Ivana Kotlaja <kotlajaivana@gmail.com>


10.30 (пре 5 сати)








коме мени












Evo pitanja I odgovori. :) Pozdrav

---------- Прослеђена порука ----------
Од: "Ivana Kotlaja" <kotlajaivana@gmail.com>
Датум: 17.11.2015. 21.15
Наслов: pitanja i odgovori
Коме: <flaisandrej@gmail.com>
Копија:


1.

•Шта су емоције?


•Како се емоције деле по трајању?


•Које две фазе карактеришу афекат?


•Шта су то психосоматска обољења?







Емоције се по јачини и трајању деле на




•расположења,


•страсти,


•афекте.





- Расположења су емоционална стања која нису јака али дуго трају, нпр. тешка породична ситуација може да нам ствара терет чак и када смо са пријатељима и ван породице више дана.




- Страсти су јака емоционална стања која дуго трају, нпр. особа воли страствено да скаче из падобрана.




- Афекти су изразито јака и експлозивна емоционална стања кратког трајања, нпр. у афекту беса човек је у стању да убије неког па да се после каје.

•Како афекти могу да утичу на човека приликом управљања саобраћајног средства?





- Сваки афекат карактеришу две фазе:

1.акутна или фаза шока,


2.хронична фаза.





- Акутну фазу карактерише обезглављеност и интелектуална укоченост. Неки људи падају у несвест. У овој фази пажња је укочена, ситуација се не разуме, а покрети су неприлагођени ситуацији.




- Код хроничне фазе не стаје збрка у мислима, опажање се враћа, а покрети ницу више неадекватни.




- Према сложености емоције делимо на:

•елементарне или основне (бес, радост, туга, страх),


•сложене ( љубав, мржеа, љубомора).





Изражавање емоција




- Све емоције су праћене органским променама. Тако се јавља прмена боје лица, лупетање срца, убрзан пулс, дрхтање знојање итд. Нпр. у страху се бежи, у бесу млатара рукама, у тузи влада потиптеност итд.




- Обољења настала из психичких разлога називају се психосоматским обољењима ( чир на желуцу, високи притисак, астма, шећерна болест итд.





2. Саобраћајна психологија, Саобраћајни систем, Основни задатак саобраћајне психологије?
Саобраћајна психологија проучава понашање људи у саобраћајном систему и процесе који се обављају приликом управљања саобраћајног средства.




Саобраћајни систем чине: човек, саобраћајно средство, пут са сигнализацијом и саобраћајна ситуација, тј. остали учесници у саовраћају.

У саобраћајном систему пресудну улогу и одговорност по безбедност саобраћаја има човек.




Понашање у саобраћају је сложен процес током ког човек прима велики број информација. Како ће ловек примити те информације, како ће их обрадити и каква ће бири његова реаквија тависи од карактеристика личности. Неке од карактеристика личности су:

•интелектуалне способности


•чулне способности


•психомоторне способности





Основни задатак саобраћајне психологије је да проучо психофизичка обележја ччовека и околности које на њега утичу приликом управљања саоврачајним средством ради међусобног прилагођавања човека и саобрачајних околности.




3. Памћење обухвата?

Памћење обухвата три функције:

•задржавање или ретенцију,


•обнављање или репродукцију,


•препознавање или рекогницију.





- Задржавање се односи на стварање трагова или отисака у кори великог мозга.



У функцији задржавања учествују:



- Анатомски и физиолошки

Пр.1. Истраживања су показала да оштећења у кортексу доводе до губитка памћења, а тровање алкохолом и дрогама до функционалних промена, па се човек не сећа догађаја из тих ситуација.




- Физички и спољашњи

Пр.2. Уколико видимо гомилу од 20 људи од којих 19 има смеђу косу, а 1 човек зелену, већа је вероватноћа да ћемо упамтити човека са зеленом косом.




- Психички фактори

Пр. Уколико особу интересују аутомобили, вероватно ће пре запамтити марку неког новог аутомобила, него писца неке нове књиге и обрнуто.




- Репродукција је оживљавање отисака у мозгу. Који ће утисци бити оживљени зависи од:

- фактора сличности, телесног стања, aсоцијације и фактора свежине.




- Препознавање се састоји у томе да се препозна раније доживљени утисак као део прошлости.




Када нисмо у стању да репродукујемо или препознамо раније научено, говоримо о заборављању.




Ако касније учење омета да се оно што се предходно учило упамти онда се говори о ретроактивној инхибицији, а ако предходно знање омета да се нешто друго запамти онда говоримо о проактивној инхибицији.