Sokratov dijalog, Platon, Ijon

Платон, Ијон (Ијон, Гозба, Федар, Београд, 1979.)
IV
И ј о н : Шта је узрок томе, Сократе, што ја, кад неко говори о неком другом песнику, нити обраћам пажњу на то, нити могу ма шта навести што би достојно било помена, него због досаде задремам, а чим неко помене Хомера, одмах се пробудим и обраћам пажњу, те у изобиљу имам градива за расправљање.
С о к р а т : Ту загонетку, драги друже, није тешко одгонетнути; свакоме је јасно да теби за расправљање о Хомеру недостаје уметничко и научно образовање. Јер да си стекао уметничко образовање, ти би умео говорити и о свим другим песницима, јер, на неки начин, постоји песничка уметност у општем смислу. Или није тако?
И ј о н : Тако је.
С о к р а т : Не стоји ли тако ствар и са сваком другом уметношћу кад се она узме у целини? Није ли онда код свих уметности исти начин оцењивања? Него, Ијоне, желиш ли да од мене тачније чујеш како ја то мислим?
И ј о н : Тако ми Дива, Сократе, желим. Та радујем се кад слушам вас мудраце.
С о к р а т : Волео бих да истину говориш, Ијоне. Али можда сте мудри и ви рапсоди и глумци и они чије песме ви певате, а ја не говорим ништа друго него просту истину, као што то и доликује човеку нестручњаку. Јер и на основу онога што те малочас упитах можеш видети како је прост и нестручњачки и за свакога јасан смисао моје изјаве да је, кад се уметност узме као целина, начин оцењивања исти. Тако узмимо ствар у мислима! Постоји ли, на пример, нека сликарска уметност уопште?
И ј о н : Постоји.
С о к р а т : И не постоје ли и нису ли постојали многи сликари и добри и лиши?
И ј о н : Свакако.
С о к р а т : Да ли си већ видео неког ко о Полигноту, сину Аглаофонтову, с обзиром на оно што слика добро, а што не,  уме доносити правилан суд, а не може о другим сликарима? И кад му неко показује дела других сликара, он из досаде дрема и не зна шта да ради и ништа не може да изнесе за објашњавање слика; али чим треба да да свој суд само о једном сликару, он се пробуди, обраћа пажњу и у изобиљу има градива за расправљање?
И ј о н : Не, дива ми, заиста нисам видео.
С о к р а т : А шта? Да ли си у вајарству већ видео некога ко о Дедалу, сину Метијонову, или о Епеју, сину Панопејеву, или о Теодору са Сама или ма о ком другом вајару, узимајући у обзир само једног, уме да да правилан суд о оном што је добро извајао, а кад је реч о делима других вајара, беспомоћан је и дрема и не зна шта да каже?
И ј о н : Не, Дива ми, ни таква нисам видео.
С о к р а т : Али, као што ја мислим, ни у атлетици, ни у китаристици, ни у китародији, ни у рапсодској уметности ниси никад видео човека који је способан да доноси меродаван суд о Олимпу, или о Тамири, или о Орфеју, или о Фемију, итачком рапсоду, а о Ијону Ефешанину да не уме да суди и нема шта да каже у прилог објашњавању да ли се он у рапсодску уметност добро разумева или не.
И ј о н : У томе ти, Сократе, не могу противречити али веома добро знам о себи то да о Хомеру нико не уме боље говорити него ја и да га сасвим познајем, а и сви остали тврде да о њему добро говорим, али не о осталим песницима. Зато ти види како се то може објаснити.
П о л и г н о т – рођен на острву Тасу, одакле је дошао у Атину и ту добио грађанско право. Живео је око год. 500 – 450. Он је ен само у свом времену, него и у целој старини важио као највећи представник монументалног сликарства.
  Д е д а л – у ствари уметник, и зато колективно име за различите атичке и кретске вајаре и неимаре. У Атици је Дедал сматран за сина Еупалама, те је себи и свом сину направио крила да оданде утече. Е п е ј   се прославио тиме што је направио древног коња који је освојена Троја. Т е о д о р   с а  С а м а   припада историјском времену, он је с Реком изумео ливење бронзе.
  О л и м п – један од представника музичког покрета који је хеленску уметничку лирику увео у књижевни живот. Олим је из Фригије и он представља њен утицај, који се показао у томе што су Хелени прихватили фригијску фрулу. Састављао је аулетичке номе, т.ј. номе које се не певају, него само свирају на фрули.
  Т а м и р а – трачки певач о коме Хомер у Илијади (II, 594 итд.) каже да се похвалио да ће натпевати Музе, а оне су му за казну одузеле вид и певачку обдареност.
  О р ф е ј – трачки певач за кога се причало да му је отаџбина Пијерија, да је син Музе Калиопе, да је његово певање слушало дрвеће и камење, да је сишао у Хад по своју жену Еуридику итд.
  Ф е м и ј е – певач о коме нас обавештава Хомерова Одисеја. Док се Одисеј којекуда потуца, он Пенелопиним просцима „од невоње пева песме гоњен“ (I 325-327.).
************
П о л и г н о т – рођен на острву Тасу, одакле је дошао у Атину и ту добио грађанско право. Живео је око год. 500 – 450. Он је ен само у свом времену, него и у целој старини важио као највећи представник монументалног сликарства.
  Д е д а л – у ствари уметник, и зато колективно име за различите атичке и кретске вајаре и неимаре. У Атици је Дедал сматран за сина Еупалама, те је себи и свом сину направио крила да оданде утече. Е п е ј   се прославио тиме што је направио древног коња који је освојена Троја. Т е о д о р   с а  С а м а   припада историјском времену, он је с Реком изумео ливење бронзе.
  О л и м п – један од представника музичког покрета који је хеленску уметничку лирику увео у књижевни живот. Олим је из Фригије и он представља њен утицај, који се показао у томе што су Хелени прихватили фригијску фрулу. Састављао је аулетичке номе, т.ј. номе које се не певају, него само свирају на фрули.
  Т а м и р а – трачки певач о коме Хомер у Илијади (II, 594 итд.) каже да се похвалио да ће натпевати Музе, а оне су му за казну одузеле вид и певачку обдареност.
  О р ф е ј – трачки певач за кога се причало да му је отаџбина Пијерија, да је син Музе Калиопе, да је његово певање слушало дрвеће и камење, да је сишао у Хад по своју жену Еуридику итд.
  Ф е м и ј е – певач о коме нас обавештава Хомерова Одисеја. Док се Одисеј којекуда потуца, он Пенелопиним просцима „од невоње пева песме гоњен“ (I 325-327.).