RNPP

interakcija covek racunar
----------------------
 - za koga pravimo softver? ko su nasi krajnji korisnici
 - bitna jednostavnost upotrebe


Dta utice na razvoj interfejsa:
• mogucnosti izabranog hardvera / softvera
• fizicke ili socijalne karakteristike korisnika
• kulturoloske karakteristike korisnika
• funkcionalnosti za koje pravimo softver

Dobar interfejs:
• istrazujemo graficke mogucnosoti, tako da graficki interfejs i njegovi elementi ne usporavaju rad softvera, procesora, sistema...
• da se korisnik lako prilagodi softveru, da ne bude tezak korisniku za ucenje
• interfejs treba da podredjen potrebama softvera, i da pokrije sve funkcionalnosti softvera
Losi interfejsi: zbunjujuci za korisnika, spori, pucaju, nije intuitivan

Ponekad je to tesko postici zbog: razlicitosti medju korisnicim, korisnici su nepredvidivi, programeri tesko razmisljaju kao krajnji korisnici, pravljen za vise platformi

Ovo je nekada lakse postici kroz iteracije: S1

Nekad se koriste kontrolisani eksperimenti (AB testovi) koji pomazu dev da vide sta korisniku vise odgovara.

Oblasti koje HCI obuhvata:
• CS
• Antropologija
• Lingvistika
• Komunikacija
• Psihologija
• Dizazjn

Tehnike HCI: Zvuk, animacije, 3D, video, personalizacija...
Ciljevi HCI: korisnost, univerzalnost, pouzdanost i sigurnost, uzivanje za korisnika
Potrebno: prikupiti informacije, planiranje, validirati sa naruciocem, testiranje

Standardizacija interfejsa: slicnost kako bi se korisnik lakse privikao (primer web aplikacije)
Integracija interfejsa
Konzistentost interfejsa: fontovi, boje, inputi...
Portabilnost interfejsa: primer responzivan web, i mobilna app

Motivacija za dobar interfejs: lako prilagodjavanje i zadovoljstvo korisnika, brzina, mali broj gresaka, vracanje korisnika na softver
Kljucna metrika: zadovoljnost korisnika



komjuterska grafika
----------------------

sta radi grafika:
• ilustruje i demonstrira procedure
• razjasnjava podatke
• vizuelno privlacno

grafika: kreiranje, menjanje i cuvanje geom objekata (modelovanje) i njihovih slika (renderovanje)

slike mogu biti: rasterske (bitmape) i vektorske
rasteri: imaju piksele, svaki pixel ima boju, rezoluciju, ako se uvecava gubi se kvalitet, editori programi za bojenje
vektori: preko matematickih formula definise linije, krive, fajlovi manji nego raster, ne gubi se kvalitet, editori programi za crtanje

faktori koji uticu na kvalitet slike:
• rezolucija (broj PPI)
• dubina boje (broj razlicitih boja, 2bit crno bela, 24bit 16.7 mil)

neki formati: PNG JPG GIF BMP

grane gde se koristi:
fimovi, igre, medicina, dizajn koji se radi na racunaru (modelovanje, CAD),
umetnost, prezentacije, edukacija i obgazovanje, GIS, vizualizacije, GUI

5 vaznih oblasti za grafiku: hardver, renderovanje, interakcija, modelovanje, naucna vizualizacija.

faze renderovanja: aplikaciona faza, geometrijska faza, rasterizacija
aplikaciona: softverski, korisnik unosi, i vidi prikaz
geometrijska: ucitavanje modela, tranformacija modela, prikaz transformacija, eliminacija skrivenih delova, sencenje i refleksija
rasterizacija: izdvajanje pojedinacnih uzoraka, mapiranje teksture, kompozicija slika, boje i intenziteti, prikazivanje na dati hardver

rasterizacija - konverovanje geometriskih oblika u piksele
aliasing - nazubljeni izgled nekih elemenata nakon rasterizacije
anti-aliasing - tehnika ukljanjanja aliasing-a
renderovanje - proces generisanja slike od modela
framebuffering - izlazni uredjaj koji ima informaciju o svakom pikselu

operativni sistemi
----------------------
sistemsi softver koji komunicira sa hardverom i barata resursima i predstavlja sponu izmedju softvera i hardvera.

4 generacije operativnih sistema:
1. gen
- omogucavao da se jedan posao izvrsava (direktno ucivatanje, izvrsavanje, rezultat)
2. gen (batch sistemi)
- sa karticama i 1401 i 7094 sistemima
- i dalje samo jedna posao u datom vremenskom intervalu
- kasnije su korisceni diskovi, i kartice su se ucitavale u disk, izvrsava se program i upisuje na disk, otput se printa
3. gen (multi programming)
- vise poslova smesteno u memoriju racunara
- operativni sistem vodio racuna o memorijskom prostoru i deljenju resursa
- timesharing - os dodeljuje vremenske intervale kako bi svaki posao dobio resurse na odredjeno vreme
4. gen - personalni racunari

razni OS:
mainframe os: MVS
server os: freeBSD, razliciti tipovi linux distribucija (Fedora, Ubuntu...), Solaris
multiproecsor os: Cellular IRIX
real-time OS: VxWorks
embedded OS: Windows IOT, mobile (Android, IOS), router (openWRT)
PC OS: unix (linux, macOS), windows
smart card OS: multOs, javaCardOs

sta rade os:
omogucavaju nesmetano koriscenje racunara, gde korisnik ne brine o resursima
po literaturi:
• upravljanje resursima - upravlja, dodeljuje, striti hardverske resurse (CPU, memoriju). Resava konflikte, ukoliko vise programa pokusa da pristupi istom resursu, na fer nacin dodeljuje resurse.
• kontrolor programa - izvrsavanje programa krajnih korisnika (i brine da li je sve i obavestava korisnika o ishodu) i operacija IO uredjaja
• izvrsavanje komandi - predstavalja interfejs izmedju korisnika i masine, pruza servise niskog nivoa kroz CLI


Koncepti OS:
• procesi i stabla procesa: proces je program koji se izvrsava (koristi resurse) i OS brine o svima njima
• deadlocks: kada proces ceka resurs koji je uzeo drugi proces koji takodje ceka neki resurs koji drzi treci proces...
• fajl sistem i strikture direktorijuma
• pipe (komunikacioni kanali) - razmena podataka izmedju vise procesa

sistemski pozivi (kreiranje fajla, pristup, kreiranje procesa....)
virtualne masine - softver koji simulira realnu masinu, da se omoguci veca prenosivost