Атомизам

Д. ЛАЕРТИЈЕ О ДЕМОКРИТОВОМ УЧЕЊУ
„Први принципи васионе су атоми и празно. Све друго постоји само у мислима. Има бесконачно много светова, они настају и нестају. Ништа не може да постане од нечега што не постоји, нити може да се претвори у нешто што не постоји. Атоми су неограничени и по величини и по броју, њих по читавој васиони носи вртлог и тако се стварају све сложене ствари: вода, ватра, ваздух и земља – јер то су само конгломерати датих атома. Због своје чврстине, атоми су слободни од сваког утицаја и непромењиви.Сунце и Месец су састављени од таквих глатких и сферичних (маса) атома, а тако је и душа, која је идентична с умом. Ми видимо зато што слике улазе у наше очи.
Све настаје из неминовности јер вртлог је узрок стварања свих ствари, а он то назива неминовношћу. Циљ свега је спокојство, а оно није исто што и уживање, него неко стање у коме душа живи мирно и спокојно, неузнемиравана никаквим страхом или неким другим узбуђењем. (...) Квалитети ствари постоје само у људском мнењу, јер у природи нема ништа друго да атома и празног.“ Д. Лаертије, 44 – 45

ДЕМОКРИТ, Фрагменти

Фр. 9. РАЗУМ „По мнењу смртника слатко, по мнењу смртника горко, по мнењу смртника топло, по мнењу смртника хладно, по мнењу смртника боја, а уистину само атоми и празнина.“
Фр. 125.ЧУЛА ОДГОВАРАЈУ РАЗУМУ: "Ти, јадни разуме, од нас узимаш своје доказе и хоћеш њима да нас победиш. Твоја победа је твој пораз!“

ЕПИКУР, Писмо Херодоту

„Прво: Ништа не постаје ни из чега. Јер иначе би све постајало из свега, а да му не би требало никаквих семена. И кад би оно што нестаје пропадало ни у шта, онда би већ све ствари пропале, јер не би било онога у шта би се растурале.
Затим: све је увек било онако како је сада и увек ће тако бити. Јер ништа не постоји, у шта би се оно променило. Јер осим свега, нема ничега што би у њега могло продрети и промену изазвати.
Затим, све се сатоји из тела и празног. Јер да тела постоје, то у сваком појединачном случају сведочи чулно опажање, из којег се, како сам раније рекао, мора закључити на непознато. (...)
Затим: од тела једна су спојеви, а друга онаква из којих су направљени спојеви.  (...)
Затим: све је неограничено, јер оно што је ограничено има неку крајност. А крајност увек претпоставља поред себе нешто друго са чиме може да се пореди. А што нема никакве крајности, нема ни границе. (...)
Затим: све је неограничено с обзиром на мноштво тела и величину празног простора. Јер кад би празно било неограничено, а број тела био ограничен, онда се тела нигде не би могла смирити (...), а кад би с друге стране празан простор био ограничен, онда за небројена тела не би било склоништа.
Затим: има неизбројних светова, од којих су једни слични нашем, а други неслични.“