On je bio jedini momak kojeg sam u zivotu volela. Stvarno volela. Najvise i najjace. Bio je jedini cije vlasnistvo sam bila, i ostala zauvek. Njegova sam i kad nisam s' njim. Moj je i kad je tudji. Samo moj. Mi smo mogli uspeti, imali smo sve sanse za to. Nismo bili kao ostali. On je bio moja ljubav, a ja sam verovala da cu biti njegova poslednja. Imali smo sve uslove da zivimo nasu bajku. Pricu u kojoj je princeza zaljubljena u pogresnog, zabranjenog , ali za nju jedinog princa. Nasoj prici uvek ce poslednje stranice faliti. I uvek cu se kajati zbog toga sto ga nisam pokusala zadrzati. Ja nikada nisam imala hrabrosti one dve reci da mu kazem, a on nikada nista nije ucinio da me vrati. Na sve nacine sam skrivala ljubav, a on je radio sve da me povredi i da dokaze da bez njega ne umem. Tako to ide. Moj inat i njegov ponos u paru. Vecita prepreka da se ja i on nazovemo MI ponovo. Gde smo sad? Nedovoljno blizu zaborava, nedovoljno daleko od osecanja. Mi smo samo moja prica. Nikad do kraja ispricana, nikad saslusana, nikad ponovljena i nikad zaboravljena