Празник природе

Септембар је први месец јесени. Завршило се лето што значи да следе сиво небо, кише и непогоде. Али скоро сваке године средином септембра се јављају летњи, топли и сунчани дани. То је крај лета са својим последњим сјајним, али већ хладним сијањем сунца, са густим плавом небом, са прохладним ваздухом, са паучином и падајућим, спорим листом. Дрвеће брезе стоји, као топле девојке-лепотице у златној одећи. Сјајно гори на сунцу жуто, наранџасто, црвено лишће.
Ја сам седео у брезовом шумарку у јесен, средином септембра. Од самог јутра је падала киша која се временом смењивала са топлим сијањем сунца; то је било нестабилно време. Небо је то све покривало белим облацима, а онда изненада местимично рашчишћавало и моментално иза облака се показивало плаветнило, сјајно и нежно.. (фуј)
Седео сам и гледао у круг и слушао. Чуо сам лишће које шуми изнад моје главе; по једном њиховом шуму било је могуће сазнати како је тада време године стало. Лишће на брезама је још увек било скоро сво зелено, иако је било приметно побледело; само је овде онде стајала млада бреза сва црвена или златна...
Није се чула ни једна птица, само је повремено звонио ругајући глас сенице.