Poezija

?xml version="1.0" encoding="UTF-8" standalone="yes"?>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Aleksa Šantić ~ Što te nema[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>wr0sDoZkpww</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Aleksa_Santic.JPG/220px-Aleksa_Santic.JPG</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTGsc_rscwfYDo-1DPOuypOUM-AAdXggna8MEbShb_UPVLADR_n0g</fanart>
	 <info>Aleksa Šantić je rodjen 27. maj 1868 godine u Mostaru. Povezao je svojim delom idejne i pesničke težnje književne tradicije
     i nove epohe modernizma, kojoj je pripadao.
	Prvu pesmu objavio je 1886, a prvu zbirku pesama 1891 godine.
	On je bio osnivač kulturnog lista „Zora“ i predsednik  Srpskog pjevačkog društva „Gusle“. Objavio veliki broj pesama, a od dela se
    izdvajaju:
	„Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“.
	Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te
 nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910) „Moja otadžbina“ (1908).
</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Aleksandar Puškin ~ Voleo sam Vas[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>qV3rfj8fKos</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/AleksandrPushkin.jpg/220px-AleksandrPushkin.jpg</thumbnail>
     <fanart></fanart>
	 <info>Aleksandar Sergejevič Puškin je rođen u Moskvi 6 juna 1799.  a umro je u Sankt Peterburgu 10 februara 1837.
Puškin ima ugled velikog ili izvanrednog ruskog pjesnika, te ga se smatra utemeljiteljem suvremenog književnog ruskog jezika. On je među prvima u Rusiji počeo pisati narodnim jezikom i distancirao se od književnosti romantizma popularnog u Zapadnoj Evropi.
</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Arsen Dedić ~ Ne daj se Ines[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>37YgIgLX6Pg</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/DedicArsen.JPG/250px-DedicArsen.JPG</thumbnail>
     <fanart></fanart>
	 <info>Stihove govori: Rade Šerbedžija
           Arsenije Dedić - Arsen (Šibenik, 28 jula 1938. - Zagreb, 17. avgusta 2015.) bio je hrvatski prevodilac, pjesnik i kantautor.  </info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Branko Miljković ~ Uzalud je budim[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>K0N-iJgsPCM</utube>
     <thumbnail>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTDqKdyo0j7-mfiiDGs3rsmJSeRtxLne2m9NyJ5uOeYAMsoFDEV</thumbnail>
     <fanart>https://uploahttpsd.wikimedia.org/wikipedia/sr/0/01/Brankomiljkovic.jpg</fanart>
	 <info>Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Branko Radičević  ~Kad sam sinoć ovde bila[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>ydTTE9WFvrk</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Branko_Radi%C4%8Devi%C4%87_2.jpg/250px-Branko_Radi%C4%8Devi%C4%87_2.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://www.biografija.org/wp-content/uploads/2017/11/branko-radicevic-642x336.jpg</fanart>
	 <info>Branko Radičević je bio srpski romantičarski pesnik. Rođen je 28. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu. Umro je 1. jula 1853. godine u Beču. Pisao je ljubavne i rodoljubive pesme, a pred sam kraj života elegije. Mnogi književnici ga smatraju najznačajnijim romaničarskim pesnikom, pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Svoje pesme pisao je na čistom narodnom jeziku u duhu modernog evropskog romantizma
Pjeva: Dubravka Nešović</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Čarls Bukovski ~ Baci kocku[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>7fpru7tSyRI</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/78/CharlesBukowski-1.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://opusteno.rs/slike/2012/07/biografija-knjizevnik-carls-bukovski-15141/knjizevnik-carls-bukovski-sp.jpg</fanart>
	 <info>Čarls Bukovski (16. avgust 1920 — 9. mart 1994) američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva.
Stihove govori: Bono ~ U 2</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Desanka Maksimović ~ Strepnja[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>bFVo_g7N-Gc</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Desanka_Maksimovi%C4%87_u_osamdesetim_godinama_%C5%BEivota.jpg/220px-Desanka_Maksimovi%C4%87_u_osamdesetim_godinama_%C5%BEivota.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSAFR_W4W0dfENZ2VCfuJKaz4nGpz0iZGrWpftdcDAcIxRl8EOWwg</fanart>
	 <info>Pjeva: Jasna Gospić
           Desanka Maksimović je rođena u okolini Valjeva 16 maja 1898 godine. Završila je Filozofski fakultet na odsjeku za svjetsku književnost 1923 godine. Radila kao profesor u gimnaziji sa prekidima do 1953 godine. Umrla je 11 februara 1993</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Duško Trifunović ~ Lehet [/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>t7fUl554ea4</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/1/1d/Dusko_trifunovic.jpg/220px-Dusko_trifunovic.jpg</thumbnail>
     <fanart></fanart>
	 <info>Čita: Miloš Stefanović
         Duško Trifunović, književnik, pjesnik i televizijski autor, je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama.
      Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Sremskim Karlovcima, 30. januara 2006. </info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Đorđe Balašević ~ Sevdalinka (Bosna)[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>sH1GDYBtc1Y</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Djordje_Balasevic_DSC8494.jpg/250px-Djordje_Balasevic_DSC8494.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRu3XYAr_Mia7V35d2LofuXxV_zybXG1AThMTAPMZYlJ5G6oZ3b</fanart>
	 <info> Đorđe Balašević rođen je u ranojutrarnjim satima 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Pjesnik sanjalačkog realizma i kanautor. Još uvijek je živ.</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Đura Jakšić ~ Jesi li čula, dušo?[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>HbvVF2A-cQI</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Djura_Jaksic_autoportret.jpg/220px-Djura_Jaksic_autoportret.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://www.biografija.org/wp-content/uploads/2018/06/djura-jaksic-642x336.jpg</fanart>
	 <info>Vojislav Ilić je bio srpski pesnik. Rođen je 14. aprila 1862. godine u Beogradu, a preminuo 21. januara 1894. godine u rodnom gradu. Smatra se jednim od prvih prvih pesnika realizma u Srbiji. Iako je umro vrlo mlad iza sebe je ostavio tri zbirke pesama i na desetine pesama rasutih po raznim književnim časopisima toga vremena.
Pjeva Zvonko Bogdan</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Edgar Alan Po ~ Gavran[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>eZEH6bYfCRo</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Edgar_Allan_Poe_2.jpg/220px-Edgar_Allan_Poe_2.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRzvV5YPyg6PKpixKVQ0xej97sXv32O32E3aJjKKJKBbMLx9KwJ</fanart>
	 <info>Edgar Alan Po je rođen u Bostonu, 19.januar 1809  a umro je u Baltimore, 7.oktobar 1849) je bio američki pisac, pjesnik i književni kritičar.</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]F. G. Lorka ~ Nevjerna žena[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>YMT5jDhjErI</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Lorca_%281914%29.jpg/220px-Lorca_%281914%29.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRDNZXCN8VCGNOHyf9E__2IFK_XLz9nynQQrJ2mfuyoYZ6TWcat</fanart>
	 <info>Rođen je 1898. godine u selu Fuente Vakueros, nedaleko od Granade, u imućnoj porodici. Kao student književnosti i prava u Madridu počeo je da se druži sa istaknutim intelektualcima i „buntovnicima s razlogom“, koji će kasnije postati sinonim za nadrealizam u umetnosti.
	Iako je bio ponosan na uspehe prijatelja, mnoge od njih šokiralo je saznanje da je Lorka homoseksualac. Zbog osuda okoline sve više je tonuo u depresiju, koja je dostigla vrhunac kada su Bunjuel i Dali snimili film „Andaluzijski pas“, što je pesnik nemirnog duha protumačio kao napad na njega.
	Odlazi u Sad i ostaje do 1930 godine kad se  vraća se u novoproglašenu Republiku Španiju i postaje direktor studentskog putujećeg pozorišta „La Baraka“.
	Munjevit uspeh koji je ostvario nije bio po volji fašistima, koji su ga streljali 19. avgusta 1936. u Viznaru i bacili njegovo telo u neobeleženu grobnicu. Iako je Frankova vlada pokušala da izbriše sve uspomene na umetnika tako što je uništila Lorkina dela i zabranila pominjanje njegovog imena, ubrzo je postao simbol žrtava političke represije.
</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Izet Sarajlić ~ Mala velika moja[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>CZYhghUJNzc</utube>
     <thumbnail>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSWgB4_Yb-emzkq7hjvuYTmEEyo2A6PPHfePt3nfQ7KpKB6ZnES</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSkPKFkDi4Ele2QKpttu_h-zIvmxi-uGi8QzchNGRkJgHbUKnTt</fanart>
	 <info>Stihove govori: Žarko Radić
           Izet Sarajlić je Sarajlija koje je rođen u Doboju 16 marta 1930 godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, doktorirao filozofske nauke. Bio je istoričar filozofije, esejista, prevodilac, pjesnik i čovjek prije svega. Umro je od tuge za svojom ženom 2 maja 2002 godine.</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Jovan Dučić ~ Pesma o ženi [/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>ZDM0GD585u8</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/Ducic.jpg/220px-Ducic.jpg</thumbnail>
     <fanart>http://www.prelepapoezija.com/wp-content/uploads/2013/12/jovan-duc48dic487-za-svojim-radnim-stolom-poslanstva-u-rimu.jpg</fanart>
	 <info>
Jovan Dučić je rođen u Trebinju (Godina njegovog rođenja nije nikad pouzdano utvrđena). Umro je u Geriju, Indijana, SAD, 7. april 1943) Bio je srpski pesnik, pisac i diplomata.
Stihove govori Miloš Žutić</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Jovan Jovanović Zmaj ~ Jesen stiže, dunjo moja[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>B7h4Uq1ReeI</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Jova_Jovanovic_Zmaj.jpg/220px-Jova_Jovanovic_Zmaj.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://www.biografija.org/wp-content/uploads/2016/09/zmaj.jpg</fanart>
	 <info>Jovan Jovanović, Zmaj Jova ili Čika Jova, je jedan od najplodnijih pesnika srpskog romantizma. Rođen je 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu, a preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici. Završio je prava i medicinu, a uporedo sa tim je pokretao i uređivao brojne književne časopise. Pisao je lirske, satirične, političke i dečje pesme.
Pjeva: Zvonko Bogdan</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Kosta Racin ~ Denovi[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>TL5IRMjsrdo</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Ko%C4%8Do_Racin.jpg/220px-Ko%C4%8Do_Racin.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQzRp82qQm0PVhvZtDamgLE7Ku9-UXPBN6sPRDJ8fQpMIJ_dCPy</fanart>
	 <info>Kosta Racin( Kosta Apostolov Solev) je rođen u 22 decembra 1908 godine u Velesu. Član komunističkom pokreta od svoje dvadesete godine.
Jedinu samostalnu zbirku pjesama, pod nazivom: „Bijele zore“, je izdao 1939 godine i s njom ušao u antologiju jugoslovenske i makedonske poezije. Knjiga je izdata u Zagrebu, na makedonskom jeziku i sa veleškim
govornim naglaskom. Priključio je partiznaskom pokretu 1941 godine i poginuo je na misteriozan način, u Lapušniku u Bugarskoj, 1943 godine.
Postoji bajkovita priča da je svoj pseudonim Racin koristio zato što je bio zaljubljen u djevojku koja se zvala Raca.</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Laza Kostić ~ Santa Maria dela salute[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>iP5sUIu22xU</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Laza_Kostic.jpg/220px-Laza_Kostic.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSV1SXqz9G5zSsqjvGAfwwrZsuAJhgzrC7OWH4QULNds7JaH2h3</fanart>
	 <info>Laza Kostić je srpski pesnik, pisac, novinar, kritičar, mislilac i estetičar. Rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju kod Novog Sada, a preminuo je 26. novembra 1910. godine u Beču. Smatra se jednim od najvećih srpskih pesnika. Napisao je najlepšu srpsku ljubavnu pesmu XX veka čiji je naziv „Santa Maria dela Salute“.</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Mak Dizdar ~ Putovi[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>j1oySqQfBHI</utube>
     <thumbnail>http://www.sarajevotimes.com/wp-content/uploads/2016/10/Mak-Dizdar-215x300.jpg</thumbnail>
     <fanart>http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2017/05/Mak-Dizdar-%E2%80%93-Kameni-Spavac-220x300.jpg</fanart>
	 <info>Mehmedalija ( Mak ) Dizdar je Sarajlija koje je rođen 17 oktobra 1914 godine u Stocu. Kao dječak doselio u Sarajevo i tu živio do kraja života. Prve zbirku pjesama objavio sa 19 godina.
	Posle tragedije koja zadesila njegovu porodicu od 1941 do 1945 godine kada je skoro čitava njegova porodica stradala u Jasenovcu. U novoj državi, kojoj on nije bio naklonjen, živi više od dvadeset godina na ivici siromaštva i bez zaposlenja.
Umro je u Sarajevu 14 jula 1971 godine.</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Matija Bećković ~ Matija Bećković[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>js3JyptG74o</utube>
     <thumbnail>http://iskra.co/wp-content/uploads/2016/07/matija-beckovic-profil.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Matija_Beckovic-MC.jpg/250px-Matija_Beckovic-MC.jpg</fanart>
	 <info>Matija Bećković je srpski pisac, pesnik i akademik. Rođen je 29. novembra 1936. godine u Senti. Jedan je od najčitajnijih pesnika današnjice. Živi i radi u Beogradu.

Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/matija-beckovic/</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Mihajl Ljermontov ~ Mali Oblaci[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>bPIiJYGy_DQ</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Mikhail_lermontov.jpg/250px-Mikhail_lermontov.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTptcwTP5yzDjZO1gSU6HORc2O-miX_2xOkEd1qt7xuU-1VBxMh</fanart>
	 <info>Mihail Jurjevič Ljermontov (15.10.1814 - 27.7.1841) je bio ruski romantičarski pisac i pesnik, poznat kao "pesnik Kavkaza". Kroz svoju prozu osnovao je tradiciju ruskog psihološkog romana.
Pjeva: Hor Donskih Kozaka</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Milan Rakić~ Iskrena pjesma[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>u3nL-Pp2GDY</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/5b/Milan_rakic.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRPpLVj2BvgTGyfElj2ys2NXqgQzP1lTw6YsfZJv1BqdVPjMLMW7Q</fanart>
	 <info>Milan Rakić je rođen 1876. godine u Beogradu. Bio je pravnik i diplomata. Napisao je svega 50-tak pjesama. Milan Rakić umro je u Zagrebu 1938. godine.</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Miroslav Antić ~ Tatina pesma[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>x3vLiiiY3HA</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/57/Mirosla_Antic.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQWCQDBsbpYeTNimR7_ZHr5JLpXK_KG7CF14W2x8REeRvv-u9FgAw</fanart>
	 <info>Miroslav Mika Antić bio je srpski pjesnik, režiser, scenograf, novinar i slikar. Rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu, a umro je 24. juna 1986. godine u Novom Sadu.
Stihove govori: Voja Brajović</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Pablo Neruda ~ Noćas bih mogao[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>FdTR5z2whkQ</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Pablo_Neruda_1963.jpg/230px-Pablo_Neruda_1963.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Firma_Pablo_Neruda.svg/160px-Firma_Pablo_Neruda.svg.png</fanart>
	 <info>Pablo Neruda (Parral, 12. srpnja 1904. - Santiago de Chile, 23. rujna 1973.), čileanski je pjesnik, pravim imenom Ricardo Eliezer Neftalí Reyes Basoalto.
Kao diplomat proveo je više godina u Madridu gdje se sprijateljio s Lorkom i drugim španjolskim pjesnicima te pristupio antifašističkom pokretu, zbog čega je u svojoj domovini bio proganjan. U početku piše pretežno ljubavnu liriku, a kasnije prelazi na društveno i politički angažiranu poeziju koja govori protiv ratnih strahota i ustaje u obranu potlačenih.

Objavio je 19 zbirki poezije, od kojih su značajnije "Španjolska u srcu" u kojoj daje potresnu, ali uvjerljivu sliku borbe španjolskog naroda. Život i svijet doživljavao je prvenstveno čulno, pa su uzbuđenje, ogorčenje, samilost i srdžba osnovni motivi njegove poezije.</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Pero Zubac ~ Mostarske kiše[/COLOR][/I][/B]</title>
     <link>https://audioknjige.elektronskaknjiga.com/audio/mostar.mp3</link>
     <thumbnail>https://www.avlija.me/wp-content/uploads/2016/05/VPZ_0127-2.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://static.kupindoslike.com/Rale-Damjanovic-Bar-ti-budi-vecna_slika_O_78347069.jpg</fanart>
     <info>Pero Zubac je rođen u Nevesinju 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a  gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
	Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.
Stihove govori: Rale Damjanović</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]P.P. Njegoš ~ Gorski vijenac[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>Rrwquh7x33I</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg/220px-Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg</thumbnail>
     <fanart></fanart>
	 <info>Petar II Petrović Njegoš bio je crnogorski vladar, vladika, pjesnik i filozof. Rođen je 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši blizu Cetinja, a umro je 31. oktobra 1851. godine u Cetinju. Njegova se djela svrstavaju u red najznačajnijih dijela crnogorske književnosti.
Tekst čitao: Danilo Lazović</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Rabindnarat Tagore ~ Veruj mi ljubavi[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>62V1InCdQTk</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Rabindranath_Tagore_unknown_location.jpg/220px-Rabindranath_Tagore_unknown_location.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR7CqkOHXB3fpGPoY16F3g6KEidXkZhJ1o8WWpOWQqTTKOH5rP72Q</fanart>
	 <info>Rabindranath Tagore; Kalkuta 7. maj 1861 - 7. avgust 1941) je bio indijski književnik, poet, dramaturg i filozof.
Stihove govore: Zoran Radmilović i Rada Đuričin</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Sergej Jesenjin ~ Pismo majci[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>2xrrpKhIXUs</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Esenin_Moscow_1922.jpg/250px-Esenin_Moscow_1922.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRXbCDFG6NHcYrchvxZBxyQqfhC6BFokrlvVV4OTJG6pgPvK3iuUA</fanart>
	 <info>Rođen je u selu Konstantinovo u Rjazanjskom regionu 3 oktobra 1895. Počeo je da piše poeziju sa devet godina. Preselio se u Moskvu 1912 i počeo da radi kao lektor u izdavaštvu i da paralelno pohađa studije na Moskovskom državnom univerzitetu. Godine 1915, preselio se u Sankt Peterburg i postao poznat u književnim krugovima.
	Od 1922. do 1923. bio je oženjen američkom balerinom Izidorom Dankan, koju je pratio na turnejama. Neobično je bilo to da on nije govorio strane jezike, dok ona je znala samo nekoliko desetina reči ruskog. Kao posledica alkoholizma, Sergej je stekao loš glas zbog vandalizma po hotelskim sobama. Brak sa Isidorom nije dugo trajao, tako da se 1923. vratio u Moskvu. Jesenjin je bio u braku ukupno pet puta. Prvi i drugi brak je bio sa Sinaidom Rajh, sa kojom je imao dvoje dece. Posle Isadore Dankan, oženio se mladalačkom simpatijom Galinom Benislavskajom, a kasnije Sofijom Tolstajom, unukom Lava Tolstoja.
	U početku, Jesenjin je podržavao Oktobarsku revoluciju, međutim kasnije se razočarao njenim posledicama.
	Veliki broj njegovih dela bio je zabranjen u Sovjetskom Savezu, naročito u vreme Staljina.
	Poslednje dve godine Jesenjinovog života su bile pune pijanstva i lutanja, ali je u tom periodu napisao neke od svojih najboljih pesama.
	Na samom kraju života (umro je veoma mlad, u tridesetoj) spalio je svoje rukopise, a ne zna se ni koje ni koliko.
	Jesenjin se obesio u sobi lenjingradskog hotela „Angleter“. Postoji sumnja se da je to bilo ubistvo po nalogu agenata zvanične vlasti. Imao je 30 godina.
	Pjesnik je sahranjen u četvrtak 31. decembra 1925 godine.
	Galina Benislavskaja ubila se na Jesenjinovom grobu godinu dana kasnije.
	Na večeri uspomena na Jesenjina u Kamernom teatru Tairova, pet dana poslije pjesnikove sahrane, Sergej Gorodecki ispričao je o kriku neke žene u trenutku kad su kovčeg spuštali u grob.
	U tužnoj tišini, razlegle su se njene riječi:
	  Zbogom, moja bajko.</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Vladimir Visocki ~ Ja ne volim[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>yrD1W4S5LuM</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/Vladimir_Vysotsky.jpg/220px-Vladimir_Vysotsky.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRYCE45TVHa-7a1k2cd0ndxc9DWdGZt1Izz8tU17zoWMhpuhp2wHA</fanart>
	 <info>Vladimir Semjonovič Visocki, ruski Влади́мир Семёнович Высо́цкий, (25 januara 1938. Moskva - 25 jula 1980. Moskva), bio je ruski pjevač, pjesnik, kazališni i filmski glumac i pisac.
Visocki se smatra jednim od najvećih ruskih umjetnika svih vremena, koji je ostavio dubok i trajan trag u ruskoj kulturi. Iako ga je tijekom života službena vlast bivšeg Sovjetskog saveza uglavnom ignorirala, Visocki je dostigao veliku slavu i danas ima značajan utjecaj na mnoge ruske glazbenike i glumce koji pokušavaju postići njegov status ikone. Na dan njegove sahrane se održavala ceremonija zatvaranja Olimpijade u Moskvi. Istorija bilježi je tog taj stadion bilo poluprazan a na sahrani Visockog je bilo više od 100.000 ljudi.
Recituje Evgenij Lebedin</info>
</item>


<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Vojislav Ilić (Stariji)~ U noći[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>ZP2_DwIayk4</utube>
     <thumbnail>https://www.biografija.org/wp-content/uploads/2018/06/vojislav-ilic.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Vojislav_Ili%C4%87.JPG/250px-Vojislav_Ili%C4%87.JPG</fanart>
<info>Vojislav Ilić (Beograd, 14.4. 1862. — Beograd, 21.1. 1894),  je proživeo kratak i težak život. Bolešljiv još od detinjstva, on je slabo mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Kasnije je na svoju ruku pohađao predavanja u Velikoj školi, aktivno učestvovao u književnom i političkom životu studentske omladine, ali ispite nije polagao. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika. Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri. </info>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Tin Ujević ~ Samo san je stvarnost[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>KQwzcB0mvOE</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Tin_Ujevi%C4%87_2.jpg/220px-Tin_Ujevi%C4%87_2.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://vekvrhveka.files.wordpress.com/2015/06/boemi.jpg</fanart>
	 <info>Augustin Tin Ujević (5. jul 1891 — 12. novembar 1955) je jedan od najvećih pesnika na prostorima bivše Jugoslavije. Izuzetan altruista i veoma obrazovan čovjek. Oštar protivnik svake vlasti.
Stihove govore: Jelena Bosančić i Kurbaša Robert</info>
</item>



<item>
     <title>[I][B][COLOR gold]Žak Prever ~ Za tebe ljubavi moja[/COLOR][/I][/B]</title>
     <utube>3MMnUMGfKtA</utube>
     <thumbnail>https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Jacques_Pr%C3%A9vert_en_1961_dans_le_film_Mon_fr%C3%A8re_Jacques_par_Pierre_Pr%C3%A9vert.jpg/220px-Jacques_Pr%C3%A9vert_en_1961_dans_le_film_Mon_fr%C3%A8re_Jacques_par_Pierre_Pr%C3%A9vert.jpg</thumbnail>
     <fanart>https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSmWP92reh653sFArt5zKpMrjdaipCmnM4HrZHhTVmQ1zcLQH97</fanart>
	 <info>
Govori:Milan Šević
Žak Prever se rodio 4 februara 1900 godine u Nejiu, pariskom predgrađu na obali Sene, pesnik, nadrealista. Odbio da se pridruži Komunističkoj Partiji sa Andre Bretonom, koga je ismejao u "Mort d'un monsieur". Bio je i talentovan scenarista.
	1925. ženi se prijateljicom iz detinjstva Simonom Dijen. Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i akademski obrazovani ljudi a i običan narod. Dobila ga je u Žaku Preveru.
	Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Preverova poezija je, nema sumnje, snažno uticala i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema slikarstvu, i to modernom slikarstvu te je Pikasu posvetio dve velike pesme.  Prever nas svojom poezijom uči da volimo.
	Umire 11. aprila 1977 u mestu Omonvil-la-Ptit, u Normandiji.</info>
</item>

<item>
     <title>Film Test</title>
     <link>http://sportsvideoline3.pw/player?channel=arena2</link>
     <thumbnail></thumbnail>
     <fanart></fanart>
	 <info></info>
</item>