Fragmenti presokratovaca

FRAGMENTI PRESOKRATOVACA

ANAKSIMANDAR
1)	On kaže da načelo nije voda niti šta drugo od imenovanih elemenata, nego neka druga neograničena priroda iz koje nastaju svi svetovi i poreci u njima. A iz onih stvari iz kojih bića nastaju u te iste i propadaju po nužnosti. Jer ona po naredbi vremena plaćaju kaznu i odmazdu jedna drugima zbog nepravde. (Simplikije)
ANAKSIMEN
1)	Aneksimen Milećanin, Euristratov (sin), prijatelj Anaksimandrov, tvrdi kao i on da je priroda koja leži u osnovi (hipokeimenon) jedna i neograničena, ali ne (tvrdi) kao onaj da je neodređena, već određena, nazivajući je vazduhom. Različit je po razređivanju i zgušnjavanju s obzirom na supstance koje konstituiše. Razređujući se postaje vatra, a zgušnjavajući se vetar, zatim oblak, pa (zgušnjavajući se) još više voda, zatim zemlja, pa kamenje, a ostalo (nastaje) iz toga. I on smatra da je kretanje večno i da usled njega nastaje promena. (Simplikije)
HERAKLIT
1)	Taj LOGOS, koji je zauvek, ne razumeju ljudi, kako pre nego što su o njemu čuli, tako i kad su jednom čuli. Jer, iako se sve dešava u skladu s tim LOGOSOM, oni liče na neiskusne koji se okušavaju u rečima i delima kao što su ova, koja ja objašnjavam, dok razlučujem svaku stvar prema njenoj prirodi i pokazujem kako stvari stoje. Drugim ljudima izmiče ono što čine dok su budni, kao što im izmiče ono što čine dok spavaju. (Fr. 1)
2)	Dušama je smrt da postanu voda, a vodi je smrt da postane zemlja; ali iz zemlje nastaje voda, a iz vode duša. (Fr. 60, 36)
3)	Ako ste poslušali ne mene, nego logos, mudro je složiti se da je sve jedno. (Fr. 26)
4)	Jer nije moguće dva puta ući u istu reku, prema Herklitu, niti dva puta dotaći smrtno biće u istom stanju. (Plutarh)
5)	Hladne stvari postaju tople, tople postaju hladne; vlažne stvari postaju suve, suve postaju vlažne. (Ceces)
6)	Ovaj sistem, isti za sve, nije načinio nikakav bog ni čovek, nego je oduvek bio, jest i biće jedna večno-živa vatra, koja se s merom pali i merom gasi. (Kliment Aleksandrijski)
7)	Bogu je sve lepo i dobro i pravedno, ali ljudi jedno drže za rđavo, a drugo za pravedno. (Fr. 102)
PARMENID
1)	Onda opet od tog (puta) (ja te zadržavam), kojim smrtnici bez ikakva znanja lutaju, dvoglavi, jer bespomoćnost je ta koja upravlja umom što tumara u njihovim grudima; oni su nošeni tamo-amo, gluvi i slepi, zbunjena plemena; kojima je shvatanje da biti i ne biti jeste isto i nije isto i za koje je povratni put staza svega.
2)	I ne daj da te navika proizašla iz mnogo iskustva goni duž ovog puta, vežbajući neisprobano oko, sluh i bučni jezik; već sudi razumom sporno pobijanje koje sam izrekao.
EMPEDOKLE
1)	Kad izađe na svetlost dana mešavina u obliku čoveka ili divljih zveri, il' biljaka, il' ptica, tad ljudi to rođenjem zovu, a kad se odvoje, onda to nazivaju kobnom smrću; nisu to izrazi pravi, al' ja sledim običaj te se njima i sam služim. (Fr. 9)
2)	Samo oni realno jesu, ali kako prodiru jedni kroz druge postaju različiti predmeti u različito vreme, ali oni su uvek potpuno isti. (Fr. 17, 34-35)
3)	Od njih (četiri korena) sve što je bilo i jeste i što će biti ubuduće – i drveće od njih vodi poreklo, i ljudi i žene, životinje, ptice i ribe u vodi što nalaze hranu, i dugovečni bogovi najviših počasti. Jer samo oni realno jesu, prolazeći jedni kroz druge poprimaju oblike razne: toliko ih mešanje menja. (Fr. 21, 9 -14)
4)	Zemljom opažamo zemlju, a vodom vodu, vezduhom vazduh božanski, a vatrom pogubnu vatru, s pomoću ljubavi ljubav, a svađu zlokobnom svađom. (Fr. 109)

ANAKSAGORA
1)	Sve stvari behu zajedno: zatim pridođe um i rasporedi ih. (Fr. 17)
2)	Grci nemaju ispravna verovanja o nastajanju i propadanju, jer nijedna stvar ne nastaje niti propada, nego se od postojećih stvari meša i opet rastavlja
3)	Ne postoji najmanji deo od onoga što je malo, nego uvek manji. (Fr. 3)
4)	Pojave su izgled onog nepojavnog. (Fr. 2a)
5)	Kako može od ne-vlasi nastati vlas i meso od ne-mesa? (Fr. 10)
6)	U svemu je sadržano sve i ništa ne može postojati, nego sve ima udela u svemu. (Fr. 6)
7)	U svemu je sadržan deo svega, osim uma, ali u nekima je sadržan i um. (Fr. 11)
8)	Um je najnežnija od svih stvari i najčistija, i poseduje znanje o svemu i ima najveću moć. I bića koja imaju dušu, i veća i manja, nad svima njima vlada um. I nad celokupnom vrtnjom um je preuzeo vlast, tako da je toj vrtnji dao početni udarac. I sve što se tu mešalo i odvajalo i razdvajalo, sve je to spotnao um. (Fr. 12)
9)	Nijedna stvar nije jednaka drugoj, nego čega u nekoj stvari najviše ima, to svak pojedinačna stvar kao najočitija i jest i beše. (Fr. 12)
10)	 Sunce je užarena gromada. (Fr. 24)


LEUKIP
      1) Ništa ne nastaje nerazložno, nego sve s razlogom i po nužnosti.

DEMOKRIT
1)	Po konvenciji slatko, po konvenciji gorko, po konvenciji toplo, po konvenciji hladno, po konvenciji boja, a uistinu samo atomi i praznina.
Mi u svari ne znamo ništa postojano, nego samo ono što se menja, prema
stanju našeg tela i onoga što u njega ulazi ili mu se odupire. (Fr. 9)
2)	Pa ipak biće jasno da je nemoguće saznavati kakva je uistinu svaka stvar. (Fr. 10)
3)	Zapravo ne znamo ništa, jer je istina u dubini. (Fr. 117)
4)	 Najbolje je za čoveka ako svoj život provede u što većoj duhovnoj vedrini i u što manjoj zlovoljnosti. A to će biti onda slučaj, kad svoja zadovoljstva ne traži u prolaznim stvarima. (Fr. 189)
5)	Koji od trbuha traže svoja uživanja i prevazilaze meru u jelu i piću ili u ljubavnoj nasladi, za njih su sva uživanja kratka i ne traju zadugo: samo dotle dok  baš jedu i piju, ali bolovi su mnogobrojni. Jer se žudnja za istim uživanjem svagda ponovo pojavljuje, a kad im se dogodi ono za čim žude, uživanje brzo prolazi i nemaju od toga nikakvo drugo dobro, nego kratko zadovoljstvo i tada opet ista potreba. (Fr. 253)
6)	Ljudima dolikuje da se više staraju za dušu, nego za telo, jer savršenstvo duše uspravlja slabost tela, ali snaga tela bez razumske snage ne čini dušu ni u čemu boljom. (Fr. 187)