Pastebin launched a little side project called VERYVIRAL.com, check it out ;-) Want more features on Pastebin? Sign Up, it's FREE!
Guest

EMK10

By: a guest on Nov 17th, 2010  |  syntax: None  |  size: 15.95 KB  |  views: 152  |  expires: Never
download  |  raw  |  embed  |  report abuse  |  print
Text below is selected. Please press Ctrl+C to copy to your clipboard. (⌘+C on Mac)
  1. Question 1
  2. Poveži tip rešetke i broj atoma u elementarnoj celiji:
  3. Kubicna zapreminski centrirana  2        
  4. Kubicna prosta  1        
  5. Kubicna površinski centrirana  4        
  6. Heksagonalna gusto pakovana  2        
  7.  
  8. Question 2
  9. Poveži sledece nazive sa,njihovim znacenjem:
  10. potpuna neuredenost atoma AMORFNOST        
  11. nedostatak atoma na ocekivanom mestu VAKANCIJA        
  12. prelaz iz jednog oblika u drugi POLIMORFNA TRANSFORMACIJA        
  13. cvrsta tela u više kristalnih oblika     POLIMORFIZAM    
  14.  
  15. Question 3
  16. Spoji tacna tvrdjenja
  17. poluprovodnici sa donorskim primesama nazivaju se N-POLUPROVODNICI        
  18. razlika izmedu energije aceptorskih nivoa i energije gornje granice valentne zone,predstavlja     EN. AKTIVACIJE ACEPTORA    
  19. donori su     POZITIVNO NAELEKTRISANI JONI    
  20. aceptori su NEGATIVNO NAELEKTRISANI JONI        
  21.  
  22. Question 4
  23. Ako kazemo da je neki materijal koji se nalazi u amorfnom stanju izotropni to se odnosi na koju opštu fizickohemijsku karakteristiku?
  24.     imaju sva svojstva ista u svim pravcima
  25.  
  26. Question 5
  27. Ako se poveca zapremina elementarne celije Va, šta se dešana sa koeficijentom pakovanja q ?
  28.     opada      
  29.  
  30. Question 6
  31. Dijamant i grafit su polimorfne modifikacije kog elementa?
  32.    ugljenika    
  33.  
  34. Question 7
  35. DTA je skracenica za?
  36.    Diferencijalna termicka analiza    
  37.  
  38. Question 8
  39. Elektron koji imaju vecu energiju od ?E0 je u kojoj zoni?
  40.    provodnoj zoni    
  41.  
  42. Question 9
  43. Frenkeljevi i Šotijevi defekti se drugacije nazivaju?
  44.    termicki defekti    
  45.  
  46.  
  47.  
  48. Question 10
  49. Gde se nalazi donorski nivo?
  50.    u zabranjenoj zoni    
  51.  
  52. Question 11
  53. Kako drugacije nazivamo kristalna tela?
  54.    anizotropna  
  55.  
  56. Question 12
  57. Kako nastaje rendgensko(kontinualno)zracenje?
  58.    zracenjem anode usled bombardovanja ubrzanim elektronima    
  59.  
  60. Question 13
  61. Kakvo je naelektrisanje atoma koji je primio jedan elektron?
  62.    negativno
  63.      
  64. Question 14
  65. Kod elektronskog mikroskopa posmatranjem cestice od 1µm koliko je maksimalno moguce uvecanje?
  66.    100000puta    
  67.  
  68. Question 15
  69. Koje sile deluju na elektron pri njegovom kretanju oko jezgra?
  70.    Kulonova i Centrifugalna    
  71.  
  72. Question 16
  73. Koje su metode kojima se vrši termicka analiza?
  74.    diferencijalna termicka analiza      
  75.    termogravimetrija    
  76.    diferencijalna skanirajuca kalorimetrija  
  77.    
  78. Question 17
  79. Koje su metode za karakterizaciju materijala?
  80.    identifikaciju kristalnih faza      
  81.    mikrostrukturna analiza    
  82.    hemijske analize      
  83.    analiza kristalo-strukturnih defekata    
  84.    analiza konstituenata    
  85.  
  86. Question 18
  87. Koje su transformacije pracene endotermnim efektima?
  88.    dehidratacija,disocijacija i redukcija    
  89.  
  90. Question 19
  91. Koje su transformacije pracene egzotermnim efektima?
  92.    kristalizacija i oksidacija
  93.  
  94.  
  95.      
  96. Question 20
  97. Koje vrste mikroskopa postoje?  
  98.    opticki,elektronski,skanirajuce elektronski (SEM)    
  99.  
  100. Question 21
  101. Koje vrste nesavršenosti kristala postoje?
  102.    zapreminski    
  103.    tackasti    
  104.    linijski    
  105.    površinski    
  106.  
  107. Question 22
  108. Koji je maksimalni broj rešetki u sistemima?
  109.     4    
  110.  
  111. Question 23
  112. Kojim slovom se obeležava modifikacija koja je stabilna pri normalnoj i nižoj temperaturi?
  113.    a-ALFA    
  114.  
  115. Question 24
  116. Koliko iznosi masa elektrona?
  117.    9,1*10na-31 kg    
  118.  
  119. Question 25
  120. Koliko je masa protona odnosno neutrona puta veca u odnosu na masu elektrona?    
  121.    2000    
  122.    
  123. Question 26
  124. Koliko je ukupno naelektrisanje svakog potpunog atoma?
  125.    nula    
  126.  
  127. Question 27
  128. Milerovi indeksi vezani su koordinatama m,n i p kojim odnosima?
  129.    h : k : l = 1/m : 1/n :1/p    
  130.  
  131. Question 28
  132. Modifikacija pri normalnoj i nizoj temperaturi obelezava se sa kojim slovom?
  133.    Alfa    
  134.  
  135. Question 29
  136. Najstabilnije kristalne strukture su?
  137.    Kristalne strukture kod kojih je postignuto gusto pakovanje atoma    
  138.  
  139. Question 30
  140. Osnovni tipovi veza izmedu atoma su:
  141.    jonska,kovalentna,metalna i molekularna    
  142.  
  143. Question 31
  144. Pravac u kristalu oznacava se koordinatama vektora koji polazi iz koordinatnog pcetka. Pravac se obeležava?
  145.     [u v w]    
  146.  
  147. Question 32
  148. Sa povecanjem energije elektrona u atomu širina dozvoljenih zona se:
  149. povecava    
  150.  
  151. Question 33
  152. Sa povecanjem energije elektrona u atomu širina zabranjenih zona se :
  153.     smanjuje    
  154.  
  155. Question 34
  156. Šta podrazumeva tackasti defekt?
  157.    vakacije    
  158.    necistoce    
  159.  
  160. Question 35
  161. Šta postoji u provodnoj zoni?
  162.  
  163. Question 36
  164. Šta postoji u valentnoj zoni?
  165.    elektroni    
  166.  
  167. Question 37
  168. Šta se dogada pri obrazovanju kristala?
  169.    energetski nivoi elektrona na pojedinim atomima cepaju se u energetske zone
  170.  
  171. Question 38
  172. Šta se podrazumeva pod pojmom termicka analiza?
  173.    promene fizickih parametara usled promene temperature    
  174.  
  175. Question 39
  176. Šta se utvrduje rendgenskom difrakcionom analizom u polikristalnom materijalu?
  177.    mikrostrukturu    
  178.    gustina linijskih defekata    
  179.  
  180. Question 40
  181. U formuli šta predstavlja ??
  182. n?=2d*sinT
  183.    talasnu dužinu rendgenskih zraka    
  184.  
  185. Question 41
  186. Uzrok,obrazovanja razlicitih kristalnih struktura istog materijala je?
  187.    pritisak    
  188.    temperatura    
  189.    uslovi kristalizacije    
  190.  
  191. Question 42
  192. Zašta se koristi elektronski mikroskop?
  193.     C. za proucavanje morfologije praha cije su cestice manje od 1µm, kao i morfologije zrna i pora i granice izmedu zrnaa    
  194.  
  195. Question 43
  196. Ako kroz kristalprolazi snop monohromatskih rendgenskih zraka talasne dužine ?,
  197. najveci deo zraka proci ce kroz  KRISTAL
  198.  
  199. Question 44
  200. Osim što mogu biti kristalni,kakvi još mogu biti cvrsti elektrotehnicki materijali?  AMORFNI
  201.  
  202. Question 45
  203. Jonska veza predstavlja elektrostaticko uzajamno dejstvo izmedu jona cija su naelektrisanja razlicitog znaka.
  204. TACNO
  205.  
  206. Question 46
  207. Kristal ima energetske zone koje se sastoje od niza pojedinacnih nivoa. TACNO
  208.  
  209. Question 47
  210. Kristalna cvrsta tela imaju jasno definisanu tacku topljenja.
  211.  
  212. TACNO
  213.  
  214. Question 48
  215. Najvažniji linijski defekti su :defekat po Frenkelju,defekat po Šotkiju i primesni atomi.
  216.  POGRESNO
  217.  
  218. Question 49
  219. Odrediti tacne iskaze
  220. Kod dielektrika elektricna otpornost OPADA SA PORASTOM TEMPERATURE        
  221. Kod provodnika elektricna otpornost RASTE SA PORASTOM TEMPERATURE        
  222. Kod poluprovodnika elektricna otpornost OPADA SA PORASTOM TEMPERATURE    
  223.  
  224. Question 50
  225. Spojiti magnetske osobine i grupe u kojima pripadaju
  226. paramagnetski,feromagnetski,antiferomagnetski i ferimagnetski materijali spadaju u koju grupu materijala DRUGA GRUPA        
  227. magnetski moment jednak nuli(u otsustvu spoljašnjeg magnetskog polja) PRVA GRUPA        
  228. magnetski moment razlicit od nule(u otsustvu spoljašnjeg magnetskog polja) DRUGA GRUPA        
  229.  
  230. Question 51
  231. Odrediti energetske zone dielektrika:
  232. c PROVODNIK        
  233. a DIELEKTRIK        
  234. b POLUPROVODNIK        
  235.  
  236. Question 52
  237. Sparivanje druge grupe materijala
  238. magnetski momenti susednih atoma su antiparalelni ANTIFEROMAGNETSKI        
  239. uzajamno dejstvo izmedu magnetskih momenata susednih atoma je takav da su magnetski momenti atoma paralelni jedan drugom FEROMAGNETSKI        
  240. magnetski momenti susednih atoma su antiparalelni i razlicitog su intenziteta FERIMAGNETSKI        
  241. uzajamno dejstvo izmedu magnetskih momenata atoma je zanemarljivo, pa su magnetski momenti atoma, haoticno orjentisani     PARAMAGNETSKI    
  242.  
  243. Question 53
  244. Fizicka priroda dielektrickih gubitaka:
  245.     A. Dielektricni gubitci usled Džulovih efekata    
  246.     B. Dielektricni gubitci usled jonizacije    
  247.     S. Dielektricni gubitci usled nehomogenosti materijala    
  248.     D. Dielektricni gubitci usled polarizacije    
  249.  
  250. Question 54
  251. Kada se dielektricni materijali nazivaju izolatorima?
  252.     B. kada se koriste za razdvajanje provodnika razlicitih potencijala    
  253.  
  254. Question 55
  255. Koji materijali se nazivaju provodnim?
  256.     C. materijali kod kojih se valentna i provodna zona prekrivaju,cak i na niskim temperaturama    
  257.  
  258. Question 56
  259. Koji su nacini klasifikacije dielektrika?
  260.     A. prema dielektricnim (izolacionim) svojstvima    
  261.     B. prema upotrebi    
  262.     D. prema poreklu    
  263.     E. prema agregatnom stanju    
  264.  
  265. Question 57
  266. Od cega zavisi specificna otpornost materijala?
  267.     A. sastava materijala    
  268.     B. vlage    
  269.     E. pritiska    
  270.     G. temperature    
  271.     H. strukture materijala    
  272.  
  273. Question 58
  274. Površinska otpornost uzorka dielektricnog materijala koju bismo izmerili izmedu ovih elektroda
  275.     B. proporcionalna je rastojanju izmedu elektroda, a obrnuto proporcionalna njihovoj širini    
  276.  
  277. Question 59
  278. Prema upotrebi dielektrici se mogu podeliti na:
  279.     B. pasivne i aktivne    
  280.  
  281. Question 60
  282. Prema velicini zabranjene energetske zone elektrotehnicki materijali se mogu podeliti na:
  283.     A. provodne materijale    
  284.     E. poluprovodne materijale    
  285.     F. dielektricne(elektroizolacione)materijale    
  286.  
  287. Question 61
  288. Šta predstavlja IC u formuli R=U/Ic?
  289.     D. kondukcionu struju    
  290.  
  291. Question 62
  292. Šta predstavljaju moljoni?
  293.     C. naelektrisane grupe molekula    
  294.  
  295. Question 63
  296. Šta se dešavakada se na provodni materijal primeni slabo elektricno polje?
  297.     A. elektroni ce se usmereno kretati    
  298.  
  299. Question 64
  300. Zašto gasovi imaju izražena izolatorska svojstva?
  301.     B. kod gasova su svi elektroni jako vezani za maticne atome    
  302.  
  303. Question 65
  304. Zašto je kod dielektrika valentna zona potpuno popunjena a provodna sasvim prazna?
  305.     C. zbog velike širine zabranjene energetske zone    
  306.  
  307. Question 66
  308. U eloktrelitima molekuli se razlažu na katjone i ANJONE
  309.  
  310. Question 67
  311. Dielektricnim gubicima se naziva onaj deo elektricne energije koji se u jedinici vremena nepovratno pretvori u dijelektricnom materijalu u druge oblike energije, a najcešce u toplotnu energiju.TACNO
  312.  
  313. Question 68
  314. Kod dielektricnih materijala, pri temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, širina zabranjene energetske zone veca od 3,5eV. TACNO
  315.  
  316. Question 69
  317. Velika specificna elektricna otpornost jedno je od naivažnijih svojstava dielektricnih materijala.TACNO
  318.  
  319. Question 70
  320. Odaberi šta znace sledece oznake (u datoj formuli)
  321. M.......... VAKTOR MAGNETIZACIJE        
  322. µ0.......... PROPUSTLJIVOST VAKUMA    
  323. H.......... VEKTOR MAG.POLJA    
  324. B..........  VEKTOR MAG.INDUKCIJE        
  325.  
  326. Question 71
  327. Povezati oznake i znacenja kod superprovodnika
  328. temperatura     T        
  329. gustina struje     J        
  330. magnetizacija     M        
  331. magnetno polje     H        
  332. magnetna indukcija     B        
  333.  
  334. Question 72
  335. Spojiti tacne iskaze
  336. dijamagnetna SLABO MAGNECENJE        
  337. paramagnetna MAGNECENJE SRAZMERNO JACINI POLJA        
  338. feromagnetna LAKO MAGNECENJE        
  339.  
  340. Question 73
  341. Koji od ponudjenih materijala spadaju u grupu feromagnetnih?
  342.     C. kobalt nikl    
  343.     F. gvožde celik    
  344.     H. magnetni oksidi gvožda    
  345.  
  346. Question 74
  347. Koji od ponudjenih materijala spadaju u grupu paramagnetnih materijala?
  348.     A. platina kalaj    
  349.     B. natrijum legure na bazi hroma    
  350.     E. aluminijum hrom    
  351.     G. legure na bazi mangana i vanadijuma    
  352.     H. mangan volfram    
  353.  
  354. Question 75
  355. Magnetne osobne materijala su posledica uzajamnog dejstva magnetnih momenata atoma i molekula koji poticu od:
  356.     A. magnetnih momenata usled kretanja elektrona po orbitama    
  357.     C. momenata usled sopstvene rotacije elektrona    
  358.     D. magnetnih momenata koji poticu od ostalih cestica u atomima koji su, uglavnom, zanemarljivi    
  359.  
  360. Question 76
  361. Opšte karakteristike superprovodnika su:
  362.     A. male vrednosti kriticnog magnetnog polja    
  363.     B. niska kriticna temperatura    
  364.     D. male vrednosti kriticne gustine struje    
  365.  
  366.  
  367.  
  368.  
  369. Question 77
  370. Prema magnetskim momentima atomi se dele na:
  371.     A. feromagnetne    
  372.     B. dijamagnetske    
  373.     D. antiferomagnetne    
  374.     E. ferimagnetne    
  375.     F. paramagnetske    
  376.  
  377. Question 78
  378. Prema obliku histerezisne petlje magnetne materijale delimo na?
  379.     A. magnetno tvrde    
  380.     D. magnetno meke    
  381.  
  382. Question 79
  383. Šta su superprovodnici?
  384.     B. Materijali koji provode elektricnu struju bez gubitaka    
  385.  
  386. Question 80
  387. Tela moraju da budu od kog materijala da bi pokazivala magnetne osobine (bez dejstva spoljašnjeg magnetnog polja)?
  388.     C. ferimagnetnog,feromagnetnog    
  389.  
  390. Question 81
  391. Uspešna primena nekog magnetnog materijala zavisi ce od njegove
  392.     A. remanentne indukcije,koercitivnog polja    
  393.     B. magnetne propustljivosti,oblika krive magnecenja    
  394.     D. kriticne (Kirijeve) temperature    
  395.     G. gubitaka, elektricne otpornosti    
  396.     H. histerezisnog ciklusa,indukcije zasicenja    
  397.  
  398. Question 82
  399. Sa porastom magnetnog polja raste magnetna indukcija do izvesne granice, a onda ulazi u ZASICENJE
  400.  
  401. Question 83
  402. Snaga gubitaka usled histerezisa proporcionalna je: površini histerezisne petlje, (što se izražava kroz neki koeficijenat ?), maksimalnoj frekvenciji f, kvadratu maksimalne indukcije B i MASI UZORKA
  403.  
  404. Question 84
  405. Dijamagnetna tela mogu se lako namagnetisati.
  406. Tacno POGRESNO
  407.  
  408. Question 85
  409. Tela od feromagnetnog materijala mogu se lako namagnetisati.
  410. TACNO Pogrešno
  411.  
  412.  
  413.  
  414. Question 86
  415. Spariti po provodnosti sledece materijale:
  416. kalaj,molibden,platina i volfram MATERIJALI SLABIJE PROVODNOSTI        
  417. nikl,cink,gvožde i olovo MATERIJALI SLABIJE PROVODNOSTI        
  418. srebro,zlato,bakar i aluminijum MATERIJALI VELIKE PROVODNOSTI        
  419.  
  420. Question 87
  421. Da bi poluprovodni materijal bio idealan,koje karakteristike mora da ima?
  422.     A. bez defekata    
  423.     C. monokristalna struktura    
  424.     E. bez primesa    
  425.     F. neogranicenih dimenzija    
  426.     G. zašticen od uticaja spoljnih elektricnih i magnetskih polja    
  427.     H. da bude u cvrstom stanju    
  428.  
  429. Question 88
  430. Kada se kod provodnika valentna i provodna zona preklapaju tj.nema energetskog procepa?
  431.     B. na temperaturi apsolutne nule    
  432.  
  433. Question 89
  434. Koji materijal ima najmanju specificnu elektricnu otpornost?
  435.     C. zlato    
  436.  
  437. Question 90
  438. Odabrati metale slabije provodnosti:
  439.     A. kalaj,cink    
  440.     B. platina,gvožde    
  441.     E. nikl,olovo    
  442.     G. molibden,volfram    
  443.  
  444. Question 91
  445. Odabrati metale velike provodnosti
  446.     A. aluminijum    
  447.     C. bakar    
  448.     F. srebro    
  449.     H. zlato    
  450.  
  451. Question 92
  452. Odrediti opšte karakteristike realnih poluprovodnih materijala:
  453.     A. 1. Specificna elektricna provodnost raste sa porastom temperature    
  454.     B. Specificna elektricna provodnost zavisi od nesavršenosti kristalne strukture, od koncentracije i vrste primesa u materijalu    
  455.     C. Specificna elektricna provodnost jako zavisi od spoljnjih uslova: temperature, pritiska, osetljivosti, elektricnih i magnetskih polja u kojima se materijal nalazi    
  456.  
  457.  Question 93
  458. Poluprovodnici imaju?
  459.     B. širinu zabranjene zone od 0 do 3,5eV    
  460.  
  461. Question 94
  462. Pri niskim temperaturama (T<10K) specificna otpornost metala je ...
  463.     D. mala i skoro konstantna    
  464.  
  465. Question 95
  466. Pri niskim temperaturama (T<10K) specificna otpornost metala je mala i skoro konstantna, a zavisi od?
  467.     A. hemijske cistoce metalnog provodnika    
  468.     B. vrste i koncentracije    
  469.  
  470. Question 96
  471. Provodnici drugog reda su :
  472.     C. elektroliti    
  473.  
  474. Question 97
  475. Specificna elektricna otpornost kod provodnika se nalazi u kojim granicama?
  476.     A. u granicama od 10na-6 Om do 10na10 Om    
  477.  
  478. Question 98
  479. Šta se od sledeceg odnosi na idealne poluprovodne materijale?
  480.     B. na niskim temperaturama provodna zona je potpuno prazna    
  481.     D. na niskim temperaturama valentna zona je potpuno popunjena    
  482.  
  483. Question 99
  484. U glavne fizicke osobine provodnika spadaju:
  485.     A. masena gustina (p)    
  486.     B. koeficijent linearnog širenja    
  487.     C. specificna toplota (C)    
  488.     D. toplotna provodnost (a)    
  489.     E. temperatura topljenja    
  490.  
  491. Question 100
  492. Karakteristicno svojstvo poluprovodnika je da se mogu uspešno dopirati donorskim (najcešce petovalentnim) ili akceptorskim (najcešce trovalentnim) primesama, pri cemu poluprovodnik stice elektronsku, odnosno šupljinsku provodnost.
  493. TACNO
  494.  
  495. Question 101
  496. Metali su materijali koji služe kao dobri izolatori.
  497.  POGRESNO
  498.  
  499. Question 102
  500. Tanki metalni filmovi ponašaju se drugacije od masivnih provodnika?
  501. TACNO
  502.  
  503. VLIKIM SLOVIMA SU  OZNACONI TACNI ODGOVORI.