Аристотел и други о пресократовцима

   АРИСТОТЕЛ, Метафизика, 983 б
    Већина је првих филозофа почелима свих ствари сматрала само она у облику материје (твари). Из чега, наиме, јесу сва бића и из чега као из првога настају и у што на крају пропадају, док супстанција траје, а у својим стањима се мења, и тврде да је то елемент или почело бића. Због тога мисле да нити шта настаје, нити шта пропада, јер такво почело увек остаје сачувано... (17) Мора, наиме, постојати неки праизвор, или један или више од једног, из којих настаје све остало док он сам остаје сачуван. Ипак, што се тиче броја и облика таквог почела не говоре сви исто. Талес, зачетник такве филозофије, тврди да је (то) вода, зато је изјављивао да је Земља на води, прихватајући можда то мишљење јер је видео да је храна свих (бића) влажна и да сама топлина из тога настаје и по томе живи, а оно из чега све настаје, то је и почело свега. Због тога је баш и прихватио ту претпоставку, зато што семенке свих ствари имају влажно својство, а вода је почело влажних (ствари). Има неких који мисле да су и они посве стари, који су много пре садашњег поколења први расправљали о боговима, тако схватили природу. Океана и Тетију прогласише зачетницима постанка и воду (оним чиме) се богови заклињу, коју сами песници називају Стигом, јер најцењеније је (оно што је) најстарије, а најцењенија јест заклетва.
    АРИСТОТЕЛ, О души, А 5. 411 А 7
    Неки тврде да је она (душа) у свему помешана, ради чега је вероватнo и Талес помислио да је све пуно богова.
    405а 19
    Чини се да је и Талес, по ономе што спомињу, прихватио да је душа нешто што потиче кретање, ако је управо говорио да камен (магнетит) има душу, јер помиче гвожђе.
    СИМПЛИКИЈЕ, Физика, 24, 13
    Анаксимандар ... рекао јe да је апеирон почêло и елемент бића... Каже да оно није ни вода нити шта друго од именованих елемената, него нека друга бесконачна природа из које настају сва небеса и светови у њима.
    АРИСТОТЕЛ, Физика, Г 4, 203 б 6
    Јер све је или почêло или је из почêла, а почело апеирона не постоји, јер (да постоји) било би његова граница. Затим је ненастало и неуништиво будући да је неко почêло. Јер оно што је настало нужно има свршетак и постоји крај сваког пропадања. ( ...)
    ПЛУТАРХ
    Анаксимандар ... тврди да је човек у почетку настао из другачијих живих бића (и) док се остала жива бића сама од себе одмах хране, само човеку треба дуготрајно дојење. Зато се, да је од почетка био такав, не би никада одржао на животу.
    ... тврди да Земља има облик ваљка, чија висина износи трећину ширине.

    ХИПОЛИТ, Реф. I 7
    Анаксимен ... рекао је да је почêло бесконачни ваздух из којег се рађа оно што настаје, што је настало и што ће настати, богови и божанске ствари, а остало (се рађа) из његова потомства. Облик ваздуха је овакав: кад је посве једнолик, вид га не опажа и очитује се хладноћом, топлином, влажношћу и покретљивошћу. Непрестано се креће, јер се не мења оно што се мења, ако се не би кретало.

    АЕТИЈЕ I 3, 4
    Анаксимен, Еуристратов (син), Милећанин, изјавио је да је ваздух почêло бића. Јер из њега све настаје и у њега се опет разлаже. „Као што је наша душа“ тврди „ваздух и држи нас на окупу, тако и дах (пнеума) и ваздух обухваћају цели космос“.