Кад видео сам те оно вече
нешто ме је ка теби вукло,
неки дрхтај у гласу, неописива топлина,
Сјајна звезда моја добра вила.
То је судбина, нисмо ми хтели,
заволели смо се, а нисмо смели.
Љубав није реч,
али рећи ћу ти, волим те.
Мала, представљаш ми све,
буди Анђео за све моје сне.
Моје срце припада само теби
и увек ће припадати.
Љубави кад нема те, сваки дан као казна
свака ноћ пуна и празна.
Ноћ кад падне вежу ме успомене,
у глави врте се сцене наших случајних сусрета.
Криво ми је, нисмо имали исти крај.
Јер живот мој, је попут прага
без и једног трага, осмеха и среће,
срце само тебе хоће, ни једну другу неће.
Да ли време може да залечи све,
све срушене сне,
и то што волим те,
срце још увек треба те.
Али нема те,
и не могу без тебе ни корак даље,
речи ове песме срце ти несебично шаље.