SHARE
TWEET

Untitled

a guest Jul 18th, 2019 89 Never
Not a member of Pastebin yet? Sign Up, it unlocks many cool features!
  1. Vrste mobinga i uloge u mobingu
  2.  
  3. Jedinica: 9 od 10
  4.  
  5. Kada ste se upoznali sa terminom mobing i postali svesni da je to veliki deo našeg okruženja, sada ćete imati priliku da se upoznate i sa načinima na koje se mobing vrši u organizaciji i ko su akteri ovog procesa. U zavisnosti od toga koja sfera života se napada kod žrtve, postoje različiti načini mobiranja. Osoba koja zlostavlja žrtvu ima definisane profile ličnosti po kojima se može prepoznati. Takođe, žrtve su prepoznatljive po nekim karakteristikama, iako žrtva mobinga može biti bilo ko od zaposlenih.
  6.  
  7. Prema Lemanu (1996), svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva nekog od oblika mobinga na radnom mestu. Psihičko zlostavljanje je mnogo više od povremenih konflikata ili svađa među kolegama koje su skoro deo radne svakodnevnice svakoga od nas. Osoba koja koristi mobing ima svesnu nameru (koja je izuzetno retko nesvesna) da naškodi žrtvi i/ili da je na kraju prisili da napusti radnu sredinu zbog nepodnošljive situacije u kojoj se nalazi. Iako je definicija mobinga univerzalna i predstavlja zlostavljanje na radnom mestu, postoji nekoliko vrsta mobinga prema tome na koji način se mobing dešava.
  8.  
  9.  
  10.  
  11. Vrste mobinga
  12.  
  13. Osnovna podela je na vertikalni i horizontalni mobing. Prema istraživanjima, 55% je vertikalni, a 45% horizontalni. Novija podela uvodi još dve vrste mobinga, tako da sad imamo četiri vrste mobinga:
  14.  
  15.     vertikalni
  16.     horizontalni
  17.     strateški
  18.     emotivni
  19.  
  20.  
  21. Vertikalni mobing se dešava vertikalno u organizacionoj strukturi, od nadređenog ka podređenom (u najvećem broju slučajeva) i od podređenog ka nadređenom (u 5% slučajeva). Strateški mobing je podvrsta vertikalnog mobinga. Vlasnik firme mobingom želi da smanji broj zaposlenih, primoravajući ih da napuste firmu ne tražeći za sebe otpremninu ili neku drugu pogodnost.
  22.  
  23. Horizontalni mobing postoji među zaposlenima koji su na istom organizacionom nivou. U ovoj situaciji, kolege maltretiraju “izabranog” kolegu. Cilj je da se eliminiše kolega, pogotovo ako mober smatra da to vodi napretku njegove karijere.
  24.  
  25. Strateški mobing se javlja kao odluka upravljačkog tima o pokretanju i sprovođenju mobinga u organizaciji. Ovaj dogovor upravnog odobora podrazumeva listu ljudi kojih žele da se reše, sa planom aktivnosti za svakog od njih. Cilj je da određeni zaposleni da otkaz bez traženja otpremnine, dopune radnog staža ili drugih beneficija. Ovaj mobing se sprovodi kao i ostale vrste, samo se, za razliku od prethodnih, dešava sa namerom i planom. Cilj nije samo udaljiti radnika iz kolektiva, već degradacijom potpuno uništiti lični i poslovni kredibilitet određenog zaposlenog.
  26.  
  27. Emotivni mobing se pojavljuje zbog osobina i žrtve i mobera. Kao takav, javlja se kao posledica ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije.
  28.  
  29. Načini na koje se određeni radnik suočava sa mobingom na svom radnom mestu su brojni. Na osnovu toga imamo nekoliko vrsta napada u mobingu, koje je definisao Hajnc Lejman. To su:
  30.  
  31.     Napadi na mogućnost žrtve da komunicira na odgovarajući način: nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se namerno, planski i sistematski prekida tokom razgovora; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se njeni pogledi), ignorišu se znakovi koje žrtva upućuje (tokom sastanka se namerno ignoriše njeno podizanje ruke i želja za uključivanje u razgovor i sl.),
  32.     Napadi na mogućnost žrtve da održava društvene odnose: žrtva se stalno i sistematski izoluje od ostatka organizacije; niko joj se ne obraća; svi se ponašaju kao da žrtva uopšte nije ni prisutna; ne poziva se na sastanke i neformalna druženja kolega,
  33.     Napadi na ličnu reputaciju žrtve: izmišljaju se razne priče o žrtvi i njenom privatnom životu; ona postaje predmet ogovaranja, ismejavanja i spletkarenja; ostavljaju se zluradi negativni komentari o ličnim osobinama žrtve i njenom ponašanju,
  34.     Napadi na kvalitet profesionalne situacije u kojoj se žrtva nalazi: stalne kritike i prigovori na račun njenog rada; uvrede; preterana kontrola; niske ocene rezultata rada koje je žrtva ostvarila; situacija da se žrtvi ne dodeljuju radni zadaci i oduzimaju joj se osnovna sredstva za rad (radni prostor, telefon, računar – sindrom „praznog stola"); zadaju joj se zadaci koji apsolutno nisu prilagođeni profesionalnim kvalifikacijama i obrazovanju žrtve (zadaci su ili isuviše jednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve spsobnosti koje nema, a sve ovo sa ciljem da se žrtva natera da napravi grešku); premeštanje žrtve na radna mesta koja ne odgovaraju njenom obrazovanju, životnoj dobi i prethodnim radnim iskustvima; premeštanje žrtve da radi na lokacijama do kojih mora da putuje i po nekoliko sati; zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom „pretrpanog stola"); stalno menjanje radnih zadataka i davanje nejasnih i dvosmislenih zaduženja.
  35.  
  36. Slika 2.1.
  37.  
  38.  
  39.  
  40.     Napadi na zdravlje žrtve: žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje; ne dopušta joj se da koristi slobodne dane i godišnji odmor; preti se fizičkim napadima na žrtvu; žrtva trpi seksualno zlostavljanje i sl. U najdrastičnijim situacijama, može doći do smrti žrtve.
  41.  
  42.  
  43.  
  44. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu da pokrenu želju da se eliminiše neko od kolega, pogotovo ako kod mobera postoji uverenje da će eliminacija žrtve dovesti do napretka u njegovoj karijeri. Često se u praksi možemo susresti sa situacijom da čitava grupa zaposlenih zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore odabere jednog radnika, najčešće osobu za koju procenjuju da je slabija od njih, kao žrtvu na čijem će primeru dokazati svoju snagu i sposobnost.
  45.  
  46.  
  47.  
  48. Uloge u mobing situaciji
  49.  
  50. U svakoj mobing situaciji postoje tri uloge: žrtva, mober i grupa za podršku.
  51.  
  52.  
  53. Karakteristične žrtve psihičkog zlostavljanja su:
  54.  
  55.     „poštenjaci" - osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu,
  56.     osobe sa fizičkim nedostacima i invalidnim osobinama,
  57.     mlade osobe koje su se tek zaposlile,
  58.     starije osobe pred penzijom,
  59.     osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada,
  60.     osobe za koje se procenjuje da bi u skoroj budućnosti mogle postati višak u organizaciji,
  61.     vrlo kreativne osobe koje predlažu promene i time remete postojeće stanje,
  62.     osobe koje su poslednje zaposlene u preduzeću - sa najmanjim radnim iskustvom u konkretnoj organizaciji,
  63.     osobe drugačijeg etničkog i/ili religioznog porekla, psihički nestabilne i ekscentrične osobe.
  64.  
  65.  
  66.  
  67. Moberi su osobe koje izgledaju veoma zadovoljno sobom, ali su u suštini nedovoljno stučni i kompetentni, duboko nezadovoljni sobom, svojom karijerom i sposobnostima. Ovakve osobe mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi života (npr. u porodičnom životu). Psiholozi tvrde da su to osobe sa poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, a moćne osobe bez kapaciteta za empatiju prema drugih osobama. Moberi se, prema psihološkom profilu, mogu svrstati u četiri grupe:
  68.  
  69.  
  70. Slika 2.2
  71.  
  72.  
  73.  
  74.     Osobe željne pažnje. Najčešće se radi o osobama koje iskazuju neke vrste emocionalne nezrelosti u svom ponašanju. Po pravilu su često veoma ljubazne i na taj način pokušavaju da očuvaju autoritet u okruženju. Posebnu dozu preterane ljubaznosti iskazuju prema novoj žrtvi. Ukoliko dođu u situaciju da budu otkriveni, sebe predstavljaju kao žrtvu i kao osobu koja nikad nije kriva ni za šta.
  75.     Imitatori. Osobe koje pripadaju ovoj kategoriji karakteriše izuzetno nizak nivo profesionalnih znanja i kvalifikacija, ali one, uprkos tome, tvrde da su izuzetno kvalifikovane za poslove koji su im dodeljeni. Uvek pokušavaju da se nađu u blizini najboljih i najsposobnijih kolega čije uspehe i rezultate pokušavaju da prikažu kao svoje. Glume izuzetno visok nivo odanosti nadređenima, pokušavajući pri tom da se domognu njihovih mesta.
  76.     Gurui. Raspolažu eskpertizom u uskom polju svoje stručnosti i od svojih saradnika su priznati kao eksperti. Po pravilu su egoisti. Iskazuju tendenciju ka zlostavljanju svih osoba za koje procenjuju da ih mogu ugroziti. Često ih otkriva preterano visok nivo urednosti i organizovanosti.
  77.     Psihopate i sociopate. Izuzetno su dobri glumci. Prema okruženju se ponašaju izrazito ljubazno, dok su pri tom uvek hladni i proračunati, a prema žrtvama su napadni i arogantni. Često su skloni da se upuštaju u nedozvoljene radnje, pa čak i u kriminalne akivnosti. Kolege koje otkriju njihovo ponašanje momentalno postaju žrtve zlostavljanja.
  78.  
  79. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti iz straha da one ne budu žrtve mobinga i od tih pristalica se formira grupa za podršku.
  80.  
  81. Grupa za podršku predstavlja grupu zaposlenih koja podržava mobera. Ona je na njegovoj strani u napadu na žrtvu. Ponekad se mober ne vidi jer ga grupa zaklanja i štiti. Žrtva je sama sa jedne strane i ona nema grupu za podršku, a sa druge strane je većina zaposlenih koja podržava mobera i čini grupu isto tako nesigurnih i nezadovoljnih ljudi.
  82.  
  83.  
  84. Slika 2.3
  85.  
  86.  
  87. Posledice psihičkog zlostavljanja mogu biti katastrofalne kako za žrtvu mobinga, tako i za celu organizaciju u kojoj žrtva radi. Kada govorimo o žrtvi, psihološki teror kojem je podvrgnuta može vrlo ozbiljno ugroziti njeno psihičko i fizičko stanje. Psihičko zlostavljanje veoma često dovodi do potpunog psihičkog i fizičkog iscrpljivanja žrtve, ali se ovo ni u kom slučaju ne sme mešati sa sindromom sagorevanja na poslu. Sindrom sagorevanja na poslu odnosi se na dugotrajnu izloženost stresu prouzrokovanim prirodom posla koji osoba obavlja, dok moralno zlostavljanje proizlazi iz poremećenih međusobnih odnosa i nedostatka komunikacije među kolegama. Uprkos tome što su simptomi ova dva problema veoma slični, trebalo bi jasno odrediti uzroke (korene) nezadovoljstva, kako bi se moglo pristupiti ispravnom i konstruktivnom uključivanju u rešavanje problema koji su nastali.
  88.  
  89. O tome koliko je mobing postao rasprostranjena pojava i koliko njegove posledice mogu biti opasne, možda najbolje govori informacija da je svetska zdravstvena organizacija oboljenje koje je posledica mobinga uvela u svoju evidenciju pod nazivom posttraumatski stresni poremećaj.  
  90.  
  91.  
  92. LIPT upitnik
  93.  
  94. Sada ćemo navesti skraćenu verziju upitnika LIPT (Leymann Inventory of Psyhological Terror). Ovaj test služi za identifikovanje žrtava mobinga. Test je napravljen prema tipovima napada na žrtvu koje je definisao Lejman.
  95.  
  96. NAPOMENA: ukoliko doživljavate jednu ili više radnji najmanje jednom nedeljno i u trajanju od najmanje pola godine, onda je veoma verovatno da ste žrtva mobinga. S obzirom na to da je ovaj test samo polazna tačka, bilo bi korisno ukoliko bi ste u slučaju sumnje na mobing potražili pomoć od osoba u koje imate poverenja, od predstavnika sindikata u preduzeću ili na mestima na kojima se pružaju saveti u slučaju mobinga.
  97.  
  98. Da li ste u poslednjih 12 meseci bili izloženi nekoj od sledećih radnji?
  99.  
  100. 1. Napadi na mogućnost komunikacije
  101.  
  102. Nadređeni Vam ograničava mogućnosti da se izrazite.
  103.  
  104. Druge osobe Vam ograničavaju mogućnosti da se izrazite.
  105.  
  106. Kada govorite, stalno Vas prekidaju.Na Vas se viče, glasno se izdiru na Vas.
  107.  
  108. Na Vas se na sledeći način vrši pritisak:
  109.  
  110. Vaš rad se stalno kritikuje.
  111.  
  112. Vaš privatni život se stalno kritikuje.
  113.  
  114. Izloženi ste telefonskom teroru.
  115.  
  116. Primate usmene pretnje.
  117.  
  118. Primate pismene pretnje.
  119.  
  120. Kontakti Vam se uskraćuju na sledeći način:
  121.  
  122. upućuju Vam se potcenjivački pogledi ili negativno obojeni gestovi.
  123.  
  124. Upućuju Vam se aluzije, ali se ništa direktno ne izgovara.
  125.  
  126.  
  127. *Ne dešava se ništa od navedenog.
  128.  
  129.  
  130.  
  131. 2. Napadi na društvene odnose
  132.  
  133. Sa Vama se ne razgovara.
  134.  
  135. Ukoliko hoćete nekome da se obratite, izbegavaju Vas.
  136.  
  137. Postavljaju Vas na radno mesto na kome ste izolovani od ostalih.
  138.  
  139. Kolegama i koleginicama se zabranjuje da sa Vama razgovaraju.
  140.  
  141. Tretiraju Vas kao da ste nevidljivi.
  142.  
  143.  
  144.  
  145. *Ne dešava se ništa od navedenog.
  146.  
  147.  
  148.  
  149. 3. Napadi na profesionalnu situaciju
  150.  
  151. Vaši radni zadaci se menjaju, kako biste na taj način bili kažnjeni.
  152.  
  153. Ne dodeljuju Vam se nikakvi radni zadaci, nemate šta da radite.
  154.  
  155. Dodeljuju Vam se besmisleni radni zadaci.
  156.  
  157. Dobijate poslove koji ugrožavaju zdravlje.
  158.  
  159. Dobijate radne zadatke koji su daleko ispod Vaših sposobnosti.
  160.  
  161. Stalno Vas raspoređuju na nove radne zadatke.Dobijate uvredljive radne zadatke.
  162.  
  163.  
  164. *Ne dešava se ništa od navedenog.
  165.  
  166.  
  167.  
  168. 4. Napadi na lični ugled
  169.  
  170. O Vama se loše govori iza Vaših leđa.
  171.  
  172. Šire se glasine o Vama.
  173.  
  174. Pred drugima Vas izvrgavaju ruglu.
  175.  
  176. Sumnjiče Vas da ste psihički bolesni.
  177.  
  178. Pokušavaju da Vas prisile da odete na psihijatrijski ili ciljani lekarski pregled.
  179.  
  180. Podsmevaju se nekom Vašem hendikepu.
  181.  
  182. Imitiraju način na koji hodate, Vaš glas i Vaše gestove kako bi Vas ismevali.
  183.  
  184. Napadaju Vaše političke ili verske ili sindikalne ili neke slične stavove.
  185.  
  186. Napadaju Vaše poreklo, odnosno podsmevaju se Vašem poreklu.
  187.  
  188. Prisiljavaju Vas da izvršavate poslove koji vređaju Vaše samopoštovanje.
  189.  
  190. Vaš rad se ocenjuje na pogrešan i uvredljiv način.
  191.  
  192. Vaše odluke se dovode u pitanje.
  193.  
  194. Za Vama se dobacuju opscene psovke ili ste izloženi nekim drugim izjavama.
  195.  
  196. Dolazi do pokušaja seksualnog približavanja ili Vam se verbalno daju seksualne ponude.
  197.  
  198.  
  199. *Ne dešava se ništa od navedenog.
  200.  
  201.  
  202. 5. Napadi na zdravlje
  203.  
  204. Prisiljavaju vas da radite poslove koji Vam narušavaju zdravlje.
  205.  
  206. Uprkos Vašem lošem zdravstvenom stanju, prisiljavaju Vas na poslove koji narušavaju zdravlje.
  207.  
  208. Prete Vam fizičkim nasiljem.
  209.  
  210. Nad Vama se vrši lakši oblik nasilja kako bi Vam se „ostavila poruka“.
  211.  
  212. Izloženi ste fizičkom zlostavljanju.
  213.  
  214. Neko Vam stvara troškove kako bi Vam naudio.
  215.  
  216. Neko u Vašem domu ili na Vašem radnom mestu pravi štetu.Dolazi do seksualnih fizičkih napada.
  217.  
  218.  
  219. *Ne dešava se ništa od navedenog.
  220.  
  221. Suočavanje sa mobingom
  222.  
  223. Jedinica: 10 od 10
  224.  
  225. Nakon što smo se upoznali sa pojavom, videli primere različitih situacija mobinga, uzroke i posledice ove pojave, definisaćemo načine za suočavanje sa mobingom. Postoje preventivni programi koje organizacija mora definisati u saradnji sa svim zaposlenima. Ukoliko se preventivno ne spreči pojava mobinga, u ovoj nastavnoj jedinici naći ćete i načine za suočavanje ukoliko ste žrtva mobinga, što samostalno, što zakonski i uz podršku različitih organizacija.
  226.  
  227. U značajnom broju evropskih zemalja postoje posebni zakoni za borbu protiv mobinga. Belgija, Francuska, Holandija i Švedska su među prvima donele ovaj poseban zakon. Prvi zakonski tekst o sprečavanju mobinga usvojen je u Švedskoj donošenjem Uredbe o viktimizaciji na radu 1993. godine. Srbija, za razliku od većine zemalja u regionu, ima Zakon o sprečavanju mobinga. I pored postojanja Zakona u Srbiji, doneto je tek nekoliko presuda.
  228.  
  229.  
  230. Šta bi trebalo da uradite ako smatrate da ste žrtva mobinga?
  231.  
  232.     Kažite osobi koja Vas maltretira da prestane to da radi
  233.     Obratite se poslodavcu
  234.     Vodite dnevnik
  235.     Obratite se lekaru ili nadležnoj službi
  236.     Ne uzvraćajte istom merom
  237.     Tražite zakonsku zaštitu
  238.  
  239.  
  240. Ukoliko imate osećaj da ste žrtva mobinga, diskriminacije ili da se na vama sprovodi bilo koji oblik zlostavljanja, prvi korak je da odlučno kažete osobi koja nad vama sprovodi mobing da njegovo/njeno ponašanje nije za vas prihvatljivo i da ćete potražiti zakonsku zaštitu ako takvo ponašanje ne prestane. Najbolje je da ovo uradite pismenim putem, jer u zakonskim postupcima usmena reč ne znači mnogo. Trudite se da to uradite u prisustvu svedoka.
  241.  
  242. Borba može otpočeti obraćanjem žrtve mobinga poslodavcu, ukoliko to nije osoba koja je mober.      
  243.  
  244. Da biste verodostojno popunili zahtev za pokretanje postupka protiv zlostavljanja i poslali ga poslodavcu, trudite se da imate što više dokaza kojima možete optužiti mobera. Za ove potrebe, možete voditi dnevnik:
  245.  
  246.     vodite evidenciju sa datumima, vremenima i događajima koji su vam se desili i pokušajte da pri tom zabeležite što je više moguće detalja,
  247.     beležite imena svedoka koji bi mogli da potkrepe vašu priču i
  248.     beležite ishode događaja.
  249.  
  250.  
  251.  
  252. Primer zahteva za pokretanje postupka kod poslodavca za zaštitu od zlostavljanja na radu 1
  253.  
  254. Podnosilac zahteva:
  255.  
  256. Petar Petrović
  257.  
  258. Branka Radičevića 25/14
  259.  
  260. 21000 Novi Sad
  261.  
  262.  
  263.  
  264.  
  265.  ZAHTEV ZA POKRETANJE POSTUPKA KOD POSLODAVCA ZA
  266.  
  267. ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
  268.  
  269.  
  270. Poslodavac:
  271.  
  272.  
  273. Trade Impex doo
  274.  
  275. Bul. Vojvode Stepe 123/2
  276.  
  277. 21000 Novi Sad
  278.  
  279.  
  280.  
  281. Poštovani, zaposlen sam kod vas na radnom mestu komercijalista po ugovoru o radu br. 01 od 2010. godine.
  282.  
  283.  
  284. Već dva meseca trpim zlostavljanje na radu od strane drugog zaposlenog Milovana Milovanovića, koji mi se obraća uvredljivim i ponižavajućim izrazima u prisustvu ostalih zaposlenih, čime mi u dužem periodu povređuje dostojanstvo i ugled. Ovo njegovo ponašanje je počelo prve nedelje meseca januara 2010. godine, kada sam i zasnovao radni odnos, a ponavljalo se konstantno sve do podnošenja ovog zahteva. Poslednji put se dogodilo dana 31.03.2010. godine.
  285.  
  286.  
  287. Zbog svega ovoga, trpim zdravstvene probleme - nesanicu, pojačanu nervozu, zbog čega sam se obraćao i lekaru.
  288.  
  289.  
  290. Prema izveštaju službe medicine rada od 2011. godine, usled zlostavljanja preti mi neposredna opasnost po zdravlje.
  291.  
  292.  
  293. DOKAZ: Izveštaj službe medicine rada
  294.  
  295. Saslušanje svedoka Goranić Gorana i Mitra Mirića, koji rade sa mnom u odeljenju
  296.  
  297.  
  298. Iz navedenih razloga, predlažem da vi kao poslodavac sprovedete postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu i da do okončanja postupka, na osnovu člana 24. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (dalje: Zakon), zaposlenom koji se tereti za zlostavljanje izreknete premeštaj u drugu radnu okolinu - na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa Zakonom ili udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade, u skladu sa Zakonom.
  299.  
  300.  
  301.  
  302. U Novom Sadu,                                        Podnosilac zahteva, dana 01.04.2010. godine
  303.  
  304.                                                                                            
  305.  
  306.                   Petar Petrović
  307.  
  308.  
  309.  
  310.  
  311.  
  312. Slika 4.1
  313.  
  314.  
  315.  
  316. Čuvajte kopije pisama, i-mejl poruka, faksova i poruka koje dobijate od osobe koja vas zlostavlja.
  317.  
  318. Pored toga, možete obavestiti i lekara medicine rada sa kojim vaš poslodavac ima ugovor za pružanje usluga specifične zdravstvene zaštite. Možete se obratiti i svom lekaru opšte prakse.
  319.  
  320. Ni u kom slučaju nemojte uzvraćati istom merom moberu, jer ćete u tom slučaju teško dokazati da ste vi žrtva zlostavljanja, a ne neko ko zlostavlja.
  321.  
  322.  
  323.  
  324. Zakon o mobingu
  325.  
  326. Ovim zakonom uređuju se: "zabrana zlostavljanja na radu u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom” (član 1, Zakon o mobingu).
  327.  
  328. Prva presuda za mobing u Srbiji donesena je još dok nije postojao poseban zakon kojim se ovaj problem regulisao. Milovanović, v.d. glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Novi put", je osuđen zbog toga što je maltretirao novinarku tog lista Ivanu Delić-Janković, koja je ceo slučaj prijavila policiji. Suđenje je trajalo gotovo pola godine. Ivana Delić-Janković, u Javno-informativnom preduzeću „Novi put" radi kao novinarka i urednica sedam godina.
  329.  
  330. Milovanović je osuđen za krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika Srbije. „Optuženom se stavlja na teret da je tokom 2006. i 2007. godine zlostavljao oštećenu, vređao njeno ljudsko dostojanstvo, isterivao je iz kancelarije i govorio joj uvredljive reči". Za ovo krivično delo je predviđena kazna od tri meseca do tri godine zatvora.
  331.  
  332.  
  333.  
  334.  
  335. Slika 4.2.
  336.  
  337.  
  338. Presuda Zoranu Milovanoviću, koji je zbog mobinga osuđen na četiri meseca zatvora, odnosno dve godine uslovno, prva je u istoriji srpskog sudstva.      
  339.  
  340.  
  341.  
  342. Organizacije za borbu protiv mobinga
  343.  
  344. U novije vreme, popularni su programi i organizacije čiji je cilj osnivanja ili glavna delatnost borba protiv mobinga i zaštita žrtava zlostavljanja.
  345.  
  346. U svetu, aktuelni su mnogi programi za borbu protiv mobinga. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja, programi za borbu protiv mobinga izgrađeni su prvenstveno sa fokusom na prevenciji i informisanosti zaposlenih i šire javnosti o problemu. Posebno su aktivni sindikati koji se fokusiraju i na edukaciju članova i na razvijanje mreže podrške žrtvama mobinga u organizaciji. Razvoj stručnog kadra za pružanje podrške i pomoći žrtvama je nova dimenzija suočavanja sa mobingom. U poslednjih nekoliko godina osnovano je i nekoliko klinika za lečenje. Od posebnog značaja su SOS telefoni za potencijalne žrtve, na kojima se mogu dobiti osnovne informacije i uputstva za dalje korake.
  347.  
  348. U našem regionu (Srbija, Crna Gora, Makedonija i Hrvatska), osnovana je antimobing mreža sa ciljem da se pomogne zaposlenima objašnjavanjem šta je mobing, kakve su posledice i kako se od njega braniti. U svakoj od četiri zemlje obučeno je po 80 savetnika koji pomažu ugroženim radnicima.
  349.  
  350. “Stop mobing” je nevladina organizacija koja ima za cilj edukaciju i preventivnu zaštitu od mobinga. Pored Facebook stranice, “Stop mobing” ima i blog na kome se mogu naći najistaknutiji primeri ovog problema i drugi korisni tekstovi (stopmobingsrbija.blogspot.com).
  351.  
  352. Ako ste žrtva mobinga i rešili ste da se borite protiv toga, možete da se obratite nadležnim ustanovama u Vašoj zemlji.
  353.  
  354.  
  355. U Srbiji je to:
  356.  
  357. Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova
  358.  
  359. Omladinskih brigada 1, Novi Beograd
  360.  
  361. 011/3131-416; 3131-418
  362.  
  363. www.ramrrs.gov.rs
  364.  
  365. kabinet@ramrrs.gov.rs
  366.  
  367.  
  368. Kako se poslodavac može boriti sa mobingom?
  369.  
  370. Pogrešno je mišljenje da je problem mobinga samo problem zaposlenih. Ovaj problem u jednakoj meri negativno utiče i na poslodavca u čijoj se organizaciji događa. U cilju sprečavanja situacija u kojima dolazi do zlostavljanja na radnom mestu, potrebno je da poslodavci izrade preventivne programe za sprečavanje nasilja. Ovi preventivni programi:
  371.  
  372.     Moraju da budu izgrađeni zajedničkim naporima cele organizacije
  373.     Moraju biti primenjivi na sve zaposlene i stejkholdere
  374.     Trebalo bi jasno definisati sve situacije koje se smatraju mobingom i to primerom pokazati
  375.     Definisati posledice koje će snositi zaposleni koji vrši mobing
  376.     Trebalo bi da se ohrabre žrtve da prijave mobing i druge vrste nasilja i omogućiti da se to uradi na diskretan način
  377.     U slučaju prijave mobinga, odrediti način rešavanja problema
  378.     Organizovati obuke, seminare, radionice i slične aktivnosti u cilju edukacije zaposlenih
  379.     Obezbediti službu koja će pružati podršku žrtvama mobinga
  380.     Organizovati nadzor i kontrolu sprovođenja preventivnih programa
  381.     Definisati načine izmene preventivnih programa ukoliko bude potrebno
  382.     Ubacivanje ovih programa u Pravilnik organizacije za nesmetano sprovođenje
  383.  
  384.  
  385. U organizaciji se mora razvijati poslovna klima koja podrazumeva profesionalne odnose i poštovanje među kolegama. Svaki zaposleni mora biti edukovan o mobingu i načinima kako da se obrati za pomoć ukoliko se nađe u takvoj situaciji. Sve prigovore i prijave vezane za mobing trebalo bi tretirati ozbiljno i one se moraju rešavati brzo i uz potpunu zaštitu interesa žrtve. Menadžmentu je takođe potrebna edukacija o načinu na koji da se odnose prema prijavama mobinga.
  386.  
  387. Na primer, italijanska modna kompanija Gucci je imala specifičnu reakciju na mobing u okviru svoje organizacije. U delu ove kompanije koji je smešten u Kini, otpušteno je nekoliko rukovodilaca kad je otkriven slučaj maltretiranja radnika u jednoj od prodavnica u kineskom gradu Šendženu. Petoro radnika ove prodavnice je uputilo pismo medijama u kojima navode da su po isteku radnog vremena morali da rade bez naknade, kao i da iz svog džepa plaćaju za svaki ukradeni artikl. Pored ovoga, radnici su morali da traže dozvolu da piju vodu i za odlazak u toalet. U pismu je navedeno da je mobing dosta uzeo maha, toliko da su neke od radnica imale spontane pobačaje. Kompanija Gucci, koja u Kini ima 42 prodavnice, sprovela je detaljnu istragu i preuzela seriju mera, uključujući i otpuštanje rukovodilaca koji su bili povezani sa slučajem, kao i zamenika direktora prodavnice.
  388.  
  389. U dodatnoj literaturi (1) se nalazi internet stranica na kojoj možete uraditi test i oceniti radnu atmosferu u kojoj Vi radite.
RAW Paste Data
We use cookies for various purposes including analytics. By continuing to use Pastebin, you agree to our use of cookies as described in the Cookies Policy. OK, I Understand
Not a member of Pastebin yet?
Sign Up, it unlocks many cool features!
 
Top