Одређење филозофије

Филозофија као тежња ка истини
“Онда чујмо и говоримо даље сећајући се онога чиме смо започели кад смо утврдили каква треба да буде природа савршеног човека. Њега је, ако се сећаш, најпре водила истина, за којом он свуда и на сваки начин мора да иде, ако није букач и ако има било какве везе са филозофијом.
- Заиста смо тако рекли.
- А зар већ само то није сушта супротност мнењу коју данас људи имају о њему?
- Јесте.
- Зар онда, бранећи га, нећемо поступити добро ако кажемо да је онај ко је жељан знања природно склон да се бори за оно што јест, а не да остаје при оним многим појединим стварима за које се само помишља да јесу? Рећи ћемо да он не остаје при томе, него иде напред, не слабећи свој напор и жудњу, све док природу оног, што свака ствар по себи јест, својом душом не схвати и у њој тако рећи суделује као у оном што је њој сродно.“
Платон

„Мнење је субјективна представа, произвољна мисао, уображење које може бити код мене овакво или онакво, а код другога другачије; једно мнење је моје, оно не представља неку у себи општу мисао која је нешто по себи и за себе. Филозофија у себи нема никаквих мнења - никаква филозофска мнења не постоје. Чим неко… говори о филозофским мнењима, одмах се види да је лишен основног филозофског образовања. Филозофија је објективна наука истине, наука њене нужности, појмовно сазнање, а не неко мнење, нити неко мнење, нити неко испредање мнења.“
Г. W. Ф. Хегел

Филозофија као спој теоријске и практичне мудрости
„Код сваке вештине и занимања, чак и код оних који се највише тичу живота и активности, можемо приметити да дух тачности, на какав год начин био стечен, све њих усавршава и чини кориснијима за друштво. Па ако филозоф и може живети далеко од послова, дух се филозофије, ако га неки брижно негују, мора постепено ширити читавим друштвом и подарити свим вештинама и занимањима сличну тачност. Политичар ће стећи већу опрезност и оштроумност у делењу и уравнотежавању моћи, правник више методе и финије принципе у свом закључивању, а војсковођа више правилности у својој служби и више опрезности у својим плановима и поступцима. Стабилност модерних владавина, насупрот старима, и тачност модерне филозофије једнакомерно су расли, а то ће се вероватно и даље догађати.“
Дејвид Хјум

„Хтео сам овде у првом реду да објасним шта је филозофија, те сам почео од најједноставнијих ствари, на пример од тога да реч филозофија значи љубав према мудрости, и да мудрост подразумева не само памет него савршено знање о свим стварима што их човек може спознати како би се боље сналазио у животу, сачувао здравље и открио све вештине. Надаље сам хтео да објасним да је за стицање таквог знања нужно извести га из првих узрока. Ко се дакле труди да то знање стекне (а то заправо значи да филозофира), мора почети од истраживања тих првих узрока, што значи од принципа. За те принципе важе два основна услова: један је да морају бити тако јасни и очигледни да људски дух при пажљивом посматрању не може посумњати у њихову истинитост, а други је да сазнање осталих ствари од њих зависи на тај начин да се ови принципи без њих додуше могу сазнати, али не и обратно, ствари без тих принципа.“
Рене Декарт

Филозофијa као истраживање и унапређење људске природе
„Филозофија је идеја савршене мудрости која нам показује крајње сврхе људског ума. Поље филозофије се може свести на следећа питања:
1)	Шта могу да знам?
2)	Како треба да поступам?
3)	Чему смем да се надам?
4)	Шта је човек?
На прво питање одговара метафизика, на друго морал, на треће религија, а на четврто антропологија. У основи све би се то могло приписати антропологији, јер се прва три питања своде на четврто.“
Имануел Кант

„Они [филозофи] посматрају људску природу као предмет филозофског размишљања и испитују је пажљиво како би нашли оне принципе који управљају нашим разумом, побуђују наша осећања и наводе нас да хвалимо или да кудимо неки одређени предмет, деловање и понашање.“
Дејвид Хјум

Филозофиja као преиспитивање граница сазнања
„Мислим да филозофија користи двојако. Прво, да одржи живима спекулације о стварима које још нису приступачне за науку; на крају крајева, научно сазнање покрива врло мали део онога што занима човечанство и што треба да га занима. Постоји врло много ствари од огромног интереса о којима наука, барем данас, зна мало и ја не желим да људска имагинација буде ограничена и затворена у унутар оног што се сада зна. Мислим да је једна од користи филозофије у томе што проширује ваш имагинативни поглед на свет, поглед у подручју хипотеза. Но ту је и друга корист коју сматрам једнако важном, а та је да покаже како постоје ствари за које смо мислили да их знамо, али их заправо не знамо. С једне стране нас филозофија подстиче да наставимо размишљати о стварима које бисмо могли познавати, с друге пак да останемо скромно свесни колико много тога што изгледа као знање то није.
Мислим да је врста филозофије у коју ја верујем корисна и на следећи начин: она омогућује људима да делују снажно и када нису апсолутно сигурни да ли је то исправно деловање. Мислим да нико не би требало да буде ни у шта сигуран. Ако сте сигурни, сигурно грешите јер ништа не заслужује сигурност, тако да увек треба задржати своја веровања с извесном количином сумње и треба упркос сумњи моћи деловати снажно… У практичном животу, међутим, треба деловати према вероватноћама и оно што ја очекујем од филозофије јест да охрабри људе нека и без потпуне извесности делују снажно.“
Бертранд Расел

„Сваки човек има неку филозофију знао он то или не. Признајемо да те наше филозофије не вреде много. Али њихов утицај на наше мишљење и деловање често је заправо разоран. Стога постаје нужно да своје филозофије критички истражимо. То је задатак филозофије… Као што свако има своју филозофију, тако свако има и своју – обично несвесну – сазнајну теорију; а многошта говори у прилог томе да наше сазнајне теорије пресудно утичу на наше филозофије. Њихово основно питање: можемо ли уопште нешто знати?... Одговор није ни песимистичан, ни релативистички, ни оптимистичан: он показује да можемо учити на својим грешкама. Приближавање истини је могуће. То је био мој одговор на сазнајнотеоријски песимизам. Али дајем одговор и на сазнајнотеоријски оптимизам: поуздано знање нам је ускраћено. Наше је знање критичко нагађање; мрежа хипотеза, сплет слутњи.“
 Карл Попер