По многочисленным прозьбам - перевод предыдущей повести на србськiй!

"Кафа"

Прича из непостојеће серије „Оно што никоме <CENSORED> није потребно”
Превод на српски језик при чистој свести и здравој памети написао Никола М. Јанковић 2017. лета Господњег.

Јутро почиње испуштањем фекалија у тоалету. А не од неке <CENSORED> кафе. Бркати патуљак је отресао цигару у пепељари. Потом, шта следује? Какви догађаји следе после процеса јутарње дефекације?

Господин Шаргарепа, које је све време седео пред патуљком, слушао и пратио, најпосле се осмелио да отвори уста.
- Облачимо се после?
- Облачимо? - прекиде га патуљак - а да се умијемо кад устанемо, зубе да оперемо, да урадимо јутарњу гимнастику?

- И то, између осталог... - прихвати господин Шаргарепа. Патуљак значајно подиже прст и поче да пије морс из велике алуминијумске шоље.
Господин Шаргарепа поћута, па минут касније задивљено подиже поглед: А Татарке?
Патуљак је задржао руку са шољом код уста. Пажљиво је осмотрио румено-ружичасто лице свог друга Шаргарепе.
- Татарке - потврди он.
- Да - осврнувши се наге се Шаргарепа преко стола према патуљку - те исте <CENSORED> татарке које претварају зубе у устима у вафел ако довољно чврсто спаваш.
Патуљак је ћутао и детаљно проучавао господина Шаргарепу погледом. Његов криви прст је лагано жутим ноктом ударао по дрвеној дасци.
Господин Шаргарепа је са интересовањем гледао у очи старог друга.

Коначно, када су напољу почели да певају <CENSORED> петлови и иза масне планине се појавило сунце, патуљак је испао из заборава који га је окруживао.
Устао је иза стола, зашкрипао масном чизмом по испљуваном поду, бучно ударио руком о сто и рекао:
- Татарке долазе раније, иначе би <CENSORED> добиле, а не моје зубе! - У његовом гласу се чуо танки одраз увреде.

Пошто је бучно гурнуо шкрипећу столицу под сто, или супротно, ко то зна, друг Шаргарепе се исправио на штиклама уздигнувши пернати реп и изашао из кухиње.
У ходнику су се залупила врата показујући да је патуљак изашао напоље.
Господин Шаргарепа је испратио како одлази, а затим је погледао у мутно сунце иза кога се простирала прашњава стаза.
Патуљак се очекивано појавио на стази, јер није постојао други пут до улице.

Господин Шаргарепа је хтео да куцне ноктом у прозор, да скрене пажњу свог увређеног друга на себе, али је задржао шапицу незнатно је подигнувши.
Замишљено је пратио натовареног патуљка погледом, потом је тешко уздахнуо, навукао завесу и наставио да пије своју усрану кафу.

08.03.17 1:00