Odnosi među sudovima - neposredno zaključivanje

Neposredno zaključivanje

Oblici neposrednog zaključivanja

Konverzija

Konverzija je oblik zaključivanja u kome iz jednog AEIO stava zaključujemo na novi stav u kome su zamenjena mesta subjekta i predikata u odnosu na prvi stav.
Na primer, iz I stava Neki S su P neposredno zaključujemo da Neki P jesu S, tako što smo zamenili mesta S i P u iskazu.
Na primer, iz stava Neki režiseri su muzičari sledi Neki muzičari su režiseri, iz Neki delfini žive u slatkoj vodi sledi Neke slatkovodne životinje su delfini.
Potpunu konverziju, imaju samo E i I stavovi. Iz Nijedan S nije P sledi Nijedan P nije S, takođe, kao što smo već rekli, iz Neki S su P sledi Neki P su S. Potpuna konverzija znači da se konverzijom dobija logički ekvivalentan stav, odnosno, stav koji je uvek istinit kada je prvi stav istinit i uvek lažan kada je prvi stav lažan.
A i O iskazi nemaju potpunu konverziju jer iz Svi S su P možemo u okviru tradicionalnog kvadrata izvesti Neki S su P, ali obrnuto ne važi, a u savremenom kvadratu ne možemo zaključiti ni na prvi iskaz. Isto je i sa iskazom Neki S nisu P gde ne znamo da li ima nekih P koji nisu S (pošto je možda tačno Svi P su S).

Obverzija

Obverzija je oblik neposrednog zaključivanja kojim od početnog AEIO iskaza pravimo iskaz iste istinitosne vrednosti, ali koji umesto P ima u sebi negaciju predikata ne-P.
Na primer, obverzija od iskaza Svi glumci su talentovani je Nijedan glumac nije netalentovan, ili Svi muzičari imaju dobar sluh je Nijedan muzičar nije bez dobrog sluha.
Svi AEIO iskazi imaju obverziju. Na primer iskaz A – Svi S su P  ima obverziju u obliku iskaza E – Nijedan S nije ne-P. Obverzija nekog AEIO iskaza ima oblik njegovog para iz logičkog kvadrata koji ima isti kvantitet, a suprotan kvalitet, s tim da je predikat zamenjen njegovom negacijom. To znači da su obverzije AEIO iskaza, EAOI iskazi.
Na primer, obverzija od Nijedna cena nije fiksirana je Sve cene su nefiksirane. Obverzija od Neki novinari su objektivni je Neki novinari nisu neobjektivni. Obverzija od Neki psi nisu agresivni je Neki psi su neagresivni.

Kontrapozicija

Kontrapozicija je obverzija konverzije obverzije nekog iskaza. Jednostavnije rečeno, kontrapozicija nastaje kada promenimo mesta subjektu i predikatu i umesto njihove afirmacije, uzmemo njihove negacije ne-P i ne-S.
Na primer, kontrapozicija od Svi političari su moćni  je Svi nemoćni su ne-političari. (Nijedan nemoćan nije političar) ili kontrapozicija od Svi elektroni su naelektrisani je Sve nenaelekrisane čestice se ne-elektroni (Nijedna nenaelekrisana čestica nije elektron).
Pošto A i O iskazi nemaju konverziju, a nastaju obverzijom E i I iskaza koja u koracima kontrapozicije prethodi konverziji, to znači da E i I iskazi nemaju kontrapoziciju. Tada iskaz A – Svi S su P ima kontrapoziciju u A iskazu Svi ne-P su ne-S (Nijedan ne-P nije S), a O  iskaz Neki S nisu P u O iskazu Neki ne-P nisu ne-S (Neki ne-P su S). Kontrapozicije A i O iskaza su takođe A i O iskazi.
Ako sve oblike neposrednog zaključivanja postavimo u tabelu ona izgleda ovako:
				Konverzija			Obverzija			    Kontrapozicija
A – Svi S su P				/		E – Nijedan S nije ne-P			A – Svi ne-P su ne-S
E – Nijedan S nije P		E – Nijedan P nije S	A – Svi S su ne-P				/
I – Neki S su P			I – Neki P su S		O – Neki S nisu ne-P				/
O – Neki S nisu P			/		I – Neki S su ne-P			O – Neki ne-P nisu ne-S
Primeri:
				Konverzija				Obverzija					Kontrapozicija
Sve kvalitetne stvari su skupe.		/	Nijedna kvalitetna stvar nije jeftina.		Sve jeftine stvari su nekvalitetne.
Nijedan papagaj nije jednobojan.*		Nijedna jednobojna životinja nije papagaj.	Svi papagaji su šareni (ne-jednobojni).	/
Neko drveće je endemsko za Srbiju.		Neke endemske biljke u Srbiji su drveće.	Neko drveće koje raste u Srbiji ne može se naći na drugim mestima.		/
Neki majstori nisu uredni.		/	Neki majstori su neuredni.	Neki neuredni ljudi nisu amateri**.
*Ovaj stav, naravno, nije faktički tačan.
** “Amater” je ovde uzeto u značenju “nije profesionalni majstor”.

Vladimir Milutinović
Preuzeto sa sajta https://svetlogike.wordpress.com/2014/03/06/metoda-istinosnih-tablica/