ФИЛОЗОФСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ - ЗАДАТАК

ФИЛОЗОФСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ - ЗАДАТАК

Прочитајте у уџбенику одељак Основна подручја филозофског истраживања и Филозофске дисциплине, одредите на коју од филозофских дисциплина се односе следећи фрагменти и кратко образложите због чега тако мислите. Од помоћи вам може бити и ако на Јутјубу погледате видео What is Philosophy? Crash Course Philosophy #1

1. Ако овим испитивањем природе разума успем да откријем какве су његове моћи, докле оне досижу, којим су стварима бар у некој мери дорасле, а у којима нас издају, рекао бих да онда неће бити згорег убедити неуморни људски дух да буде опрезнији, да се не меша у ствари које су изнад његовог схватања, да стане кад дође до краја својих могућности, да се помири са незнањем у оним стварима за које се после испитивања утврди да су изван досега наших способности.
(Џон Лок, Оглед о људском разуму)

2. Оно што је значајно јесте да схватимо да у науци увек имамо посла са објашњењима, предвиђањима и проверама и да је метод провере хипотеза увек исти. Из хипотезе коју треба проверити, на пример неког универзалног закона, заједно са неким исказима, за које се у овом случају, не може рећи да су проблематични – на пример неким почетним условима – дедукујемо одређене прогнозе. Затим добијену прогнозу, кад год је могуће, сучелимо са резултатима експерименталних или неких других посматрања. Њено слагање са тим резултатима схватамо као поткрепљеност, мада не и као коначан доказ хипотезе, док недвосмислено неслагање схватамо као њено обарање или оповргавање. …
(Карл Попер, Беда историцизма)

3. Шта је онда образовање? Требало би да верујем да је то курс кроз који појединац пролази како би самог себе достигао; а ономе ко не жели да похађа овај курс, врло слабо помаже чак и то што је можда рођен и у најпросвећенијем добу.
(Серен Кјеркегор, Страх и дрхатање)

4. Заиста, оно изнад чега се ништа веће не може мислити не може бити само у мисли. Јер, ако би било само у мисли, могло би се мислити да је и у стварности, то јест да би било веће. Ако дакле оно о чему се не може мислити ништа веће јест само у мисли, онда то о чему се не може мислити ништа веће јест заправо оно о чему се може мислити нешто веће. Али то је сигурно немогуће. Нема дакле сумње да оно о чему се ништа веће не може мислити постоји и у мисли и у стварности.
(Анселмо, Прослогион)

5. Атеистички егзистенцијализам, који ја заступам, је повезанији. Он изјављује да, ако бог не постоји, има бар једно биће у којег егзистенција претходи есенцији, једно биће које егзистира пре него што се може дефинирати било којим појмом и да то биће јест човек, или, како Хајдегер каже, људска збиља. Шта овде значи да егзистенција претходи есенцији? То значи да човјек најпре егзистира, да себе сусреће, искрсава у свету и да затим себе дефинише. Ако се човек, како га поима егзистенцијалиста, не може дефинисати, то је зато што он најпре није ништа. Он ће тек после бити, и биће такав каквим ће себе учинити. …
(Жан Пол Сартр, Егзистенцијализам је хуманизам)

6. Узроком се назива, у првом смислу, иманентна материја од које је сачињена извесна ствар: бронза је узрок статуе, а сребро пехара; а материја бронзе и сребра такође је узрок. У другом смислу, узрок је облик и образац, тј. дефиниција суштине и врсте: на пример, то је однос броја два према броју 1 и број уопште; или као што су делови дефиниције који су такође узрок. Узрок је још прво начело промене или мировања: творац одлуке је узрок акције а отац је узрок детета и уопште сила која делује је узрок онога што је учињено, а оно што врши промену узрок је онога што трпи промену. Узрок је такође сврха, то јест коначна сврха. На пример, здравље је узрок шетње. Зашто у ствари човек шета? Ми одговарамо: да би био здрав , и говорећи тако, мислимо да смо дали објашњење о узроку.
(Аристотел, Метафизика)