Advertisement
garnettkg

upi pred

Apr 4th, 2016
99
0
Never
Not a member of Pastebin yet? Sign Up, it unlocks many cool features!
text 79.50 KB | None | 0 0
  1. УПИ
  2. Уводни час
  3. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ПРЕДМЕТА
  4. Фонд часова: 3+0+2
  5. ЕСПБ:6
  6. Семестар: IV, VI
  7. Циљ наставе је да студенти овладају вештином управљања
  8. пројектима, односно да се оспособе да уз помоћ одговарајућих
  9. метода организације, планирања и контроле врше рационално
  10. усклађивање свих потребних ресурса, координацију обављања
  11. потребних активности да би се одређени пројекат реализовао у
  12. планираном времену, са планираним квалитетом и планираним
  13. трошковима.
  14. Садржај предмета
  15. Увод у управљање пројектима и инвестицијама
  16. Управљање пословним системима
  17. Појам и врсте пројеката
  18. Концепт управљања пројектом
  19. Организација за управљање пројектом
  20. Управљање људским ресурсима у пројекту
  21. Управљање уговарањем
  22. Управљање квалитетом пројекта
  23. Управљање ризиком пројекта
  24. Управљање комуникацијама у пројекту
  25. Управљање променама у пројекту
  26. Планирање реализације пројекта
  27. Праћење и контрола реализације пројекта
  28. Систем извешзаваања о реализацији пројекта
  29. Примена стандардних пакета за управљање пројектом
  30. Методе и технике пројектног менаџмента
  31. Управљање помоћу пројеката
  32. Пројектно оријентисана организација
  33. Програм менаџмент
  34. ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ
  35. Лабораторијске вежбе су обавезне
  36. Група од 20 студента
  37. Обука за рад у програмском пакету Primavera
  38. Циљ лабораторијских вежби је да студенти самостално науче да
  39. управљају основним елементима пројекта помоћу софтверског
  40. пакета Primavera
  41. Одбрана лабораторијских вежби се састоји из самосталне
  42. презентације студентских пројеката урађених у софтверском
  43. пакету Primavera.
  44. ФОРМИРАЊЕ ОЦЕНЕ
  45. I колоквијум: 40 (минимум 25) поена
  46. II колоквијум: 40 (минимум 25) поена
  47. Пројекат: максимум - 15 поена
  48. Активност: максимум - 5 поена
  49. Колоквијум је положен са минимум остварених 25 поена.
  50. Испит се може полагати и у целости у исптном року.
  51. Бодови из Пројекта и активности, додају се под условом да су положена оба колоквијума.
  52. ЛИТЕРАТУРА
  53. Управљање пројектом,
  54. Др Петар Јовановић, ФОН, Београд 2009.
  55. ПРЕДАВАЧИ
  56. Професор:
  57. др Живорад Васић
  58. zvasic,viser@gmail.com
  59. Кабинет: 511
  60. Консултације:
  61. Понедељак: 16-18
  62. Петак: 10-12
  63. Сарадници:
  64. Мастер, Димитрије Мајкић
  65. Мастер, Јулијана Пантић
  66. Докторант, Милица Јевремовић
  67. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
  68. Појам менаџмента:
  69. Представља посебну научну дисциплину
  70. усмерену на истраживање проблема
  71. управљања пословним подухватима и
  72. друштвеним системима.
  73. Подпроцеси управљања:
  74. - Планирање
  75. - Организовање
  76. - Кадровање
  77. - Вођење
  78. - Контрола
  79. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
  80. Општа дефиниције управљања:
  81. 1.континуирано дејство управљачких
  82. акција, којима се утицајем на параметре
  83. система, систем преводи из једног
  84. стања у друго.
  85. 2.Избор и реализација управљачких
  86. акција којима се систем преводи из
  87. постојећег у ново стање.
  88. Управљање предузећем
  89. Представља континуирани процес
  90. дејства управљачких акција у смислу
  91. превођења пословног система из
  92. постојећег у ново жељено стање.
  93. Жељено стање – циљ система
  94. Управљање предузећем
  95. Стратешко управљање (новији приступ)
  96. представља континуирани процес
  97. сталног прилагођавања предузећа
  98. променљивој околини, у коме околина
  99. врши утицај на предузеће, а само
  100. предузеће врши утицај на околину у
  101. којој егзистира.
  102. Управљање предузећем
  103. Стратешко управљање обухвата:
  104. 1.
  105. Дефинисање циљева и стратегија предузећа
  106. 2.
  107. Реализацију дефинисаних стратегија
  108. 3.
  109. Контролу реализације стратегија
  110. Управљање предузећем
  111. Под управљањем пословним системом подразумевамо интегрални процес који обухвата све појединачне процесе управљања и функције у пословном систему. (управљање производњом, продајом, развојем, итд.).
  112. Управљање предузећем
  113. Појединачни процеси управљања састоје
  114. се од разноврсних и комплексних
  115. активности којима се утиче на
  116. параметре система како би се
  117. реализовали унапред постављени
  118. циљеви. (маркетинг, ирр, финансије...)
  119. Управљање предузећем
  120. Управљање производњом обухвата суму активности које су усмерене на побољшање и ефикасност производње.
  121. Управљање развојем обухвата суму активности које се непрекидно спроводе у свим подручјима пословања пословног система, како би се обезбедило његово ефикасно пословање у будућности.
  122. Уводна разматрања
  123. Управљање пројектом обухвата скуп
  124. управљачких акција које се предузимају
  125. ради реализације одрећеног пројекта и
  126. подухвата који се остварују у предузећу.
  127. Обележја управљања (кибернетски приступ)
  128. 1.
  129. Сложен друштвени процес који носи карактеристике пословног система на који се односи и друштвеног система у коме егзистира
  130. 2.
  131. Иманентан сваком пословном систему
  132. 3.
  133. Динамички процес
  134. 4.
  135. Комплексан процес
  136. 5.
  137. Проучава се системским приступом
  138. Обележја управљања (кибернетски приступ
  139. 6. Целовит процес
  140. 7.
  141. Захтева примену научних метода у решавању управљачких проблема
  142. 8.
  143. Заснива се на примени рачунара и ИС
  144. Подела процеса управљања предузећем
  145. Због лакшег спровођења управљања предузећем, неопходно је овај процес рашчланити на већи број фаза и подфаза и постојећих функција предузећа.
  146. •Постоји већи број аутора који су се бавили питањем управљања: Тејлор, Фајол и други.
  147. Подела процеса управљања предузећем
  148. Подела процеса управљања предузећем
  149. Има за циљ да олакша управљање целокупним
  150. системом при чему се не губи из вида
  151. међусобна повезаност појединачних процеса.
  152. Подела по Фајолу
  153. 1.
  154. Предвиђање (будућа стања)
  155. 2.
  156. Организовање (ко, шта, како, чиме)
  157. 3.
  158. Командовање (давање наређења)
  159. 4.
  160. Координација (усклађивање свих фактора)
  161. 5.
  162. Контрола (надзор и провера)
  163. Подела процеса управљања предузећем
  164. Подела процеса управљања по Месијеу:
  165. 1. Одлучивање (избор најбоље акције)
  166. 2. Организовање (структура и редослед)
  167. 3. Кадровање (избор, обука, промоција)
  168. 4. Планирање (предвиђање будућности)
  169. 5. Контролисање (мерење резултата)
  170. 6. Комуницирање (пренос идеје)
  171. 7. Вођење (усмеравање подчињених ка циљу)
  172. Подела процеса управљања предузећем
  173. Подела процеса управљања према
  174. индустријском инжењерству
  175. 1. Планирање
  176. 2. Организовање
  177. 3. Руковођење
  178. 4. Контрола
  179. Подела процеса управљања предузећем
  180. Упрошћена подела процеса управљања
  181. Планирање (дефинисање циљева, праваца
  182. и стратегије развоја и одређивање начина и
  183. средстава за достизање циљева)
  184. Реализација (конкретно извршење
  185. изабране алтернативе и сатоји се од
  186. припреме за реализацију и саме реализације)
  187. Контрола (поређење планираног и оствареног)
  188. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  189. Обухвата скуп свих активности које се предузимају да би се процес инвестирања (инвестициони подухват) довео до коначног завршетка
  190. Стихијско управљање доводи до последица по предузеће и по друштвену заједницу
  191. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  192. Основна карактеристика процеса инвестирања је време и неизвесност- димензија инвестирања
  193. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  194. Фазе процеса инвестирања:
  195. 1.
  196. Претходне (прединвестиционе) анализе
  197. 2.
  198. Израда инвестиционог програма
  199. 3.
  200. Доношење одлуке о реализацији инвестиције
  201. 4.
  202. Израда техничке документације
  203. 5.
  204. Реализација инвестиције
  205. 6.
  206. Пуштање у рад
  207. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  208. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  209. Активности процеас инвестирања:
  210. 1.
  211. Израда ИП (инвестиционог програма)
  212. 2.
  213. Уговарање инвестиционих радова
  214. 3.
  215. Праћење реализације инвестиције
  216. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  217. 1.Израда инвестиционог програма обухвата:
  218. a)
  219. Израду студије оправданости
  220. b)
  221. Извођење истражних радњи
  222. c)
  223. Израду инвестиционо-техничке документације
  224. d)
  225. Прибављање сагласности и дозвола
  226. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  227. Уговарање инвестиционих радова обухвата:
  228. a)
  229. Израду тендера за реализацију инвестиције
  230. b)
  231. Евидентирање понуда
  232. c)
  233. Избор извођача
  234. d)
  235. Склапање инвестиционих уговора
  236. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  237. 3. Праћење реализације инвестиције обухвата:
  238. a)
  239. Именовање надзорног органа
  240. b)
  241. Праћење привремених ситуација и надзор
  242. c)
  243. Израду коначног обрачуна
  244. d)
  245. Отклањање недостатака у гарантном року
  246. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  247. ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ
  248. Овом студијом се утврђује:
  249. a)
  250. просторна,
  251. b)
  252. еколошка,
  253. c)
  254. друштвена,
  255. d)
  256. финансијска,
  257. e)
  258. тржишна и
  259. f)
  260. економска оправданост инвестиције
  261. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  262. Основ за израду претходне студије су:
  263. a)
  264. Планска документа
  265. b)
  266. Претходни радови и
  267. c)
  268. Генерални пројекат
  269. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  270. Претходна студија оправданости и генерални пројекат се раде паралелно
  271. Током израде, размењију се резултати појединих фаза у процесу формирања варијанти и у процесу вредновања.
  272. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  273. СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ
  274. Најважнија студија јер садржи разрађен техно-економски елаборат којим се дефинише концепт објекта и на основу спроведених истражних радова се анализирају услови и оправданост изградње.
  275. Саставни део ове студије је идејни пројекат.
  276. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  277. Основ за израду студије оправданости чине:
  278. претходни радови
  279. и идејни пројекат.
  280. Студија оправданости и идејни пројекат се раде паралелно и синхронизовано.
  281. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  282. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
  283. Је скуп свих пројеката у којима се даје техничка разрада идејних решења
  284. Пре израде техничке документације обављају се претходни радови
  285. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  286. Техничка документација садржи:
  287. a)
  288. Генерални пројекат и претходну студију оправданости
  289. b)
  290. Идејни пројекат и студију оправданости
  291. c)
  292. Главни пројекат
  293. d)
  294. Извођачки пројекат
  295. e)
  296. Пројекат изведеног стања
  297. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  298. Генерални пројекат садржи податке о:
  299. извршеним истраживањима и могућим пројектним решењима објекта (пројектни задатак инвеститора, технички опис техничких решења, графички цртежи, прелиминарни предмер и предрачун радова)
  300. Генерални пројекат и претходна студија оправданости чине целину и основу за даље одлучивање.
  301. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  302. Идејни пројекат је детаљни пројекат са техничким решењима повезаним на државну координатну мрежу (пројектни задатак, инвеститора, техничко решење објекта, графички цртежи, предмер и предрачун радова)
  303. Идејни пројекат и студија оправданости чине јединствену целину.
  304. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  305. Главни пројекат се израђује за потребе прибављања дозвола за градњу-пријаву радова (пројектни задатак инвеститора, техничко решење објекта, пројекат експропријације земљишта и објеката, графичке цртеже и предмер и предрачун радова).
  306. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  307. Извођачки пројекат се израђује ако главни пројекат не садржи довољну разраду детаља за извођење радова
  308. Пројекат изведеног објекта се израђује за потребе прибављања употребне дозволе.
  309. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  310. ФИНАНСИРАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА
  311. Обухвата све активности које се предузимају у циљу обезбеђења неопходних финансијских средстава ради постизања планираног циља
  312. Основне активности:
  313. Прибављање средстава
  314. Усмеравање са планом новчаних токова и контролу утрошака средстава у складу са планом и наменом.
  315. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  316. Најчешћи извори финансирања:
  317. a)
  318. Самофинансирање
  319. b)
  320. Удруживање средстава и капитала
  321. c)
  322. Заједничка улагања
  323. d)
  324. Кредитирање
  325. e)
  326. Директне стране инвестиције
  327. f)
  328. Емисија хартија од вредности
  329. g)
  330. Лизинг
  331. h)
  332. Концесије
  333. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  334. Критеријуми класификације извора финансирања:
  335. 1.
  336. Према рочности
  337. 2.
  338. Према настанку
  339. Према рочности
  340. а. краткорочни кредити ( најчешће до 1. године)
  341. б. средњерочни (до 5 година, за финанс, осн, ср)
  342. c. дугорочни- извори на период дужи од 5 година)
  343. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  344. Према настанку:
  345. Интерни извори финансирања- најјефтинији и најсигурнији извор (профит, акумулација, амортизација, резерве, хартије од вредности)
  346. Екстерни извори финансирања- обезбеђују се изван сопствених извора финансирања и могу бити:
  347. позајмљени и х
  348. артије од вредности
  349. УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ ИНВЕСТИРАЊА
  350.  
  351.  
  352. II PREDAVANJE
  353.  
  354.  
  355. P 02
  356. МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ PROJECT MANAGEMENT
  357. МЕТОДЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
  358. Класичан приступ
  359. Контигенцијски приступ
  360. СТРУКТУРНИ ДИЈАГРАМИ
  361. PBS Product Breakdown Structure
  362. WBS Work Breakdown Structure
  363. OBS Organization Breakdown Structure
  364. ТЕХНИКЕ МРЕЖНОГ ПЛАНИРАЊА
  365. ЦПМ
  366. ПЕРТ
  367. МЕТОД КЉУЧНИХ ДОГАЂАЈА
  368. ГАНТОГРАМИ
  369. МЕТОД РАСПОРЕЂИВАЊА РАДНЕ СНАГЕ
  370. МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ PROJECT MANAGEMENT
  371. МЕТОДЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
  372. I Класичан приступ управљања пројектом познаје три основне врсте организације:
  373. 1.
  374. Функционалну
  375. 2.
  376. Пројектну и
  377. 3.
  378. Матричну организацију.
  379. II Контигенцијски приступ:
  380. 1.
  381. Пројектни експедитор
  382. 2.
  383. Пројектни кооординатор
  384. 3.
  385. Матрична форма
  386. 4.
  387. Чиста прјектна форма.
  388. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  389. СТРУКТУРНИ ДИЈАГРАМИ:
  390. Oлакшавају планирање, праћење и контролу одвијања реализације пројекта.
  391. PBS Product Breakdown Structure
  392. WBS Work Breakdown Structure
  393. OBS Organization Breakdown Structure.
  394. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  395. PBS
  396. представља метод који омогућава да се неки задатак или пројекат подели на саставне делове, при чему се даје и приказ веза између тих делова и целокупног задатка.
  397. Најчешће се користи у процесу производње за израду листе саставних делова производа – саставнице производа.
  398. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  399. PBS
  400. Не приказује које послове треба урадити, нити ко треба да их уради, већ показује у ком смеру се треба кретати да би се пројекат завршио.
  401. Производ (задатак), се може поделити на вше нивоа:
  402. Производ
  403. компонента
  404. подкомпонента
  405. ниво елемента.
  406. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  407. PBS - Предности:
  408. 1.
  409. Постоји листа свих делова једне целине
  410. 2.
  411. Прегледност линија комуникације
  412. 3.
  413. Грешке и пропусти су сведени на минимум
  414. 4.
  415. Могућност нумеричког обележавања
  416. 5.
  417. Могућност доделе одговорности члану тима за одређену компоненту.
  418. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT PBS Пример
  419. АУТОМОБИЛ
  420. шкољка
  421. Мотор
  422. глава
  423. блок
  424. клипови
  425. клипњача
  426. радилица
  427. брегаста
  428. вентили
  429. инсталације
  430. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  431. WBS
  432. дијагрм представља послове и задатке које треба урадити да би се пројекат завршио у целини.
  433. Најпре се пројекат дели на основне елементе (поклапа се у прва два нивоа са РВS), а затим се пројекат дели на послове и задатке које треба урадити.
  434. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  435. WBS - Модел
  436. Ниво:
  437. Пројекта
  438. Делова
  439. Глобалног задатка
  440. Појединачног задатка
  441. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  442. WBS Пример изградње фабрике
  443. Нова фабрика
  444. Котларница
  445. Магацин
  446. Погонска зграда
  447. Инсталације
  448. Грађевински део
  449. Технолошки део
  450. Електро
  451. Водовод
  452. Грејање
  453. Контрола
  454. Монтажа
  455. Штемовање
  456. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  457. OBS
  458. техника је метод структуирања организационе структуре на одређене послове и задатке и одређивање извршиоца тих послова и задатака.
  459. ОBS техника омогућава добијање органограма (организациона шема или управљачка структура предузећа).
  460. ОBS дијаграм је хијерархијски оријентисан и показује одговорност организационе јединице за реализацију дела пројекта за који је задужена.
  461. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  462. ОBS
  463. Маркетинг
  464. Непосредна производња
  465. Оперативна припрема
  466. Производња
  467. Контрола
  468. ИР
  469. Компанија
  470. Унутрашњи транспорт
  471. ТМП-Технике мрежног планирања
  472. Развој ТМП
  473. Основни појмови
  474. Правила за конструкцију мрежног дијаграма
  475. Анализа структуре
  476. Анализа времена
  477. Анализа ресурса
  478. ТМП-Технике мрежног планирања
  479. Примењује се у свим областима планирања, праћења и контроле и реализације пројеката:
  480. Планирања производње
  481. Реализацији уговореног посла
  482. Планирања радне снаге
  483. Пријемa кадрова и сл.
  484. ТМП-Технике мрежног планирања
  485. ТМП не решава али открива проблеме током реализације пројеката, а самим тим штеди време, ресурсе и новац.
  486. Мрежни модели представљају графички приказ технолошког и временског одвијања пословног подухвата који чини једну заокружену целину.
  487. ТМП-Технике мрежног планирања
  488. Фазе примене ТМП су:
  489. Анализа структуре (ШТА)
  490. Анализа времена (КАДА)
  491. Анализа средстава (ЧИМЕ И КАКО)
  492. ТМП-Технике мрежног планирања
  493. Анализа структуре дефинише међузависност одвијања активности.
  494. Анализa времена обрађује потребно време реализације појединачних активности и Пројекта у целини.
  495. Анализа средстава бави се оптимизацијомм односа време-ресурси.
  496. ТМП-Технике мрежног планирања
  497. Врсте ТМП:
  498. CPM - метод критичног пута
  499. PERT.
  500. Заједничко код обе методе су анализа структуре и анализа ресурса, а разликују се по анализи временa.
  501. ТМП-Технике мрежног планирања
  502. Одређивање времена код методе:
  503. CPM је детерминистичког карактера
  504. PERT је стохастичког карактера.
  505. Процена времена трајања активности (te) код PERT
  506. методе врши се на основу:
  507. а-Оптимистичког
  508. б- Песимистичког и
  509. м-Највероватнијег времена трајања активности.
  510. te = (a+4m+b)/6
  511. ТМП-Технике мрежног планирања
  512. ТЕРМИНОЛОГИЈА:
  513. Пројекат представља одређени посао који треба да се заврши у будућности, ограничен врменом, ресурсима и трошковима.
  514. Активност је одређена количина рада који треба реализовати у датом времену и графички се представља као вектор, а ако серади о фиктивној активности, приказује се усмереном испрекиданом линијом.
  515. ТМП-Технике мрежног планирања
  516. Догађај је временска координата која представља почетак или завршетак активности.
  517. Почетни догађај пројекта је почетно стање које омогућује почетак извршења пројекта планираног мрежним дијаграмом.
  518. Завршни догађај пројекта је коначан циљ пројекта планираног мрежним дијаграмом.
  519. ТМП-Технике мрежног планирања
  520. Најранији почетак активности представља временску координату условљену технологијом и организацијом рада на којој једна активност најраније може почети.
  521. Најранији завршетак активности представља временску координату на којој се једна активност најраније може завршити. Једнак је збиру најранијег почетка и времена трајања посматране активности.
  522. ТМП-Технике мрежног планирања
  523. Најкаснији почетак активности представља временску координату у којој најкасније мора почети посматрана активност.
  524. Најкаснији завршетак активности представља временску координату у којој се најкасније мора завршити нека активност.
  525. ТМП-Технике мрежног планирања
  526. Трајање активности представља време потребно да се реализује нека активност уз ангажовање ресурса.
  527. Критична активност је она код које је потребно време трајања једнако расположивом времену.
  528. ТМП-Технике мрежног планирања
  529. Некритична активност је она код које је потребно време трајања мање од расположивог.
  530. Критичан пут је збир времена трајања критичних активности и представља најдужи пут.
  531. ТМП-Технике мрежног планирања
  532. Временски зазор је разлика између расположивог времене и времена трајања активности. Код критичних активности једнак је нули.
  533. Оптимистичко време представља најкраће процењено време за реализацију активности под изузетно тешким условима.
  534. ТМП-Технике мрежног планирања
  535. Највероватније време представља процењено време трајања активности под нормалним условима извршења. Нормално време трајања активности је процес одвијања уз ангажовање минимлних трошкова.
  536. Усиљено време трајања активности је најмање време трајања, које подразумева најбржи рад и ангажовање средстава.
  537. ТМП-Технике мрежног планирања
  538. Нормални трошкови су трошкови који настају при нормалном времену одвијања активности.
  539. Усиљени трошкови су трошкови који настају при усиљеном времену одвијања активности.
  540. Директни трошкови су трошкови везани за непосредно извршење пројекта.
  541. Индиректни трошкови су трошкови који нису везани за непосредно извршење пројекта (порези, режија, доприноси и сл.)
  542. ТМП-Технике мрежног планирања
  543. ТМП-Технике мрежног планирања
  544. Правила за конструкцију МД
  545. 1.
  546. Свака активност мора да почне и да се заврши догађајем
  547. 2.
  548. Почетак посматране зависи од завршетка једне активности
  549. 3.
  550. Почетак посматране зависи од већег броја претходно завршених активности
  551. 4.
  552. Почетак више активности зависи од завршетка једне исте активности
  553. 5.
  554. Две или више активности не смеју имати заједнички почетак и завршетак (фиктивна).
  555. 6.
  556. Ако један догађај представља завршетак једне и почетак већег броја међусобно независних ,активноти, тада се уводи фиктивна активност.
  557. 7.
  558. Подела активности у више фаза
  559. 8.
  560. Једна активност се може само једном одиграти (нема петље)
  561. ТМП-Технике мрежног планирања
  562. Анализа времена врши се кроз фазе:
  563. 1.
  564. Одређивање времена трајања активности
  565. 2.
  566. Прорачун времена
  567. 3.
  568. Прорачун зазора
  569. 4.
  570. Одређивање критичних догађаја, активности и пута
  571. 5.
  572. Израду календара.
  573. ТМП-Технике мрежног планирања
  574. Анализом средстава се за сваку активност дефинишу:
  575. Потребна средства (материјал, опрема, машине, уређаји, инсталације, алат исл)
  576. Потребан рад (број радника по квалификацији и занимању)
  577. Трошкови и
  578. Оптимизација у односу на време.
  579. ТМП-Технике мрежног планирања
  580. Анализа структуре представља поступак утврђивања активности које се морају извршити по технолошком редоследу са међусобним логичким везама.
  581. Елементи мрежног дијаграма (МД) су:
  582. - Пројекат
  583. - Активност
  584. - Догађај.
  585. МД може бити оријентисан:
  586. - Активностима и
  587. - Догађајима.
  588. Задатак ТМП
  589. За податке дате у табели конструисати МД и одредити критичан пут за нормално и усиљено време трајања активности.
  590. R.br
  591. Aktivnost
  592. Prethodna aktivnost
  593. tn
  594. tn
  595. Cn
  596. Cu
  597. Prirastaj
  598. troskova ΔCu
  599. 1
  600. A1
  601. /
  602. 3
  603. 2
  604. 10
  605. 30
  606. 20
  607. 2
  608. A2
  609. /
  610. 5
  611. 3
  612. 30
  613. 50
  614. 10
  615. 3
  616. A3
  617. /
  618. 2
  619. 2
  620. 10
  621. 10
  622. /
  623. 4
  624. B1
  625. A1
  626. 4
  627. 3
  628. 20
  629. 30
  630. 10
  631. 5
  632. B2
  633. A2
  634. 3
  635. 3
  636. 30
  637. 30
  638. /
  639. 6
  640. B3
  641. A3
  642. 2
  643. 2
  644. 20
  645. 20
  646. /
  647. 7
  648. C1
  649. B1 , C2
  650. 3
  651. 2
  652. 30
  653. 45
  654. 15
  655. 8
  656. C2
  657. B2
  658. 3
  659. 2
  660. 30
  661. 45
  662. 15
  663. 9
  664. C3
  665. B3 , C2
  666. 3
  667. 3
  668. 55
  669. 55
  670. /
  671. 10
  672. D1
  673. C1
  674. 2
  675. 2
  676. 10
  677. 10
  678. /
  679. 11
  680. D2
  681. C2
  682. 2
  683. 2
  684. 15
  685. 15
  686. /
  687. 12
  688. D3
  689. C3
  690. 2
  691. 2
  692. 15
  693. 15
  694. /
  695. Σ
  696. 34
  697. 28
  698. 275
  699. 355
  700. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  701. Метод кључних догађаја milestone
  702. Kључни догађаји представљају важне догађаје у пројекту, који означавају завршетак или почетак занчајног дела (фазе) пројекта, дефинисан је и организционо-технолошком структуром пројекта.
  703. На примеру изградње нове фабрике, кључни догађаји би представљали завршетак котларнице, погонске хале, портирнице, саобраћајница и сл.
  704. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  705. Метод кључних догађаја milestone
  706. Мрежним планом кључних догађаја врши се временско планирање реализације пројекта.
  707. Садржи мањи број догађаја од оперативног плана.
  708. Уколико се кључни догађаји одвијају по плану са великом вероватноћом се може тврдити да ће се пРојекат завршити у планираном року.
  709. План кључних догађаја се често поред врховног руководства извођача, доставља и инвеститору, због лаке прегледности.
  710. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  711. Метод кључних догађаја milestone
  712. МП кључних догађаја
  713. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  714. Метод кључних догађаја milestone
  715. Дијаграм кључних догађаја
  716. A
  717. B
  718. C
  719. D
  720. E
  721. Kritična aktivnost t
  722. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  723. Оптимизација пројекта може се вршити као однос:
  724. 1.
  725. Време – трошкови
  726. 2.
  727. Време – ресурси.
  728. Реализација пројекта може бити oграничена:
  729. 1. фиксним временом или
  730. 2. нивоом ресурса
  731. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  732. Метод распоређивања радне снаге
  733. Ограниченост пројекта нивоо ресурса
  734. Максимални ниво ресурса
  735. Тп Тс Т
  736. METODE I TEHNIKE PROJECT MANAGEMENT
  737. Ограниченост пројекта временом завршетка
  738. Тп Т
  739. Планирани ниво ресурса
  740. Стварни ниво ангажованих ресурса
  741. ОПТИМИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА
  742. Оптимизација Пројекта
  743. Тп Тс Т
  744. Планирани ниво ресурса
  745. Ангажовани ресурси
  746.  
  747.  
  748. III PREDAVANJE
  749.  
  750. УПИ
  751. ТМП
  752. Управљање пројектима и инвестицијама
  753. Техника мрежног планирања
  754. Примењује се у свим областима
  755. планирања, праћења и контроле
  756. реализације пројеката у области:
  757. 2. Планирања производње
  758. 3. Реализацији уговореног посла
  759. 4. Планирања радне снаге
  760. 5. Пријемa кадрова и сл.
  761. Управљање пројектима и инвестицијама
  762. тмп
  763. ТМП не решава али открива проблеме
  764. током реализације пројеката, а самим
  765. тим штеди време, ресурсе и новац.
  766. Мрежни модели представљају графички
  767. приказ технолошког и временског
  768. одвијања пословног подухвата који
  769. чини једну заокружену целину.
  770. Управљање пројектима и инвестицијама
  771. ТМП
  772. Фазе примене ТМП су:
  773. 2. Анализа структуре (ШТА)
  774. 3. Анализа времена (КАДА)
  775. 4. Анализа средстава (ЧИМЕ И КАКО)
  776. Управљање пројектима и инвестицијама
  777. ТМП
  778. Анализа структуре дефинише
  779. међузависност одвијања активности.
  780. Анслизa времена обрађује потребно
  781. време реализације појединачних
  782. активности и Пројекта у целини.
  783. Анализа средстава бави се
  784. оптимизацијомм односа време-ресурси.
  785. Управљање пројектима и инвестицијама
  786. ТМП
  787. Врсте ТМП:
  788. 2. CPM - метод критичног пута
  789. 3. PERT.
  790. Заједничко код обе методе су анализа
  791. структуре и анализа ресурса, а
  792. разликују се по анализи временa.
  793. Управљање пројектима и инвестицијама
  794. ТМП
  795. Одређивање времена код методе:
  796. CPM је детерминистичког карактера
  797. PERT је стохастичког карактера.
  798. Процена времена трајања активности код PERT
  799. методе врши се на основу:
  800. 6. а-Оптимистичког
  801. 7. б- Песимистичког и
  802. 8. м-Највероватнијег времена трајања
  803. активности.
  804. Управљање пројектима и инвестицијама
  805. ТМП
  806. ТЕРМИНОЛОГИЈА
  807. Пројекат представља одређени посао који
  808. треба да се заврши у будућности, ограничен
  809. врменом, ресурсима и трошковима.
  810. Активност је одређена количина рада који
  811. треба реализовати у датом времену и
  812. графички се представља као вектор, а ако се
  813. ради о фиктивној активности, приказује се
  814. усмереном испрекиданом линијом.
  815. Управљање пројектима и инвестицијама
  816. ТМП
  817. Догађај је временска координата која
  818. представља почетак или завршетак
  819. активности.
  820. Почетни догађај пројекта је почетно стање које
  821. омогућује почетак извршења пројекта
  822. планираног мрежним дијаграмом.
  823. Завршни догађај пројекта је коначан циљ
  824. пројекта планираног мрежним дијаграмом.
  825. Управљање пројектима и инвестицијама
  826. ТМП
  827. Најранији почетак активности представља
  828. временску координату условљену
  829. технологијом и организацијом рада на којој
  830. једна активност најраније може почети.
  831. Најранији завршетак активности представља
  832. временску координату на којој се једна
  833. активност најраније може завршити. Једнак је
  834. збиру најранијег почетка и времена трајања
  835. посматране активности.
  836. Управљање пројектима и инвестицијама
  837. ТМП
  838. Најкаснији почетак активности
  839. представља временску координату у
  840. којој најкасније мора почети посматрана
  841. активност.
  842. Најкаснији завршетак представља
  843. временску координату у којој се
  844. најкасније мора завршити нека
  845. активност.
  846. Управљање пројектима и инвестицијама
  847. ТМП
  848. Трајање активности представља време
  849. потребно да се реализује нека
  850. активност уз ангажовање ресурса.
  851. Критична активност је она код које је
  852. потребно време трајања једнако
  853. расположивом времену.
  854. Управљање пројектима и инвестицијама
  855. ТМП
  856. Некритична активност је она код које је
  857. потребно време трајања мање од
  858. расположивог.
  859. Критичан пут је збир времена трајања
  860. критичних активности и представља
  861. најдужи пут.
  862. Управљање пројектима и инвестицијама
  863. ТМП
  864. Временски зазор је разлика између расположивог
  865. времене и времена трајања активности. Код
  866. критичних активности једнак је нуки.
  867. Оптимистичко време представља најкраће процењено
  868. време за реализацију активности под изузетно
  869. тешким условима.
  870. Највероватније време представља процењено време
  871. трајања активности под нормалним условима
  872. извршења.
  873. Нормално време трајања активности је процес
  874. одвијања уз ангажовање минимлних трошкова.
  875. Усиљено време трајања активности је најмање време
  876. трајања, које подразумева најбржи рад и ангажовање
  877. средстава.
  878. Управљање пројектима и инвестицијама
  879. ТМП
  880. Нормални трошкови су трошкови који настају
  881. при нормалном времену одвијања
  882. активности.
  883. Усиљени трошкови су трошкови који настају при
  884. усиљеном времену одвијања активности.
  885. Директни трошкови су трошкови везани за
  886. непосредно извршење пројекта.
  887. Индиректни трошкови су трошкови који нису
  888. ветани за непосредно извршење пројекта
  889. (порези, доприноси, режија и сл.)
  890. Управљање пројектима и инвестицијама
  891. ТМП
  892. Анализа структуре представља поступак утврђивања
  893. активности које се морају извршити по технолошком
  894. редоследу са међусобним логичким везама.
  895. Елементи мрежног дијаграма (МД) су:
  896. - Пројекат
  897. - Активност
  898. - Догађај.
  899. МД може бити оријентисан:
  900. - Активностима и
  901. - Догађајима.
  902. Управљање пројектима и инвестицијама
  903. ТМП
  904. Графички приказ:
  905. Активност
  906. и ј
  907. Управљање пројектима и инвестицијама
  908. ТМП
  909. Правила за конструкцију МД
  910. 2. Свака активност мора да почне и да се заврши догађајем
  911. 3. Почетак посматране зависи од завршетка једне активности
  912. 4. Почетак посматране зависи од већег броја претходно
  913. завршених активности
  914. 5. Почетак више активности за виси од завршетка једне исте
  915. активности
  916. 6. Две или више активности не смеју имати заједнички почетак и
  917. завршетак (фиктивна)
  918. 7. Ако један догађај представља завршетак једне и почетак
  919. већег броја међусобно независних ,активноти, тада се уводи
  920. фиктивна активност.
  921. 8. Подела активности у више фаза
  922. 9. Једна активност се може само једном одиграти (нема петље)
  923. Управљање пројектима и инвестицијама
  924. ТМП
  925. Анализа времена врши се кроз фазе:
  926. 2. Одређивање времена трајања
  927. активности
  928. 3. Прорачун времена
  929. 4. Прорачун зазора
  930. 5. Одређивање критичних догађаја,
  931. активности и пута
  932. 6. Израду календара.
  933. Управљање пројектима и инвестицијама
  934. ТМП
  935. Анализа средстава се врши за сваку
  936. активност:
  937. 2. Потребна средства (материјал,
  938. опрема, машине, уређаји, инсталације,
  939. алат исл)
  940. 3. Потребан рад (број радника по
  941. квалификацији и занимању)
  942. 4. Трошкове након чега следи
  943. оптимизација у односу на време.
  944. Управљање пројектима и инвестицијама
  945. ТМП
  946. Пример
  947. Х Г 2
  948. Г Д, Х 2
  949. Ф Ц 1
  950. Е Б 1
  951. Д А 5
  952. Ц 2
  953. Б - 2
  954. А - 3
  955. Актив. Зависи од Време
  956.  
  957. IV PREDAVANJE
  958.  
  959. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРОЈЕКАТА
  960. 1.
  961. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  962. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  963. ПРОЈЕКАТ је сложен и непоновљив пословни подухват усмерен коначним циљевима у будућности а изводи се са ограниченим људским и материјалним ресурсима у ограниченом времену.
  964. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  965. ОСОБИНЕ ПРОЈЕКТА:
  966. 1.
  967. Циљ (сврха реализације)
  968. 2.
  969. Рокови (ограничено време за достизање циљева)
  970. 3.
  971. Комплексност (примена технологије)
  972. 4.
  973. Обим и природа задатка (план реализације)
  974. 5.
  975. Ресурси (благовремено планирање и набавка)
  976. 6.
  977. Организациона структура (место и улога руковод. Пр.)
  978. 7.
  979. Информациони и контролни систем (праћења, контроле и извештавања на пројекту).
  980. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  981. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОЈЕКТА:
  982. 1. Пројекат је сложен подхват
  983. 2. Има све елементе пословног процеса
  984. 3. Подухват који се одвија у будућности
  985. 4. Прате га ризик и неизвесност
  986. 5. Јединствен и непоновљив подухват
  987. 6. Временски је ограничен и једнократан
  988. 7. Садржи коначне циљеве
  989. 8. Ограничен је људским и материјалним ресурсима
  990. 9. Захтева координацију и управљање.
  991. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  992. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОЈЕКТА
  993. Омогућава да се одреде специфичности и на
  994. основу тога концепт управљања за
  995. поједину врсту пројекта.
  996. Није исто управљати изградњом
  997. термоелектране, увођењем информационог
  998. система или реорганизацијом.
  999. ВРСТЕ ПРОЈЕКАТА
  1000. ПОДЕЛА ПРОЈЕКАТА ПО ПОДРУЧЈУ:
  1001. 1.
  1002. Грађевински (зграде, путеви, енергетски објекти)
  1003. 2.
  1004. Истраживачки и развојни (нови производи, научни и
  1005. технички огледи)
  1006. 3.
  1007. Плански задаци (финансија, производње, одржавања, продаје и др.)
  1008. 4.
  1009. Организациони задаци (реорганизација и координација
  1010. предузећа и установа)
  1011. 5. Производни задаци (израда великх машина и постројења, планирање монтажних радова)
  1012. 6. Налози за набавку (материјал, опрема, постројења)
  1013. 7. Попуна места (обука, проблеми замене исл.).
  1014. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1015. Према IPMA (Интернационална Орг. За управљ. Прој.)
  1016. Пројекте делимо на 10 категорија:
  1017. 1.
  1018. Војно-одбрамбени
  1019. 2.
  1020. Бизнис и пројекти организационих промена
  1021. 3.
  1022. Пројекти комуникационих система
  1023. 4.
  1024. Пројекти специјалних догађаја
  1025. 5.
  1026. Пројекти индустријских постројења
  1027. 6.
  1028. Софтверски и пројекти ИС
  1029. 7.
  1030. Интернационални развојни
  1031. 8.
  1032. Медијски
  1033. 9.
  1034. Пројекти развоја производа и услуга
  1035. 10.
  1036. Истраживачко-развојни пројекти.
  1037. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1038. Подела пројекта са аспекта времена трајања, финансија и утрошка ресурса:
  1039. 1. Инвестициони
  1040. 2. Бизнис и
  1041. 3. Друштвени пројекти.
  1042. И инвестициони и бизнис пројекти садрже се и у привредним и у непривредни делатностима.
  1043. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1044. Типични инвестициони пројекти су:
  1045. 1.
  1046. Изградња нових индустријских погона
  1047. 2.
  1048. Реконструкција и проширење погона
  1049. 3.
  1050. Дислокација погона и фабрика
  1051. 4.
  1052. Увођење нове технологије
  1053. 5.
  1054. Изградња саобраћајница
  1055. 6.
  1056. Изградња енергетских постројења
  1057. 7.
  1058. Изградња насипа, брана и др.
  1059. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1060. Пример бизнис пројеката:
  1061. 1.
  1062. Израда анализе постојећег стања фирме
  1063. 2.
  1064. Израда бизнис плана фирме
  1065. 3.
  1066. Израда студије оправданости
  1067. 4.
  1068. Израда стратешког развоја фирме
  1069. 5.
  1070. Израда пројекта увођења ИС
  1071. 6.
  1072. Увођење ИС
  1073. 7.
  1074. Израда и увођење нове организације
  1075. 8.
  1076. Увођење система квалитета
  1077. 9.
  1078. Истраживање и освајање новог тржишта
  1079. 10.
  1080. Презентација фирме на сајму
  1081. 11.
  1082. Организовање обуке за менаџере
  1083. 12.
  1084. Пројекат рекламне кампање фирме
  1085. 13.
  1086. Реализације извозног посла.
  1087. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1088. Примери друштвених пројеката:
  1089. 1.
  1090. Организовање симпозијума, конференција
  1091. 2.
  1092. Организовање културних догађаја
  1093. 3.
  1094. Организовање спортских догађаја
  1095. 4.
  1096. Снимање филма
  1097. 5.
  1098. Извођење позоришне представе
  1099. 6.
  1100. Организовање прославе, ручка и сл.
  1101. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1102. Карактеристике Инвестиционих пројеката:
  1103. 1.
  1104. Дуготрајни
  1105. 2.
  1106. Постоји велки број учесника
  1107. 3.
  1108. Потребна велика количина ресурса
  1109. 4.
  1110. Троше се велика финансијска средства
  1111. 5.
  1112. Веома су сложени
  1113. 6.
  1114. Реализација је дуга и траје дуже од припреме
  1115. 7.
  1116. Обавезна примена стандардног софтвера
  1117. 8.
  1118. Управљање пројектом врши пројектни тим, а реализује
  1119. га неко други
  1120. 9. Дуготрајно праћење и контрола пројекта.
  1121. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1122. Основне карактеристике бизнис пројеката:
  1123. 1.
  1124. Краткотрајни
  1125. 2.
  1126. Мањи број учесника
  1127. 3.
  1128. Мањи ресурси и трошкови
  1129. 4.
  1130. Мање сложени
  1131. 5.
  1132. Припрема обично дужа од реализације
  1133. 6.
  1134. Није неопходна примена софтвера
  1135. 7.
  1136. Пројектни тим управља и реализује пројекат
  1137. 8.
  1138. Захтева фино (оперативно) планирање
  1139. 9.
  1140. Изражена улога пројектног тима и менаџера.
  1141. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1142. ЖИВОТНИ ЦИКЛУС ПРОЈЕКТА:
  1143. Представља временски период у коме се пројекат
  1144. кроз одређени број фаза и активности доводи до
  1145. завршетка.
  1146. Анализа животног циклуса пројекта омогућава да се
  1147. целокупан процес реализације једног пројекта
  1148. рашчлани на глобалне и мање делове, пронађу и
  1149. одреде најбоље могућности за реализацију
  1150. целокупног процеса управљања пројектом.
  1151. ДЕФИНИЦИЈА ПРОЈЕКТА
  1152. Фазе животног циклуса пројекта
  1153. Планирање
  1154. пројектовање
  1155. реализација
  1156. праћење
  1157. контрола
  1158. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1159. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1160. Управљање пројектом је научно заснован и у пракси потврђен концепт којим се уз помоћ одговарајућих метода организације, планирања и контроле, врши рационално усклађивање свих потребних ресурса и координација обављања потребних активности да би се одређени пројекат завршио на ефикасан начин.
  1161. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1162. Основни процеси управљања пројектом су:
  1163. 1.
  1164. Планирање
  1165. 2.
  1166. Реализација и
  1167. 3.
  1168. контрола
  1169. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1170. Елементе које треба планирати, пратити и контролисати су:
  1171. 1.
  1172. Време
  1173. 2.
  1174. Ресурси
  1175. 3.
  1176. Трошкови
  1177. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1178. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1179. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1180. Функционалне области примене концепта УП:
  1181. 1.
  1182. Управљање интегрисањем пројекта
  1183. 2.
  1184. Управљање обимом пројекта
  1185. 3.
  1186. Управљање трошковима пројекта
  1187. 4.
  1188. Управљање временом пројекта
  1189. 5.
  1190. Управљање квалитетом пројекта
  1191. 6.
  1192. Управљање људским ресурсима пројекта
  1193. 7.
  1194. Управљање ризиком пројекта
  1195. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТОМ
  1196. 8. Управљање комуникацијама на пројекту
  1197. 9. Управљање набавком
  1198. 10.Управљање уговарањем
  1199. 11.Управљање конфликтима
  1200. 12. Управљање променама у пројекту
  1201. Управљање интегрисањем пројекта
  1202. Управљање интегрисањем пројекта је функционална област концепта пројектом којом су обухваћени процеси за обезбеђивање координације између различитих елемената пројекта.
  1203. Основни елементи управљања интегрисањем
  1204. 1.
  1205. Развој плана пројекта
  1206. 2.
  1207. Реализација плана пројекта
  1208. 3.
  1209. Контрола промена
  1210. Управљање интегрисањем пројекта
  1211. Развој плана пројекта
  1212. Управљање интегрисањем пројекта
  1213. Реализација плана пројекта
  1214. Управљање интегрисањем пројекта
  1215. Контрола промена пројекта:
  1216. Управљање обимом пројекта
  1217. Управљање обимом пројекта представља функционалну област концепта управљања пројектом која се састоји од активности којима се пројекат усмерава ка његовим циљевима.
  1218. Управљање обимом пројекта
  1219. Основни елементи управљања обимом пројекта су:
  1220. 1. Иницирање
  1221. 2. Планирање обима пројекта
  1222. 3. Дефинисање обима пројекта
  1223. 4. Верификација обима пројекта
  1224. 5. Контрола промена обима пројекта.
  1225. КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПРОЈЕКТИМА
  1226. Управљање временом
  1227. Управљање временом пројекта представља функционалну област концепта управљања пројектом којом се управља временом реализације целокупног пројекта применом технике планирања, процене и контроле времена реализације пројекта.
  1228. Управљање временом
  1229. Основни елементи управљања временом пројекта су:
  1230. 1.
  1231. Дефинисање активности
  1232. 2.
  1233. Одређивање редоследа активности
  1234. 3.
  1235. Прорачун времена трајања активности
  1236. 4.
  1237. Развој временског плана пројекта
  1238. 5.
  1239. Контрола временског плана пројекта
  1240. Управљање временом
  1241. Управљање трошковима
  1242. Управљање трошковима представља функционалну област КУП која обухвата:
  1243. 1.
  1244. Процену трошкова
  1245. 2.
  1246. Буџетирање
  1247. 3.
  1248. Праћење
  1249. 4.
  1250. Анализу
  1251. 5.
  1252. Предвиђање
  1253. 6.
  1254. Извештавање
  1255. Управљање трошковима
  1256. Основни елементи управљања трошковима:
  1257. 1.
  1258. Планирање средстава
  1259. 2.
  1260. Процена трошкова
  1261. 3.
  1262. Предрачун трочкова
  1263. 4.
  1264. Контрола трошкова
  1265. Управљање трошковима
  1266. Управљање квалитетом
  1267. Управљање квалитетом представља функционалну област управљања пројектом којом се обезбеђује захтевани квалитет реализације пројекта.
  1268. Управљање квалитетом
  1269. Основни елементи управљања квалитетом пројекта су:
  1270. 1.
  1271. Планирање квалитета
  1272. 2.
  1273. Потврда квалитета
  1274. 3.
  1275. Контрола квалитета
  1276. Управљање квалитетом
  1277. Управљање људским ресурсима
  1278. Управљање људским ресурсима представља усмеравање и координацију људских ресурса на пројекту, како би се обезбедила његова ефикасна реализација. Поред усмеравања и координације, управљање људским ресурсима обухвата и мотивацију чланова тима и управљање конфликтима.
  1279. Управљање људским ресурсима
  1280. Основни елементи управљања људским ресурсимасу:
  1281. 1.
  1282. организационо планирање
  1283. 2.
  1284. Пријем особља
  1285. 3.
  1286. Развој тима
  1287. Управљање људским ресурсима
  1288. Управљање комуникацијама
  1289. Управљање комуникацијама представља једну од функционалних области КУП у којој се врши слање, пренос, филтрирање, пријем, обрада и интерпретација порука и информација, које су потребне за реализацију, односно за управљање реализацијом пројекта.
  1290. Управљање комуникацијама
  1291. Учесници процеса комуницирања:
  1292. 1.
  1293. Руководилац пројекта
  1294. 2.
  1295. Пројектни тим
  1296. 3.
  1297. Клијенти
  1298. 4.
  1299. Врховни менаџмент.
  1300. Управљање комуникацијама
  1301. Основни елементи управљања комуникацијама:
  1302. 1.
  1303. Планирање комуникације
  1304. 2.
  1305. Дистрибуција информација
  1306. 3.
  1307. Извештавање о учинку
  1308. 4.
  1309. Административно закључење
  1310. Управљање комуникацијама
  1311. Управљање ризиком
  1312. Управљање ризиком представља функционалну област КУП која обухвата управљачке методе и технике на основу којих се врши идентификација, анализа и процена утицаја различитих догађаја на реализацију пројекта, а све са циљем планирања реаговања и смањења нежељених и штетних последица.
  1313. Управљање ризиком
  1314. Основни елементи Управљање ризиком су:
  1315. 1.
  1316. Идентификација ризика
  1317. 2.
  1318. Анализа и процена ризика
  1319. 3.
  1320. Планирања одговора на ризик
  1321. 4.
  1322. Контрола примене одговора на ризик
  1323. Управљање ризиком
  1324. Управљање набавком
  1325. Управљање набавком представља функционалну област КУП која обухвата набавку свих потребних ресурса за обезбеђење ефикасне реализације пројекта.
  1326. Управљање набавком
  1327. Основни елементи Управљања набавком су:
  1328. 1.
  1329. Планирање набавке
  1330. 2.
  1331. Планирање јавног конкурса
  1332. 3.
  1333. Јавни конкурс
  1334. 4.
  1335. Одабир добављача
  1336. 5.
  1337. Администрација у вези са уговором
  1338. 6.
  1339. Закључивање уговора
  1340. Управљање набавком
  1341. Управљање уговарањем
  1342. Управљање уговарањем је једна од функционалних области КУП, помоћу које се дефинишу и усмеравају процеси уговарања реализације пројекта.
  1343. Користи се за праћење уговорних обавеза.
  1344. Управљање конфликтима
  1345. Представља функционалну област КУП, која се бави истраживањем појава могућих конфликата у току реализације пројекта, као и изналажење најбољег начина за њихово решавање.
  1346. Може се разматрати и у оквиру управљања људским ресурсима.
  1347. Управљање променама у пројекту
  1348. Управљање конфликтима је једна од новијих функционалних области КУП, помоћу које се:
  1349. 1.
  1350. Планирају, идентификују и прате промене које настају током реализације пројекта
  1351. 2.
  1352. Спроводе потребне промене по напред дефинисаној процедури
  1353. 3.
  1354. Прати и контролише спровођење промена и анализирају резултати који настају као последица промена.
  1355.  
  1356. V PREDAVANJE
  1357.  
  1358. KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTOM - 5
  1359. RAZVOJ KONCEPTA UP
  1360. Razlozi za osnivanje
  1361. Velika složenost i kompeksnost
  1362. Ograničeno vreme i resursi
  1363. Racionalno upravljanje
  1364. Nastao je sredinom 50 ih u SAD.
  1365. RAZVOJ KONCEPTA UP
  1366. Zasnovan je na iznalaženju takve organizacione forme koja će omogućiti primenu naučnih metoda i tehnika planiranja i kontrole, koje će obezbediti najefikasnije korišćenje raspoloživih resursa u realizaciji projekta.
  1367. Primenjuje se u svim vrstama projekata
  1368. Razvijeni programski paketi za podršku
  1369. U Jugoslaviju stiže krajem 60 ih
  1370. Definisanje KUP
  1371. Projekat predstavlja poduhvat koji se preduzima radi ostvarenja postavljenih ciljeva sa ograničenim vremenom i troškovima.
  1372. •Funkcionalni (klasični ) pristup nije bio adekvatan pa se ukazala potreba za iznalaženje novog, koji je zasnovan na primeni metoda planiranja i kontrole kao i nove organizacije.
  1373. Upravljanje projektom
  1374. Upravljanje projektom predstavlja naučno
  1375. zasnovan i u praksi potvrđen koncept
  1376. kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda
  1377. organizacije planiranja i kontrole vrši racionalno uskladjivanje svih potrebnih resursa i koordinacija obavljanja potrebnih aktivnosti da bi se odredjeni projekat
  1378. završio na najefikasniji način.
  1379. Upravljanje projektom
  1380. Osnovne karakteristike KUP
  1381. a)
  1382. Organizacija za UP
  1383. b)
  1384. IS za UP
  1385. c)
  1386. Primena TMP
  1387. Upravljanje projektom
  1388. Osnovni KUP proističe iz:
  1389. a)
  1390. Specifičnosti IP
  1391. b)
  1392. Složenosti
  1393. c)
  1394. Velika sredstva koja se ulažu
  1395. d)
  1396. Veliki broj učesnika
  1397. e)
  1398. Dugo vreme izgradnje.
  1399. Upravljanje projektom
  1400. Pored organizacije i IS sastoji se iz faza
  1401. upravljanja kao što su planiranje,
  1402. realizacija, praćenje i kontrola.
  1403. Elementi realizacije:
  1404. a)
  1405. Vreme
  1406. b)
  1407. Resursi
  1408. c)
  1409. Troškovi.
  1410. Faze KUP
  1411. 1.
  1412. Određivanje cilja UP
  1413. 2.
  1414. Definisanje organizacije za UP
  1415. 3.
  1416. Definisanje strukture projekta
  1417. 4.
  1418. Definisanje sistema planiranja i praćenja projekta
  1419. 5.
  1420. Planiranje vremena realizacije projekta
  1421. 6.
  1422. Planiranje i nivelisanje resursa
  1423. 7.
  1424. Planiranjke troškova
  1425. Faze KUP
  1426. 8. Praćenje i kontrola vremena
  1427. 9. Praćenje i kontrola resursa
  1428. 10.Praćenje i kontrola troškova
  1429. 11.Izveštavanje o toku realizacije
  1430. 12.Izveštavanje o zastojima
  1431. 13.Aktualizacija planova
  1432. 14.Simuliranje rezultata i zatvaranje projekta.
  1433. Funkcionalni PM (specijalizovane oblasti Menadžmenta)
  1434. 1.
  1435. Upravljanje obimom projekta (usmeravanje prema ciljevima)
  1436. 2.
  1437. Upravljanje vremenomb (po fazama uz operativno planiranje)
  1438. 3.
  1439. Upravljanje troškovima
  1440. 4.
  1441. Upravljanje kvalitetom
  1442. 5.
  1443. Upravljanje ugovaranjem
  1444. 6.
  1445. Upravljanje nabavkom
  1446. 7.
  1447. Upravljanje Lj. Resursima
  1448. 8.
  1449. Upravljanje komunikacijama
  1450. 9.
  1451. Upravljanje konfliktima
  1452. 10.
  1453. Upravljanje promenama
  1454. 11.
  1455. Upravljanje rizikom
  1456. Nove tendencije u razvoju PM
  1457. Projektno upravljanje
  1458. Projektno orijentisana organizacija
  1459. Multiprojektno upravljanje
  1460. Virtuelni project management.
  1461. Projektno upravljanje
  1462. Priprema za primenu projektnog
  1463. upravljanja
  1464. Projektna ili matrična organizacija
  1465. Timski rad
  1466. Projektna i organizaciona kultura
  1467. Uvodjenje KUP
  1468. Projektno orijentisana organizacija
  1469. Je ona koja koristi PM za upravljanje svojim
  1470. poslovima.
  1471. Bazirana je na istovremeno upravljanje
  1472. većim brojem projekata.
  1473. Može se odnositi na upravljanje delom ili
  1474. celokupnim preduzećem. Zasniva se na
  1475. program menadžmentu odnosno
  1476. multiprojektnom upravljanju.
  1477. Projektno orijentisana organizacija
  1478. Osnovne krakteristike
  1479. Upravljanje pomoću projekata je strateško
  1480. opredeljenje
  1481. Privremena forma
  1482. Stalne organizacije za povezivanje procesa
  1483. Skup više projekata
  1484. Zahteva posebnu kulturu PM
  1485. Projektno orijentisana
  1486. Program menadžment
  1487. Više nezavisnih projekata
  1488. Program, cilj programa, projekti u okviru programa Program razvoja preduzeća koji
  1489. se sastoji iz:
  1490. osvajanja novog tržišta
  1491. izgradnju novog pogona
  1492. poboljšanja postojećeg proizvoda i dr.
  1493.  
  1494. VI PREDAVANJE
  1495.  
  1496.  
  1497. ORGANIZACIJA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA
  1498. Pristup za upravljanje
  1499. projektom
  1500. Pristup za upravljanje projektom
  1501. Prvi korak koji treba napraviti u upravljanju
  1502. projektom jeste definisanje:
  1503. organizacione forme
  1504. potrebnih izvršioca i rukovodioca
  1505. zadataka, prava i odgovornosti izvršioca
  1506. načina njihove koordinacije
  1507. potrebnih metoda i tehnika za UP.
  1508. Pristup za upravljanje projektom
  1509. Poseban akcenat se daje na određivanje
  1510. rukovodioca projekta (project manager).
  1511. Od ovlašćenja i odgovornosti koja se
  1512. dodeljuju rukovodiocu projekta zavisi i
  1513. izbor organizacione forme koja će se
  1514. primeniti u UP.
  1515. Pristup za upravljanje projektom
  1516. Organizacija za UP predstavlja jedan od od
  1517. osnovnih uslova za uspešno UP.
  1518. Osnovno pitanje koje treba rešiti jeste za koji se tip
  1519. organizacije opredeliti za UP.
  1520. Smatra se da je za UP najbolje formirati poseban tim koji bi se bavio UP. Takva projektna organizacija, smatra se najpogodnijom za upravljanje kompleksnih I skupih projekata.
  1521. Pristup za upravljanje projektom
  1522. Postoje 2 pristupa pri formiranje organizacije za upravljanje projektom:
  1523. Klasičan pristup
  1524. 1. funkcionalna organizacija
  1525. 2. matrična organizacija i
  1526. 3. projektna organizacija
  1527. Kontigencijski pristup
  1528. 1. Projektni ekspeditor
  1529. 2. Projektni koordinator
  1530. 3. Matrična forma i
  1531. 4. čista projektna forma
  1532. Funkcionalna organizacija
  1533. predstavlja ustvari korišćenje postojeće funkcionalne organizacione strukture preduzeća za UP.
  1534. Koordinaciju poslova na UP obavlja rukovodilac projekta koji je odgovoran za efikasno UP.
  1535. Funkcionalna OS je po hijerarhijskoj strukturi orijentisana sa linijskom podelom i odgovornosti i ovlašćenja.
  1536. Funkcionalna organizacija
  1537. Često puta se u praksi koristi i funkcionalna organizacija (već postojeća), tako da radnici iz pojedinih specijalizovanih sektora rade na
  1538. odgovarajućim poslovima na projektu pod rukovodstvom njihovih stalnih rukovodioca i koordinacijom rukovodioca projekta.
  1539. Funkcionalna organizacija
  1540. Realizacija i UP kod ove strukture odvija se na sledeći način:
  1541. 1.
  1542. radnici iz funkcionalnih celina (specijalisti marketinga, razvoja, proizvodnje isl.)
  1543. 2.
  1544. odgovornost pojedinaca je prema funkcionalnom rukovodiocu
  1545. 3.
  1546. rukovodilac projekta može biti poseban čovek (specijalista za UP) ili rukovodilac neke funkcionalne jedinice
  1547. 4.
  1548. koordinaciju aktivnosti u projektu vrši rukovodilac projekta
  1549. Funkcionalna organizacija
  1550. Dobre osobine: (1)
  1551. 1.
  1552. omogućava korišćenje najboljih specijalista za određene poslove,
  1553. 2.
  1554. daje veliku stabilnost koju u organizacinom smislu imaju pojedinci na realizaciji projekta,
  1555. 3.
  1556. Nije mnogo osetljiva na odsustvo pojedinaca specijalista, što je od izuzetnog značaja za kontinuitet realizacije projekta.
  1557. Funkcionalna organizacija
  1558. Osnovne slabosti: nije direktno usmerena, isključivo, na što efikasnije realizovanje projekta,
  1559. stoga, zbog mogućih sukoba oko prioriteta izvršenja zadatka, preplitanja i miješanja kompetencija između rukovodioca organizacione jedinice i rukovodioca projekta dovodi do nedovoljne koordinacije i realizacije projekta.
  1560. Funkcionalna organizacija
  1561. Projektna organizacija
  1562. Za uspešno UP, preduzeće može da formira
  1563. jedan ili više timova, koji bi kao posebne
  1564. organizacione jedinice bile isključivo zadužene
  1565. da rade na određenim projektima.
  1566. Ovakva organizacija se naziva projektna
  1567. organizacija i danas uzima sve više mesta u
  1568. upravljanju kompleksnih, dugotrajnih i skupih
  1569. projekata, jer se pokazala kao veoma efikasna.
  1570. Projektna organizacija
  1571. Projektni tim na čelu sa rukovodiocem
  1572. projekta isključivo je zadužen i odgovoran
  1573. samo za projekat na kome je angasžovan,
  1574. tako da je efikasnost projekta veća.
  1575. Kod projektne organizacije, formira se
  1576. poseban projektni tim sa svim potrebnim
  1577. funkcijama i jedinicama, odnosno sa svim
  1578. potrebnim specijalistima za obavljanje odredjenih poslova na projektu.
  1579. Projektna organizacija
  1580. Projektni tim može delovati nezavisno od ostalih organiizacionih jedinica u preduzeću i da samostalno realizuje projekat.
  1581. Postoje dva modela:
  1582. 1. Projektni tim stalnog karaktera
  1583. 2. Projektni tim privremenog karaktera
  1584. Projektna organizacija
  1585. Dobre osobine: projektni tim je iskjučivo usmeren na upravljanje projektima (što omogućava da se brzo uoče problemi u realizaciji i usmere potrebne upravljačke akcije),
  1586. nema miješanja kompetencija između rukovodilaca, ni sukoba prioriteta u izvršenju zadataka,
  1587. projektni tim je samostalan u obavljanju zadataka, a rukovodilac projekta ima na raspolaganju sve resurse i ovlašćenja za upravljanje projektima.
  1588. Projektna organizacija
  1589. Osnovne slabost: formiranjem projektnog tima dupliraju se organizacione jedinice, pa dolazi do slabijeg iskorišćenja raspoloživih organizacinih i kadrovskih potencijala.
  1590. Projektna organizacija
  1591. Matrična organizacija
  1592. Predstavlja kombinaciju čisto funkcionalne i projektne organizacije.
  1593. Istovremeno smanjuje nedostatke i povećava prednosti funkcionalne i projektne organizacije.
  1594. Primenjuje se u slučaju istovremenog odvijanja većeg broja srednje složenih projekata.
  1595. Prisutne su i vertikalne i horizontalne veze.
  1596. Matrična organizacija
  1597. Prednosti:
  1598. Moguće je istovremeno upravljati većim brojem projekata
  1599. Usmerena je na UP i omogućava brzo reagovanje
  1600. Efikasno koristi resurse
  1601. Manji konflikti u rukovođenju nego kod matrične organizacije
  1602. Matrična organizacija
  1603. Nedostaci:
  1604. Mogući konflikt između rukovodioca projekta i funkcionale jedinice
  1605. Složenije komuniciranje i koordinacija kad se istovremeno upravlja većim brojem projekata
  1606. Mogućnost povećanog korišćenja resursa.
  1607. Matrična organizacija
  1608. Projektni ekspeditor
  1609. Oslanja se na funkcionalnu organizacionu
  1610. struktura (OS) preduzeća.
  1611. Postojeća OS je pojačana rukovodiocem projekta.
  1612. Rukovodilac projekta se fizički nalazi u funkcionalnoj jedinici čiji je rukovodilac odgovoran za realizaciju projekta.
  1613. Ovlašćenja rukovodica projekta su najmanja kod ovog pristupa.
Advertisement
Add Comment
Please, Sign In to add comment
Advertisement