Oduvek sam sebi postavljala isto pitanje : "Postoji li bilo šta što možemo nazvati savršenim?". Svakako, odgovor se ponekad nazirao ali ne
dovoljno jasno da bih ga razumela. Međutim, počinjem da uviđam kako je čovek sam po sebi najbliži savršenstvu. Moja impresija prema čoveku
nije nimalo slučajna ili nasumice odabrana, ona je plod svakodnevnice.
	Šta podrazumevati pod izrazom "čovek" ? Ako bih kazala da je čovek pojedinac onda se moja impresija nikada ne bi ni javila. Pod izrazom
"čovek" , podrazumevam celokupno čovečanstvo, njegovu upornost, istrajnost, doslednost, dovitljivost, nesebičnost, posvećenost, predanost,
borbenost i još mnogo osobina koje svako od nas poseduje. Možda i glavno pitanje jeste: "Zašto bi sve ove osobine čoveka ostavile bilo kakvu
impresiju na nekoga?" . Shvatila sam da je svakom pojedincu potrebna impresija , jer bez nje ne bi mogao da odredi sebi cilj, ne bi mogao da
ostavi sebi razlog zašto se valja boriti u situacijama kada se rešenje ne vidi. Upravo je impresija ono što nas pokreće, daje nam svakog dana snage,
volju za životom, upornosti da sledimo naše ideje i što je najbitnije, čini nas savršenim. Ne bih mogla, a da ne spomenem siromašne koji se svakog dana
suočavaju sa nemaštinom, koji znaju šta znači surovost i okrutnost života, koji ne vide budućnost pred sobom. Upravo takvi ljudi, koji se licem
u lice suočavaju za nedaćama imaju nešto što me impresionira. To je njihova borbenost, želja da se izbore, želja da ipak primete neku budućnost
za njih same iako bi mnogi od nas pod depresijom odustali od svega i odali se porocima. Siromašni su samo jedna od varijacija ljudske savršenosti
zbog koje čovečanstvo neprekidno ide napred. Pomenula bih i naučnike kao vid ljudske savršenosti. Njihova posvećenost, predanost radu, požrtvovanost,
nesebičnost da podele lične uspehe i ostave ih svima nama. Istrajnost i predanost su izuzetno velike vrline za čoveka, jer bez njih nikada ne bi
bili tu gde jesmo sada. Jedna od definitivno najbitnijih odlika čoveka jeste beskrajna ljubav koja nas nikad ne napušta ma koliko je gurali od
nas samih. Ljubav je univerzalni pokretač koji od našeg postojanja biva okidač da idemo dalje. Čak i u trenucima kada nemamo ništa, ljubav je dovoljna
da nas održi i pokrene nas.