1.Polja su linearne homogene strukture koje čine više osnovnih podataka istog tipa.  Oni su numerisani i može im se pristupiti pomoću celobrojnog indeksa.
2.Nizovi spadaju u jednodimenzionalne nizove,a matrice spadaju u dvodimenzionalne nizove.(int a[10],double y[4][5];)
3.int a[2];
4.Unos vrednosti elemenata,Prikaz vrednosti elemenata,Sortiranje,Rotiranje,Sažimanje i proširivanje
5.Pokazivač na neki tip je promenljiva koja sadrži adresu promenljive  tog tipa. Na primer, pokazivač na int je promenljiva koja
sadrži adresu promenljive tipa int.
6.Da bi se pristupilo adresi neke promenljive koristi se adresni operator &
7.Ako je pa=&a onda je *pa isto sto i a
8.Dodavanje jedinice pokazivaču ne povećava adresu koju on sadrži za jedan, već za onoliko koliko je potrebno da nova vrednost pokazuje na sljedeću promenljivu istog tipa u memoriji.
9.Rezultat te operacije je 1 ili 0 zavisno od toga da li je relacija zadovoljena ili ne.
10.void *p; Njegova glavna karakteristika je da se ne može dereferencirati, zato što se ne zna kog je tipa ono na šta on pokazuje.
11.Jedan pokazivač može se oduzeti od drugog ukoliko oni pokazuju na isto polje.
12.
tip_podatka ime_funkcije(tip_1 arg_1, ... ,tip_n arg_n)
{
telo funkcije
}
13.
void funkcija(int x,int y,int z){
}
14.Svaka bi funkcija pre svog poziva u programu trebala biti deklarisana.
Ako je funkcija definisana u istoj datoteci u kojoj se poziva, pre svog prvog poziva, onda definicija služi kao deklaracija pa posebna deklaracija nije potrebna.
15.Funkcija moze da ima n argumenata, ali moze da vrati samo jednu povratnu vrednost.