Fiktiv Serbia - RTS

Радио-телевизија Србије (скраћено РТС) је национална медијска кућа у Србији која под данашњим именом постоји од 1. јануара 1992. године.

Крајем 2005. године РТС почиње трансформацију у медијски јавни сервис Србије. Поновним увођењем претплате (укинута 2001. године) и ослобађањем од буџетског финансирања, стварају се кључни услови за њену трансформацију.

РТС је пуноправан члан Европске радиодифузне уније.

Данас РТС чине седамнаест програма (пет радијских и дванаест телевизијских) укључујући седам тематских канала и сателитски програм, разграната мрежа дописништава, телетекст и интернет издање, музичка продукција (народни, забавни, џез, симфонијски оркестар и хорови и дечји хор Колибри), продукција носача звука (ПГП), издавачка делатност, истраживачка служба и документациони центар.

===
РТС 1 (познатији и као Први програм РТС-а или само као Први) је српска телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Основана је 23. августа 1958. као прва мрежа у Србији.

Први програм РТС-а је први телевизијски канал који је основан на територији Србије. РТС 1 је почео са емитовањем 23. августа 1958. године под именом Телевизија Београд, као део Југословенске радио-телевизије (ЈРТ). Када је 31. децембра 1971. покренут Други програм ТВБ-а, ново име Првог програма било је ТВБ 1, а садашње име овај канал добио 1. јануара 1992. када је настала Радио-телевизија Србије.

Карактеристичан програм јавног сервиса намењен најширем аудиторијуму са висококвалитетним садржајима, који пружа избор различитих популарних жанрова од националног значаја, који одражава све друштвене, културне и националне различитости у Републици. На овом програму емитују се дневне информативне емисије, актуелности, дебате, већина играних и забавних емисија, са значајним уделом домаће продукције. У програму су такође присутне емисије у којима се на популаран начин говори о појавама из области науке, културе, уз популарне дечије програме и врхунске спортске догађаје.

Дневник РТС-а је главна информативна емисија на Радио-телевизији Србије. На РТС-у Телевизијски Дневник (интерно ТВД, популарно Дневник) се емитује од 23. августа 1958. године, чинећи тако и прву емисију емитовану на телевизији у Србији. Првобитно се Дневник емитовао у 20 сати, да би 1. октобра 1974. био премештен на термин од 19.30 („Предност новог времена ТВ Дневника је да радни свет види све важније емисије и да му још остане времена за спавање.”).

Поред Дневника 2, који се емитује у 19:30, РТС производи и емитује још два издања: Дневник 1 у подне (викендом у 13 часова) и Дневник 3 у 23:00, док се у 17.00 реемитује Дневник ТВ Војводина. Такође, постоји и јутарње издање Дневника које се емитује у оквиру Јутарњег програма РТС-а (Јутарњи Дневник) у 08:00.

Јутарњи програм РТС-а је колажна телевизијска емисија информативног карактера која се емитује радним данима од 06:05 до 11:00 и викендом од 06:05 до 09:00 на РТС 1 и РТС Свет.

Јутарњи програм се на Телевизији Београд (РТС) приказује од марта 1986. године у оквиру београдског ТВ програма (заједно са 16 година старијом Београдском хроником). Ово је био велики подухват за тадашњу телевизију која је била једна од малобројних европских телевизија које су емитовале и правиле овакву врсту програма.

Од великог броја новинара, репортера, уредника и др. који су током година сарађивали и доприносили реализацији Јутарњег програма, посебно је остао упамћен дугогодишњи уредник и водитељ Бане Вукашиновић.

Емисија има има три дела:
Први део од 06:05 до 08:00 у коме се јављају дежурни репортери, оператери АМСС и лекари Хитне помоћи,
Јутарњи Дневник који је конципиран као и остали дневници је други део,
У трећем делу који траје радним данима од 08:35 до 11:00 јављају се дежурни репортери, оператери АМСС и лекари Хитне помоћи, док од 10:30 до 11:00 обилују прилози из света познатих, занимљивости, викендом од 08:35 до 09:00 такође обилују прилози из света познатих, занимљивости. Пред крај емисије обично гостује неко од полуларних певача или певачица изводећи једну од својих песмама.

===
РТС 2 (познатији као Други програм РТС-а или само као Други) је српска телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Емитовање је почела 31. децембра 1971. године као први телевизијски канал у Србији који се емитује у боји.

Задатак овог програма јесте да буде канал открића, са циљем да буде програм за аудиторијум који се интересује за интелигентан, изазован, креативан и иновативан програм. Циљ овог програма јесте да продре дубље у суштинска интересовања аудиторијума. Он даје висококвалитетне садржаје едукативног, документарног, научног, играног, дечијег и спортског програма и негује нове типове и жанрове специјализованих тематских емисија.

===
РТС 3 (познатији као Трећи канал РТС-а) је српска телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Настао је 1. јула 1989.

Настанку Трећег канала претходио је низ догађаја који је за последицу имао покретање телевизије која је оставила неизбрисив траг у скоро две деценије свог постојања.

Првобитно је 26. јануара 1989. са почетком Феста емитован деветодневни телевизијски програм Фестовизија. Двадесетчетворочасовни програм имао је за циљ представљање догађања на Фесту која су се одвијала у Сава центру. Интервјуи, гости, критике, по три играна филма дневно са претходних фестивала, премијерни телевизијски филмови. Уредник овог програма је био Небојша Ђукелић. За време трајања Ју видео шоуа од 5. до 11. фебруара 1989 емитован је програм у Дому омладине, уредник овог програма је био Радослав Зеленовић. Двадесетчетворочасовни програм се састојао од избора добрих филмова, сателитског и видео програма. У недостатку сопственог материјала, програм је био помогнут од стране видео-клубова који су уступили своје материјале. Емитован у време Ју видео шоуа био је обогаћен издањима радио емисија Индекс 202 и Ритам срца које су емитоване уживо. ПГП РТБ (данас ПГП РТС) је уступила Дизнијеве филмове и касете из своје продукције.

Потписивањем уговора 23. маја 1989. године између Радне организације ТВ Београд, с једне стране, и Дома омладине и Градске конференције Савеза социјалистичке омладине Београда, са друге стране постигнут је договор о заједничкој реализацији, емитовању програма на трећем експерименталном каналу, у продукцији Дома омладине.

Уговор су потписали Ненад Ристић, директор Телевизије Београд и Бранко Глигорић, директор Дома омладине. Уговором је, између осталог, прецизирано и време емитовања програма од 22. маја до 19. јуна 1989. године у периоду од 12.00 до 24.00 сата. Уговором је такође дефинисано да је оснивач телевизије била Градска конференција ССОа, а произвођач програма Дом омладине. Техничке услуге пружала је фирма Артлајн (оригинални назив Artline) из Суботице, а линковске и преносне везе је омогућила Телевизија Београд.

Канал је добио назив ОК канал (Омладински канал), а планиран је као део целокупног пројекта прославе Дана младости. Главни уредник канала је био Радоман Кањевац.

Замишљен је као алтернативан, неконвенционалан и био је канал који је узбуркао јавност својим провокативним садржајима, пре свега контакт-емисијама о политици и еротици. Новинар Милорад Вучелић у емисији Строго поверљиво водио је разговоре са гостима који су о догађајима из педесетих и шездесетих година имали другачије ставове од званичних, а Небојша Глишић, уз приказивање инсерата из меких и тврдих порно-филмова доводио је провокативне госте и спонтано, дрско и често безобразно разговарао са гледаоцима о еротици“.

1. јуна 1989, дан пре истека уговора, рад „ОК канала“ је привремено укинут. Будући да је ТВБ најавила отварање програма на свом Трећем каналу званично 1. септембра, под притиском јавности, рад „ОК канала“ је настављен после неколико дана, али сада искључиво у оквиру Телевизије Београд и то из просторија Дома пионира у Таковској 8, одакле је касније пресељен у Сава центар.

Трећи канал у саставу Радио-телевизије Београд (касније РТС), који је у почетку носио назив ОК канала, почиње да емитује програм 1. јула 1989. године. Током деведесетих и почетком двехиљадитих Трећи канал је прошао кроз више фаза: концепт је визуелно и програмски мењан, у одређеним раздобљима програм је био и најгледанији али и веома слабо праћен. Од 8. јуна 2015. године канал се зове РТС 3.

Данас програмска шема РТС 3 је обележена комерцијалним филмовима и серијама, емисијама за децу, о филму, из света музике, спорта и спортских преноса, уметности. Вести се на РТС 3 емитују 5 пута дневно, и оне, као и њима сродна Временска прогноза, имају карактер Трећег канала - уз младе презентере, „другачије“ шпице и уз минималну минутажу.

===
РТС 4 српска је телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Основана је 26. новембра 2008. године.

РТС 4 четврти програм РТС, који је саставни део Радио-телевизије Србије, и намењен је култури и уметности. Покренут је 26. новембра 2008. године као РТС DIGITAL, првобитно преко DVB-T мреже, а од 21. марта 2012. године земаљским путем се емитује посредством DVB-T2 мреже у целој Србији. Програм се састоји од културног и уметничког програма. Од 8. јуна 2015. године канал се зове РТС 4 са слоганом 24 сата програма култури и уметности РТС 4.

РТС 4 се емитује 24 сата дневно, од чега осам сати премијерно (од 16 часова до поноћи) и два пута репризно (од поноћи до 8 часова наредног дана и од 8 до 16 часова). Као некомерцијални програм у својој програмској шеми не садржи рекламне блокове.

Музички садржаји на годишњем нивоу чине између 65 и 70 одсто од укупног емитовања програма. Тачније, на годишњем нивоу РТС 4 емитује 4200 сати музичког програма (премијерног и репризног - домаћег и страног). Од тога је 3000 сати концерата свих жанрова, 660 сати документарно-музичких програма, 300 сати опера, 240 сати балета. У програмској шеми су заступљене и документарне емисије, око 1560 сати годишње. Документарне серије чине око 660 сати програма, док појединачне емисије образовног, путописног, етнолошког садржаја, чине додатних 450 сати програма.

За културне садржаје из домена уметности опредељено је 450 сати програма.

У оквиру филмског програма, у понуди је годишње око 400 сати одабраних филмских садржаја из циклуса руских и европских филмова, циклуса ретроспектива филмских аутора, али и серијали француске, руске, енглеске и кинеске производње. За драмски и серијски програм резервисано је 250 сати у емитовању РТС 4 програма.

Преко 50% емитованог садржаја је домаће производње.

===
РТС 24/7 је 24-часовни српски претплатнички обавештајни канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 27. децембра 2016. године.

Програм канала „РТС 24/7" наслања се на постојећу програмску шему Информативног програма РТС-а и сачињен је од текућих ударних емисија информативне редакције РТС-а. Програм је надопуњен репризама емисија текуће продукције Информативног програма РТС-а. Архива РТС-а, са посебним акцентом на емисије које су настале у оквиру документарне редакције, употпуњује и заокружује програм канала 24/7, с циљем да се архивски материјал тематски и програмски наслања на актуелна дешавања.

У ванредним ситуацијама, као и тематски мотивисаним ад хок приликама које захтевају потпуније и континуирано информисање, канал „РТС 24/7" емитује специјалне, наменски реализоване програме, који за сврху имају правовремено, објективно, коректно и непристрасно информисање, што је и један од кључних задатака јавног сервиса, а за које не постоји увек адекватан простор на терестријалним каналима РТС-а.

РТС има све неопходне ресурсе за реализацију канала „РТС 24/7" – изузетно снажну Редакцију информативног програма, као и јединствену мрежу од 24 дописничка центра у земљи. Ова мрежа, у пуној програмској функцији, омогућује посебан квалитет канала и доприноси преко потребној информативој децентрализацији програмских садржаја. Локалне и регионалне станице све теже функционишу, притиснуте лошом економском ситуацијом, високим таксама и нелојалним пословањем кабловских оператера. Унапређење информисања грађана о дешавањима у локалним срединама постаје један од приоритета РТС-а. Важно место на информативном каналу РТС-а такође је дато економским темама које подстичу равномерни регионални развој привреде и промоцију МСП сектора.

Како би се ишло у корак с нових техничким и технолошким развојем, канал „РТС 24/7" синергијски је са Интернет порталом РТС-а – најактуелније информације и одабрани коментари посетилаца портала своје место ће проналазити на каналу. Размена информација одвија се у оба смера.

===
РТС Драма је српски претплатнички канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 27. децембра 2016. године. Канал намењен емитовању играног, серијског и филмског програма.

РТС је најуспешнији продуцент играног, серијског и филмског програма у региону. Овај програм гледаоци дуго очекују, како у земљи тако и у региону и свету. Покретање канала „РТС Драма“ смањило је бројне пиратске пројекте и сервисе (ВоД базе, па чак и читаве канале).

Популарност серијског и играног програма РТС-а огромна је и сваким приказивањем расте. Најбољи пример је "Бољи живот", који је постао најпопуларнији серијски програм десет, па затим и двадесет година након премијерног приказивања. Слично је и са "Отвореним вратима", која су тек данас стекла култни статус. Наравно, ту је, између осталог, и Шотрин опус, чије су серије на РТС-у постајале "евергрин" премијерним емитовањем. РТС је годинама био и главни партнер домаћој кинематографији, стекавши ексклузивна права на емитовање најпопуларнијих домаћих филмова.

У "трезору" РТС-а постоје још многа неоткривена блага Играног програма Телевизије Београд – серије и филмови за које су сценарија писали Борислав Пекић, Данило Киш, Александар Поповић, Душан Ковачевић, Бранко Ћопић, Антоније Исаковић, Мирко Ковач, Радивоје Лола Ђукић, Момо Капор, Брана Црнчевић, Гордан Михић, Слободан Стојановић, режирали Славољуб Стевановић Раваси, Пуриша Ђорђевић, Живојин Павловић, Емир Кустурица, Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Ђиђа Карановић, Саво Мрмак, Здравко Шотра. Програмски архив чине читави циклуси оригиналних и документарних драма, адаптација класичних и савремених дела домаће и стране литературе, дугометражних филмова, снимака позоришних представа, монодрама, драмских и хумористичких серија, уметничких екранизација поезије најпознатијих српских и југословенских песника...

===
РТС Трезор је српски претплатнички канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 27. децембра 2016. године. Канал је конципиран на архивском садржају, који за циљ има повратак бренда Телевизија Београд.

РТС Трезор је име канала који се бави ТВ носталгијом, односно антологијским садржајима из 63 година ствараног архива РТС-а. Повратак бренда "Телевизија Београд" сигурно ће обрадовати гледаоце.

Програмска шема овог канала развијена је на бази познате шеме ТВ Београд. Дакле, мали (школски) програм пре подне, цртани филмови у 19.15, ТВ драме понедељком у 20.00.

У програмској шеми наћи ће своје место и снимци култних емисија из културе, серијала о друштву, документарних програма, шоу-програма, музичких емисија, дечјих емисија као и снимци информативних емисија попут старих Дневника, али и Београдског програма или Индиректа, ту су и снимци култних спортских догађаја...

Емитовање историје ТВ Београд истовремено је и отварање новог телевизијског факултета. Многе ствари које смо знали, заборавили смо, присиљени да, с временом, из различитих разлога, спустимо професионалне критеријуме. Подсећање на различите емисије и формате, као и новинарске стандарде ТВ Београд, помоћи ће и младим телевизијским ствараоцима да буду на нивоу легенди. Део програма обезбеђује сарадња и размена архивских програма са другим националним телевизијама које су чиниле некадашњу ЈРТ.

===
РТС Музика је српски претплатнички музички канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 27. децембра 2016. године.

"РТС Музика" је музички канал који покрива све музичке жанрове, с једне стране рефлектујући укус домаће публике и пратећи дискографску индустрију, али, с друге, још значајније, непрестано едукује емитовањем уметнички вредне музике. По узору на познате светске музичке канале, који вешто обједињују текући и архивски музички садржај, овај канал је поуздан избор љубитељима музике, али и својеврсни аналитички сервис када говоримо о критичком осврту на актуелности из комерцијалних и некомерцијалних музичких жанрова у Србији и региону.

Програмску шему канала „РТС Музика" чине текуће и архивске емисије Музичке редакције РТС-а, бројни концерти и спотови извођача ПГП-а, јединствена колекција легендарних концерата које је РТС покривао током претходних деценија, наступи свих оркестара и хорова Музичке продукције РТС-а. Канал "РТС Музика" нуди гледаоцима тематске пакете музичког садржаја, у виду пажљиво одабраних комбинација архивског материјала и материјала новијег датума, са временским епохама, жанровима или трендовима.

Међу текућим форматима Јавног сервиса, који су саставни део програмске шеме канала „РТС Музика", налазе се емисије „Бунт", „Три боје звука", „Студио 6", „Недељом увече", „Ад Либитум", спотови ПГП РТС-а, снимци концерата оркестра РТБ-а, а канал је одличан полигон зa комплетнe преносe редовних музичких фестивала – од Гуче до Егзита. Од јединственог архивског садржаја на овим просторима, канал „РТС Музика" за потребе своје програмске шеме користи обимну колекцију чувених емисија, попут „Рокенролера", „Хита месеца", бројних преноса „Евровизије", локалних избора за „Песму Евровизије", снимака концерата са претходних Егзита, фестивала...

Ово ће, вероватно, једини домаћи музички канал који велики простор посвећује класичној, експерименталној, филмској музици, џезу, року, world музици. Канал издваја посебне термине издвојити за музику за децу, јер једино РТС поседује адекватну музичку архиву која укључује и снимке хора Колибри, чија матична кућа је РТС.

===
РТС Коло је српски претплатнички канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 27. децембра 2016. године. Канал је телевизијски пројекат који је значајан у функцији очувања традиционалних вредности у музици, култури, друштвеном понашању.

Пажљивим односом према непроцењивом значају српске баштине, тематски канал „РТС Коло" гледаоцима на занимљив начин, комбиновањем текућих, архивских и аналитичких капацитета Јавног сервиса, сумира његов специјализован садржај. Будући да се ослања на наше комплетно културно наслеђе, програмска шема канала „РТС Коло" посвећена је српској изворној, народној, етно музици, фолклору, традиционалној кухињи, као и уникатним обичајима свих локалитета. „РТС Коло" се бави очувањем и промоцијом природног и културног блага Србије, туристичких дестинација, чинећи га доступним за садашње и будуће генерације. Снимци блага Србије, реализовани у врхунској технологији, представљају идеалан материјал за визуелизацију најлепших традициoналних мелодија у различитим извођењима.

Међу текућим форматима Јавног сервиса, који су саставни део програмске шеме канала „РТС Коло", налазе се популарне емисије „Шљивик", „Жикина шареница", „Енциклопедија за радознале", „Свирај оно наше", „Лети, лети, песмо моја мила", завидна колекција музичких нумера и спотова из сопствене продукције, као и архивски материјал, старе емисије посвећене, пре свега, народној музици и фолклору.

===
РТС Полетарац је српски претплатнички канал за децу и омладину који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 2018. године.

„РТС Полетарац" је кабловски канал за децу и омладину. Школски и образовни програм Телевизије Београд, током 70-их и 80-их година прошлог века, играо је важну улогу у одрастању неколико генерација. И данас многи одрасли с носталгијом се сећају програма из тог времена, па често и преко друштвених мрежа сугеришу шта би могло да се репризира. Репризирањем антологијских емисија овог програма, старије генерације се сећају свог одрастања, а нове генерације имају прилику да упознају богатство дечјег, образовног и школског програма.

Програм канала "РТС Полетарац" емитује се у једном премијерном и три репризна слота од по шест сати у току једног дана. У програмској шеми своје место ће наћи култне емисије програма за децу Телевизије Београд, али и актуелне емисије које су део Научно-образовног програма РТС-а.

===
РТС Наука је српски претплатнички научно-образовни канал који је саставни део Радио-телевизије Србије. Канал је покренут 21. јануара 2020. године. Канал представља научне и образовне садржаје намењене свим грађанима српског говорног подручја.

Циљ научно-образовног тематског канала РТС-а јесте да савременом гледаоцу приближи садржаје из науке, културе и уметности, тако да њихово присуство учини применљивим и корисним у свакодневном животу.

У складу са новим технологијама, модерним условима живота и промењеним потребама савременог човека, тематски канал РТС Наука открива лепоте науке; промовише научне чињенице, достигнућа и врхунска открића; представља научне раднике, студенте и ученике са високим резултатима у појединим научним областима, као и домаће научне институције и установе културе; представља глобално прихваћене моделе едукације; промовише официјелне уметничке токове, али и свако авангардно, експериментално и иновативно стваралаштво; и најзад, популарише знање као незаменљиви део живота у новом добу. Овај канал посебну пажњу посвећује примени науке, то јест нових научних сазнања у свим друштвеним активностима, са посебним акцентом на привреду.

Програмска шема канала РТС Наука базирана на богатој продукцији научног, образовног, документарног и школског програма Јавног сервиса Србије, на признатим и награђиваним серијалима и емисијама, чији аутори имају дугогодишње искуство стварања врхунских телевизијских садржаја из домена науке и културе.

===
РТС Свет српска је државна телевизија, која је саставни део Радио-телевизије Србије основана 14. маја 1991.

РТС Свет је са емитовањем програма почео 14. маја 1991. године као РТС Сателит на сателиту Еутелсат1. Од 2018. канал се зове РТС Свет. Циљ оснивања оваквог програма био је учвршћивање веза са дијаспором. Током деведесетих година, Сателитски програм није имао могућности да се технички развија због санкција СР Југославији. После политичких промена 2000. године програмска шема овог канала се побољшава. Како је све више младих одлазило у дијаспору, програмска шема се прилагођава њима. Дана 1. јануара 2009. године обновљено је емитовање програма за Северну Америку и Аустралију.

Сателитски програм РТС-а данас има 24-часовни програм који је прилагођен временским зонама. Шема комбинује најбоље садржаје свих редакција Радио Телевизије Србије.

Програм за дијаспору посебно производи емисије које темама и садржајем одговарају потребама, жељама и захтевима вишемилионске српске дијаспоре.

===
Радио Београд 1 је први програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а.

Претходник Радио Београда, Радио Београд-Раковица је започео са емитовањем програма 1924, као део радио-телеграфске станице. Октобра 1924. године радио-телеграфској станици Београд-Раковица која је била у власништву једне француске компаније допуштено је да инсталира радиоелектичну станицу и радио-телеграфско-телефонским апаратом емитује три пута недељно по један сат радио програма. Са договором министарства пошта и телеграфа Краљевине СХС уведена је наплата радио претплате.

Први програм Радио Београда, као најстарији радио програм у Србији, његује традиционалне вредности, али, пре свега, у фази је стварања нових идеја које инспиришу, изненађују и забављају. Са богатим информативним емисијама и политичким емисијама, Радио Београд 1 је тренутно једина радио станица националне фреквенције усмерена на вести. Уредничка политика оставља више радио простора за расправу о "шкакљивим" темама, што је разликује од телевизијског програма РТС. Јутарнји дневник је у 06:00, Подневне вести у 12:00, а затим је на программу Извештај о водостану. Новости дана су у 15:00, Дневник је у 19:00, Хроника дана у 22:00, а Поноћне вести у поноћ. Вести се емитују на сваки пун сат.

===
Радио Београд 2 је други програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а. Програм се емитује на истој фреквенцији са Трећим програмом Радио Београда. Радио Београд 2 емитује програм од 05.00 до 20.00.

Радио Београд 2 је програм културе и друштвеног дијалога, на којем стално теку информације и размишљања о животу и стваралаштву у свету и код нас. Овај програм је препознатљив по критичким трибинама, документарним репортажама, сатири и развијеној публицистици у области музике. Његове основне звучне вертикале чине класична музика, џез, евергрин, квалитетни врх актуелне забавне сцене и изворни фолклор. Знатна пажања посвећује се духовности, религији и тековинама наслеђа.

===
Радио Београд 3 је трећи програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а. Програм се емитује на истој фреквенцији са Другим програмом Радио Београда. Радио Београд 3 емитује програм од 20.00 до 05.00.

Задржао је старо име будући да је оно само по себи већ деценијама синоним за уметничке и културне садржаје највишег нивоа који су, по општеважећој дефиницији у европским размерама, усмерени ка ужим интелектуалним круговима. Овај програм је препознатљив пре свега по томе што прати савремену друштвену и научну мисао, као и по емитовању експерименталних садржаја.

===
Радио 101 је четврти програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а.

Радио 101 је свој програм заснива на домаћој и страној поп и рок музици, најважнијим вестима сваког сата и сервисним информацијама које се емитују на српском, мађарском и енглеском језику сваких пола сата, као и преносима спортских догађаја.

===
Београд 202 је пети програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а. То је регионална радио станица која емитује програм у главном граду Србије, Београду.

Београд 202 је програм који током дана и ноћи у програмској шеми има вести, сервисне информације, поп, рок музику, новинарске блокове који обухватају све сфере живота и интерактивну комуникацију са аудиторијумом (посредством интернета и СМС порука).

Програм емитује нон-стоп смењивање најбоље поп и рок музике и најважнијих информација. Најучесталија и најсвеобухватнија прогноза времена и временских података у Србији. Редовне, сервисне информације са путева широм Србије и Београда. Најактуелније вести из домаћег и светског спорта, културни сервис, водич за вечерње изласке у целој Србији. Систематско праћење најважнијих тема дана. Наградне игре за слушање, могућност гласања за поједине песме.

Информативни програм Београда 202 пруза комплетну слику свих вазнијих догадјаја у главном граду, земљи и свету емитујуци вести, сервисне информације, известаји, новинарска јављања са лицима места, документарни записи, интервју са лицима у зизи или разговоре о актуелним догадјајима, све у намери да слусалац, односно становник Београда неће бити ускраћен ни за једну вазну информацију. Новинари ослускују пулс града, информису о велеградској свакодневници, региструју све из комуналних питања, преко привредног зивота, политицких збивања до науцних, културних и спортских збивања. Радио метрополе помно прати актуелност у земљи и збивања у свету, пратећи живот и функционисање других светских метропола.

Телекс је на програму сваких пола сата - пет минут до пуног сата и пет минут до половине сата. Београд 202 саопштава и најважније градске сервисне информације и специајлне дописе. У 16:55 на програму је Београдски дневник.