VERS1:
Neostvarni snovi da volim i stvorim nešto često
mi se smiju u facu k’o da sam rođen sa greškom.
Rođen sa smiješkom na licu, al' nađi ga sada
ispod fasada. Ma da shvatam, moj život je šarada.
Pa dio po dio spajam, tražim odgovor na pitanje
"Da l' bitan je put ako korak sitan je?".
Opet budan čekam svitanje, još jedno u nizu.
Opet lutam, čekam rintanje, taj pasoš i vizu.
Dodaj mi rizlu tu krizu čisto da preguram.
Vidim šta se dešava sa strane poput lemura.
Kapa mi je prepuna priča da biće bolje nekad i
„Dobro se dobrim vraća“. Koliko treba čekati?
Ja ću u džepu štekati tu kartu za svemir.
Ne želim posljednji termin dočekati sam uz nemir.
Opet ispao debil, ciljevi su mi pobjegli.
Opet vodim rat s vjetrenjačom, ne mogu da pobjedim.
Prokleti momenti, prokleti pogledi, loša karma.
Opet manje spavam, sve rjeđe izlazim iz stana.
Ali više stvaram. Opet sam navio alaram
da me podsjeti da nemam šta da tražim sa vama
jer život nije dama, već je kurva buraz.
Plati ulaz, al’ obrati dobro pažnju gdje guraš.
____________________________________________
____________________________________________

REF:
Izgleda da opet čujem te glasove u glavi.
Opet ubjeđujem sam sebe da nisu stvarni,
da umišljam, da čujem basove u stvari.
Šteta, neki bliski su postali strani.

Možda opet sam na pogrešnoj strani.
Ili sam ja pogrešan – nisam onaj pravi.
To su sada neke sasvim nebitne stvari.
Šteta, neki bitni su postali strani.

VERS2: