglavlju predstavlja ukupan br rutera IMA U TEST 15 1. deo

56. Potrebno je podmrežiti mrežu klase C tako da dobijemo minimum 32 podmreža, a u svakoj podmreži je potrebno da bude minimum 6 hostova. Koja maska podmreže zadovoljava zadati kriterijum?
•+ 255.255.255.248
• Nije moguće izvršiti podmrežavanje
• 255.255.255.240

57. Prilikom podmrežavanja, na podmreženi deo i deo za hostove delimo
IMA U TEST 15 1. DEO

58. DHCP je skraćenica za:
•+ Dynamic Host Configuration Protocol
• Data Host Configuration Protocol
• Dynamic Host Computer Protocol
• Data Host Computer Protocol

59. Odrediti adresu drugog hosta iz desete podmreže, na osnovu parametara mreže IP adresa mreže 124.240.0.0/16, podmrežena na 12 podmreža

ODgovor: 124.240.160.2

60. Kojoj podmreži pripada host 168.14.222.142/21
• 168.14.222.0/24
•+ 168.14.216.0/21
• 168.14.220.0/21
• 168.14.216.0/24
• 168.14.222.0/24

61. Date su sledeće adrese mreža:
192.168.80.0/24
192.168.70.0/24
Sumarna adresa ove dve mreže je:
•+ 192.168.64.0/19
• 192.168.64.0/18
• 192.168.80.0/18
• 192.168.70.0/28
• 192.168.96.0/19

62. Date su sledeće adrese mreža:
192.168.90.0/24
192.168.73.0/24
Maska podmreže sumarne adrese ove dve mreže je:
•+ 255.255.224.0
• 255.255.192.0
• 255.255.255.0
• 255.255.255.0
• 255.255.240.0
• 255.255.128.0

63. Prilikom razmena DHCP poruka između klijenta i servera. DHCP Discover je poruka koju šalje:
DHCP klijent

64. Da bi omogućili automatsko dodeljivanje IP adresa u nekoj mreži, ta mreža treba da ima:
DHCP server

65. Na windows operativnim sistemima, da bi oslobodili dinamičku dodeljenu IP adresu možemo koristiti komandu:
ipconfig /release

66. Koja od ponuđenih adresa je validna adresa hosta
• Nijedna od ponuđenih
• 157.33.33.255/23
• 123.45.35.255/22
• 123.45.35.255/23
•+ 157.33.33.255/22



67. Date su sledeće adrese mreža:
172.10.129.0/24
172.16.129.0/24
Maska podmreže sumarne adrese ove dve mreže je:
• 255.254.0.0
• 255.255.254.0
• 255.224.0.0
• 255.248.0.0
•+ 255.252.0.0

68. Date su sledeće adrese mreža
192.168.73.0/20
192.168.76.0/21
192.168.76.0/24
Sumarna adresa za sve tri mreže je:
• 192.168.76.0/24
•+ 192.168.72.0/21
• 192.168.76.0/23
• 192.168.73.0/20
• 192.168.0.0/19

69. Koje od IP adresa spadaju u 123.67.72.0/21
a) e) f)

70. Koji je mrežni deo adrese 25.2.1.5/16?
• 25.2.1.0
•+ 25.2.0.0
• 25.2.1.5
• 25.2.1.255

71. IP protokol je:
• Datagram tipa
• Sa birtuelnim kanalom
• Sa uspostavom veze
• Bez uspostave veze sa potvrdom
•+ Bez uspostave veze??
72. Kolike je veličine polje za adresu hosta klase A TEST 15 1. deo













TEST 15, 4 DEO
1. Napisati kompaktni oblik navedene IPv6 adrese:
2001:0DB8:A04A:0CAC:0000:0000:0000:0001
ODGOVOR 2001:DB8:A04A:CAC::1

2. Mrežni deo IPv6 adrese definisan je maskom podmreže
Tačno
+ Netačno

3. Napisati kompaktni oblik navedene IPv6 adrese:
2001:BDB1:0022:3300:0000:F000:00AB:0001
ODGOVOR 2001:BDB1:22:3300::F000:AB:1

4. Koji od zapisa bi se mogao koristiti kao komprimovani zapis sledeće IPv6 adrese :
2001:000E:0DB8:0101:0000:0001:0000:0020
a.+ 2001:E:DB8:101:0:1:0:20
b. 2001:E:0DB8:101::1:0020
c. 2001:0E:0DB8:0101:::20
d. Ova adresa ne može da se zapiše u komprimovanom obliku

5. Koji od zapisa bi se mogao koristiti kao komprimovani zapis sledeće IPv6 adrese :
2001:0000:0DB8:1101:0000:0000:0000:0020
a.+ 2001:0:DB8:1101::20
b. 2001::0DB8:1101::0020
c. 2001:0:0DB8:1101:::0020
d. Ova adresa ne može da se zapiše u komprimovanom obliku

6. Koja od navedenih IPv6 adresa spada u globalne unikast adrese?
a.+ 2001:1234:5678::1
b. FC00:1234::FE
c. FEC0:0DB8::10
d. FE80::1

7. Uređaji koji imaju IPv4 i IPv6 skup protokola istovremeno nazivaju se:
a. Double-protocol uređaji
b. Double-stack uređaji
c.+ Dual-stack uređaji
d. Dual-protocol uređaji

8. 2a03:2880:F010:800:FACE:B00C:0:1 je validna IPv6 adresa?
+ Tačno
Netačno


9. Vrednosti za dodatna zaglavlja kod IPv6 protokola su sledeće:
43 – zaglavlje IPv6 rutiranja
60 – zaglavlje odredišnih opcija
50 – zaglavlje sigurnosti podatka
59 – nema sledećeg zaglavlja
51 – zaglavlje o IPv6 autentifikaciji
0 – zaglavlje opcije korak po korak
44 – zaglavlje IPv6 delova

10. Napisati kompaktni oblik navedene IPv6 adrese:
2001:ADB8:0000:0000:00AF:0000:0000:0001
ODGOVOR 2001:ADB8:0:0:AF::1

11. Na slici je prikazano

a. Zaglavlje IPv3 protokola
b. Zaglavlje IPv4 protokola
c. Zaglavlje IPv5 protokola
d.+ Zaglavlje IPv6 protokola

12. IPv6 mrežni mrefiks (''adresa mreže'') je 2001:DV8:1:1::/64
Hadrverska adresa eternet interfejsa je: FS:99:47:75:SE:E0
Ako se u mreži korisni SLAAC, odnosno autokonfiguracija adresa sa EUI-64 procesom, da li se može znati šta će na kraju host koristiti kao svoju globalnu adresu?
a. FE80: FE99:47FF: FE75:SEE0/64
b. Adresu dodeljuje SLAAC server
c. 2001:DV8:1:1: FE99:47FF: FE75:SEE0/64
d. Samo DNSR v6 u ovoj situaciji može da dodeli adresu
e. 2001:DV8:1:1::/64
f. 2001:DV8:1:1:: EUI-64/64

13. Od koliko heksadecimalnih cifara se sastoji IPv6 adresa?
a. 8
b.+ 32
c. 128
d. 64

14. Korisnik sedi za računar A i uočava IPv6 podešavanja na računaru: sopstvenu adresu FE80::A i adresu podrazumevanom mrežnog prolaza FE80::1
Drugi korisnik sedi za računarom B na drugom segmentu mreže i uočava sepstvenu adresu FE80::V
Korisnik za računarom A unosi ping FE80::B i ne dobija odgovor.
U čemu je problem?
a. Adresa hosta B nije ispravna za segment u kome se nalazi
b. Ruter nema isnravnu IPv6 tabelu rutiranja
c. Za međusobnu komunikaciju, računar A i B moraju da koriste globalne adrese
d. Host B nema podešen podrazumevani mrežni prolaz

15. Koja od navedenih IPv6 adresa nije ispravna?
a. 2001:DV8:ASAD:1:1234:5678:9AVSD:EF
b. 2001:0DV8::1
c. FE80::1
d.+ 2001::DV8::1234:FE00
16. Od koliko heksteta se sastoji IPv6 adresa?
a. 64
b. 128
c. 32
d.+ 8
17. Koja od navedenih IPv6 adresa nije ispravna?
a.+ 2001:::DV8:1234: FE00
b. 2001:0DV8:ASAD::1
c. FE80::1
d. 2001:DV8:ASAD:1:1234:5678:9AVSD:EF
18. Prilikom generisanja EUI-64 potrebna su 2 parametra:
a. 48-bitna eternet MAS adresa i predefinisanih 24 bita
b. 32-bitna eternet MAS adresa i predefinisanih 32 bita
c.+ 48-bitna eternet MAS adresa i predefinisanih 16 bita
d. Za generisanje EUI-64 su potrebna 3 parametra
19. Napisati kompaktni oblik navedene IPv6 adrese
2001:0DV8:FE00:0SAS:0000:0000:00AA:0001
ODGOVOR 2001:DV8:FE00:SAS::AA:1
20. Kako se zove strategija za prelaz sa IPv4 na IPv6 kod koje na uređaju paralelno funkcionišu i IPv4 i IPv6?
a.+ Translacija
b. Tuneliranje
c. Dekapsulacija
d. Dual stack
21. Data je globalna IPv6 adresa hosta: 2001:DV8:FFEA:FEE0:AVSD:255:255:1
Ako se koristi 48-bitni globalni prefiks i 64-bitni identifikator interfejsa, šta predstavlja identifikator podmreže (Subnet ID) u navedenoj adresi
ODGOVOR ________________________

22. Koja od navedenih IPv6 adresa spada u adrese lokalne veze(link lokal)?
a. FE00:1234::FE
b. FECO:0DB8::10
c. 2001:DB8:ACAD::1
d.+ FE80::1
23. Kod IPv6 je na identičan način imprementiran kao i kod IPv4 protokola?
Tačno
+ Netačno
24. Administrator mreže je hostovima na nekoliko mreža sboje lokacije dodelio adrese iz opsega FS00::/7 – FDFF::/7, bez konsultacija sa svojim posrednikom usluga. Hostovi sa ovim adresama uspešno komuniciraju ali ne mogu da koriste Internet.
Šta od sledećeg je tačno?
a.+ Ovo su jedinstvene lokalne adrese za komunikaciju unutar jedne lokacije
b. Ovo su privatne IPv6 adrese za komunikaciju unutar jedne mreže (''private IPv6’’)
c. Ivi sz adrese kijakbe veze (''link local'') za komunikaciju unutar segmenta
d. Ovo su neregularne adrese dodeljenje bez konsultavija sa posrednikom uluga usluga i zato hostovi ne mogu da koriste Internet
25. Kolika je dužina IPv6 adresnog polja?
a. 64 bita
b.+ 128 bita
c. 8 bita
d. 32 bita
26. Uređaj je putem SLAAS (Stateless Address Autoconfiguraton) dobio IPv6 mrežne parametre, ali još uvek ne može da ''izađe'' na Internet, zbog čega?
a. SLAAS ne dodeljuje adresu Default Gateway-a (Rutera)
b. SLAAS ne dodeljuje adresu DNS servera
c.+ SLAAS nije mehanizam za dodeljivanje mrežnih parametara
27. Kod IPv6 broadkast je na identičan način implementiran kao i kod IPv4 protokola?
Tačno
+Netačno
28. Adresno polje IPv6 protokola je:
a. 4 bajta
b.+ 16 bajtova
c. 32 bajta
d. 48 bajtova
29. Mrežni deo IPv6 adrese definisan je mrežnim prefiksom?
+ Tačno
Netačno
30. Napisati kompaktni oblik navedene IPv6 adrese:
2001:BDB0:0000:0000:00AF:F000:00AB:0001
ODGOVOR 2001:BDB0::AF:F000:AB:1
31. Kod IPv6 protokola unikast više ne postoji?
+ Tačno
Netačno


32. Korisnik je proveravao mrežna podešavanja svog računara i ustanovio da računar hardverskom adresom adaptera 00:25:22:7c:e7:29 ima podešenu i IPv6 adresu fe80::225:22ff:fe7c:e729 i ako on sam nije vršio podešavanja IPv6 adrese.
O čemu se tu radi?
a.+ To je globalna IPv6 adresa pribavljena na osnovu autokonfiguracije i EUI procesa
b. To je automatski generisana adresa lokalne veze za komunikaciju na lokalnom mrežnom segmentu
c. To je kao i hardverska adresa, fabrički ugrađena IPv6 adresa za komunikaciju sa IPv6 hostovima
d. To je globalna IPv6 adresa pribavljena od DHCP servera za IPv6 protokol koja je rezervisana za datu hardversku adresu
33.


























TEST 16
1. Kojoj vrsti protokola pripada RIP protokol za rutiranje ?
a. BGP
b. EGP
c.+ IGP
d. EIGRP

2. Statičko popunjavanje tabele rutiranja znači:
a. Da se tabele rutiranja popunjavaju automatski kada se ruter uključi
b. Da određeni ruteri imaju pravo da ih menjaju
c. Da se tabele rutiranja konfigurišu prilikom podizanja sistema i ne mogu se menjati
d.+ Da samo administrator to ručno može da uradi

3. Čime se zagušenje u mrežnom saobraćaju može ublažiti:
a.+ Rekonfigurisanjem mreže
b. Većim brojem MAC adresa
c. Korišćenjem IP adresa iz klase D
d. Povećanjem broja koncentratora na mreži

4. Koji od navedenih protokola pripada Distance-Vector protokolima za rutiranje ?
a. OSFP
b.+ RIP
c. BGP
d. EIGRP

5. IGP je protokol za rutiranje :
a. U lokalnim mrežama IEEE 802.16 tipa
b. U lokalnim mrežama IEEE 802.11 tipa
c.+ U okviru autonomnih sistemima
d. Između autonomnih sistema

6. BGP je protokol za rutiranje :
a. U lokalnim mrežama IEEE 802.16 tipa
b. U lokalnim mrežama IEEE 802.11 tipa
c. U okviru autonomnih sistemima
d.+ Koji se koristi pri povezivanju u autonomnih sistema

7. Metrika je pojam koji se vezuje za:
a.+ Dinamičke protokole za rutiranje
b. Statičke protokole za rutiranje
c. Eternet računarske mreže
d. Bežične sisteme prenosa podataka


8. Interfejsi na ruteru: (PITANjE SA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+ Pripradaju različitim mrežama
b. Imaju iste IP adrese i maske podmreže
c.+ Su hostovi na različitim IP mrežama
d. Mogu da pripadaju jednoj ili više mreža
e.+ Imaju IP adresu i masku podmreže na različitim mrežama

9. Koji od navedenih protokola priprada Link-State protokolima za rutiranje ?
a.+ OSFP
b. RIP
c. BGP
d. IGRP

10. Kod procesa rutiranja, odrednišna IP adresa se:
a. Menja na svakom ruteru
b. Menja samo od strane privilegovanih rutera kojima je dato to pravo
c.+ Nikad ne menja pri prolasku kroz ruter
d. Menja na odredišnu

11. Pri prenosu govora u mrežama za prenos podaaka koji od parametara zaslužuje najviše pažnje ?
a. Propusni opseg
b.+ Kašnjenje
c. Pouzdanost
d. Preslušavanje

12. Određivanje najbolje putanje rutera uključujući evaluaciju više putanja ka istoj odredišnoj mreži i odabir optimalne ili najkraće putanje kojom se može doći do te mreže:
a.+ Tačno
b. Pogrešno

13. Ruter koristi tabelu rutiranja:
a. Kao mapu za otkrivanje putanje od izvorišta
b.+ Kao mapu preko koje otkriva najbolju putanju do odredišta
c. Kao mapu za otkrivanje odredišne adrese i odredišnog porta
d. Kao filter preko koga određuje da li paket sme da napusti izvorišnu mrežu

14. Ruteri su uređaji koji :
a. Preusmeravaju pakete na osnovu odredišnog broja porta
b. Preusmeravaju pakete na osnovu izvorišne IP adrese
c.+ Prepusmeravaju pakete od originalnog izvorišta do krajnjeg odredišta
d. Preusmeravaju pakete na osnovu izvorišnog broja porta



15. Metrika je pojam koji je vezan za :
a. Udaljenost
b.+ Širinu opsega, kašnjenje, pouzdanost i cenu
c. Cenu
d. Propusni opseg

16. Koji tip rutiranja se koristi kod stranica :

Stranica A i V – direktno rutiranje
Stranica S i V – direktno rutiranje
Stranica F i D – direktno rutiranje
Stranica F i E – direktno rutiranje
Stranica A i D – indirektrno rutiranje
Stranica C i F – indirektrno rutiranje
Stranica B i E – indirektrno rutiranje

17. Kod RIP protokola za rutiranje šta se koristi kao metrika za opis rute ?
a.+ Broj skokova
b. Maska podmreže
c. Propusni opseg
d. Kašnjenje

18. RIP Je protokol za rutiranje, a oznaka je skraćenica od :
a. Routing interconnection protocol
b. Reverse information protocol
c. Routing interconnection precedence
d.+ Routing information protocol







19. Koja od stanica na slici koriste indirektrno rutiranje za međusobnu komunikaciju?
(Pitanje sa više tačnih odgovora)

Odaberite bar jedan odgovor.
a. Stanica A i B
b.+ Stanica A i E
c.+ Stanica D i C
d. Stanica D i F

20. Kod procesa rutiranja, odredišna MAS adresa se:
a.+ Menja na svakom ruteru
b. Menja samo na izvorištu
c. Menja samo na na odredištu
d. Ne menja nikada

21. Ruter odlučuje o preusmeravanju na:
a. prvom sloju
b. drugom sloju
c.+ trećem sloju

22. Označite netačan odgovor. U RAM memoriji rutera se čuvaju:
a. konfiguracioni fajlovi
b.+ softver za dijagnostiku koji je koristi prilikom uključivanja rutera
c. tabela rutiranja
d. ARP keš

23. Pri svakom prolazu kroz ruter polje TTL se:
a. ne menja se
b. povećava za 1
c.+ smanjuje za 1




24. Adresno polje IPv6 protokola je:
a. 4 bajta
b.+ 16 bajtova
c. 32 bajta
d. 48 bajtova

25. Da bi otkrio najbolju putanju za zadatu adresu odredišta, ruter koristi:
a.+ tabelu rutiranja
b. protokol za rutiranje
c. IP protokol

26. Vrednosti za dodatna zaglavlja kod IPv6 protokola su sledeće:
43 – zaglavlje IPv6 rutiranja
60 – zaglavlje odredišnih opcija
50 – zaglavlje sigurnosti podatka
59 – nema sledećeg zaglavlja
51 – zaglavlje o IPv6 autentifikaciji
0 – zaglavlje opcije korak po korak
44 – zaglavlje IPv6 delova

27. Kod rutera :
Izaberite jedan ili više odgovora:
a.+ MAC adrese se koriste samo na Eternet interfejsima
b. MAC adrese se koriste na svim interfejsima, bez obzira na to koja se tehnologija prenosa koristi
c. WAN interfejsi koriste MAC adrese na sloju veze bez obzira na tehnologiju prenosa koja se koristi
d.+ WAN interfejsi koriste svoje sopstvene adrese sloja veze u zavisnosti koja se od tehnologija prenosa koristi

28. Ruter je:
a.+ Računar
b. skup protokola
c. operativni sistem

29. Odredišna IP adresa:
a. se menja na svakom ruteru
b. se menja od strane privilegovanih rutera
c.+ ne menja se nikada
d. se menja samo kada ruter ne pronađe odredišnu mrežu





30. Kod rutera, operativni sistem rutera se čuva u:
a. RAM memoriji
b.+ FLASH memoriji
c. ROM memoriji
d. NVRAM memoriji

31. Ako ruter dobije Eternet ram kod koga je u polje Type upisana vrednost 0x800, on zna da je u delu za podatke smešten:
a. ICMP paket
b. ARP request
c.+ IP paket

32. MAC adesa se:
a.+ menja na svakom ruteru u adresu sledećeg rutera ili stanice
b. menja na izvorištu
c. menja na odredištu
d. ne menja nikada

33. Tabela rutiranje ne sadrži i izlazni interfejs preko koga se preusmerava paket:
a.+ Pogrešno
b. Tačno

34. Ruter je putem RIP protokola dobio dve različite informacije-rute o jednoj te istoj udaljenoj mreži. Koju informaciju će ruter koristiti za usmeravanje paketa ka toj mreži?
a. koristi se ruta koja je stigla od „next hop“ rutera
b. koristi se ruta koja je stigla iz istog autonomnog sistema
c. koristi se ruta koja je prva prispela
d.+ koristi se ruta sa boljom metrikom
e. koriste se obe informacije radi raspodele opterećenja

35. Kada ruter određuje najbolju putanju za neki paket, on ispituje:
a.+ samo odredišnu IP adresu u tom paketu
b. izvorišnu i odredišnu IP adresu u tom paketu
c. samo izvorišnu IP adresu u tom paketu

36. OSFP je protokol za rutiranje, a oznaka je skraćenica od:
a. open shared path first
b.+ open shortest path first
c. open shared feature protocol

37. Za dinamičku dodelu IP adresa se koristi:
a. DNS
b.+ DHCP
c. TTL


38. Iz koliko faza se sastoji proces konfigurisanja DHCP klijenta?
a. 2
b. 3
c. 6
d. 5
e.+ ništa od ponuđenog

39. Koje sve informacije može dobiti klijent od DHCP servera?
a. informacije o zagušenjima na mreži
b.+ informacije o adresi podrazumevanog međumrežnog prolaza
c. informacije o protokolu za rutiranje koji je u upotrebi
d.+ informacije o IP adresi
e.+ informacije o DNS serverima

40. DHCP za komunikaciju koristi:
a. ICMP
b. TCP
c. RTP
d.+ UDP

41. Kada se želi paket poslati na sve adrese (brodkast) onda je odredišna adresa:
a.+ 255.255.255.255
b. 1.1.1.1
c. 0.0.0.0

42. U IPv6 protokolu, standardizovana dužina adrese je:
a. 64 bita
b. 32 bita
c.+ 128 bitova

43. Kod RIP protokola za rutiranje šta se koristi kao metrika za opis rute?
a. bandwidth i delay
b.+ hop count
c. maska podmreže

44. ARP protokol se koristi da bi se:
a. da bi ruter obavestio izvorišni računar da IP paket koji je stigao do njega nije pronašao svoje odredište
b. pronašla nepoznata IP adresa stanice kada je poznata njena MAC adresa
c.+ pronašla nepoznata MAC adresa stanice kada je poznata njena IP adresa

45. Koji protokol omogućava povezivanje MAC i IP adrese:
a.+ ARP
b. ICMP
c. IGMP


46. Ako je mrežna adresa jedne LAN mreže 175.10.16.0/26, u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 63 hosta
b.+ 61 host
c. 59 hostova

47. Metrika je pojam koji se vezuje za:
a.+ dinamičke protokole za rutiranje
b. IEEE 802.3
c. statičke protokole za rutiranje

48. Ako je mrežna adresa jedne LAN mreže 163.100.16.0/25, u njoj možemo maksimalno adresirati:
a. 128 hostova
b. 127 hostova
c.+ 125 hostova

49. MAC adresa se :
a.+ menja na svakom ruteru u adresu sledećeg rutera ili stanice
b. menja na izvorištu
c. menja na odredištu
d. ne menja nikada

50. Ako ruter dobije Eternet ram kod koga je u polje Type upisana vrednost 0x800, on zna da je u pitanju paket koji ne treba rutirati:
a.+ Netačno
b. Tačno

51. Svi interfejsi na ruteru:
a.+ pripadaju različitim mrežama
b. mogu pripadati istoj mreži
c. mogu pripadati istoj LAN mreži ali ne i istoj WAN mreži

52. Primeri WAN (Wide Area Network) interfejsa na ruteru su:
Izaberite jedan ili više odgovora:
a.+ serijski interfejs
b. gigabit ethernet interfejs
c.+ ISDN interfejs
d. ethernet interfejs
e.+frame relay interfejs

53. Šta od sledećeg predstavlja vrstu autonomnog sistema?
Izaberite jedan ili više odgovora:
a.+ sistem povezan sa više drugih sistema koji ne prihvata tranzini saobraćaj
b. sistem sa vektorom udaljenosti
c.+ sistema koji ima samo jednu vezu sa drugim sistemima
d. sistem koji nije povezan ni sa jednim drugim sistemom
e.+ sistem povezan sa više drugih sistema koji prihvata tranzitni saobraćaj
f. sistem sa stanjem veze koji koristi TCP za razmenu informacija
54. Za povezivanje rutera na lokalnu računarsku mrežu koriste se:
Izaberite jedan ili više odgovora:
a. frame relay interfejs
b. serijski interfejs
c.+ ethernet interfejs
d. ISDN interfejs
e.+ gigabit ethernet interfejs

55. Ukoliko odredišna IP adresa ne pripada ni jednoj mreži direktno povezanoj sa ruterom:
a. ruter odbacuje paket i šalje ICMP poruku izvorištu
b. ruter mora da odbaci paket jer nije našao putanju do odredišta
c. ruter odbacuje paket i šalje ICMP poruku odredištu
d.+ ruter mora da preusmeri ovaj paket ka drugom ruteru
56. Kada ruter RTC treba da pošalje paket ka hostu Y šta će prvo uraditi da bi pronašao njegovu MAC adresu?

a. Poslaće natrag ARP reply
b.+ Potražiće je u svom ARP kešu
c. Poslaće ARP request preko e0
57. Označite uređaje na slici

4 komutator 2. sloja (layer 2 switch)
2 koncentrator (hub)
3 most (bridge)
1 ripiter (repeaters)






58. Tabela rutiranja jednog rutera je data na slici:

Do rutera je stigao paket sa sledećim karakteristikama:
- Izvorišna adresa: 10.10.10.11
- Izvorišni port: 19268
- Odredišna adresa: 172.31.16.31
- Odredišni port: 80
- Transportni protokol: TCP
- TLL: 128

Kako će izgledati paket kada napusti ruter?
a.+ TLL Će biti postavljen na 127
b. Ni jedno ponje u zaglavlju paketa neće biti promenjeno
c. Izvorišni port će biti promenjen u 1024
d. Odredišna adresa će biti postavnjena na 155.14.14.254 (adresa sledećeg nekst hop rutera)
e. Izvorišna adresa će biti porsavljena na 155.14.14.1 (adresa eth2 interfejsa rutera)

59. Koju MAC adresu host X upisuje za odredišnu kada šalje paket hostu Y?

a. 00-20
b. 0C-22
c. 0B-20
d.+ 00-10





60. Računar “PC1” je ispravno konfigurisan i može da komunicira sa hostovima na drugim mrežama. Ruter koji povezuje dve mreže je ispravno konfigurisan.
Korisnik koji sedi za računarom “PC1” unosi komandu:
Ping 172.16.2.11
Šta se nakon toga dešava na računaru “PC1”?
a. Računar pakuje ICMP paket u eternet ram namenjen za broadkast MAC adresu kako bi ram stigao do rutera
b. Računar šanje ARP zahtev za hostom sa adresom 172.16.2.1
c. Paket se može isporučiti direktrno jer je odredišna adresa na istoj klasnoj mreži 172.16.0.0/16
d. Računar šanje ARP zahtev za hostom sa adresom 172.16.1.1
e.+ Računar pakuje ICMP paket u eternet ram namenjen za adresu koja je na stranici konfigurisana kao adresa podrazumevanog mrežnog prolaza
f. Računar šalje ARP zahtev za hostom sa adresom 172.16.2.11

61. Stanica C1 želi da komunicira sa stanicom C3. Koja odredišna IP adresa će biti upisana u ramu koji stanica C1 šalje?

a. IP Adresa rutera interfejsa INT2
b. IP Adresa komutatora K2
c. IP Adresa stanice C1
d. IP Adresa komutatora K1
e. IP Adresa rutera interfejsa INT1
f.+ IP Adresa stanice C3

62. Proširenjem prostora identifikatora virtuelnih mreža omogućava da korisnici imaju svoje sopstvene virtuelne lokalne mreže u okviru virtuelne mreže koju im dodeljuje internet posrednici
a. Zavisi od adresiranja internet posrednika
b. Netačno
c.+ Zavisi od adresiranja u okviru lokalne mreže
d. Tačno

63. Stanica C3 želi da komunicira sa stanicom C6. Koja izvorišna IP adresa će biti upisana u ramu koji stanica C3 šalje?

a. IP adresa komutatora K2
b. IP adresa rutera interfejsa INT1
c. IP adresa komutatora K1
d. IP adresa stanice C6
e.+ IP adresa stanice C3
f. IP adresa rutera interfejsa INT2

64. Kada paket prelazi putanju do odredišnog hosta, odredišna IP adresa u zaglavlju paketa
a. Se menja na svakom ruteru
b. Se menja od strane privilegovanih rutera
c.+ Ne menja se nikada
d. Se menja samo kada ruter ne pronađe odredišnu mrežu











65. stanica C3 želi da komunicira sa stanicom C1. Koja odredišna MAC adresa će biti upisana u ramu koji stanica C3 šalje?

a. MAC adresa komutatora K2
b. MAC adresa rutera interfejsa INT1
c. MAC adresa komutatora K1
d. MAC adresa stanice C3
e.+ MAC adresa stanice C1
f. MAC adresa rutera interfejsa INT2

66. Tabela rutiranja jednog rutera je data na slici:

Do rutera je stigao paket sa sledećim karakteristikama:
- Izvorišna adresa: 211.11.11.47
- Izvorišni port: 17231
- Odredišna adresa: 172.30.17.31
- Odredišni port: 80
- Transportni protokol: TCP
- TLL: 128
Kako će se ruter ponašati prema ovom paketu?
a.+ Proslediće ga preko interfejsa eth0
b. Proslediće ga preko interfejsa eth1
c. Proslediće ga preko interfejsa eth2
d. Paket će biti odbačen
e. Paket će biti vraćen izvoru a TLL vrednost dekrementirana
f. Proslediće ga preko interfejsa eth3

67. stanica C1 želi da komunicira sa stanicom C5. Koja odredišna MAC adresa će biti upisana u ramu koji stanica C1 šalje?

a. MAC adresa komutatora K2
b. MAC adresa rutera interfejsa INT1
c.+ MAC adresa komutatora K1
d. MAC adresa stanice C5
e. MAC adresa stanice C1
f. MAC adresa rutera interfejsa INT2

68. Ruter RTA treba da prenese paket upućen od hosta X ka hostu Y, u ramu koji RTA bude poslao, u polju koje sadrži izvorišnu IP adresu će biti upisano:

a. 192.168.1.0
b. 192.168.2.0
c. 192.168.2.2
d.+ 192.168.1.10









69. Označiti na kojim linkovima će ARP request biti poslat kada komuniciraju stanice C1 i C5

a.+ 3, 4, 5, 7, 9
b. 2, 4, 6, 7, 8, 10
c. 4, 5, 7, 9
d. 4, 5, 7

70. Tabela rutiranja jednog rutera je data na slici:

Do rutera je stigao paket sa sledećim karakteristikama:
- Izvorišna adresa: 10.10.10.11
- Izvorišni port: 19268
- Odredišna adresa: 172.32.17.31
- Odredišni port: 80
- Transportni protokol: TCP
- TLL: 128
Kako će se ruter ponašati prema ovom paketu?
a. Proslediće ga preko interfejsa eth0
b. Proslediće ga preko interfejsa eth1
c. Proslediće ga preko interfejsa eth2
d.+ Paket će biti odbačen
e. Paket će biti vraćen izvoru a TLL vrednost dekrementirana
f. Proslediće ga preko interfejsa eth3




71. Označite uređaje na slici

6 komutator 3. sloja (layer 3. switch)
5 ruter (router)
7 međumrežni prolaz (gateway)

72. Na slici je prikazano povezivanje različitih grupa korisnika u fizički razdvojene segmente mreže

a.+ Tačno
b. Netačno








73. Označite delove IEEE802 referentnog modela

a. 3 – Fizički sloj
b. 2 – MAC podsloj
c. 1 – LLC podlsoj

74. Kada ruter RTC treba da pošalje paket ka hostu Y i nije pronašao njegovu MAC adresu u svom ARP kešu:

a.+ Poslaće ARP request preko e0
b. Poslaće ARP request preko s0
c. Poslaće natrag ARP reply

75. Kada ruter RTA od hosta X dobije paket upućen hostu Y, on formira novi Eternet ram, pri tome će za izvorišnu i odredišnu MAC adresu upisati:

a. 0A-10 za izvorište i 0B-31 za odredište
b. 00-10 za izvorište i 0B-31 za odredište
c.+ 00-20 za izvorište i 0B-31 za odredište
d. 0A-10 za izvorište i 0B-20 za odredište
e. 00-20 za izvorište i 0B-20 za odredište

76. Stanica C2 želi da komunicira sa stanicom C4. Koja odredišna IP adresa će biti upisana u ramu koji stanica C2 šalje?

a.+ IP Adresa stanice C4
b. IP Adresa rutera interfejsa int2
c. IP Adresa stanice C2
d. IP Adresa komutatora K2
e. IP Adresa komutatora K1
f. IP Adresa rutera interfejsa int1

77. Kada ruter RTB formira ram kojim se prenosti paket upućen od izvorišta X ka odredištu Y, on će uneti odgovarajuće adrese, pri tome IP adrese u zaglavlju paketa :

a. Promeniće se adresa izvorišta
b.+ Ostati nepromenjene
c. Promeniće se adresa odredišta
d. Promeniće se obe adrese

78. Da bi računar “PC1” mogao da komunicira sa hostovima na drugoj mreži rutera, potrebno je da bude konfigurisan sa:

a.+ Adresom podrazumevanog mrežnog prolaza 172.16.1.1
b. Adresom podrazumevanog mrežnog prolaza 172.16.2.1
c. Može se koristiti broadkas MAC adresa kako bi ram stigao do rutera
d. Paket se može isporučiti direktno preko broadkast adrese jer je odredišna na istoj klasnoj mreži 172.16.0.0/16
e. MAC adresom podrazumebanog mrežnog prolaza: AA:AA:AA:AA:AA:AA
f. MAC adresom podrazumebanog mrežnog prolaza: VV:VV:VV:VV:VV:VV

79. Kada ruter RTA prosleđuje paket sa odredišnom IP adresom 192.168.4.10, na osnovu tabele rutiranja rutera RTA odrediti kroz koliko još rutera taj paket treba da prođe pre nego sto stigne na svoje konačno odredište

a. 1
b. 0
c.+ 2



80. Ako host X želi da pošalje IP adresu hostu Y on će formirati odgovarajući eternet ram i započeti slanje paketa. Odaberite koje vrednosti treba postaviti za izvorišnu i odredišnu IP adrese a koje za izvorišne i odredišne MAC adrese.

Izvorišna MAC adresa: 0A-10
Izvorišna IP adresa 192.168.1.10
Odredišna IP adresa 192.168.4.10
Odredišna MAC adresa 00-10

81. Prednost u primeni virtuelnih lokalnih mreža je višestruka:
1 – Sigurnost
2 – povećavanje troškova
3 – Smanjivanje troškova
4 – visoke performanse
5 – smanjenje kolizije
6 – ublažavanje broadkast oluje
7 – smanjenje performansi mreže
a. 2, 5, 7
b. 2, 4, 5, 6
c. 1, 2, 7
d.+ 1, 5, 6
e. 1, 3, 5, 7

82. Topologija mreže je data na slici:

Koju IP adresu je moguće konfigurisati na eth0 interfejsu rutera?
a. 192.168.22.2
b. 192.168.22.1
c.+ 192.168.11.253
d. 192.168.1.1




83. Kada ruter RTC od hosta X dobije paket upućen hostu Y, on formira novi Eternet ram, pri tome će za izvorišnu i odredišnu MAC adresu upisati:

a. 00-20 za izvorište i 0B-20 za odredište
b. 00-10 za izvorište i 0B-20 za odredište
c.+ 0C-22 za izvorište i 0B-20 za odredište
d. S0 za izvorište i 0C-22 za odredište
e. S0 za izvorište i 0B-20 za odredište











84. Stanica S3 želi da komunicira sa stanicom S6. Koja izvorišna MAS adresa će biti upisana u ramu koji stanica S3 šalje?

a. MAS adresa komutatora K2
b. MAS adresa stanice S6
c. MAS adresa rutera interfejsa int2
d. MAS adresa rutera interfejsa int1
e.+ MAS adresa stanice S3
f. MAS adresa komutatora K1

85. Ruter RTA treba da prenese paket upućen od hosta X ka hostu Y, u ramu koji RTA bude poslao, u polju koje sadrži izvorišnu IP adresu će biti upusano:

a. 192.168.2.2
b. 192.168.1.0
c.+ 192.168.1.10
d. 192.168.2.0















86. Stanica C3 želi da komunicira sa stanicom C6. Koja izvorišna MAC adresa će biti upisana u ramu koji stanica C3 šalje?

a. IP adresa komutatora K2
b. IP adresa rutera interfejsa INT1
c. IP adresa komutatora K1
d. IP adresa stanice C6
e.+ IP adresa stanice C3
f. IP adresa rutera interfejsa INT2

87. Ruter RTB treba da prenese paket upućen od hosta X ka hostu Y u ramu koji RTB bude poslao, u polju koje sadrži izvorišnu IP adresu će biti upisano:

a. 192.168.2.1
b. 192.168.3.2
c.+ 192.168.1.10
d. 192.168.3.0


1. DNS zona može da obuhvata samo:
a.+ Jedan domen ili jedan domen i njegove poddomene
b. Više domena
c. Samo poddomene
d. Root domen

2. Odgovornost za održavanje DNS baze je:
a. Centralizovano
b.+ Odgovornost za delove stabla je delegirano
c. Zavisi od qos
d. Prostorno ravno

3. Potpuno kvalifikovano ime FQDN ( Fully Qualified Domain Name) se dobija navođenjem:
a.+ Labele čvora i svih ostalih labela do korena
b. Samo labele čvora
c. Samo labele do korena
d. Labele čvora i IP adrese za dati upit

4. DNS server:
a. Ne može da čuva zapise o više zona
b. + Može da čuva zapise o više zona
c. Mora da čuva zapise o više zona
d. Ne sme da čuva zapise o više zona

5. com,gov,mil,org se nazivaju:
a. + top level domeni
b. root domeni
c. root level domeni
d. global domeni

6. Sistem imena domena DNS (Domain Name System) predstavlja:
a. Centralizovanu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese i imena računara
b. + Distribuiranu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese i imena računara
c. Distribuiranu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese, adrese porta i imena računara
d. Centralizovanu bazu podataka koja obezbeđuje mapiranje između IP adrese, adrese porta i imena računara

7. Čemu služi DNS
+ Za razrešavanje imena računara u IP adresu




8. Šta se dešava sa upitom koji server dobije a za koji nije autoritativan
a. + Odgovara da resurs ne postoji i klijent neće tražiti upit od drugih servera
b. Odgovara da resurs ne postoji i klijent će tražiti upit od drugih servera
c. Neće ništa odgovoriti i kada istekne časovnik klijent će se obratiti drugom serveru
d. Odgovara da nije autoritativan za datu zonu i prebacuje upit na drugom DNS serveru

9. Prostor imena domena je hijerarhijska struktura kod koga:
a. Svaki čvor u stablu može biti jedinstveno identifikovan na osnovu svoje jedinstvene IP adrese
b.+  Svaki čvor u stablu može biti jedinstveno identifikovan na osnovu svog potpuno kvalifikovanog imena
c. Svaki čvor u stablu može biti jedinstveno identifikovan na osnovu MAC adrese računara kome se pristupa
d. Svaki čvor u stablu može biti jedinstveno identifikovan na osnovu jedinstvene adrese porta, u zavisnosti od aplikacije od koje se zahteva usluga

10. DNS zona je:
a. Labela čvora i svkih ostalih labela do korena
b. + Deo DNS stabla koje se čuva na jednom mestu i za koje je odgovorna jedna organizacija
c. Potpuno kvalifikovano ime
d. Centralizovana baza podataka u kojoj se čuvaju informacije o DNS zonama

11. U iterativnom upitu server imena kome je upit upućen vraća najbolji mogući odgovor koji može biti:
Razrešeno ime ili referenca na drugi server imena,koji može da odgovori na originalan klijentov zahtev

12. Za root kod DNS-a je odgovoran:
a. + InterNIC
b. Svaki računar
c. Svaka grana
d. Lokalni administrator

13. Rekurzivni upit znači da:
a. + Kada DNS server dobije upit o resursu za koji nije autoritativan on šalje upit drugim serverima umesto svog klijenta i kada razreši šalje klijentu odgovor
b. Kada DNS server dobije upit o resursu za koji nije autoritativan on šalje odgovor da resurs ne postoji pa klijent pokušava da kontaktira drugi server
c. Kada klijent istovremeno šalje upite na više DNS servera
d. Kada klijent šanje upit lokalnom DNS serveru koji umesto njega zahteva odtovor od root servera

14. Dva tipa upita koja DNS resolver mogu d naprave ka DNS serveru su:
Upit koji izvršava host ka lokalnom DNS serveru i upit koji izvršava lokalni DNS server ka ostalim serverima

15. Svaki čvor u stablu prostora imena domena može biti jedinstveno identifikovan na osnovu svog
a. DNS imena – DNSN (Domain Name System Name)
b. DNS kvalifikovanog imena – DNSQN (DNS qualified name)
c. + Potpuno kvalifikovanog imena – FQDN (Fully qualified domain name)


16. Zona je deo DNS drveta koji se administrira nezavisno. Za pružanje usluga u svakoj zoni zadužen je
a.+ Odgovarajući server imena
b. Odgovarajući Top-level server
c. Administraotr organizacije

17. Kada DNS server primi DNS odgovor on može da zapampi informacije u svojoj lokalnoj memoriji. Ovaj proces se često naziva i:
a.+ DNS caching
b. DNS bypassing
c. DNS remapping
d. DNS zone transfer

18. Transfer zona je proces kod koga se:
a. Vrši razmena informacija između dva sekundarna DNS servera koji su autoritativni za različite zone
b. + Vrši prebacivanje informacija sa primarnog DNS servera na sekundarni
c. Vrši prebacivanje informacija sa primarnog DNS servera na primarni
d. Vrši razmena informacija između dva primarna DNS servera koji su autoritativni za različite zone

19. Server imena može da bude danležan za jednu ili više zona.
a. + Tačno
b. Netačno

20. U interativnom upitu server imena kome je upit upućen vraća najbolji mogući odgovor koji može biti
a. Razrešena IP adresa
b. Adresa lokalnog DNS servera
c. Adresa root DNS servera
d. + Razrešeno ime ili referenca na drugi server imena, koji može da odgovori na originalan klijentov zahtev

21. Iterativni DNS upit je upit koji
a. Izvršava host ka ostalim hostovima
b. Ivršava host ka lokalnom DNS serveru
c. + Izvršava lokalni DNS server ka ostalim DNS serverima

22. DNS je usluga
a. Koja omogućava povezivanje imena stanice na internetu i njegove DNS adrese
b. Koja omogućava povezivanje imena stranice na internetu i njegove mnemoničke adrese
c. + Koja omogućava povezivanje imena stanice na internetu i njegove numeričke adrese



23. Hosts datoteka sadrži
a. Povezivanje (mapiranje) između imena računara i IP adrese njegovog DNS servera.
b. + Povezivanje (mapiranje) između imena računara i IP adrese tog računara.
c. Povezivanje (mapiranje) između imena računara i imena njegovog DNS servera.

24. Koje se od obih oznaka odnose na top-level domene
a. Viser
b. Msdn
c. + Org
d. + Rs
e. “.”
f.+  Net

25. Skraćenica DNS se odnosi na
a. Domain name server
b. + Domain name system
c. Domain name service

26. U prostoru imena domena, koren stabla je
a. Čvor sa oznakom arpa
b. Čvor sa oznakom rs
c. Čvor sa oznakom com
d.+  Specijalan čvor bez oznake

27. Hosts datoteka je centralizovana „ravna“ baza
a. + Tačno
b. Netačno

28. U TCP/IP okruženju sistem imena domena, DNS (VISE TAČNIH ODGOVORA)
a. Je centralizovana baza podataka
b. + Je distribuirana baza podataka
c. + Obezbeđuje vezu (mapiranje) između IP adrese i imena računara
d. Obezbeđuje vezu (mapiranje) između IP adrese i adrese veb stranice
29. U OSI referentnom modelu DNS je protokol
a. Transportnog sloja
b. Mrežnog sloja
c. + Aplikativnog sloja
30. Na slici je prikazan:

a. Zajednički upit
b. Rekurzivni upit
c. Pojedinačni upit
d. + Iterativan upit

31. TTL odnosi se na:
a. + Vreme trajanja paketa
b. Vreme kada je poslat paket
c. Vreme kada je paket primljen
d. Uopšte se ne odnosi na paket

32. Sa strane aplikacije pristup bazi DNS se može ostvariti preko
a. IP adrese u hosts datoteci
b. Veb pretraživač (Google)
c.+ Pretraživača

33. Koje tipove upita DNS resolver može da pošalje ka DNS serveru(IMA VIŠE TAČNIH ODGOVORA)
a.+  Rekurzivni upit
b. Interni upit
c. Revidirani upit
d.+ Iterativni upit

34. Čemu služi sistem imena domena
a. Za povezivanje IP adrese i adrese porta
b. Za dinamičku dodelu IP adrese
c.+ Za razrešavanje imena računara u IP adresu
d. Za povezivanje MAC i IP adrese


35. U DNS sistemu prostor imena domena je:
a.+ Svaki čvor u stablu može biti jedinstveno identifikovan
b. Samo top-level čvorovi u stablu mogu biti jedinstveno identifikovani
c.+ Hijerarhijska struktura
d. Linearna struktura

36. Za prenos datoteka sa jednog na drugi sistem koristi se
a. HTTP
b. HTTPS
c.+ FTP
d. SNM