Filozofske discipline

Filozofske discipline i pitanja kojima se one bave

Metafizika (prva filozofija)
Metafizika, reč starogrčkog porekla, dolazi od grčkih reči meta, što znači "iza, preko, s one strane", i physis, što znači "priroda, narav". Prema tome, metafizika znači "s one strane, iza ili preko prirode, naravi". Ovde prirodu treba shvatiti kao kosmos, tj. kao svet, odnosno kao sve ono što jeste, postoji. Metafizika tako postavlja pitanje o, tj. bavi se osnovama (temeljima, fundamentom, bazom) svega što jeste. Ona se pita na osnovu čega, tj. po čemu jeste sve što jeste, ili drugačije, šta je to što svemu daje postojanje. (Setite se osnovnih filozofskih pitanja! Zašto stvarnost uopšte postoji? Zašto je stvarnost upravo takva kakva jeste? Da li je svet nastao ili je večan? Šta je osnova sveta? Šta je svet?) Razlika filozofija-mit: mit se pita "kako je svet nastao", dok se metafizika pita "na osnovu čega svet postoji".
Sledeći Aristotela, rećićemo da se metafizika bavi onim "što se odnosi na prve uzroke i pranačela". Naravno, misli se na uzroke i načela, principe svega što jeste. Aristotel kaže da se radi o prvim uzrocima i načelima zato što nema uzroka tih uzroka odnosno načela tih načela.
Uzrok je ono sto stvara/proizvodi posledicu. Kada kažemo da nema uzroka prvih uzroka, hoćemo da kažemo da oni nisu posledica (proizvod, delo) nekih drugih uzroka. Prvi uzrok po definiciji ne može biti posledica. On proizovodi ili stvara sve drugo, a sam, sa svoje strane, nije proizveden ili stvoren.
Načelo je ono prvo, ono što stoji na početku, ono najstarije, ali ne u vremenskom smislu najstarije, već najstarije po važnosti i po vrednosti, najviše u jednoj hijerarhije. To je ono što vlada ili gospodari svime. Latinska reč za načelo glasi principium, a grčka arhe.. Svaki domen realnosti ima neke principe ili zakone koji vladaju njime, ili koji važe u njemu. Tako kažemo da postoje principi fizičke (ph), socijalne (soc) i psihičke realnosti (psi). Prvi principi, međutim, nisu principi nekog posebnog domena ili aspekta realnosti (fizičkog, psihičkog ili socijalnog aspekta) već principi realnosti same (realnosti kao realnosti, realnosti kao takve).
Aristotel, doduše, nije sam upotrebio naziv metafizika. On je filozofiju koja se bavi "prvim uzrocima i načelima" nazvao "prvom filozofijom". Njegov sledbenik, bibliotekar Andronik sa Rodosa, nazvao je "prvu filozofiju" "metafizika".
Posebne metafizike (XVII vek)
1. Ontologija ili opšta metafizika bavi se pitanjima bića (bivstvujućeg), biti (bivstva), bitka (bivstvovanja). Ti pojmovi su neraskidivo povezani i svi upućuju na koren iste reči "biti".
Biće (bivstvujuće, postojeće) je ono što jeste/postoji, ono o čemu se može reći da jeste/postoji, bez obzira na način na koji postoji, kao živo ili neživo, apstraktno ili konkretno itd. Biće je na primer neki učenik, neki leptir, neki cvet, neki oblak, pahulja, vetar, država, vlada itd.
Bit (suština) jeste ono po čemu nešto jeste baš to što jeste. Ako se promeni bit nečega, to nešto prestaje da bude ono što je bilo i postaje nešto drugo. Bit trougla je ono po čemu trougao jeste trougao, a nešto drugo, recimo četvorougao. Tako je bit trougla to da ima tri ugla, tri strane, da je geometrijska slika itd. Promeni li set ta bit, tj. povaćamo li broj uglova, na primer, trougao prestaje da bude ono što je bio, tj. trougao i postaje nešto drugo, recimo četvorougao. Definicija nekog bića predstavlja pojam o njegovoj suštini (pojam njegove suštine).
Razlikujemo, prema tome, to da nešto jeste (postojanje) i to šta nešto jeste (suštinu). Drugim rečima, razlikujemo egzistenciju neke stvari od njene esencije.
U skladu sa gore rečenim, možemo postaviti pitanje šta je bit/suština bića kao bića, odnosno šta je bit/suština bića ukoliko je biće (bića kao takvog). Ili, po čemu je biće biće, na osnovu čega je biće biće. Biće je biće po tome što jeste/postoji, po tome što ima postojanje. Ako to postojanje nazovemo bitkom ili bivstvovanjem, onda možemo reći da je bitak/bivstvovanje ono po čemu biće jeste biće, tj. po čemu biće uopšte jeste. Bitak (bivstvovanje) je bit (suština) bića (bivstvujućeg).
Pitanje o bitku, odnosno bivstvovanju nastarije je pitanje. Postoji niz varijacija ovog pitanja, i svaka varijacija pita nešto drugo u odnosu na sve ostale. Šta znači biti? Zašto nešto jeste, pre nego ništa? Zašto nešto jeste, a nije drugo? Zašto nešto jeste baš to što jeste?

2. Racionalna kosmologija je bavi se pitanjima kosmosa (da li je kosmos ograničen ili neograničen, nastao ili večan ...)
3. Racionalna teologija bavi se pitanjima boga (šta je bog, kako jezikom prilagođenim empirijskom svetu možemo da govorimo o transcendentnom bogu ...)
4. Racionalna psihologija pitanja duše (da li duša i telo čine neodvojivu celinu ili ne, postoji li samo jedna ili više vrsta duše itd.)
Teorija saznanja
Teorija saznanja se se još naziva i epistemologija ili gnoseologija. Ove dve reči potiču od grčkih reči gnosis, što znači znanje i episteme, što znači nauka/znanost. Premda su se filozofi oduvek bavili pitanjem saznanja, osnivačem teorije saznanja smatra se engleski filozof Džon Lok (XVII vek). On je rekao: "Moja je namera da istražim izvore, izvesnot i granice ljudskog saznanja".
Saznanje ćemo odrediti kao delatnost utvrđivanja istine, ali ujedno i rezultat te delatnosti (znanje). Kako je saznanje delatnost utvrđivanja istine, teorija saznanja ujedno se i pita šta je istina.
          Etika
Etika je filozofska disciplina koja za svoj predmet ima dobro. Ona ispituje poreklo i ciljeve, odnosno, temeljne kriterijum za vrednovanje moralnog delovanja i moralnog prosuđivanja. Neka od osnovnih pitanja koja postavlja etika glase:
•	Šta je dobro? Šta je zlo?
•	Postoji li nekakav opšteljudski, univerzalni moral?
•	Koje su temeljne vrline?
•	Šta je sloboda i da li uopšte postoji ono što zovemo sloboda izbora?
•	Na čemu počiva moralnost?
•	Zašto bi ljudi trebalo da se ponašaju moralno?
Prema antičkim etičkim doktrinama, svrha ili cilj moralnog delovanja i prosuđivanja je postizanje nekog dobra ili sreće. Zato se one često nazivaju i eudajmonističkim etikama (grč. eudaimonia – sreća, blagostanje).
Estetika
Estetika je filozofska disciplina koja za svoj predmet ima lepo, bilo lepo umetnosti - umetnički lepo, bilo lepo u prirodi - prirodno lepo. Budući da je umetnost osnovno područje javljanja lepog, estetika se neretko identifikuje sa filozofijom umetnosti.
•	Po čemu se razlikuje prirodno lepo od umetnički lepog?
•	Od koje reči potiče reč „umetnost“?
Reč „estetika“ dolazi od starogrčke reči aisthetos, što znači „osetni“ ili „opažajni“. Estetsko se dugo identifkovalo sa spoznajom putem čula (putem oseta i opažanja). U XVIII estetsko počinje da se interpretira kao oset ili opažaj lepog (posebno u umetnosti).  Osnovna pitanja koja postavlja estetika glase: Šta je lepota? Šta je lepo? Koja je razlika između umetnički lepog i prirodno lepog? Da li je moguć naučni pristup umetnosti? Da li umetnost ima funkciju i koja je njena funkcija?

Ostale filozofske discipline
Pored metafizike, teorije saznanja, logike, metodologije, etike i estetike, aksiologije i antropologije, postoji čitav skup filozofskih disciplina koje se bave nekim posebnim predmetom, a to su filozofija nauke, filozofije istorije, filozofije politike, aksiologija, filozofsla antropologija itd.

Slađana Stojanović Dickov