pontifex

Понтифек Макимус (латински, дословно: "Највећа папа") је био првосвештеник на колеџу папа (Колегијум Понтифицум) у древном Риму. Ово је најважнији положај у древном римском религије, отворен само за патриција све до 254 пне, када први пут плебејац окупираном овај пост.Јасно религиозна канцеларија под раног римског Републике, она постепено постаје исполитизован до, почевши Аугустус, она била је подредјена царске канцеларије. Његова употреба прошле у односу на царева је у натписима Гратиан [1] (владао 375-383), који, међутим, онда је одлучио да изоставите речи "понтифек макимус" из свог наслова. [2] [3]

Реч "понтифек" је касније постао термин који се користи за хришћанским епископима, [4] укључујући епископа Рима, [5] и титула "Понтифек Макимус" је примењена у оквиру Римокатоличке цркве папи као свој главни бискуп. То није укључен у службених звања папиних, [6], али се појављује на зградама, споменицима и кованица папама од ренесансе и савременог доба.

Садржај [сакриј]
1 Етимологија
2 Порекло у периоду Регал
3 Римска република
3.1 Избор и број
3.2 Ванредна именовање диктатора
3.2.1 Дужности
4 Римско царство
5 Традиција суверене као првосвештеника
6 Римокатоличка употреба наслова
6.1 Сличне титуле
6.1.1 Понтифек
6.1.2 Суммус Понтифек
7 У популарној култури
8 Види такође
9 Литература
10 Спољашње везе
Етимологија [уреди]
Приестхоодс оф
антички Рим
Фламен Лувр Ма431.јпг
Фламен (250-260 АД)
Мајор факултети
Понтифицес · Аугурес · Весталес
Фламинес · Септемвири епулонум
Куиндецимвири сацрис фациундис
Остали факултети
или содалитиес
Фетиалес · Фратрес Арвалес · Салии
Титии · Луперци · содалес Аугусталес
Свештеници
Понтифек Макимус · Рекс Сацрорум
Фламен Диалис · Фламен Мартиалис
Фламен Куириналис
Рек Неморенсис · Цурио Макимус
свештенице
Девица Весталис Макима
Фламиница Диалис
регина сацрорум
Повезане теме
Религија у старом Риму
империал култ
Речник древног римског религије

Галло-Роман религија
в т е
Према уобичајеној интерпретацији, термин Понтифек дословно значи "мост-градитељ" (Понс + фацере); "Макимус" дословно значи "највећи". Ово је можда хтео да каже, у буквалном смислу: положај моста градитеља био заиста важна у Риму, где су главни мостови били преко Тибра, света река (и божанство): само престижне власти са сакралним функцијама може бити дозвољено да "узнемиравају" га са механичким додацима. Међутим, она је увек разуме у свом симболичком смислу, као: су понтифицес били ти који су ублажио оштрину "мост" између богова и људи (Ван Хаеперен).

Тумачење речи Понтифек као "мост-градитељ" био је да од Дионисија из Халикарнаса и Марцус Терентиус Варо, док Плутарх изведена реч из Стара Латинској Потис значи снажну или апсолутни господар, док га други узео да долазе из потис фацере у Осећај "да жртвују". [7] последњи деривацијом помиње Варо, који га је одбио, [8], али је то било поглед на Понтифек Макимус Куинтус Сцаевола. [9] Други су одржане да реч је првобитно помпифек (лидер јавних процесија). [9] Реч Понс првобитно значила "пут" и Понтифек би на тај начин значило "творац путева и мостова" [9] Други мишљење је да је реч о корупцији слично звуче, али етимолошки. невезано етрурско реч за свештеника [уреди] Још један хипотеза. [10] сматра да је реч као зајма Сабине језику, у којем би то значило члан колеџа пет, од Осцо-Умбриан Понте, пет [11. ] Ово објашњење узима у обзир чињеницу да колеџ је основао краљ Нума Помпилиус Сабине и институција је Италиц: изрази Понтис и помпериас налазе у Игувине таблете могу означавати групу или поделу на пет или пет.Понтифек би оданде бити члан жртвено колеџа познат као помпериа (латински куинио) [12].

Римски назив "Понтифек Макимус" донета у грчким натписима и књижевности тог времена као "αρχιερευς" (дословно, "првосвештеника" |) [13], или од стране више дословном превод и како речи као "αρχιερευς μεγιστος" (дословно , "највећи првосвештеник". [14] Термин "αρχιερευς" се користи у Септуагинте тексту Старог завета и у Новом завету да се односи на јеврејске првосвештеника.

Порекло у периоду Регал [уреди]
Колегијум Понтифицум (Висока школа за папа) је најважнији свештенство из старог Рима.Темељ овог светог колеџу и канцеларије Понтифек Макимус приписује другој краља Рима, Нума Помпилиус [15] Већина онога што се зна о Регал период римске историје је полу-легендарни или митски..Колегијум вероватно је деловао као саветника у Рек (краљ) у верским питањима.Колегијум предводио је Понтифек Макимус, а сви понтифицес одржали своју канцеларију за живот. Али Понтификалног записи о раном Риму су највероватније уништена када је град био избацен Галима на 387 пне, а најранији рачуни ахајског Рима долазе из литературе Републике, већину тога из 1. века пре нове ере и касније.

Према историчару Аугустове ере Ливи, Нума Помпилиус, Сабине, осмислио систем Рима вјерских обреда, укључујући начину и времену жртвовања, надзором верских средстава, власти над свим јавним и приватним вјерских институција, наставе становништва у небеске и Надгробни обреди укључујући смири мртав, а Отплаћивање чуда. Нума је наводно основао Роман вјеру након посвећује олтар на Авентину Хилл Јупитеру Елициус и консалтинг богове помоћу предсказању. [15] Нума записао и запечаћен ове веронауку, и дао их на првом Понтифек Макимус, Нума Марциус.

Римска република [уреди]
Погледајте такође: Листа Понтифицес Макими и факултету папа
У римском Републици, Понтифек Макимус је највиши положај у државном религијом античког Рима и режирао Цоллеге оф папа. Према Ливииа, након свргавања монархије, Римљани створио свештенство РЕКС сацрорум, или "краљ светим обредима," за обављање одређених вјерских дужности и ритуала раније обављао је краљ.Рек сацрорум је експлицитно лишен војне и политичке моћи, али су понтифицес било дозвољено да држе оба магистрациес и војне команде. [16]

Званичне резиденције Понтифек Макимус је Домус Публица ("Стате Хоусе") који је стајао између Дома на Весталске девице и Виа Сацра, у близини Региа, у римском Форуму. Његове религиозне дужности су спроведене од Региа. Осим ако Понтифек Макимус је такође судија у исто време, није му било дозвољено да носе тоги праетекта, односно тогу са љубичастим границе. У ликовним представама, он може се препознати по његовом држи гвоздену ножа (сецеспита) [3] или на Патера, [17] и карактеристичне хаљине или тогу са делом плашт који покрива главу (Цапите велато), у складу са Римски пракса.

Понтифек није био само свештеник. Он је имао и политичку и верску власт. Није јасно који од ова два је дошао први или су имали највише значај. У пракси, нарочито током касног Републике, канцеларија Понтифек Макимус је генерално одржана од припадника политички угледне породице. Било је завидну позицију углавном за велике престиж је поверени носиоца; Јулије Цезар је постао Понтифек у 73 пне и Понтифек Макимус у 63 пне.

Главни републиканац извор на понтифа би биле теолошке списи Варо, који преживљавају само у фрагментима сачувано од каснијих аутора као што су Аулус Геллиус и Нониус Марцеллуса. Други извори су Цицерон, Ливије, Дионисије из Халикарнаса, Валенс Максим, Плутарховој Живот Нума Помпилиус, резимеи Фестус 'на Верриус Флаццус, ау каснијим писаца, укључујући неколико црквених отаца. Неки од ових извора приказати читав свакодневних забрана за Понтифек Макимус; чини се тешко помирити ове листе са доказима да су многи Понтифицес Макими били истакнути чланови друштва који су живели нормални, не-ограничене животе.

Избор и број [уреди]
Број Понтифицес, бира ко-оптатио (тј преостали чланови именовати свог новог колегу) за живот, био је првобитно пет, укључујући и Понтифек Макимус. [1] [3] Тхе понтифицес, штавише, могао доћи само од старог племства су патриција. Међутим, у 300 пне / 299 пне лек Огулниа отворила канцеларију Понтифек Макимус за јавну избора и дозвољено раје (плебејци) да се кооптирани као свештеници, тако да део ексклузивности наслова је изгубљен. Али то је било само у 254 пне да Тиберије Корунканије постао први плебејац Понтифек Макимус. [18] лек Огулниа такође повећало број понтифа на девет (понтифек макимус-ом). У 104 пне лек Домитиа прописано да ће избор свих понтифа убудуће бити бирани од стране Састанци трибута (склопа народа подељених у изборним јединицама); по истом закону, само 17 од 35 племена (жребом) од града могао гласати. Промулгатор Закона је, Л (уциус). Домитиус Ахенобарбус, је убрзо потом изабран Понтифек Макимус након смрти актуелне Метеллус Далматицус: нешто као личне освете јер, претходна година, он је требало да се кооптирани као папом да замени свог покојног оца, али папски колеџ је именовао другог кандидата у свом месту. Следећи носилац Канцеларије, К (уинтус). Муциус Сцаевола, такође је изабран према истом закону, иако без контроверзи и опозиције, јер је он био бивши конзул и дуго служио папа. Овај закон је укинут 81 пне од стране Сула у свом диктатуре, у лек Цорнелиа де Сацердотиис, која је обновила са великим свештеничким колеџима њихово потпуно право ко-оптатио (Лив Епит 89;.... У Дивинат П102 Псеудо-Асцон, ккквии.37 Дион Кес); ед. Орелли.. Такође под Сулла, број понтифицес је повећан на петнаест, Понтифек Макимус укључена, а Сулла номинован Квинтус Цаецилиус Метеллус Пије као следећег носиоца функције - на само истински неизабраних Понтифек Макимус у историји, јер чак и други папа нису добилиГласање у питању. У 63 пне, закон сулла је укинута од стране трибине Титу Лабиенус, и модификована форма лек Домитиа је поново предвиђа избор по Састанци трибута поново: Гај Јулије Цезар пратио Ахенобарбус је преседан који се бирају јавним гласањем, иако Цаесар барем је претходно био папа. Марко Антоније касније обновљена право ко-оптатио на колеџ (Дион Кес клив.53.), У време за избор Марко Емилије Лепид. Такође под Јулија Цезара, број понтифицес су порасле на шеснаест, Понтифек Макимус укључен - вероватно зато Цезарови сопствени дугих одсустава из Рима захтевали именовање замјеника папом за тим приликама петнаест потребно да буду присутни?Број понтифицес варирао време царства, али се верује да је био редован у петнаестој. [1]

Ванредна именовање диктатора [уреди]
Канцеларија дошла је на своје са укидањем монархије, када су преноси било највише сакрални овлашћења претходно потиче од краља до Понтифек Макимус или на Рек Сацрорум, иако традиционално (нестраначка) диктатор (видети и: василевса, Интеррек) формално добио мандате Сенат за један дан, да изврши одређену обред.

Према Ливииа у свом "Историја Рима", древни упутства написан у архаичним словима команде: "Нека га ко је претор Максимус причврстите нокат на Тхе Идес оф септембра." Ово обавештење је причвршћена горе на десној страни храма Јупитер Оптимус Макимус, поред капеле Минерве. Ова нокат рекао да су обележили број године. Било је у складу са овом правцу да конзул Хоратиус посвећеној храм Јупитера Оптимус Макимус у години која следи протеривање краљева; из Цонсулс церемонија причвршћивање нокте донете на диктатора, јер су поседовали већи ауторитет. Као обичај је накнадно пао, сматрало се да је у довољној мери значаја да захтевају именовање диктатор. Л (уциус) Манлиус је у складу с тим номинован али његово именовање је због политичких, а не из верских разлога. Он је био жељан да командује у рату са Херници. Он је изазвало веома љут осећај међу мушкарцима обвезника да служи по безобзирним начин на који је он водио овај упис. Најзад, у последица једногласном отпора коју нуде трибина на раје, он је дао начин, било добровољно или путем принуде, и положио свој диктатуре. Од тада, ова обред је извршена од стране Рек Сацрорум. [19]

Дужности [уреди]
Главни задатак је био да Понтифицес одржи пак Деорум или "мировни богова." [20] [21] [22]

Огромна ауторитет светог колеџа из понтифа је усмерена на Понтифек Макимус, другим понтифицес формирају своју Цонсилиум или саветују тело. Да су његове функције делимично жртвовања или ритуално, али то су били најмање важно. Његова стварна моћ лежи у администрацији јус Дивинум или божанског закона; [23] информације до којих дођу понтифицес односе на римском верске традиције је везан у корпусу који сажети догму и друге концепте. Главни одељења јус Дивинум могу се описати на следећи начин:

Регулисање свих издахнут Церемониалс потребне као резултат куга, муња, итд
Освећење свих храмова и других светиња и објеката посвећених боговима.
Регулисање календара; како астрономски и у детаљном пријаве на јавни живот државе.
Администрација закона који се односи на сахранама и сахрањивање местима, и обожавање гриве и мртвим прецима.
Врховни надзор свих бракова по цонферратио, односно првобитно од свих правних патрицији бракови.
Администрација закона усвајања и тестаментом сукцесије.
Регулисање јавног морала, и кажњавања и кажњавају увредљиве странака.
Тхе понтифицес имали више релевантних и престижне функције као што је бити задужен за бригу о државним архивима, чувања службене записнике са изабраним судијама за прекршаје (види ФАСТИ) и списак судија за прекршаје, а они чувају евиденцију о својим одлукама (Цомментарии) и од главних догађаја сваке године, такозвани "јавни дневници", Анналес Макими. [24]

Понтифек Макимус је такође предмет неколико табуа. Међу њима је био забрана да напусти Италију. Плутарх описао Публије Корнелије Сципион Насица Серапио (141-132 пне), као први да напусти Италију, након што присиљени Сенат да то учини, и на тај начин сломи свети табу. Публије Лициније Крас Дивес Муцианус (132-130 пне) био је први који добровољно напусти Италију. Након тога је постао уобичајен и више не против закона за Понтифек Макимус да напусти Италију. Међу најзначајнијим оних који јесу био Јулије Цезар (63-44 пне).


Денар приказује Јулија Цезара као Понтифек Макимус
Тхе Понтифицес су били задужени за римског календара и одређује када интеркаларни месеци је требало додао да ускладите календар на годишњим добима. Пошто су Понтифицес били често политичари, и зато израз једне Магистрат носиоца функције одговара са једне календарске године, та моћ је склон злоупотреби: Понтифек могао продужити годину у којој он или неко од његових политичких савезника је био у канцеларији, или одбијају да продужити један у којем његови противници били на власти. То је утицало на календар да постане у раскораку са годишњим добима; на пример, прелазак Цезаров у Рубицон у јануару 49 пне заправо догодило средином јесени. Под његовим ауторитетом као Понтифек Макимус, Гај Јулије Цезар увео реформу календара који је креирао Јулијански календар, са кривицом мање од једног дана по века, а који је остао стандард до по Грегоријанском реформе у 16. веку. Такође, случајно, направио 46 пне, годину Јулиус трећем конзула 445 дана дугу.

Римско царство [уреди]
Након Јулија Цезара у 44 пне, његов савезник Марко Емилије Лепид је изабран као Понтифек Макимус. Иако Лепид довела је из политичког корист и послат у изгнанство као Август консолидовани снага, он је задржао свештенички канцеларију до своје смрти 13. пне, на којој тачки Август је био изабран да га наследи и дало право да именује друге понтифицес. Тако, из времена Аугуста, избор понтифицес завршио и чланство у свето колеџ је оцењено као знак царског корист. [3] Са овим атрибуције, нова канцеларија цара добио верску достојанство и одговорност за цео Римски држава култ. Већина аутора тврде да је моћ именовања Понтифицес није баш користи као инструментиум Регни, на којма моћи.

Од тог тренутка, Понтифек Макимус је био један од многих наслова цара, полако губи своје специфичне историјске и овлашћења и постане једноставно референт за сакралне аспекта империјалних дужности и овлашћења. Током периода Империал, промагистер (заменик мајстор) обавља дужности Понтифек Макимус уместо царева кад год су били одсутни (Ван Хаеперен). У пост-Северан пута (235) поставите оглас, мали број паганских сенатора заинтересовани да постану папа довело до промене у обрасцу канцеларијског холдинга. У Републике и Царства а не више од једног члана породице од само гена био члан Колеџа папа, нити једна особа држи више од једног свештенство у овом колегијума. Међутим, ова правила су очигледно попустила у каснијем делу 3. века нове ере. У периодима заједничке владавине, у почетку само један од царева роди ову титулу, јер се десио први пут за време владавине Марка Аурелија и Луциус Верус, када је само Марко Аурелије био понтифек макимус, али је касније два понтифицес Макими могао послужити заједно , као и Пупијен и Балбин Балбинус урадио у 238 - ситуација незамислива у републичким времена. У Криза ИИИ века, узурпатори није оклевао да за себе улогу не само цара, али о Понтифек Макимус као добро. Чак су рани хришћански цареви наставио да га користи; је одрекао само Гратиан, евентуално у АД 376 у време његове посете Риму, [25] или више вероватно у 383 када делегација паганских сенатора га је замолио да се обнови олтару победе у Сенат. [26]

Традиција суверене као првосвештеника [уреди]
Главни чланак: Цезаропапизам
Пракса верског и секуларног власти уједињени у суверена има дугу историју. У древној Атини, Архонт басилеус био главни верски великодостојник државе; према легенди, и као што је назначено у свом наслову "Басилеусу" (што значи "краљ"), он је требало да наследи верска функција краља Атине у ранијим временима [27].

Еастерн традиције, од древних египатских да Јапанаца, извршена концепт још даље, према њиховим суверена полубог статус.

Са усвајањем хришћанства, римски императори узео на себе да изда декрете о питањима у вези хришћанске цркве. За разлику од Понтифек Макимус, нису сами функција као свештеници, али су практично деловао као шеф званичну религију, традицију која се наставила са византијских царева. У складу са теоријом Москви као трећи Рим, руски Тсарс вршио врховну власт над Руске православне цркве.

Са енглеског реформације, суверена Енглеске постао врховни гувернер Цркве Енглеске и инсистирао да буде призната као таква. Нешто слично догодило у другим земљама које су погођене протестантске реформације.

Чак иу земљама где није било формалне раскид са Светом столицом, разни владари преузео власт сличну.Пример је Јозеф ИИ, Цар Светог Римског Царства, чија црквена политика је описан у католичка енциклопедија чланку о њему.

Римокатоличка употреба наслова [уреди]

Гравирање Цхристопх Веигел Старца од Папа Клемент КСИ, дајући му титулу Понтифек Макимус
Када Тертулијан, Монтанист, бијесно примењује термин за неког епископа са којим је био у завади (било Папа Калист И или Агриппинус картагински), [28] [29] Ц 220, преко релаксацију покајнички дисциплине Цркве који омогућава покајани прељубници и блудници назад у цркви, било је у горком иронијом:

У супротности са овом [скромности], могао нисам поступио симулант? Чујем да је чак био едикт слао, а коначан један превише."Понтифек Макимус," да је "владика епископа," издаје проглас: "Ја ослободити, да као што су празни [захтеве] покајања, грехе и прељубе и блуда." О едикт, на којима се не може уписан, "добро дело!" ... Далеко, далеко од Христовог зарученој бити такав проглас!

-Тертуллиан, На Модести цх. 1
Последњи трагови царева битак истовремено главни папа се налазе у натписима Валентинијана И, Валенс, и Грацијан (Орелли, Инсцрипт. Н1117, 1118). Од времена Теодосија И (379-395) Р, цареви се више не појављују у достојанству папи, али наслов је касније примењен на хришћанском епископа Рима. [30] У 382, цар Грацијан, на наговор од Амбросе, уклоњен олтару побједе из Форума, повукли државне субвенције које финансира многе паганске активности и формално одрекао титулу Понтифек Макимус. [31]


Капија у Ватикан уписан Бенедицтус ЦКСВИ Понт [ИФЕКС] Мак [имус] Анно Домини ММВ Понт [ифицатус] Ја ("Бенедикт КСВИ, папа врховни, у години Господњег 2005. године, у првој години свог понтификата")
Папа Лав И (440-461) је преузео титулу Понтифек Макимус. [32] У 15. веку, када ренесанса узбуркале нови интерес за древном Риму, "Понтифек Макимус" постао редовна наслов част за папа. [33]

Док наслов Понтифек Макимус има за неколико векова био коришћен у записима који се односе на папа, она никада није у званичној листи папске наслова објављених у Аннуарио Понтифицио.

Наслов "Понтифек Макимус" тако има веома древну историју, која датира из времена Римске републике, али то не предата за реч "папу" саму (на грчком, "παππας"), који се већ налази у време Хомер као име користи дете за решавање оца. [34] Овај наслов такође није укључен у званичну листу својих наслова, али се користи у званичним документима као што су насловима енциклике и сличних докумената. док наслов "Понтифек Макимус" појављује у записима на зградама и на новчићима и медаљона.


Папска новчић Пија ВИ из 1700, са насловом Понтифек Макимус на наличју
Сличне наслови [уреди]
Понтифек [уреди]
Реч Понтифек, латински за "папа", коришћен је у старом Риму да именује члана Цоллеге оф папа. У Вулгата превода Новог завета, она се понекад користи за означавање јеврејску првосвештеника, како у Јовану 11:49 и хебрејском 5: 1. Од можда већ у 3. веку, она је користи да означи владику, не искључиво бискупа Рима.Назив за књигу која садржи литургијске обреде које ће обављати било који бискуп, Римски Понтифицал, и на форму литургије познатом као Понтифицал мисе сведока на даље коришћење Понтифек у овом широком смислу.

У цар Теодосије хатишериф Де фиде Цатхолица од 27. фебруара 380, усвојен у Солуну и објављен у Цариграду за целу царства, чиме је успостављена католичанство као званичну религију царства, он је позвао на западном епископа Рима, Дамасије, каоПонтифек, приликом расписивања источну епископа Александрије, Петар, Еписцопус: [35] "... професија те вероисповести који је предат Римљанима божанском апостола Петра, као што је очувана од верног традицији и који сада исповеда Понтифик Дамасије и Петер, епископ Александријски ... Ми одобри следбенике овог закона да преузме титулу Римокатолици ... "[36]

У децембру 2012 Папа Бенедикт КСВИ усвојила@понтифек као његов Твиттер дршком, [37] што је навело кориснике да постављају питања са #аскпонтифек хасхтаг. [38] [39] Ово је одржавана од стране његовог наследника папе Францис, који сада користи га као његов Твиттер ручка. [40]

Суммус Понтифек [уреди]
Разни облици суммус Понтифек (највиши Понтиф или бискуп) су вековима користе не само епископа Рима већ од других и бискупа. Хилари од Арлес (. Г 449) је стилизован "суммус Понтифек" по Еуцхериус Лиону (ПЛ, Л, 773), а Ланфранц се назива "примас и Понтифек суммус" његов биограф, Мило Цриспин (ПЛ, ЦЛ, 10); они несумњиво су првобитно запослени у односу на јеврејском високог свештеника, чији место хришћанске бискупи су сматрани држи сваки на свој епархији (ја Цлемент 40), али из 11. века изгледа да се примени само на папе. [41]

Званична листа наслова папе датом у Аннуарио Понтифицио укључује "Врховни поглавар Римокатоличке цркве на целом црквом" (на латинском, Суммус Понтифек Еццлесиае Универсалис) као четврти наслов, први је био "епископ Рима".