API tools faq
paste
Advertisement
Guest User

Internet Servisi 1 Kol

a guest
Apr 24th, 2019
1,065
0
Never
Add comment
Not a member of Pastebin yet? Sign Up, it unlocks many cool features!
text 164.70 KB | None | 0 0
raw download clone embed print report
  1. Visoka škola
  2. elekrotehnike i računarstva strukovnih studija
  3. Beograd
  4.  
  5.  
  6.  
  7.  
  8. Prevare na Internetu
  9.  
  10.  
  11. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  12. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  13. Sadržaj
  14.  
  15. Prevare na Internetu
  16.  
  17.  Laži na društvenim mrežama
  18.  Primer: IQ test srpskog naroda
  19.  Primer: Nigerijska prevara
  20.  Fishing: krađa identiteta na
  21. Internetu
  22. Prevare distribucijom piratovanog
  23. softvera
  24. Prevare na Internetu
  25.  
  26. Pojam: aktivnosti pojedinaca ili organizovanih grupa
  27. sa ciljem ostvarenja određenog interesa
  28.  
  29. Interes: ostvarenje kratkoročnog ili dugoročnog cilja.
  30.  
  31. Laž: Internet kao idealno sredstvo (veliki broj
  32. različitih korisnika spremnih da bez provere prihvate)
  33.  
  34. Internet – mogućnost saznanja istine proverom
  35. i upuređivanjem.
  36. Prevare na Internetu
  37.  
  38. Laži i prevare – veoma bliski
  39.  
  40. Često – cilj laži = PREVARA
  41.  
  42. Cilj prevare: manipulacijom do protivpravne materijalne koristi
  43.  
  44. Način: korišćenjem Internet servisa
  45.  
  46. Raličiti oblici prevare – stalno se usavršavaju
  47.  
  48. Kompjeterski kriminal – kao pojam u širem smislu.
  49.  
  50. Internet prevare oko 44% od ukupnog kompjuterskog kriminala.
  51. Prevare na Internetu
  52. Oblasti: podjednako u privatnom i javnom sektoru.
  53.  
  54. onceptualno su postojale i ranije, sada Internet kao sredstvo.
  55.  
  56. Naprimer:
  57. prevare sa avansnim plaćanjem
  58. Prevare sa prodajom turističkih putovanja
  59. Prevare za prodaju lekova
  60. Prevare sa popravkama automobila
  61. Bankarske i finansijske prevare
  62. Prevare sa lutrijom na Internetu
  63. Prevare sa prodajom robe
  64. Prevare sa kupovinom komercijalnog softvera
  65. Prevare sa kuponima za popuste
  66. Prevare na Internetu
  67. - Prevare sa razmenom valuta
  68. - Prevare kreditnim karticama
  69. - Prevare u oglašavanju
  70. - Prevare sa distribucionim centrima
  71. - Prevare sa donacijama
  72. - Prevare sa imigrantima
  73. - Prevare sa falsifikovanjima
  74. - Prevare sa isporukama hrane
  75. - Prevare sa vidovnjacima
  76. - Prevare Internet kupovine
  77. - Prevare u ingustriji zabave i igara
  78. - Prevare sa američkom zelenom kartom
  79. Prevare na Internetu
  80.  
  81. -prevare sa ukradenim identitetom
  82. -Prevare sa životnim osiguranjem
  83. -prevare sa kupovinom novih i polovnih automobila
  84. - Prevare sa nepokretnostima
  85. - Prevare sa investicijama u industriju
  86. - Internet on-line aukcije
  87. - Prevare sa ponudama posla
  88. -piramidalni sistem prevare
  89. -prevare sa iznajmljivanjem
  90. Prevare na Internetu
  91.  
  92. -prevare starijih građana
  93. -prevare sa telemarketima
  94. -zapadnoafričke investicione prevare...
  95.  
  96.  
  97. PRIMER: Namerno plasiranje lažne informacije
  98.  
  99. U junu 2012. godine – sirijski rat.
  100. Navodno, MUP Ruske Federacije objavio da je poginuo
  101. sirijski predsednik.
  102. Preko Twitter-a.
  103. Rezultat: otvoren nalog pod lažnim imenom.
  104. Cilj ?
  105. Laži na društvenim mrežama
  106.  
  107. Laž na Twitter-u podigla cenu nafte
  108. Primer: IQ test srpskog naroda
  109.  
  110. Poznata prevara na srpskom Internetu (od 2009. godine.....)
  111.  
  112. http://rs.online-iq-tests.com/
  113.  
  114. Žrtva treba da dobije rezultat preko SMS (daje broj telefona)
  115.  
  116. Servis svaki treći dan naplaćuje uslugu preuzimanja mp3 melodije, igrice,
  117. Pozadine po ceni od 384,00 dinara
  118. Primer: Nigerijska prevara
  119.  
  120. Starija i od samog Interneta (pojavila se u 19.veku)
  121.  
  122. Naziv po Nigeriji (čiji građani najčešće pribegavaju
  123. ovom načinu prevare putem Interneta)
  124.  
  125. Međutim največi broj pošiljaoca elektronske pošte je iz drugih zemalja.
  126.  
  127. Radi se o prevari putem slanja pisma (sada elektronske pošte)
  128.  
  129. Šalje se pošta kao SPAM. Šta je SPAM?
  130.  
  131. Prevara počinje elektronskom porukom koja je poslata izabranom
  132. Primaocu (iako je kopija poruke poslata kao SPAM na nekoliko
  133. Miliona elektronskih adresa)
  134. Primer: Nigerijska prevara
  135.  
  136. Suština je u ponudi:
  137.  
  138. • Predstavlja se kao Nigerijac koji ima veću količinu novca, ali zbog loše
  139. situacije u zemlji moli da njegov novac neko primi na svoj račun u sigurnoj
  140. zemlji.
  141.  
  142. • Obrazloženje je, da može doći do oduzimanja novca u Nigeriji
  143.  
  144. • Nigerijac nudi proviziju 20%
  145.  
  146. • Dalje šalje falcifikovanu dokumentaciju
  147.  
  148. • Kada žrtva pristane, traži da mu pošalje određenu količinu novca da bi
  149. potplatio službenike da mu omoguće dizanje novca
  150. Primer: Nigerijska prevara
  151.  
  152.  
  153. Prevara se osavremenjava i pojavljeje u raznim modalitetima
  154.  
  155. Naprimer, javljaju se članovi vladinih organizacije sa ponudom
  156. da neki uplaćeni novac izvuku sa računa uz proviziju
  157. (Princip je isti, traži se novac za potplaćivanje službenika)
  158. Fishing: krađa identiteta
  159. na Internetu
  160.  
  161. Sam naziv asocira na prevaru
  162.  
  163. Cilj je preuzimanje podataka za autentifikaciju na lokacijama
  164. elektronskog bankarstva, elektronske pošte ili socijalnih mreža
  165.  
  166. Može ih prodati drugima ili koristiti.
  167. Fishing: krađa identiteta
  168. na Internetu
  169.  
  170. Ciljevi fishing-a uključuju:
  171.  
  172. - Krađa poverljivih podataka (akreditivi bankarskih kartica, lozinke lićnih računa)
  173.  
  174. Način: imitiranjem lažnih stranica na Internetu, koje uspešno imitiraju
  175. službene stranice.
  176. Polja za popunjavanje na lažnim elektroskim stranicama su identična.
  177.  
  178. Žrtva popunjava poverljive podatke na lažnoj stranici i na taj način ih
  179. nesvesno predaje (saopštava) prevarantu.
  180. Fishing: krađa identiteta
  181. na Internetu
  182.  
  183. - Instaliranje različitih zlonamernih programa na računare korisnika.
  184.  
  185. Programi služe za praćenje korisnika u online aktivnostima i kradu lične informacije.
  186.  
  187. Može iskoristiti žrtvin računar za dDoS napade na druge računare
  188.  
  189. Šta su dDoS napadi?
  190. Fishing: krađa identiteta
  191. na Internetu
  192.  
  193. Kako se dolazi do pristupnih podataka za pristup e-mail-u?
  194.  
  195. (Web-mail stranica – identična originalu)
  196.  
  197. Šta je posledica?
  198.  
  199. (SPAM poruke... i..?)
  200.  
  201. Često menjati lozinke i pratiti “poštanski saobtraćaj”
  202.  
  203. Prevarant računa na SLABO POZNAVANJE INTERNETA OD VEĆINE !
  204. Fishing: krađa identiteta
  205. na Internetu
  206. Većina misli da su dobri poznavaoci Internet servisa
  207. Testiranja pokazuju da manje od pola testiranih
  208. prolazi)
  209.  
  210. Fishing prevare donose najveću štetu žrtvi!
  211.  
  212. Deluje se trenutno – iz jednog poteza – nepažnja žrtve.
  213.  
  214. Najzanimljivija meta napada su bankovni računi.
  215.  
  216. Visoko su na meti Yahoo-mail i Facebook)
  217. Prevare distribucijom piratovanog
  218. softvera
  219. Šta je piratovani softver?
  220.  
  221. Softver zaštićen autorskim pravom – zaštita skinuta od
  222. nepoznatih lica sa ciljem
  223. Da se masovno distribuira sa određenih Internet destinacija
  224.  
  225. Koji je interes da se besplatno distribuira?
  226.  
  227. Šteta proizvođaču softvera? Nije cilj.
  228.  
  229. 1. Skida se zažtita
  230. 2. Ugrađuje trojanaca (ili malicioznog softvera)
  231. 3. Besplatnim preuzimanjem se uspostavlja kontrola ili
  232. praćenje korisnika
  233. Pitanja ?
  235. Visoka škola
  236. elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
  237. Beograd
  238.  
  239.  
  240.  
  241.  
  242. Povezivanje na Internet
  243.  
  244.  
  245.  
  246.  
  247. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  248. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  249. Sadržaj
  250.  Komunikacioni kanali na Internetu
  251.  
  252.  Jedinice mere
  253.  
  254.  Pristup Internetu
  255.  
  256.  DIAL-UP
  257.  ISDN
  258.  ADSL
  259.  SATELITSKI PRISTUP
  260.  BEŽIČNI PRISTUP
  261.  KABLOVSKI INTERNET
  262.  MOBILNI INTERNET
  263.  
  264.  
  265.  
  266.  
  267. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 2
  268. Komunikacioni kanali na Internetu
  269. Pristup Internetu je dvosmeran:
  270.  
  271. - “upstream”
  272. (zahtevi i tok podataka
  273. prema Internet serverima)
  274.  
  275. - “downstream”
  276. (tok podataka od Internet servera)
  277.  
  278. - Asimetričan tok: različite brzine prenosa
  279. - Neki Internet servisi zahtevaju drugačije
  280. brzine prenosa, npr. Voip (Internet telefonija)3
  281. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  282. Jedinice mere
  283.  Bit su jedinice koja opisuju količinu podataka na mreži
  284. • 1 bajt, byte (B) = 8 bita (b)
  285. • 1 kilobit (Kbit) = 1 x 103 bits = 1,000 bits
  286. • 1 megabit (Mbit) = 1 x 106 bits = 1,000,000 bits
  287. • 1 gigabit (Gbit) = 1 x 109 bits = 1,000,000,000 bits
  288.  
  289.  Sekunde su jedinice koje se koriste za merenje vremena
  290. • 1 millisekunde (msec) = 1 x 10-3 sekunde = 0.001 sekunde
  291. • 1 microsekunde (msec) = 1 x 10-6 sekunde = 0.000001
  292. sekunde
  293. • 1 nanosekunde (nsec) = 1 x 10-9 sekunde = 0.000000001
  294. sekunde
  295.  
  296.  Bit / sekundi su jedinice koje mere kapacitet / propusnost
  297. komunikacijskog kanala
  298. • bit / second (bps)
  299. • kilobits / second (Kbps)
  300. • megabits / second (Mbps)
  301. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 4
  302. Pristup Internetu
  303. Dial – up
  304. ISDN
  305. ADSL
  306. Satelitski
  307. pristup
  308. Bežični pristup
  309. Kablovski
  310. Internet
  311. Mobilni Internet
  312. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 5
  313. DIAL-UP
  314. Dial-up je vrsta pristupa Internetu pomoću telefonske linije. Korisnik
  315. koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi
  316. birao broj Internet provajdera.
  317.  
  318. Tom prilikom koje se uspostavlja veza između modema, koji je kasnije
  319. usmeren prema internetu.
  320. Maksimalna brzina prenosa kod ovog tipa konekcije je 56 kb/s i pri
  321. tome je telefonska linija zauzeta.
  322.  
  323. Prednosti:
  324. Niska cema potrebne opreme ( modem i postojeca telefonska linija )
  325.  
  326. Nedostaci:
  327. Mala brzina
  328. Prekid veze usled zastarelosti centrala i/ili gresaka do samog
  329. provajdera.
  330. Danas skoro i nije u potrebi
  331. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 6
  332. Povezivanje preko modema
  333.  
  334.  
  335.  
  336.  
  337. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 7
  338. Modem
  339.  Modem je skraćenica od MODulate/DEModulate i
  340. ona je ime za uređaj koji modulira analogni nosač
  341. signala (kao zvuk), i koji isto tako demodulira -
  342. dekodira digitalni signal sa analognog nosača.
  343.  
  344.  Modem je iz računara najčešće spojen na
  345. telefonsku liniju.
  346.  
  347.  Najveća brzina današnjih modema je 56 kbps, što
  348. je u mala brzina, i najčešće nalazi mjesto kod
  349. korisnika koji koriste samo osnovne servise na
  350. Internetu.
  351. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 8
  352. ISDN
  353. Pre nego što su se pojavile konekcije novije generacije, ISDN je
  354. predstavljao jedino rešenje pored dial-up konekcije.
  355.  
  356. Da bi se koristio ISDN, potrebno je da je centrala digitalna, da se
  357. poseduje ISDN adapter i da se dobije ISDN linija.
  358.  
  359. Linija koja se dobija u stvari je novi broj koji pored Interneta može
  360. da se koristii za normalan razgovor. Maksimalna brzina je 64 kbps,
  361. ako se ne koristi druga ISDN liniju za razgovor mogu se iskoristiti
  362. obe ISDN linije za Internet što rezultuje protok podataka do 128
  363. kbps .
  364.  
  365. Danas ISDN polako izlazi iz upotrebe pošto su se pojavile nove, brže
  366. i povoljnije konekcije.
  367.  
  368.  
  369. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 9
  370. ADSL
  371. ADSL pristup koristi postojecu telefonsku liniju i pomocu
  372. posebnog adaptera se razdvaja telefonska linija od ADSL
  373. linije, zatim kabl ide u ruter koji se preko USB-a
  374. priključuje na računar
  375.  
  376. Prednosti:
  377. korišćenje infrastrukture za postojeću telefonsku mrežu
  378. telefonska linija je uvek slobodna
  379. nije potrebno konektovanje
  380. neograničen saobraćaj(tzv.FLAT)
  381. raspodele interneta na više računara
  382. Nedostaci:
  383. Mogućnost davanja ADSL usluge zavisi od raspoloživosti
  384. lokalne infrastrukture
  385. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 10
  386. ADSL
  387.  ADSL (eng. Asymetric Digital
  388. Subscriber Line = asimetrična
  389. digitalna pretplatnička linija) naziv
  390. je za digitalnu pretplatničku liniju
  391. (DSL) kod koje je brzina prenosa
  392. podataka u smeru prema korisniku
  393. veća od brzine u suprotnom smeru.
  394.  Kroz bakarnu paricu, na manjim
  395. rastojanjima, može se preneti
  396. mnogo više informacija nego što je
  397. sadržano u govrnom signalu. ADSL
  398. koristi "višak" ovog kapaciteta za
  399. prenos informacija, bez ometanja
  400. telefonskog razgovora koji može da
  401. se odvija paralelno/istovremeno. 11
  402. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  403. ADSL
  404.  
  405.  
  406.  
  407.  
  408. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 12
  409. ADSL – prednosti pristupa
  410. - Za korisnika naplata je mesečna sa FLAT pristupon
  411. (vremenski neograničen)
  412.  
  413. - Istovremeno se koristi telefonska linija za razgovor
  414. (istovremeno sa Internetom)
  415.  
  416. - Jednostavno priključenje (ne zahteva građevinske radove)
  417.  
  418. - Računari (i dr. uređaji) se automatski povezuje na Internet,
  419. ako su uključeni
  420.  
  421. - Relativno velika brzina prenosa podataka sa Interneta
  422.  
  423. - Mesečni zakup je fiksanmr(prema ugovoru) i relativno povoljan.
  424. Miloš Pejanović, dipl.inž. 13
  425. ADSL – nedostaci pristupa
  426. - Asinhroni pristup, različite brzine,
  427. odnos ulaz/izlaz od 1:4 do 1:16.
  428.  
  429. - Brzina pristupa zavisi od udaljenosti telefonske centrale
  430. 25.0 Mbit/s do 0,3 km
  431. 25.0 Mbit/s do 0,6 km
  432. 23.0 Mbit/s do 0,9 km
  433. 22.0 Mbit/s do 1,2 km
  434. 21.0 Mbit/s do 1,5 km
  435. 19.0 Mbit/s do 1,8 km
  436. 16.0 Mbit/s do 2,1 km
  437. 8.0 Mbit/s do 3,0 km
  438. 3.0 Mbit/s do 4,5 km
  439. 1.5 Mbit/s do 5,2 km
  440. - Bitno zbog rada određenih servisa koji zahtevaju veći protok
  441. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 14
  442. SATELITSKI PRISTUP
  443. Satelitski pristup način prenosa podataka putem
  444. satelitske tehnologije. Da biste uveli satelitski
  445. Internet, potrebna vam je:
  446. satelitska antena ,satelitska kartica , kablovi za
  447. povezivanje računara i i modem.
  448.  
  449. Prednosti:
  450. Velika brzina
  451.  
  452. Nedostaci
  453. skupa oprema
  454. ne postoji FLAT režim
  455.  
  456. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 15
  457. SATELITSKI PRISTUP
  458. PRIMER: Satelitska antena, postavljena
  459. za dvosmerni satelitski internet
  460.  
  461. Satelitski internet je način
  462. pristupa Internetu
  463. posredovanjem
  464. veštačkog satelita.
  465.  
  466. Najbolja primena tehnologije
  467. je na udaljenim, izolovanim
  468. lokacijama, koje inače ne bi
  469. imale Internet, ili bi imale
  470. lošu Internet vezu.mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 16
  471. BEŽIČNI PRISTUP
  472. Bežični pristup (wirelles) je način povezivanja za koje je neophodan zemaljski
  473. predajnik da bi se uspostavila veza sa provajderom.
  474.  
  475. Uz to je neophodna i opticka vidljivost sa predajnikom providera.
  476.  
  477. Da bi se priključilo na wireless kod nekog provajdera, mora se imati antena, kabl
  478. i karticu za bežično povezivanje.
  479.  
  480. Prednosti:
  481. Nije potrebno prisustvo telefonske linije
  482. Oprema ne zahteva održavanje
  483.  
  484. Nedostaci:
  485. Neophodna je optička vidljivost sa provajderom
  486. Slaba pouzdanost i stabilnost veze
  487.  
  488.  
  489.  
  490. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 17
  491. Hot spot zone
  492. - Prostor koji je pokriven signalom bežičnog Interneta
  493.  
  494. - Popularnost uzrokovana masovna proizvodnja laptop, notebook, sa
  495. integrisanim
  496. bežičnim pristupom
  497.  
  498. - Omogućava preuzimanje siglala u pokretu.
  499.  
  500. - Hot spot zone su često besplatno postavljen Internet na javnim
  501. mestima, kao i:
  502.  
  503. -Poslovnim zgradama,
  504. -Školama, fakultetima,
  505. -Aerodromima,
  506. -Poslovnim zgradama,
  507. -Hoteli, železničkim i autobskim stanicama,
  508. -Restorani,
  509. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 18
  510. -Itd...
  511. Hot spot zone
  512. Primer: Beograd (Feb-2018): npr. bez pasworda zeleno itd..
  513.  
  514.  
  515.  
  516.  
  517. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 19
  518. Hot spot zone
  519. Primeri označavanja hot spot zona
  520.  
  521.  
  522.  
  523.  
  524. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 20
  525. KABLOVSKI INTERNET
  526.  
  527. Kod kablovskog Interneta veza se ostvaruje preko kablova
  528. za kablovsku televiziju.
  529.  
  530. Prednosti:
  531. ogromne brzine,
  532. slobodma telefonska linija
  533. slanje velike količine podataka bez opasnosti od lošeg
  534. prijema
  535.  
  536. Nedostaci:
  537. Potreba da se "fizicki" postave kablovi od dobavljača do
  538. korisnika
  539.  
  540. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 21
  541. KABLOVSKI INTERNET
  542.  
  543. Da bi se povezali na kablovski Internet potrebno je:
  544.  
  545. • Da korisnik ima, instaliran i konfigurisan kablovski
  546. modem
  547.  
  548. • Da je izgrađena mreža kablovske televizije
  549. dvosmerna, tj. Da omogućava prenos signala između
  550. glavne stanice i korisnika u oba smera
  551.  
  552. • Da se u mreži koriste optički kablovi (danas)
  553.  
  554. • Da u glavnoj stanici postoji oprema potrebna za
  555. razdvajanje radio i TV signala od signala Interneta
  556. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 22
  557. KABLOVSKI INTERNET
  558.  
  559. Primer kablovskog modema
  560.  
  561.  
  562.  
  563.  
  564. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 23
  565. KABLOVSKI INTERNET
  566. Primer optičkog kabla
  567.  
  568.  
  569.  
  570.  
  571. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 24
  572. MOBILNI INTERNET
  573.  
  574. Operateri mobilne telefonije nude različite varijante
  575. pristupa Internetu s mobilnih telefona i drugih prenosnih
  576. uređaja (tablet, laptop).
  577.  
  578. U okviru nekih tarifnih paketa moguće je dobiti i tablete i
  579. laptopove, kao i male modeme koji se povezuju na USB port
  580. tih uređaja.
  581.  
  582. Omogućava korišćenje Interneta u pokretu.
  583.  
  584.  
  585.  
  586. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 25
  587. MOBILNI INTERNET
  588.  
  589. Bazne stanice
  590.  
  591.  
  592.  
  593.  
  594. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 26
  595. MOBILNI INTERNET
  596.  
  597.  
  598.  
  599.  
  600. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 27
  601. MOBILNI INTERNET
  602.  
  603. Primer EM snopa sa 3 sektorske antene na baznoj stanici
  604.  
  605.  
  606.  
  607.  
  608. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 28
  609. MOBILNI INTERNET
  610.  
  611.  
  612.  
  613. Nivo polja zavisi od
  614. prepreka,
  615. položaja i
  616. udaljenosti od antene
  617.  
  618.  
  619.  
  620.  
  621. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 29
  622. MOBILNI INTERNET
  623.  
  624.  
  625.  
  626.  
  627. Jačina zračenja zavisi od udaljenosti od antene
  628.  
  629. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 30
  630. MOBILNI INTERNET
  631. ĆELIJSKA MREŽA
  632.  
  633. Ćelije mogu biti:
  634.  
  635. - velike ćelije,
  636. najčešće kružnog
  637. oblika s radijusom
  638. 20 - 30 km
  639.  
  640. - male ćelije, najčešće
  641. kao dio kruga s
  642. radijusom 1 - 20 km
  643.  
  644. - koridor ćelije, u
  645. određenom smjeru za
  646. pokrivanje cesta,
  647. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. tunela i sl. 31
  648. Prednosti bežičnog Interneta
  649.  
  650. - Korišćenje u pokretu – budućnost
  651.  
  652. - Poslovne svrhe – pristup svojim udaljenim
  653. bazama podataka kada
  654. se nalaze izvan poslovnog prostora
  655.  
  656. - Podignut je nivo bezbednosti
  657. (postojala je opasnost da može svako
  658. bežičnim putem neovlašćeno pristupati)
  659.  
  660. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 32
  661. Nedostaci bežičnog Interneta
  662.  
  663. - Pristup i brzina su uslovljeni prostiranjem
  664. emisionog signala:
  665.  
  666. -Udaljenost odašiljača,
  667. -Fizičke prepreke
  668. -Atmosferske smetnje,
  669. -Emisija drugih uređaja (interferencija signala)
  670.  
  671.  
  672.  
  673.  
  674. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 33
  675. Pitanja ?
  676.  
  677.  
  678.  
  679.  
  680. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 34
  682. Visoka škola
  683. elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
  684. Beograd
  685.  
  686.  
  687.  
  688.  
  689. Nastanak i razvoj Interneta
  690.  
  691.  
  692.  
  693.  
  694. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  695. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  696. Sadržaj
  697. Uvod
  698. Istorijat Interneta
  699. Razvoj Interneta
  700. Internet pojmovi
  701. Organizacija Interneta
  702. Arhitektura Interneta
  703.  Prenos podataka
  704. Računari na Internetu
  705.  
  706.  
  707.  
  708.  
  709. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 2
  710. Uvod
  711.  
  712.  
  713.  
  714. Pojava Interneta je jadan od najvažnijih događaja
  715. u ljudskoj istoriji
  716.  
  717. – revolucija u komunikaciji i poslovanju.
  718.  
  719.  
  720.  
  721.  
  722. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 3
  723. Uvod
  724. Šta je Internet?
  725.  
  726. • Telegraf i telefon – uređaji za komunikaciju.
  727.  
  728. • Radio i TV – uređaji za širenje informacije (eng.
  729. broadcast).
  730.  
  731. • Telekomunikacioni medijumi su omogućili ljudima da se
  732. informišu i zabave (eng. entertainment).
  733.  
  734. • Internet se pojavio kao alternativni oblik komuniciranja.
  735.  
  736. • On je sada postao primarni medijum za sve oblike
  737. komuniciranja – jedan-jedan, jedan-više i više-više (eng.
  738. one-to-one, one-to-many, many-to-many).
  739.  
  740. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 4
  741. Uvod
  742. Definicija Interneta
  743.  
  744. • Internet je globalna svetska mreža koja povezuje
  745. računarske sisteme.
  746.  
  747. • Postoji široka lepeza sistema, od kamere do super
  748. računara, uključujući i sisteme u svemiru (sateliti i sl.).
  749.  
  750. • Razvoj Interneta u tako veliku mrežu je zasnovano na
  751. saradnji vlada, industrije i obrazovnih institucija širom
  752. sveta.
  753.  
  754. • Širenje informacije putem Interneta, s druge strane,
  755. dovodi do novih tehnoloških prodora.
  756.  
  757.  
  758.  
  759. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 5
  760. Internet – virtuelna zajednica
  761.  
  762. Prisutan svugde: radno mesto, privatno, škole VIRTUELNA ZAJEDNICA
  763.  
  764.  
  765.  
  766.  
  767. Televizija
  768. Radio
  769. Štampa
  770.  
  771.  
  772. Internet
  773. - Informacioni medij
  774. - Sredstvo za komunikaciju
  775.  
  776.  
  777.  
  778.  
  779. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 6
  780. .
  781.  
  782.  
  783.  
  784.  
  785. Internet – virtuelna zajednica
  786.  
  787. virtuelno zajednica
  788.  
  789.  
  790.  
  791. stvarnost
  792.  
  793.  
  794.  
  795. Prostor (lokacija)
  796.  
  797. NEBITNO
  798. Postoji !
  799.  
  800. BITNO
  801.  
  802.  
  803. VREME
  804. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 7
  805. Istorijat Interneta
  806. Istorijat Interneta
  807. Inicijalno je Internet bio namenjen za prenos vojnih
  808. informacija preko nekoliko računara.
  809.  
  810. • Postepeno su Univerziteti otkrili da Internet predstavlja
  811. brži put za deljenje informacije i Internet se proširio na
  812. nekoliko stotina računara.
  813.  
  814. • Zatim se i oblast biznisa zainteresovla za deljenje
  815. informacije preko mreže.
  816.  
  817. • Glavni motiv za sve je bio “deljenje informacija”.
  818.  
  819. • Širenje informacija brzinom elektronskih medija je
  820. postala potreba skoro svakog ljudskog bića.
  821.  
  822. • Rast preko političkih i geografskih granica je indikator da
  823. je deljenje informacije postala realna svetska potreba.
  824. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 9
  825. Istorijat Interneta (1950-te)
  826.  
  827.  
  828. Jedan od glavnih događaja koji je pokrenuo razvoj
  829. Interneta je lansiranje satelita Sputnjik od strane SSSR.
  830. (vreme hladnog rata)
  831.  
  832. • To je dovelo do stvaranja ARPA (Advanced Research
  833. Project Agancy) unutar US DoD-a (Department of
  834. Defence).
  835.  
  836.  
  837.  
  838.  
  839. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 10
  840. Istorijat Interneta (1960-te)
  841.  
  842.  
  843. • ARPA je započela istraživanja o umrežavanju računara
  844.  
  845. • Mnogi Univerziteti su učestvovali u ovim istraživanjima.
  846.  
  847. • Telekomunikacioni giganti su istraživali mogućnosti
  848. povezivanja računara preko postojećih telefonskih linija.
  849.  
  850. • Napravljen je plan za prvu ARPA mrežu, ARPANET.
  851.  
  852. • To je bila prva glavna mreža sa komutacijom paketa.
  853.  
  854.  
  855.  
  856.  
  857. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 11
  858. Istorijat Interneta (1970-te)
  859. Na ARPANET su priključene mreže istraživačkih
  860. laboratorija i Univerziteta.
  861.  
  862. • Napravljen je program za elektronsku poštu (e-mail) i
  863. aplikacije za neformanlnu komunikaciju putem teksta
  864. (eng. text-chat).
  865.  
  866. • Pojavili su se RFC (Request for Comment) dokumenti za
  867. Telnet i FTP (File Transfer Protocol).
  868.  
  869. • Napravljen je Ethernet kao protokol za umrežavanje
  870. (eng. networking).
  871.  
  872. • Pojavio se TCP/IP koncept protokola za transport i
  873. komunikaciju.
  874.  
  875. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 12
  876. Istorijat Interneta (1980-te) 1/2
  877. Napravljene su mnoge mreže, uključujući BITNET,
  878. MILNET, CSNET, NSFNET, UUNET i USENET.
  879.  
  880. • TCP/IP je postajao osnovni protokol za komunikaciju
  881. preko ovih mreža.
  882.  
  883. • Pojavio se pojam Internet - mreža koja se sastoji od više
  884. podmreža (eng. sub-networks).
  885.  
  886. • Instalirano je puno UNIX računara na Univerzitetima.
  887.  
  888. • Uveden je DNS (Domain Name System) radi rukovanja
  889. imenovanjem računara (eng. host) između mreža i
  890. podmreža.
  891.  
  892. • Pojavili su se virusi kao posledice grešaka (eng. bug).
  893. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 13
  894. Istorijat Interneta (1980-te) 2/2
  895.  
  896. Prve pojave virusa su dovodile do potpunog
  897. zaustavljanja Interneta.
  898.  
  899. • Internet je stabilizovan krajem 80-tih.
  900.  
  901. • Krajem ovog perioda bilo je oko 100.000
  902. računara povezanih na Internet u nekoliko
  903. zemalja.
  904.  
  905.  
  906.  
  907. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 14
  908. Istorijat Interneta (1990-te) 1/3
  909. Napuštena je ARPANET.
  910.  
  911. • Širene su veze između više podmreža u nekoliko
  912. zemalja.
  913.  
  914. • Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN je
  915. uvela WWW (World Wide Web).
  916.  
  917. • Uvedene su mreže na bazi bržih veza: 1.5Mb/s T1 do
  918. 45Mb/s T3 (u Evropi).
  919.  
  920. • Formiran je InterNIC (Internet Network Information
  921. Center) radi administriranja usluga na Web-u.
  922.  
  923. • Mnoge institucije su postavile svoje prezentacije na
  924. Web-u.
  925. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 15
  926. Istorijat Interneta (1990-te) 2/3
  927. Upotreba PC-a i telefonskih linija je počela da raste
  928. eksponencijalno zahvaljujući pojavi ISP-a (Internet
  929. Service Provider).
  930.  
  931. • Oživeo je koncept pretraživanja (eng. browsing) Web-a.
  932.  
  933. • Pojavili su se mnogi skript jezici, a HTML je postao de
  934. fakto standard.
  935.  
  936. • Napravljene su hiljade RFC-a.
  937.  
  938. • Kasnih 90-tih je uvedeno elektronsko poslovanje (eng.
  939. ecommerce).
  940.  
  941. • Distribuirane obrade ulaze u fokus istraživanja.
  942.  
  943. • Pojavljuju se hakeri i zaštita postaje jedna od glavnih
  944. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 16
  945. briga.
  946. Istorijat Interneta (1990-te) 3/3
  947. Izmišljene su nove tehnologije i protokoli u cilju
  948. zaštite Interneta.
  949.  
  950. • Počinje priključivanje malih i kućnih uređaja (mobilni
  951. telefoni, veš mašine, itd.).
  952.  
  953. • Pojavljuje se podrška mobilnim korisnicima.
  954.  
  955. • Zbog Y2K problema mnogi Internet resursi su poboljšani.
  956.  
  957. • Internet i dalje raste eksponencijalno, priključuju se
  958. milioni krajnjih računara na Internet.
  959.  
  960. • Internet konačno postaje stabilniji i pouzdaniji.
  961.  
  962.  
  963. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 17
  964. Istorijat Interneta (2000-te) 1/2
  965. IPv4 adresni prostor je iscrpljen (adrese).
  966.  
  967. • Nova verzija, IPv6, rešava ovaj problem.
  968.  
  969. • Poslovanje preko mreže raste eksponencijalno.
  970.  
  971. • Povećana brzina
  972.  
  973. • Zavisnost biznisa i ljudi od Interneta postaje
  974. neverovatna.
  975.  
  976. • Zbog toga zaštita Interneta dobija još više na značaju.
  977.  
  978. • Putem Interneta se prenose različiti informacioni sadržaji
  979. (eng. media content), kao što su video, telefonija i HDTV
  980. (High Definition TV) preko Interneta.
  981. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 18
  982. Istorijat Interneta (2000-te) 2/2
  983. Prosečni korisnik (PC sa telefonskom linijom) zahteva
  984. širi propusni opseg.
  985.  
  986. • ISDN i DSL linije sa brzinama do 600kb/s postaju široko
  987. dostupne prosečnim korisnicima.
  988.  
  989.  
  990. • Eksponencijalno raste deljenje datoteka, resursa za
  991. računanje i distribuiranih aplikacija.
  992.  
  993. • Razvijaju se nove tehnologije distribuiranog
  994. umrežavanja.
  995.  
  996.  
  997.  
  998.  
  999. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 19
  1000. Istorijat Interneta - rezime
  1001. Ministarstvo odbrane SAD 1969. godine osniva agenciju za strategijski
  1002. razvoj komunikacija pod nazivom ARPANET (Advanced Research Project
  1003. Agency).
  1004.  
  1005. 1975. godine Ministarstvo odbrane SAD preuzima ARPANET i
  1006. transformiše u Defense Data Network (DDN).
  1007.  
  1008. 1980. godine akademska zajednica SAD osniva svoju mrežu pod nazivom
  1009. The Internet koja povezuje univerzitete, vladine institucije, vojsku,
  1010. NASA-u i najveće kompanije.
  1011.  
  1012. Nacionalne mreže: JANET u V. Britaniji, NORDU NET u Skandinaviji,
  1013. FUNET u Finskoj itd...
  1014.  
  1015. Povezivanjem nacionalnih mreža SAD, evropskih zemalja, Australije i
  1016. azijskih zemalja nastaje današnji Internet.
  1017.  
  1018. Internacionalno povezivanje je bilo moguće zahvaljujući TCP/IP
  1019. protokolu koji je usvojen kao standard.
  1020. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 20
  1021. .
  1022.  
  1023.  
  1024.  
  1025.  
  1026. Razvoj Interneta
  1027.  
  1028. Računarska mreža koja pokriva čovečanstvo
  1029.  
  1030. Računarska mreža pristupačna svima
  1031. (obični ljudi, naučnici, studenti, službenici, biznis...)
  1032.  
  1033. Računarska mreža koja nema jednog vlasnika,
  1034. za razliku od zatvorenih mreža
  1035. Kao što je npr. SWIFT koja služi za međubankarska
  1036. plaćanja u svetu- (Society for Worldwide Interbank
  1037. Financial Telecommunication)
  1038. (formirama 1987. god. Sa sedištem u Briselu,
  1039. pristup preko trostrukog ključa)
  1040. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 21
  1041. .
  1042.  
  1043.  
  1044.  
  1045.  
  1046. Razvoj Interneta
  1047.  
  1048.  
  1049.  
  1050.  
  1051. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 22
  1052. .
  1053.  
  1054.  
  1055.  
  1056.  
  1057. Razvoj Interneta
  1058.  
  1059.  
  1060.  
  1061.  
  1062. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 23
  1063. .
  1064.  
  1065.  
  1066.  
  1067.  
  1068. Razvoj Interneta
  1069. FACEBOOK USERS IN THE WORLD
  1070.  
  1071. Facebook Usage and Facebook Growth Statistics
  1072. By World Geographic Regions
  1073.  
  1074.  
  1075.  
  1076.  
  1077. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 24
  1078. .
  1079.  
  1080.  
  1081.  
  1082.  
  1083. Razvoj Interneta
  1084.  
  1085.  
  1086. Korisnika Facebook
  1087.  
  1088.  
  1089. Serbia 8,776,940 5,885,816 67.1 % 3,400,000
  1090.  
  1091.  
  1092.  
  1093.  
  1094. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 25
  1095. .
  1096.  
  1097.  
  1098.  
  1099.  
  1100. Razvoj Interneta
  1101.  
  1102.  
  1103.  
  1104.  
  1105. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 26
  1106. .
  1107.  
  1108.  
  1109.  
  1110.  
  1111. Razvoj Interneta
  1112. Mobile Internet - Mobile Phones
  1113. and Smart Mobile Phones
  1114.  
  1115.  
  1116.  
  1117.  
  1118. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 27
  1119. Употреба информационо-
  1120. комуникационих технологија у
  1121. Републици Србији, 2017.
  1122. 2017. Godina (stanovništvo)
  1123.  
  1124. 68,1% домаћинстава поседује рачунар
  1125.  
  1126. 68,0% домаћинстава поседује
  1127. интернет прикључак
  1128.  
  1129. 48,7% домаћинстава која имају
  1130. интернет прикључак користе DSL
  1131. (ADSL)
  1132. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 29
  1133. 2017. Godina (stanovništvo)
  1134. 61,9% домаћинстава у Србији има
  1135. широкопојасну (broadband) интернет конекцију
  1136.  
  1137. Преко 3 120 000 лица користи рачунар сваког
  1138. или скоро сваког дана
  1139.  
  1140.  
  1141. Преко 4 946 000 лица користи мобилни
  1142. телефон
  1143.  
  1144. Преко 3 300 000 лица користи интернет
  1145. сваког или скоро сваког дана
  1146.  
  1147. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 30
  1148. 2017. Godina (stanovništvo)
  1149. 61,9% домаћинстава у Србији има
  1150. широкопојасну (broadband) интернет конекцију
  1151.  
  1152. Преко 3 120 000 лица користи рачунар сваког
  1153. или скоро сваког дана
  1154.  
  1155.  
  1156. Преко 4 946 000 лица користи мобилни
  1157. телефон
  1158.  
  1159. Преко 3 300 000 лица користи интернет
  1160. сваког или скоро сваког дана
  1161.  
  1162. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 31
  1163. 2017. Godina (stanovništvo)
  1164.  
  1165. 90,6% интернет популације од 16 до 24 година старости има
  1166. налог на друштвеним мрежама (Фејсбук,Твитер)
  1167.  
  1168. Преко 1 270 000 лица користи електронске сервисе
  1169. јавне управе
  1170.  
  1171. Преко 1 630 000 лица куповало је или поручивало
  1172. робу/услуге путем интернета у последњих годину дана
  1173.  
  1174. 19,5% интернет популације користило је cloud сервисе за
  1175. складиштење или размену података
  1176.  
  1177.  
  1178.  
  1179.  
  1180. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 32
  1181. 2017. Godina (preduzeća)
  1182.  
  1183. 100% предузећа користи рачунар у свом
  1184. пословању
  1185.  
  1186.  
  1187. 99,7% предузећа има интернет прикључак
  1188.  
  1189.  
  1190. 98,6% предузећа има широкопојасну
  1191. (broadband) интернет конекцију
  1192.  
  1193.  
  1194.  
  1195. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 33
  1196. 2017. Godina (preduzeća)
  1197.  
  1198.  
  1199. 80,4% предузећа поседује веб-сајт
  1200.  
  1201.  
  1202. 41,4% предузећа наручивало је током
  1203. 2016. године производе/услуге путем
  1204. интернета
  1205.  
  1206. 9,3% предузећа плаћа услуге клауд
  1207. (cloud) сервиса
  1208.  
  1209. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 34
  1210. .
  1211.  
  1212.  
  1213.  
  1214.  
  1215. Internet pojmovi
  1216. Internet
  1217.  
  1218. je svetska globalna računarska mreža .
  1219.  
  1220. Organizovana je kao mreža međusobno povezanih
  1221. računara koji komuniciraju protokolom TCP/IP.
  1222.  
  1223. Internet danas predstavlja milione računara širom
  1224. sveta povezanih u jednu jedinstvenu mrežu i nije
  1225. vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno već
  1226. predstavlja jednu otvorenu računarsku mrežu. Poslove
  1227. oko održavanja, definisanja novih pravila, standarda i
  1228. komunikacionih protokola povereno je većem broju
  1229. institucija širom sveta.
  1230. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 35
  1231. .
  1232.  
  1233.  
  1234.  
  1235.  
  1236. Internet pojmovi
  1237.  
  1238. U jednoj računarskoj mreži mogu postojati i
  1239. biti povezani računari različitih
  1240. konfiguracija.
  1241.  
  1242. Da bi se ostvarila njihova uspešna
  1243. komunikacija mora se uvesti određeni skup
  1244. pravila.
  1245.  
  1246. Standardi koji definišu pravila za
  1247. prepoznavanje i formatiranje podataka
  1248. tokom komunikacije nazivaju se protokoli.
  1249. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 36
  1250. .
  1251.  
  1252.  
  1253.  
  1254.  
  1255. Internet pojmovi
  1256. Intranet
  1257.  
  1258. je lokalna računarska mreža koja koristi iste
  1259. protokole i alate kao i Internet ali nije
  1260. povezana na njega .
  1261. Kada se priključi na Internet razlike prestaju
  1262. da postoje.
  1263. Formiraju se kako bi se zaposlenima omogućila
  1264. jednostavna komunikacija , saradnja , pristup,
  1265. pretraživanje i zajedničko korišćenje
  1266. informacija firme.
  1267. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 37
  1268. .
  1269.  
  1270.  
  1271.  
  1272.  
  1273. Internet pojmovi
  1274.  
  1275. Razlika između Interneta i intraneta
  1276.  
  1277. Intranet je privatna mreža u i vlasništvu neke
  1278. organizacije , dok Internet nije vlasništvo ni
  1279. jedne firme ili osobe. Često se piše sa malim “i”
  1280. - internet sa malim “i”
  1281.  
  1282. Na Internet ima pravo pristupa svako ko ima
  1283. tehničke mogućnosti za to , dok na intranet
  1284. imaju pristup samo osobe koje su za to
  1285. ovlašćene. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 38
  1286. .
  1287.  
  1288.  
  1289.  
  1290.  
  1291. Internet pojmovi
  1292.  
  1293.  
  1294. Ekstranet
  1295.  
  1296. je intranet koj deo svog sadržaja deli sa
  1297. ovlašćenim spoljnjim korisnicima (ali ne i
  1298. sa javnošću)
  1299.  
  1300.  
  1301.  
  1302. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 39
  1303. .
  1304.  
  1305.  
  1306.  
  1307.  
  1308. Internet pojmovi
  1309. Internet nema vlasnika
  1310. Jedina stvar koja se mora rešavati na
  1311. cenrtralizovanom nivou je pitanje adresa.
  1312. Nijedna država ili organizacija nema vlasništvo nad
  1313. Internetom kao celinom, postoji pravo svojine samo nad
  1314. delom infrastrukture a to su komunikacioni kanali,
  1315. oprema.
  1316.  
  1317. Internet se uglavnom finansira na principu plaćanja
  1318. zakupljene veze do Internet provajdera
  1319. PROVAJDER (ISP) je organizacija koja omogućava vezu
  1320. računara sa Internetom
  1321.  
  1322.  
  1323. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 40
  1324. .
  1325.  
  1326.  
  1327.  
  1328.  
  1329. Organizacija Interneta
  1330.  
  1331. Internet Corporation for Assigned Names
  1332. and Numbers (ICANN) - www.icann.org
  1333.  
  1334. ICANN je vodeća organizacija u upravljanju
  1335. Internetom i odgovoran je za rukovođenje
  1336. globalnom strukturom Interneta, koja se
  1337. sastoji od IP adresa, naziva domena (gTLD i
  1338. ccTLD) i glavnih DNS servera.
  1339.  
  1340.  
  1341.  
  1342. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 41
  1343. .
  1344.  
  1345.  
  1346.  
  1347.  
  1348. Organizacija Interneta
  1349.  
  1350. Internet Assigned Numbers Authority
  1351. (IANA) - www.iana.org
  1352.  
  1353. IANA je odgovorna za koordinaciju
  1354. ključnih elemenata funkcionisanja
  1355. Interneta: DNS Root Zone, IP adresa,
  1356. AS brojeva i registri internet protokola.
  1357. Deluje pod okriljem ICANN-a.
  1358.  
  1359.  
  1360.  
  1361. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 42
  1362. .
  1363.  
  1364.  
  1365.  
  1366.  
  1367. Organizacija Interneta
  1368.  
  1369. Nacionalni internet registri
  1370.  
  1371. Operator ccTLD registra je organizacija kojoj je
  1372. ICANN dodelio pravo da upravlja nacionalnim
  1373. registrom internet domena (kao što je RNIDS).
  1374.  
  1375. Teritorijalni domen najvišeg nivoa - ccTLD (Country
  1376. Code Top-Level Domain) je naziv domena vezan za
  1377. međunarodnu dvoslovnu oznaku države koju određuje
  1378. ICANN (kao što je naš .RS domen).
  1379.  
  1380.  
  1381.  
  1382. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 43
  1383. .
  1384.  
  1385.  
  1386.  
  1387.  
  1388. Organizacija Interneta
  1389. Šta je to CERT?
  1390.  
  1391. CERT (eng. Computer Emergency Response Team) je ustaljeni naziv sa tim
  1392. stručnjaka iz oblasti informacione/kibernetičke bezbednosti čiji je zadatak da
  1393. osmatraju, sprečavaju i reaguju na pojavu bezbednosnih računarskih incidenata, te
  1394. da vrše diseminaciju informacija o potencijalnim ranjivostima u softverskim
  1395. aplikacijama i uređajima koji služe za mrežnu komunikaciju.
  1396.  
  1397. U svjetskoj praksi postoji više vrsta CERT-ova koji se svrstavaju u kategorije po
  1398. osnivaču i namjeni. Tako npr. u zemljama u regionu i svijetu postoje Government
  1399. CERT-ovi (čiji su osnivači vlade i čija je nadležnost isključivo nad vladinim organima
  1400. koji učestvuju u razmjeni podataka u lokalnim mrežama i na Internetu), National
  1401. CERT-ovi (čiji osnivači mogu biti vlade, univerziteti i specijalizovani organi koji se
  1402. bave pitanjima informacione bezbjednosti), Corporate CERT-ovi (čiji su osnivači
  1403. privatna preduzeća i kompanije), itd.
  1404.  
  1405. CERT-ovi se često udružuju u regionalne i međunarodne asocijacije poput FIRST-
  1406. a(link is external) i drugih kako bi kroz razmjenu dostupnih informacija bili što
  1407. efikasniji u svom radu. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 44
  1408. Arhitektura Interneta
  1409. Mreža se pravi povezivanjem više
  1410. (računarskih) uređaja
  1411.  
  1412.  
  1413.  
  1414.  
  1415. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 45
  1416. Arhitektura Interneta
  1417. Mreža moža da se napravi i od više
  1418. podmreža (eng. sub-networks)
  1419.  
  1420.  
  1421.  
  1422.  
  1423. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 46
  1424. Arhitektura Interneta
  1425. Internet se dobija povezivanjem
  1426. mreža i podmreža
  1427.  
  1428.  
  1429.  
  1430.  
  1431. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 47
  1432. Arhitektura Interneta
  1433.  
  1434.  
  1435.  
  1436.  
  1437. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 48
  1438. Arhitektura Interneta
  1439.  
  1440. Nije strogo hijerarhijski
  1441. – ne postoji vrh mreže sa “super-računarom”
  1442.  
  1443. Dizajniran je kao “paukova mreža”
  1444.  
  1445.  
  1446. Milioni raznorodnih računara
  1447. sa različitim operativnim sistemima
  1448.  
  1449.  
  1450. Podaci se prenose u PAKETIMA
  1451.  
  1452. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 49
  1453. Arhitektura Interneta – primer
  1454.  
  1455.  
  1456. Kompanija A
  1457.  
  1458.  
  1459.  
  1460.  
  1461. Kompanija B
  1462.  
  1463.  
  1464.  
  1465.  
  1466. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 50
  1467. Prenos podataka u Internetu
  1468. Podaci se prenose u PAKETIMA
  1469.  
  1470. Mrežni uređaj – RUTER deli podatke
  1471. u veliki broj elektronskih “paketića”
  1472.  
  1473. Paketi se šalju do krajnjeg korisnika
  1474.  
  1475. Na prijemnoj strani se ponovo formira podatak
  1476. ili informacija kada
  1477. stignu svi paketi
  1478.  
  1479. Hostovi (računari domaćini) – u podmrežama
  1480.  
  1481. Svičevi – uređaji koji dele komunikacione kanale
  1482. za prenos podataka mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 51
  1483. .
  1484.  
  1485.  
  1486.  
  1487.  
  1488. Računari na Internetu
  1489.  
  1490. Računari povezani na Internet
  1491. – sa stalnim (fiksnim) adesama
  1492.  
  1493. SERVERI na Internetu ...
  1494.  
  1495.  
  1496.  
  1497.  
  1498. Računari povezani na Internet
  1499. – sa promenjivim (dinamičkim) adesama
  1500.  
  1501. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 52
  1502. .
  1503.  
  1504.  
  1505.  
  1506.  
  1507. Računari na Internetu
  1508.  
  1509. Računari povezani na Internet
  1510. – sa promenjivim (dinamičkim) adesama
  1511.  
  1512.  
  1513. Povremeni pristup
  1514.  
  1515.  
  1516. Stacionarni, prenosivi računari i uređaji, mobilni telefoni
  1517. sa različitim operativnim sistemima:
  1518. Windows, Android, Solaris, Unix, Lunux, OSX12(Apple)
  1519.  
  1520.  
  1521.  
  1522. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 53
  1523. .
  1524.  
  1525.  
  1526.  
  1527. Objektivnost informacija
  1528. objavljenih na Internetu
  1529.  
  1530. Informacija: Postizanje
  1531. - istinita određenog
  1532. cilja i interesa
  1533. - neistinita
  1534.  
  1535. Informacije na Internetu ne podležu kontroli istinitosti
  1536.  
  1537.  
  1538.  
  1539. Svest o riziku
  1540.  
  1541. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 54
  1542. .
  1543.  
  1544.  
  1545.  
  1546.  
  1547. Poslovanje i ostalo na Internetu
  1548.  
  1549. Pristup Internetu – postao građansko pravo
  1550.  
  1551. Pretpostavka – dostupnost računarima i uređejima za
  1552. pristup Internetu
  1553. (pada cena opreme, razvijaju se servisi
  1554. koji se prilagođavaju svima, veliki broj besplatnih servisa)
  1555.  
  1556. Elektronsko Edukacija, škole, Socijalne mreže
  1557. poslovanje kursevi, literatura Facebook, Twiter...
  1558.  
  1559.  
  1560. Internet televizija, Komunikacija
  1561. Multimedia... (Skype, Viber, WkatsApp
  1562.  
  1563. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 55
  1564. Pitanja ?
  1565.  
  1566.  
  1567.  
  1568.  
  1569. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 56
  1571. Visoka škola
  1572. elekrotehnike i računarstva strukovnih studija
  1573. Beograd
  1574.  
  1575.  
  1576.  
  1577.  
  1578. Internet domeni
  1579.  
  1580.  
  1581. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  1582. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  1583. Sadržaj
  1584.  Uvod
  1585.  
  1586.  URL struktura
  1587.  
  1588.  Nacionalni i generički domen
  1589.  
  1590.  Struktura Internet domena
  1591.  
  1592.  Čitanje Web adrese
  1593.  
  1594.  Registracija generičkih domena
  1595.  
  1596.  Registracija nacionalnog domena Republike Srbije
  1597.  
  1598.  Sintaksa na Internetu
  1599. Uvod
  1600.  
  1601. Internet – određen standardima, dokumentima. Naziv RFC
  1602.  
  1603.  
  1604. Na Internet adresi https://www.rfc-editor.org/standards
  1605. nalaze se kompletne verzije RFC dokumenata
  1606. Uvod
  1607. Uvod
  1608.  
  1609.  
  1610. Sadržaj
  1611.  
  1612.  
  1613.  
  1614.  
  1615. INTERNET
  1616. (virtuelni svet) ADRESA
  1617.  
  1618.  
  1619.  
  1620.  
  1621. Prostor
  1622. Uvod
  1623.  
  1624. Lociranje resursa URL
  1625. na Internetu (Uniform Resource Locator)
  1626.  
  1627.  
  1628. Sve što je publikovano na Internetu ima svoj URL
  1629. (preciznu Internet adresu)
  1630.  
  1631. Internet adrese:
  1632.  
  1633. - numerički: 147.91.194.11 (IP adresa)
  1634. - Simbolički: www.viser.edu .rs
  1635. (može se proveriti “pingovanjem”... Šta još?)
  1636. Uvod
  1637.  
  1638. Pingovanjem (komanda “ping”) se može proveriti brzina odziva prema
  1639. određenoj IP adresi.
  1640.  
  1641. Vreme odziva (vreme slanja + vreme prijema) se meri u milisekundama.
  1642.  
  1643. Može se utvrditi da li je veza sa nekom lokacijom u prekidi ili je zagušenje.
  1644.  
  1645.  
  1646.  
  1647.  
  1648. Napredak:
  1649. težnja da se povećava brzina pristupa Internetu bez
  1650. obzira na povećanje broja korisnika i gustinu saobraćaja.
  1651. Uvod
  1652.  
  1653.  
  1654. “Internet domen je tekstualna oznaka koja
  1655. identifikuje skup uređaja Ili Internet servisa,
  1656. povezujući ih u jedinstvenu, administrativno-
  1657. tehničku celinu”
  1658.  
  1659. *Prema Registru nacionalnog domena Srbije*
  1660. RNDS
  1661. URL struktura
  1662.  
  1663.  Naziv Internet protokola Internet servisa (za web najvažniji je http)
  1664.  
  1665.  :// Separator ili razdelnica od drugih delova adrese
  1666.  
  1667.  www. Kanonsko ime (Canonical Names). Postavlja se primarna
  1668. i može više sekundarnih adresa
  1669.  
  1670.  
  1671.  
  1672.  
  1673. Slojevi arhitekture URL:
  1674.  
  1675.  
  1676. http :// www . facebook . com
  1677. URL struktura
  1678.  
  1679. NAZIV DOMENA
  1680.  
  1681.  Treba da bude kratak (lakše se pamti i manipuliše)
  1682.  
  1683.  Kombinacija brojki i slova
  1684.  
  1685.  Najviše svetsko telo za upravljanje resursima (ICANN)
  1686. omogućilo Internet adresiranje na lokalnim jezicima
  1687.  
  1688.  
  1689.  
  1690.  
  1691. Primeri ?
  1692. Nacionalni i generički domeni
  1693.  
  1694. NACIONALNI DOMENI:
  1695.  
  1696.  Dodeljeni državama (koliko država toliko nacionalnih domena)
  1697.  
  1698.  Dodeljni su i nekim državama koje nisu članice UN (npr. tv Tuvalu itd..
  1699. preko kojeg mnoge TV kompanije u svetu emituju TV programe itd..)
  1700.  
  1701.  Najviše svetsko telo za upravljanje resursima (ICANN)
  1702. omogućilo Internet adresiranje na lokalnim jezicima
  1703.  
  1704.  Ukupno postoji 250 domena (postoji 50 generičkih domena)
  1705.  
  1706.  Nacionalni domeni sa 2 slova (npr. Republika Srbija rs, Rusija ru, Italija it)
  1707. Nacionalni i generički domeni
  1708.  
  1709. GENERIČKI DOMENI:
  1710.  
  1711. Sa 3 ili 4 slova:
  1712.  
  1713. .com (za registraciju profitnih organizacija-kompanija www.nokia.com)
  1714.  
  1715. .net (profitne organizacije za pružanje Internet usluga Primer?)
  1716.  
  1717. .org (nevladine i drugeorganizacije, web lokacije gradova, regija itd...)
  1718.  
  1719. .biz (kompanije show biznisa, estrade i sl)
  1720.  
  1721. .info (opšte informacije, vesti, javne licnosti itd..)
  1722. Struktura Internet domena
  1723. Struktura Internet domena
  1724. Vodeći domeni prema broju registrovanih
  1725. web sajtova:
  1726.  
  1727. 1. .com
  1728. 2. .de
  1729. 3. .net
  1730. 4. .uk.
  1731. 5. .org
  1732. 6. .info
  1733. 7. Itd........
  1734.  
  1735. (? Seminarski radovi)
  1736. Čitanje Web adrese
  1737. Korisnik unosu adresu u pretraživač
  1738.  
  1739. Prosleđuje se serveru ISP
  1740.  
  1741. Server čita adresu s desne strane u levo – utvrđuje ime domena
  1742.  
  1743. Server ISP prosleđuje zahtev host serveru koji sadrži registar tog domena
  1744.  
  1745. Registar tog domena (npr .rs) sadrži informacije na kojem se serveru
  1746. nalazi registrovani naziv domena i odmah prosleđuje zahtev tom računaru
  1747.  
  1748. Preko mreže se uspostavlja konekcija između host računara (web server) i
  1749. krajnjeg korisnika koji je zatražio sadržaj početne stranice
  1750.  
  1751. Web server isporučuje traženi sadržaj klijent računaru.
  1752.  
  1753.  
  1754.  
  1755. Sva adresiranja na Internetu se pišu malim slovima (automatsko prebac.)
  1756. Registracija generičkih domena
  1757.  
  1758. Odnos 60:40 % u korist generičkih domena
  1759.  
  1760. Registracija: preko posrednika – provajdera za Web hosting
  1761.  
  1762. U okviru jednog Internet domena = jedna web lokacija
  1763.  
  1764.  
  1765.  
  1766.  
  1767. https://www.whois.net/ - Informacije o domenu
  1768. Registracija nacionalnog domena
  1769. Republike Srbije
  1770.  
  1771. Nacionalni Internet domen Republike Srbije je .rs
  1772. Upravlja Registar nacionalnih domena Srbije (https://www.rnids.rs/)
  1773.  
  1774.  
  1775. Od 27.01.2012. registracija web lokacija u okviru ćiriličnog .СРБ domena
  1776. Registracija nacionalnog domena
  1777. Republike Srbije
  1778. U okviru adresnog prostora .rs domena – podomeni:
  1779.  
  1780. .rs (namenjen svim korisnicima)
  1781. co.rs (poslovni korisnici)
  1782. edu.rs (obrazovne ustanove i organizacije)
  1783. ac.rs (namenjen akademskoj i naučno-istraživačkoj mreži Srbije)
  1784. org.rs (status pravnog lica – nevladine organizacije, političke stranke,
  1785. gradovi, regioni)
  1786. gov.rs (državni organi Republike Srbije)
  1787. in.rs (korisnici fizička lica)
  1788.  
  1789. Gde je najviše registrovanih korisnika u Republici Srbiji?
  1790. Kako se vrši registracija?
  1791. Zakup?
  1792. Sintaksa na Internetu
  1793.  
  1794.  
  1795. Šta je sintaksa?
  1796.  
  1797. Šta je sintaksa na Internetu?
  1798.  
  1799. Koje servise na Internetu poznajete?
  1800. Sintaksa na Internetu
  1801. za Web servis
  1802. Pravilo adresiranja opisano kroz URL strukturu
  1803.  
  1804. Prilikom zakupljivanja Interneta, ISP obično korisnicima dodele
  1805. prostor na Web serveru (npr 10 MB). Moguće postaviti svoj
  1806. web sajt preko ftp-klijenta
  1807. (npr FileZila).
  1808. Web adresa ima specifičnu sintaksu, naprimer:
  1809.  
  1810. www.beotel.net/~petar.petrovic
  1811.  
  1812. http://solair.eunet.rs/~procom1/
  1813.  
  1814. itd
  1815. Sintaksa na Internetu
  1816. za elektronsku poštu
  1817. Pravilo adresiranja :
  1818.  
  1819. ime.prezime@provajder.domen
  1820.  
  1821. Primeri?
  1822.  
  1823. Korisničko ime moze imati više tačaka.
  1824.  
  1825. Izbegavati nadimke (negativan utisak kod primaoca)
  1826.  
  1827. Može se izvršiti redirekcija (više mail naloga)
  1828. Sintaksa na Internetu
  1829. FTP servis
  1830. Pravilo adresiranja :
  1831.  
  1832. ftp.registrovandomen.domen
  1833.  
  1834. Aktivira se it DOS prozora (
  1835.  
  1836. Potrebno poznavanje FTP komandi, naprimer:
  1837.  
  1838. FTP
  1839. open ftp.microsoft.com
  1840. username: anonymous
  1841. password: elektronska adresa
  1842. dir
  1843. cd
  1844. get imedatoteke
  1845. bye
  1846. Sintaksa na Internetu
  1847. (primer društvene mreže)
  1848. (Facebook, Twitter, Instagram)
  1849.  
  1850. @ime (referenca na korisnika)
  1851. # (ključna rečza pretraživanje
  1852.  
  1853. itd...
  1854. Pitanja ?
  1856. Visoka škola
  1857. elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
  1858. Beograd
  1859.  
  1860.  
  1861.  
  1862.  
  1863. Računari
  1864.  
  1865.  
  1866. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  1867. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  1868. Sadržaj
  1869. Kratka istorija računara
  1870. Osnovne funkcije računara
  1871. Računar kao sistem
  1872. Hijerarhijska arhitektura računara
  1873. Hardware
  1874. Software
  1875. Struktura računara (Von Neomann)
  1876. Princip rada računara (Von Neumann)
  1877. Razvoj računara
  1878. Podela računara
  1879. Zaključak mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 2
  1880. Kratka istorija računara
  1881.  
  1882.  
  1883.  Abacus:
  1884.  Vavilon, 4000 godina BC,
  1885.  aritmetičke operacije,
  1886.  koriste se u Kini, Japanu,
  1887. Indiji itd.
  1888.  
  1889.  Blaise Pascal (1642):
  1890. • francuski matematičar,
  1891. fizičr, filozof...
  1892. • mehanički kalkulator
  1893. (Pascalin)
  1894. • rad sa osmocifrenim
  1895. brojevima
  1896. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 3
  1897. Kratka istorija računara
  1898.  
  1899.  Charles Babbage (1791-1871):
  1900. • “the father of digital computers”
  1901. – Profesor matematike sa Kembridža
  1902. – 1823: Diferencna mašina – isključivo
  1903. automatsko sabiranje sa tačnošću do 31
  1904. cifre (nije završena)
  1905. – 1991 : rekonstruisna prema originalnim
  1906. crtežima (Engleska)
  1907. – 1834: Analitička mašina – sve matematičke
  1908. • operacije (nikad nije konstruisana)
  1909.  Izvođenje bilo kog računa sa tačnošću
  1910. do 20 cifara
  1911.  Prvi pokušaj izrade digitalnog
  1912. računara
  1913.  Programabilna pomoću bušenih kartica
  1914. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 4
  1915. Kratka istorija računara
  1916.  Augusta Ada King, (1815 – 1852), Kontesa od
  1917. Lovelace (ćerka Lorda Bajrona), (1823):
  1918.  
  1919.  Interpretator i promoter Babbage-ovih
  1920. vizionarskih radova i Analitičke mašine
  1921.  
  1922.  Napisala plan upotrebe analitičke mašine
  1923. za računanje niza Bernoulli-jevih
  1924. brojeva – smatra se prvim računarskim
  1925. programom
  1926.  
  1927.  Verovatno je bila prvi programer na
  1928. svetu
  1929.  
  1930.  Po njoj nazvan programski jezik:
  1931.  ADA (MoD USA, 1980)
  1932.  Prognozirala je širumrprimenu
  1933. Miloš Pejanović,računara
  1934. dipl.inž. 5
  1935. Kratka istorija računara
  1936.  
  1937.  Herman Hollerith (1860-1929):
  1938.  
  1939.  Razvio je sistem kodovanja
  1940. • podataka na bušenim karticama
  1941. • Patent je korišćen u SAD 1890.
  1942. • za popis stanovništva (1 god.), a
  1943. • za 1. popis 1880 – trebalo je 8g.
  1944. • Program se svodio na prebrojavanje
  1945. • Izbegnute greške čitanja, praktično neograničena memorija za pristup
  1946. • Proizveo mehanizme/čitače bušenih kartica
  1947. • Njegova prva kompanija je preteča IBM-a
  1948.  
  1949. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 6
  1950. Kratka istorija računara
  1951.  
  1952.  
  1953.  
  1954.  
  1955. Bušena kartica
  1956.  
  1957.  
  1958.  
  1959. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 7
  1960. Kratka istorija računara
  1961.  
  1962.  Alan Turing (1912-1954):
  1963.  
  1964.  Definisao je principe modernih računara
  1965.  Program - niz naredbi zapisan u memoriji nizom simbola
  1966.  Formulisao je koncept algoritma i računarstva sa Turingovom
  1967. mašinom
  1968.  Počeo razvoj MARC I – prvog istinskog računara i razvio program
  1969. za njega
  1970.  U II svetskom ratu radio u Bletchley Parku – Britanski centar za
  1971. dešifrovanje (Lorencova šifra)
  1972.  1943: kompletirao Kolos prvi programabilni elektronski računar u
  1973. svetu
  1974.  Razvio je metod “bombe” za napad na Nemačku mašinu za šifrovanje
  1975. – Enigma
  1976.  
  1977.  
  1978.  
  1979. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 8
  1980. Kratka istorija računara
  1981.  
  1982.  
  1983.  
  1984.  
  1985. Enigma Mašina “bomba” za dešifrovanje
  1986. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 9
  1987. Kratka istorija računara
  1988.  
  1989.  John Von Nouman (1903-1957)
  1990.  
  1991.  Dao doprinos u brojnim naučnim
  1992. disciplinama
  1993.  Radio na hidrogenskoj bombi
  1994.  Koncept podaci/programi smešteni u
  1995. jednoj memoriji
  1996.  Koncept računara opšte namene
  1997.  Razvio arhitekturu savremenog
  1998. računara
  1999.  Mogućnost modifikovanja programa
  2000.  
  2001.  
  2002.  
  2003.  
  2004. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 10
  2005. Kratka istorija računara
  2006.  Konrad Zuse (1910-1995):
  2007.  
  2008.  pionir računarstva konstruisao je uređaje:
  2009.  
  2010.  Z1 (1939) - binarni, elektromehanički kalkulator (slabo radio)
  2011.  
  2012.  Z2 (1940) - računar na bazi telefonskih releja
  2013.  
  2014.  Z3 (1941) - 64-bitni programabilni kalkulator sa memorijskom i
  2015. aritmetičkom jedinicom (od rashodovanih releja)
  2016.  
  2017.  Z3 - prvi programabilni kompletno Turingov digitalni računar
  2018. opšte namene
  2019.  
  2020.  
  2021.  
  2022.  
  2023. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 11
  2024. Osnovne funkcije računara
  2025.  
  2026.  Memorisanje (skladištenje)
  2027. podataka
  2028.  
  2029.  Obrada podataka
  2030.  
  2031.  Premeštanje (transfer)
  2032. podataka
  2033.  
  2034.  Upravljanje
  2035. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 12
  2036. Računar kao sistem
  2037.  
  2038.  Računarski sistem:  Osnovne operacije:
  2039.  Svaki računar se može
  2040. posmatrati kao sistem:  Ulazne operacije (podaci i
  2041. instrukcije),
  2042.  Ulazni podaci: ulazi  Aritmetičke operacije
  2043. (sabiranje, množenje, ...),
  2044.  Centralna jedinica:  Logičke operacije (AND,
  2045. obrada OR, NOT...)
  2046.  Izlazne operacije (video,
  2047.  Izlazne informacije: štampa, zvuk, ...)
  2048. izlazi  Smeštanje i čuvanje
  2049. podataka (podaci i
  2050. programi)
  2051. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 13
  2052. Hijerarhijska arhitektura računara
  2053.  
  2054.  
  2055.  
  2056. Operativni
  2057. sistem
  2058.  
  2059.  
  2060. Hardver
  2061.  
  2062.  
  2063. Sistemski
  2064. softver
  2065.  
  2066. Aplikativni
  2067. softver
  2068.  
  2069.  
  2070. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 14
  2071. Hardware
  2072.  
  2073. Hardver računara: Interne komponente i
  2074. Periferije
  2075.  
  2076.  CPU - procesor
  2077.  Čipovi – kontroleri, memorije
  2078.  Matična ploča
  2079.  Posebne kartice (zvučna, video, mrežna,
  2080. memorijska, ...)
  2081.  Konektori (serijski, paralelni, video, audio, USB,
  2082. mrežni, telefonski, ...)
  2083.  Hladnjaci (pasivni i aktivni)
  2084.  Izvor napajanja -mr ispravljač
  2085. Miloš Pejanović, dipl.inž. 15
  2086. Software
  2087.  
  2088. Softver (program) računara:
  2089.  
  2090.  Program:
  2091.  niz naredbi (instrukcije za upravljanje
  2092. hardverom)
  2093.  Sistemski softver (OS):
  2094.  skriva kompleksnost hardvera
  2095.  Aplikativni softver
  2096.  Korisnici putem interfejsa interreaguju sa
  2097. aplikacijom
  2098.  Podrazumeva se ispravan rad hardvera
  2099. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 16
  2100. Struktura računara
  2101. -osnova Von Neumann-
  2102. Eksterna memorija
  2103.  
  2104.  
  2105.  
  2106. Interna memorija
  2107.  
  2108.  
  2109. Aritmetičko- Izlazne
  2110. Ulazne
  2111. Logička
  2112. jedinice jedinice
  2113. jedinica
  2114.  
  2115.  
  2116.  
  2117. Upravljačka
  2118. jedinica
  2119. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 17
  2120. Princip rada računara
  2121. -osnova Von Neumann-
  2122.  
  2123.  
  2124.  
  2125. PRIBAVLJANJE IZVRŠAVANJE
  2126. INSTRUKCIJE INSTRUKCIJE
  2127. (fetch) (execute)
  2128.  
  2129.  
  2130.  
  2131.  
  2132. Ciklus izvršavanja mašinskog programa
  2133. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 18
  2134. Savremeni računarski sistemi
  2135. (računari)
  2136. CENTRALNI PRIMARNA
  2137. MEMORIJA
  2138. PROCESOR
  2139.  
  2140.  
  2141.  
  2142.  
  2143. ULAZNI IZLAZNI SEKUNDARN
  2144. UREĐAJI UREĐAJI A MEMORIJA
  2145.  
  2146. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 19
  2147. Savremeni računarski sistemi
  2148. (računari)
  2149. Hardver računara
  2150.  
  2151.  
  2152.  
  2153.  
  2154. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 20
  2155. Razvoj računara
  2156.  
  2157.  Računari 1. generacije (1951-58):
  2158.  1944: profesor sa Harvarda, Howard Aiken je razvio računar
  2159. Mark I
  2160.  Proizvod IBM-a (donacija IBM od $1 milion)
  2161.  Prvi elektro-mehanički računar opšte namene
  2162.  
  2163.  
  2164.  
  2165.  
  2166. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 21
  2167. Razvoj računara
  2168. -Računari 1. generacije-
  2169.  
  2170.  ENIAC (Electronic Numerical • UNIVAC I - posle rata, 1950,
  2171. Integrator and Computer): prvi komercijalni računar opšte
  2172.  u toku II SR, u SAD, mašina za namene
  2173. računanje tabela trajektorija za
  2174. nove topove
  2175. • programi i podaci smešteni na
  2176. istu memoriju (IBM čitač
  2177. kartica)
  2178. • veće primarna i sekundarna
  2179. memorija
  2180. • binarni brojni sistem i serijska
  2181. ALU
  2182. • težina 25 tona
  2183. • oko 17.500 elektronskih cevi
  2184. • potrošnja 160 KW
  2185. • snaga obrade: 100.000
  2186. izračunavanja u sekundi mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 22
  2187. Razvoj računara
  2188.  
  2189. Računari 1.generacija
  2190. • Elektronske vakum cevi
  2191. • Mašinski jezik – jezik niskog nivoa za
  2192. programiranje
  2193. • Magnetna primarna memorija
  2194. • Problemi zagrevanja i održavanja
  2195. • Unos podataka i instrukcija preko bušenih
  2196. kartica
  2197. • Spor ulaz i izlaz
  2198. • Poznatiji računar - IAS, dužine reči 40 bita
  2199. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 23
  2200. Razvoj računara
  2201.  Računari 2. generacije (1958-64):
  2202.  
  2203.  Počevši od 1956. tranzistori
  2204. zamenjuju elektronske cevi
  2205.  Tehnologija štampanih veza
  2206.  Početak jezika višeg nivoa
  2207.  Povećana brzina rada
  2208.  Magnetna primarna memorija
  2209.  Magnetni diskovi i trake za
  2210. sekundarnu memoriju
  2211.  Tipičan primer: IBM 1620 serija
  2212.  
  2213.  
  2214.  
  2215. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 24
  2216. Razvoj računara
  2217.  Računari 3. generacije (1965-70):
  2219.  Evolucija i ubrzanje
  2220.  tranzistori i štampane veze
  2221.  primena na univerzitetima
  2222.  od sredine 60. godina tranzistore zamenjuju
  2223. integrisana kola
  2224.  Integrisana kola omogućavaju:
  2225.  LSI - large scale integration
  2226.  manje cene i dimenzije
  2227.  veću pouzdanost, brzinu i efikasnost
  2228.  drastično povećanje memorije
  2229.  razvoj softvera
  2230.  povećanje brzine i dostupnosti
  2231.  Tipičan primer: HONEY WELL-6000 serija
  2232. •
  2233.  
  2234. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 25
  2235. Razvoj računara
  2236. Računari 4. generacije (1971- 1984) Apple II (1977)
  2237. • VLSI - Very Large Scale Integration dovela do •BASIC programski jezik
  2238. •Displej od 24 linije x 40
  2239. razvoja mikroprocesora (1971. Intel-ovi inženjeri) kolona
  2240. • Pojava mini i super računara, paralelno •Memorija od 4100
  2241. procesiranje karaktera
  2242. • Povećana brzina rada, snaga, memorijski resursi •$1298.
  2243. • Tipični predstavnici: Apple II, IBM PC,
  2244. Commodore
  2245. • Poluprovodnička memorija umesto feritnog jezgra
  2246. • Stoni Desktop računari nisu zamenili velike
  2247. računare
  2248. • Brzi računari: vektorsko procesiranje, pipelining
  2249. tehnika, paralelna arhitektura (Cray1, Cray X-MP i
  2250. Cyber205),
  2251. • Imali su stotine procesora - ostali u
  2252. eksperimentalnoj fazi mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 26
  2253. Razvoj računara
  2254.  
  2255.  IBM (PC) 5150 (1981):
  2256. • modularni dizajn
  2257. • memorija od16,000 karaktera
  2258. • $1265.
  2259.  
  2260.  
  2261.  
  2262.  
  2263. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 27
  2264. Razvoj računara
  2265.  
  2266. GUI - graphical user interface
  2267. • Doug Engelbart's
  2268. Osmislio “human-computer
  2269. interaction”
  2270. Razvio je hypertext
  2271. Uveo je kursor kontrolisan
  2272. mišem
  2273. Multiple windows.
  2274. oWIMP (windows, icons,
  2275. menus and pointers)
  2276.  
  2277. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 28
  2278. Razvoj računara
  2279.  
  2280. • Računari 5. generacije (1984-1990):
  2281. •Projekat iniciralo Japansko Ministarstvo
  2282. međunarodne trgovine i industrije (1982
  2283. •cilj - računar za širu upotrebu sa performansama super računara i
  2284. veštačkom inteligencijom
  2285. •Slični projekti u SAD- MCC, Engleskoj (Alvey) i Evropi - ESPRIT
  2286. •Težište na povećanje broja CPU- većina projekata nije uspela
  2287. •Jeftinije radne stanice (SUN, Intelx86) sa paralelnom arhitekturom
  2288. premašile brzinu računara
  2289. •Poluprovodnička memorija postaje standard
  2290. •Veća primena individualnih radnih stanica, LAN i WAN i distribuiranog
  2291. okruženja
  2292. •Razvija se RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologija CPU
  2293. •RAM memorija znatno jeftinija
  2294. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 29
  2295. Razvoj računara
  2296.  
  2297.  Macintosh (1984)
  2298. • Steve Jobs
  2299. GUI, ikone, itd
  2300. Desktop – radna
  2301. površina
  2302. Upotreba miša i
  2303. drugih “pointing
  2304. devices”
  2305. “Double click" i
  2306. “Click-and-drag“
  2307. osobine za podršku
  2308. uređajima za
  2309. pokazivanje mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 30
  2310. Razvoj računara
  2311. iPod Nano
  2312.  
  2313.  Računari 6. generacije (1990 do danas):
  2314. • Tehnologija računara - paralelno procesiranje, paralelna
  2315. arhitektura
  2316. • Brzina - reda Teraflopsa, tj. 1012 operacija u sekundi (>1000 CPU)
  2317. • Procesori - kombinacija RISC arhitekture, pipelinig i paralelnog
  2318. procesiranja.
  2319. • Razvoj - WAN i WLAN – bežične lokalne mreže
  2320. • Primeri:
  2321. • (2001): Apple uvodi - iPod - digitalni muzički plejer (8, 16 i 32
  2322. GB-2007)
  2323. • (2007): iPhone (Steve Jobs) - kombinuje 2,5GHz GSM i EDGE
  2324. celularni telefon i
  2325. • (2008): iPhone 3G sa 3.G umrežavanjem i GPS navigacijom
  2326.  
  2327. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 31
  2328. Razvoj računara
  2329.  
  2330.  Microsoft Windows
  2331. • Win 1.0, 1985, radio je na MS-
  2332. DOS-u, 16 bitni OS, multitasking
  2333. • Win 3.0 i Win 3.1, 1990/92, 16/32
  2334. bitni OS
  2335. • Win 3.11, Win 95, Win 98,
  2336. • Win Me, 32 bitni OS
  2337. • Win NT, 64 bitni OS
  2338. • WIN XP,
  2339. • Windows Server 2003
  2340. • Windows Vista, 64 bitni OS
  2341. • Windows 10
  2342. • ......
  2343. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 32
  2344. Podela računara
  2345.  
  2346.  Kategorije računara:  Mainframe:
  2347.  Mainframe – Višekorisnički
  2348.  Super računari
  2349. – Koriste se u velikim
  2350.  Serveri
  2351.  Radne stanice
  2352. organizacijama (što su
  2353.  Personalni računari
  2354. banke i
  2355.  Stoni i prenosivi računari avioprevoznici) za
  2356.  Mikrokompjuteri velike računarske
  2357.  Ugrađeni računari poslove
  2358.  Mreže, klasteri računara
  2359.  Cloud computing
  2360.  
  2361.  
  2362.  
  2363.  
  2364. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 33
  2365. Podela računara
  2366.  
  2367.  Mainframe:
  2368. –Mogućnost konkurentne
  2369. obrade aplikacija
  2370. –Velike organizacije –
  2371. upravljaju sa više od 1000
  2372. transakcija
  2373. –Zahtevaju specijalnu klimu
  2374. za prostoriju
  2375. –Ulaz/Izlaz preko “dumb”
  2376. terminala
  2377. TERMINALI MAINFRAME
  2378.  
  2379.  
  2380. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 34
  2381. Podela računara
  2382.  Super računari (Silicon Graphics-Cray):
  2383. – Za moćne korisnike kojima je potreban pristup
  2384. najbržim i najmoćnijim računarima
  2385. – Skupa, najmodernija tehnologija (RISC, pipelining,
  2386. NxCPU...)
  2387. – Koriste se za simulacije i modelovanje kompleksnih
  2388. sistema
  2389. – Mesta primene:
  2390.  Vremenska prognoza,
  2391.  Hemijski i fizički procesi
  2392.  Vasionska istraživanja
  2393.  Vojne potrebe...
  2394.  .....
  2395. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 35
  2396. Podela računara
  2397.  
  2398.  Serveri:  Radne stanice:
  2399.  Računari namenjeni za  Moćni stoni računari
  2400. obezbeđivanje softverske  Povećana računarska snaga
  2401. podrške i drugih računarskih  Namenjene krajnjim
  2402. resursa drugim računarima u interaktivnim aplikacijama
  2403.  Najčešće su povezane na veliki
  2404. okviru date mreže računarski sistem
  2405.  3D-grafika, dizajn i sl.
  2406.  Najčešće su potrebni
  2407. naučnicima i inženjerima
  2408.  
  2409.  
  2410.  
  2411.  
  2412. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 36
  2413. Podela računara
  2414.  
  2415.  Personalni računari
  2416.  Opslužuju jednog korisnika u
  2417. datom trenutku
  2418.  Uobičajene primene obuhvataju:
  2419.  obrada teksta,
  2420.  računovodstvo,
  2421.  igre,
  2422.  slušanje muzike
  2423.  gledanje video sadržaja...
  2424.  
  2425.  
  2426. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 37
  2427. Podela računara
  2428.  
  2429.  Prenosivi računari: mašine koje nisu vezane za stolove
  2431. –Notebooks (laptops)
  2432. –Handheld computers (PDAs)
  2433.  
  2434.  
  2435.  
  2436.  
  2437. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 38
  2438. Podela računara
  2439.  Ugrađeni računari
  2440.  Računari posebne namene - namenjeni isključivo za
  2441. unapred specificirane zadatke
  2442.  Kontrola temperature i vlažnosti
  2443.  Monitorisanje rada srca
  2444.  Monitorisanje kućnog sistema
  2445. obezbeđenja od provale, ...
  2446.  
  2447.  
  2448.  
  2449.  
  2450. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 39
  2451. Razvoj računara
  2452. - zaključak -
  2453.  
  2454.  Računari su evoluirali u moderne super računare
  2455.  
  2456.  Računari se danas pojavljuju u svim oblicima i
  2457. veličinama, sa specifičnostima prilagođenim
  2458. specifičnim zadacima
  2459.  
  2460.  Povezivanje u mrežu poboljšava karakteristike i
  2461. performanse računara:
  2462.  Internet
  2463.  WWW
  2464.  E-mail
  2465.  
  2466.  
  2467.  
  2468. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 40
  2469. Razvoj računara
  2470. - zaključak -
  2471.  
  2472.  Računari i informacione tehnologije su promenili svet
  2473. temeljno i nepovratno
  2474.  
  2475.  Nove tehnologije, kao što su veštačka inteligencija,
  2476. obećavaju nove primene u budućnosti
  2477.  
  2478.  Računari ugrožavaju privatnost, bezbednost, i
  2479. možda, naš individualni način života
  2480.  
  2481.  
  2482.  
  2483. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 41
  2484. Pitanja ?
  2485.  
  2486.  
  2487.  
  2488.  
  2489. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 42
  2491. Visoka škola
  2492. elekrotehnike i računarstva strukovnih studija
  2493. Beograd
  2494.  
  2495.  
  2496.  
  2497.  
  2498. Zaštita na Internetu
  2499.  
  2500.  
  2501. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  2502. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  2503. Sadržaj
  2504.  
  2505.  
  2506. 1. Računarski kriminal
  2507.  
  2508. 1. Maliciozni programi
  2509.  
  2510. 1. Računarski virusi
  2511.  
  2512. 1. Bezbednost i pouzdanost
  2513. Računarski kriminal
  2514.  
  2515. Računarski kriminal obuhvata:
  2516.  
  2517. Krađu primenom računara
  2518. Pirateriju softvera i nepoštovanje
  2519. intelektualne svojine
  2520. Onemogućavanje rada softvera
  2521. (sabotaža)
  2522. Hakerisanje
  2523. Računarski kriminal
  2524.  
  2525. Definicija: Računarski kriminal je svaki
  2526. kriminal učinjen primenom računarske
  2527. tehnologije ili odgovarajućeg znanja
  2528. Poslovne i vladine institucije gube milijarde
  2529. dolara svake godine zbog računarskog
  2530. kriminala
  2531. Veliki procenat kriminala izvrše zaposleni u
  2532. kompanijama (insiders)
  2533. Često se prikrivaju podaci ili se ne
  2534. izveštavaju nadležni o uočenim prestupima
  2535. nekih zaposlenih
  2536. Računarski kriminal
  2537.  
  2538. Krađa primenom računara
  2539. Krađa je najčešći oblik računarskog
  2540. kriminala
  2541. Računari se koriste za krađu:
  2542. Novca
  2543. Dobara
  2544. Informacija
  2545. Računarskih resursa
  2546. Računarski kriminal
  2547.  
  2548.  Česti oblici računarskog kriminala:
  2549.  
  2550. Spoofing: upotreba računara za krađu password-a
  2551. Krađa Identiteta: upotreba računara i drugih alata
  2552. za krađu kompletnog identiteta
  2553. Obuhvata socijalni inženjering: prevare preko
  2554. kojih se dolazi do ličnih informacija o nekoj osobi
  2555. Online prevara
  2556. Blizu 90% je povezano sa online aukcijama
  2557. Računarski kriminal
  2558. Piraterija softvera i zakoni o intelektualnoj svojini
  2559.  Problem piraterije
  2560. Piraterija softvera: ilegalno umnožavanje softvera
  2561. sa zaštićenim autorskim pravima (copyright)
  2562. Milijarde dolara se svake godine gube zbog piraterije
  2563. softvera
  2564.  Procenjuje se da je više od jedne trećine
  2565. softvera koji se koristi ilegalno kopirano
  2566.  
  2567. Potebna saradnja softverske industrije i organizacija
  2568. sa agencijama za primenu zakonskih regulativa kako
  2569. bi se sprečila piraterija
  2570. Računarski kriminal
  2571. Intelektualna svojina:
  2572. obuhvata rezultate intelektualnih aktivnosti
  2573. u umetnosti, nauci i industriji
  2574. Zakon o svojini:
  2575. Izumi su patentirani
  2576. Poslovne tajne su zaštićene ugovorima
  2577. Oblici intelektualne svojine mogu biti
  2578. zakonski zaštićeni
  2579.  
  2580. Zavod za zaštitu intelektualne svojine,
  2581. Republike Srbije
  2582. Maliciozni programi
  2583.  Podela :
  2584.  Virusi
  2585.  Virusi BOOT sektora
  2586.  Univerzalni virusi
  2587.  Složeni virusi
  2588.  Usmereni virusi (makrovirusi),...
  2589.  Štetni programi (malware)
  2590.  Trojanci
  2591.  Crvi
  2592.  Vremenske bombe
  2593.  Adware i Spyware
  2594. Računarski virusi
  2595.  
  2596.  Definicija:
  2597.  programi, od svega nekoliko KB,
  2598.  imaju isključivi cilj da naprave štetu na
  2599. zaraženom računaru
  2600.  razmnožavaju se uglavnom tako što sami sebe
  2601. "ugnjezde" u druge fajlove
  2602.  uključuju ih korisnici aktiviranjem zaraženog
  2603. fajla (.exe, .doc, ...)
  2604.  štetu prave tako sto brišu, ili menjaju fajlove
  2605. na disku
  2606. Računarski virusi
  2607.  Metod prenošenja virusa (inficiranja):
  2608.  preko disketa, USB
  2609.  preko fajlova koji stižu u prilogu e-mail-a
  2610.  preko fajlova koji se download-uju sa Interneta
  2611.  preko drugog računara koji se nalazi u računarskoj mreži
  2612.  koriste ranjivosti u softverima i OS, koje omogućavaju
  2613. napade virusa, trojanca, crva...
  2614.  posetom nekoj web strani na kojoj je postavljen virus,
  2615. sadrži skript koji će ubaciti viruse ili trojance svakom
  2616. posetiocu sajta
  2617. Računarski virusi
  2618. (metod prenošenja)
  2619.  za efikasno širenje, mora napasti program koji
  2620. je zajednički i za druge aplikacije i koji koristi
  2621. veliki broj korisnika
  2622.  Prenosioci virusa:
  2623.  Boot sektor
  2624.  Izvršni fajlovi (npr. sa .COM i .EXE
  2625. ekstenzijama)
  2626.  fajlovi koji sadrže izvršni kôd (npr. dokumenti
  2627. Word-a i Excel-a koji sadrže
  2628. samoizvršavajuće makroe), tzv. usmereni ili
  2629. makro virusi.
  2630.  Zaštita: redovno ažuriran antivirusni program
  2631. Računarski virusi
  2632. (primeri)
  2633. 5lo
  2634. Ares.exe
  2635. Brontok
  2636. Natas
  2637. W32.Mytob.V@mm
  2638. W97M.Verlor
  2639. Win32.Parite
  2640. ZMist
  2641. Zenux
  2642. Maliciozni programi
  2643. -Malware-
  2644.  Trojanci
  2645.  
  2646.  Imaju obično zabavnu spoljnu manifestaciju
  2647.  Predstavlja serverski deo programa klijent–server tipa
  2648.  Proizvode:
  2649. prikazivanje poruka bez akcije korisnika,
  2650. slanje poruka iz računara bez znanja vlasnika,
  2651. brisanje datoteka, ili diskova
  2652.  Ne inficiraju ostale izvršne datoteke i ne umnožavaju se
  2653.  Stoje i čekaju da budu pokrenuti:
  2654. klikom valasnika računara na njega ili
  2655. uz pomoć drugog programa koji ga poziva (hakera – klijentska
  2656. strana)
  2657.  Zaštita: antitrojan program (ESET,Kasperski, Northon-Symantec,
  2658. ...)
  2659. Maliciozni programi
  2660. -Malware-
  2661.  Crvi (Worms):
  2662.  
  2663.  programi koji se samo-reprodukuju (kopiraju sami sebe), poznat crv - ILOVEYOU
  2664.  svoje kopije ili njihove delove šire na druge računarske sisteme, obično preko mreža
  2665. (tzv. mrežni “virusi”) i bez intervencije korisnika
  2666.  za razliku od virusa, ovi programi se ne prilepljuju uz glavne izvršne programe, već su
  2667. samostalni programi
  2668.  Koristeći ranjivosti mreže nanose štetu:
  2669.  zauzimanjem kapaciteta hard diska, mreže ili E-mail sandučića (npr. Moris, Mydoom),
  2670.  brisanjem datoteka u “payload” kôdu (npr. ExploreZip worm),
  2671.  šifrovati datoteku (tzv. cryptoviral extortion napad)
  2672.  slanjem dokumenta e-poštom bez znanja korisnika (spam)
  2673.  instaliranjem “backdoor” za zombiranje računara– botnets mreže za širenje spama
  2674. (npr. Sobig, Mydoom), koje mogu koristiti drugi malware (Doomjuice – Mydoom
  2675. backddor)
  2676.  Pišu ih spameri - prodaju liste zombiranih računara, ucenjuju DoS napadom
  2677.  
  2678.  Zaštita: antivirus i antispy programi, redovno ažurirani i firewalls
  2679. Maliciozni programi
  2680. -Malware-
  2681.  Vremenske bombe
  2682. ─ Slične su Trojancima, slično su programirane i imaju
  2683. mogućnost da unište podatke
  2684. ─ Ne izvršavaju se odmah niti na akciju korisnika, već
  2685. čekaju da se ispune neki uslovi (npr. W95.CIH)
  2686. ─ Aktivira se u određeno vreme i pravi neko neželjeno
  2687. dejstvo na računaru
  2688. ─ Aktivira se u unapred isprogramiranom trenutku, a ne
  2689. delovanjem korisnika
  2690.  
  2691.  
  2692. ─ Zaštita: antitrojan program (ESET,Kasperski, Northon-
  2693. Symantec...)
  2694. Maliciozni programi
  2695. -Malware-
  2696.  Adware/Spyware
  2697. ─Grupa malicioznih programa vezanih isključivo za Internet
  2698. ─Cilj ove grupe je:
  2699. bombardovanje reklamama
  2700. sakupljanje podataka o boravku korisnika na Internetu
  2701. (frekvencija poseta, interesovanje, broj kartice za
  2702. plaćanje, ...)
  2703. ostvarivanje zarade e-trgovinom
  2704. ─Najčešće skupljaju lozinke za pojedine sajtove
  2705. ─Prave statistiku koje sajtove i koliko često obilazi
  2706. posmatrani korisnik računara
  2707. ─Izrađuju profile korisnika i pohranjuju u analitičke baze
  2708. podataka
  2709. Maliciozni programi
  2710. -Malware-
  2711.  Indikatori napada na računar:
  2712.  izrazito spor računar (visok % rada procesora)
  2713.  izrazito usporeno surfovanje Internetom
  2714.  bezbrojni pop-up prozori
  2715.  neobične promene u browseru
  2716.  stalni Internet upload protok
  2717.  
  2718. • Primer: čak i kad ne radimo ništa bitno na Internetu,
  2719. ili dok samo čitamo neki zanimljiv tekst paketi poruka
  2720. se šalju sa računara bez akcije korisnika.
  2721. Maliciozni programi
  2722. -Malware-
  2723.  Preporuke:
  2724.  Nikad ne koristite opciju „save password”
  2725.  Ne otvarati e-maile od nepoznatih pošiljaoca
  2726.  Svaki e-mail, uključujući i od najboljeg prijatelja,
  2727. skenirati antivirus programom pre otvaranja
  2728.  Koristiti najnoviji antivirusni/antispy/antihaker i
  2729. forewall program i ažurirati ga sa novim definicijama
  2730. svaka 3-5 dana (ESET, Norton-Symantec, Kasperski,
  2731. ,itd...)
  2732.  Koristiti najnovije verzije browser-a i ažurirati ih
  2733. regularno
  2734.  Podesiti browser na najviši stepen sigurnosti
  2735.  Personalni firewall konfigurisati tako da ne propušta
  2736. saobraćaj sa URL adresa web sajtova sa crne liste,...
  2737. Maliciozni programi
  2738. -Malware-
  2739.  Antivirusni programi su dizajnirani da traže viruse,
  2740. obaveste korisnika kada ih nađu i uklone ih sa diska, ili
  2741. prenosnog medijuma
  2742. Obezbeđuju neprekidan nadzor aktivnosti na sistemu,
  2743. praćenje i izveštavanje o akcijama koje mogu biti
  2744. izazvane virusima
  2745. Moraju se često ažurirati kako bi bili efikasni u borbi sa
  2746. novim virusima
  2747. Imaju bazu podataka definicija virusa koju treba
  2748. redovno ažurirati
  2749. Većina ima mogućnost automatskog ažuriranja sa Web-a
  2750. Nekada je potrebno nekoliko dana za razvoj i distribuciju
  2751. dopuna baze definicija virusa, koje obuhvataju podatke o
  2752. novim virusima
  2753. Antivirusni programi
  2754.  
  2755. The Best Antivirus Software of 2018
  2756. Antivirusni programi
  2757. (primer Avast)
  2758. Antivirusni programi
  2759. (primer Avast)
  2760. Antivirusni programi
  2761. (primer Avast)
  2762. Maliciozni programi
  2763. -Malware-
  2764. Hakerisanje i elektronska provala
  2765.  Hakeri i Lameri (crackers, freakers) su osobe koje neovlašćeno
  2766. pristupaju računarskom sistemu:
  2767.  Hakeri poznaju alate, ranjivosti i sa znanjem i namerom upadaju u tuđe
  2768. sistema
  2769.  Lameri su antiteza hakerima – nisu svesni kako rade hakerski alati, samo ih
  2770. koriste
  2771.  Webjackers “kidnapuju” Web stranicu i preusmeravaju korisnike na
  2772. drugu adresu
  2773.  Denial of Service (DOS, DDOS) napad preusmerava na server i Web
  2774. stranicu enorman saobraćaj tako da onemogući normalan rad mreže;
  2775. obara servere
  2776.  Provala u druge računarske sisteme se naziva electronic trespassing
  2777.  Kriminalci iz ove oblasti najčešće kradu brojeve kreditnih kartica i druge
  2778. vredne informacije
  2779. Maliciozni programi
  2780. -Hakeri - ?
  2781. Maliciozni programi
  2782. -smanjenje rizika-
  2783.  Rizik: potencijalna pretnja koja može naneti štetu u
  2784. računaru i računarskoj mreži na informacijama,
  2785. softveru i hardveru
  2786.  Napad: realizovana pretnja (koja se dogodila)
  2787.  Upravljanje rizikom (ISO/IEC 27005):
  2788. ─analiza: vrednosti imovine IS, pretnji,
  2789. ranjivosti sistema i uticaja napada
  2790. ─procena faktora rizika: postoje metodologije
  2791. (napr. OCTAVE, CRAAM, BAR,....)
  2792. ─ublažavanje faktora rizika na prihvatljivi nivo
  2793. rizika: implementacijom kontrola zaštite)
  2794. Maliciozni programi
  2795. -smanjenje rizika-
  2796.  Upravljanje zaštitom
  2797.  Nacionalni Zakon o zaštiti informacija u IKT sistemima
  2798.  Standard ISO/IEC 27001- ISMS (Information Security Menagament
  2799. System) za upravljanje zaštitom – (2006 usvojen u Srbiji)
  2800.  Politika (na više nivoa) i procedure zaštite
  2801.  
  2802.  Fizička kontrola pristupa
  2803.  Osnovna komponenta sistema zaštite
  2804.  Politike zaštite i bezbednosne procedure imaju za cilj da zaštite računare i
  2805. informacije koje oni sadrže
  2806.  Zaštita od neželjenog pristupa, oštećenja, modifikacije, ili uništenja
  2807. informacija
  2808.  
  2809.  Fizičko/logička kontrola pristupa
  2810.  Integracija smart karticama - identifikacija, autentifikacija, autorizacija
  2811. Maliciozni programi
  2812. -smanjenje rizika-
  2813. • Identifikacija: jedinstveno predstavljanje korisnika računaru (kor. ime,
  2814. lozinka,...)
  2815.  
  2816. • Autentifikacija (verifikacija identiteta) može se zasnivati na:
  2817. Nečemu što korisnik poseduje:
  2818.  Ključ, ID karta sa fotografijom, kartica koja sadrži digitalno
  2819. kodovani lične identifikacione podatke zapisane u memorijski čip
  2820. Nečemu što korisnik zna:
  2821.  Password, ID broj, lični podaci (majčino devojačko prezime...),
  2822. matični broj
  2823. Nečemu što korisnik jeste (nkom ličnom osobinom korisnika):
  2824.  Glas, otisak prsta, karakteristike oka, ili drugih karakteristika tela
  2825. koje se jednim imenom nazivaju biometrijski podaci; smart card sa
  2826. biometrijskim parametrom
  2827. Nečemu što korisnik može da uradi: potpis, brzina kucanja ...
  2828. Maliciozni programi
  2829. -smanjenje rizika-
  2830. Lozinke (Password)
  2831.  
  2832. Lozinke su najčešći alat za ograničavanje
  2833. (kontrolu) pristupa resursima računarskog
  2834. sistema
  2835. Izbor lozinke:
  2836. Ne treba da bude stvarna reč
  2837. Ne treba da bude ime
  2838. Treba je često menjati
  2839. Treba je čuvati u tajnosti
  2840. Treba da je kombinacija slova, brojeva i
  2841. interpunkcijskih znakova od najmanje 8 i
  2842. više karaktera
  2843. Maliciozni programi
  2844. -smanjenje rizika-
  2845. Maliciozni programi
  2846. -smanjenje rizika-
  2847. Firewall, šifrovanje i kontrola štetnog zračenja
  2848.  
  2849.  Ovi bezbednosni sistemi smanjuju ili onemogućavaju
  2850. prisluškivanje poruka na putu između računara:
  2851. Firewall je kao kapija sa bravom (blokira neželjeni
  2852. saobraćaj paketa u/iz RM)
  2853. Šifrovanjem se štiti informacija na prenosnim linijama
  2854. Računari i oprema se pakuju u posebno dizajnirana kućišta
  2855. kako bi se sprečilo neželjeno elektromagnetno zračenje i
  2856. odliv informacija tim putem (KEMZ i Tempest).
  2857.  
  2858.  Softverski i hardverski Firewall-ovi
  2859. Maliciozni programi
  2860. -smanjenje rizika- Firewall
  2861. Maliciozni programi
  2862. -smanjenje rizika- Firewall
  2863. Maliciozni programi
  2864. -smanjenje rizika-
  2865. Višeslojni koncept zaštite računarskih
  2866. sistema/mreže:
  2867.  
  2868.  Na nivou Intranet sistema (firewall na
  2869. Gateway-u)
  2870.  Na nivou e-mail, proxy
  2871.  Na nivou radnih stanica, fajl i aplikativnih
  2872. servera
  2873.  Na nivou PC računara
  2874. Maliciozni programi
  2875. -smanjenje rizika-
  2876. Maliciozni programi
  2877. -smanjenje rizika-
  2878. Nadzor i kontrola (audit) sistema zaštite
  2879.  
  2880.  Zahteva se neprekidan nadzor i periodična, regularna,
  2881. interna/nezavisna kontrola sistema zaštite
  2882.  Audit-softver za kontrolu nadgleda i beleži sve aktivnosti
  2883. na računaru u bezbednosnu log datoteku
  2884.  Ovaj softver ima osnovnu namenu da primora svakog korisnika da
  2885. ostavi odgovarajuće elektronske tragove (otiske) o prisustvu na
  2886. sistemu
  2887.  Log datoteke bezbednosno relevantnih događaja – optimalno
  2888. konfigurisan i redovno pregledana
  2889. Maliciozni programi
  2890. -smanjenje rizika-
  2891.  Backup i druge mere zaštite od vanrednih događaja (VD)
  2892.  UPS (Uninterruptible power supply) može zaštititi računar
  2893. od gubitka podataka zbog problema sa el. napajanjem
  2894.  Regulator napona (Surge protectors) štite hardver
  2895. računara od povremenih prevelikih skokova napona
  2896.  Za zaštitu sistema od VD treba definisati proceduru za
  2897. regularno, inkrementalno pravljenje kopija
  2898. sistemskog/aplikativnog softvera i podataka (backups):
  2899.  Mnogi sistemi prave kopije podataka na kraju svakog
  2900. radnog dana
  2901.  Rezervne (Backup) kopije treba čuvati na izolovanoj
  2902. lokaciji
  2903. Maliciozni programi
  2904. -smanjenje rizika- Backup
  2905. Maliciozni programi
  2906. -smanjenje rizika- Backup
  2907. Maliciozni programi
  2908. -smanjenje rizika-
  2909.  Zakon: prva i onovna upravljačka proaktivna kontrola zaštite
  2910.  
  2911.  Zakon: u zemljama sa zakonskom regulativom veliki broj
  2912. hakera je uhapšen zbog neautorizovanog pristupa računarskim
  2913. sistemima, pravljenja virusa, crva i drugih malicioznih kodova
  2914.  
  2915.  Vlasti su odgovorne za adekvatan odgovor na rastući
  2916. računarski kriminal kreiranjem novih zakona i njihovom
  2917. primenom:
  2918.  
  2919.  Zakon o borbi protiv visokotehnološkog (kompjuterskog)
  2920. kriminala, 2006 (Srbija)
  2921. Maliciozni programi
  2922. -smanjenje rizika-
  2923. Maliciozni programi
  2924. -smanjenje rizika-
  2925. Menadžment i personalna zaštita
  2926.  
  2927.  Bezbednosne mere odvraćaju kriminal, ali mogu postati
  2928. pretnja privatnosti pojedinca
  2929.  
  2930.  Podizanje svesti o potrebi i stalna obuka korisnika – faktor
  2931. preventivne (proaktivne) zaštite
  2932.  
  2933.  Menadžeri treba da zaštite zaposlene od bezbednosnih
  2934. izazova i rizika
  2935. Maliciozni programi
  2936. -smanjenje rizika-
  2937.  Etika - skup moralnih pravila
  2938.  
  2939.  Kodeks ponašanja profesionalaca u računarstvu -
  2940. dopušteno/nedopušteno ponašanje na Internetu i mrežama
  2941.  
  2942.  Vodič koji može pomoći kako doneti pravu odluku kada se
  2943. nađete u etičkim dilemama:
  2944.  Treba poznavati zakone, regulative, standarde, politiku
  2945. zaštite
  2946.  Ne podrazumevati da je ispravno sve što je legalno
  2947.  Kada sumnjate, iznesite sumnju
  2948.  Stanite iza svoje odluke (bilo koje)
  2949.  Ne radite drugom ono što ne bi želeli da vama rade
  2950.  Razmišljati dugoročno, ....
  2951. Bezbednost i pouzdanost
  2952.  Bezbednost računara je i funkcionalnu pouzdanost - zaštita
  2953. od:
  2954.  softverskih grešaka (Bugs) i hardverskih kvarova (Breakdowns)
  2955.  Softverske greške:
  2956.  naprave više štete od virusa i krađe računarskih podataka zajedno
  2957.  nemoguće je otkloniti sve greške (bugs) u proizvodnji softvera
  2958.  programi koji se uvode u upotrebu mogu sadržavati ozbiljne greške
  2959. (agilni metodi proizvodnje softvera umesto zrelih procesa za
  2960. dizajn/proizvodnju sw)
  2961.  što je veći IKT sistem, može nastati veći problem
  2962.  Hardverski problemi:
  2963.  ređe se dešavaju od prekida nastalih zbog softverskih grešaka
  2964.  rizik od otkaza pojedinih računarskih sistema svake dve godine se
  2965. udvostručava
  2966. Bezbednost i pouzdanost
  2967.  
  2968. Primer softverske greške:
  2969.  
  2970. Zbog softverske greške bez kartica
  2971.  
  2972. Više od 20 miliona bankarskih i kreditnih
  2973. kartica izdatih u Nemačkoj postalo je
  2974. neupotrebljivo od početka 2010. godine
  2975. zbog kompjuterske greške vezane za
  2976. promenu datuma, odnosno oznaku 2010.
  2977. godine.
  2978. Bezbednost i pouzdanost
  2979.  
  2980. Primer softverske greške:
  2981.  
  2982. Loše projektovan softver?
  2983. Bezbednost i pouzdanost
  2984.  
  2985. Primer softverske greške:
  2986.  
  2987. Pogrešni vojni algoritmi ?
  2988. Bezbednost i pouzdanost
  2989.  
  2990. Primer softverske greške:
  2991. Radioterapija „spržila” pacijente ?
  2992. “U Velikoj Britaniji zabeležen je jedan slučaj
  2993. povezan sa uređajima za radioterapiju, ali ovoga
  2994. puta bez ozbiljnih posledica.
  2995. Naime, u jednoj ustanovi koja se bavi ovim
  2996. lečenjem kompjuterizovani sistem je zaražen
  2997. virusom. Posledica je bio prekid lečenja onih
  2998. kojima je to potrebno sve dok se virus ne
  2999. otkloni.”
  3000. Bezbednost i pouzdanost
  3001. Informaciono ratovanje
  3002.  
  3003.  Linija fronta u budućnosti može biti u kibernetičkom
  3004. prostoru (cyberspace-u)- “SAJBER RATOVANJE”
  3005.  Pametno oružje predstavljaju projektili koji koriste
  3006. računarske sisteme za navođenje
  3007.  Autonomni sistemi su složeni sistemi koji mogu preuzeti
  3008. potpuno upravljanje određenim resursima i bez kontrole
  3009. čoveka
  3010.  
  3011.  Napadom na računarske mreže mogu se bitno onesposobiti:
  3012.  telekomunikacioni sistemi, energetski sistemi, atomske centrale
  3013.  saobraćajni, bankarski i finansijski sistemi
  3014.  bolnice i zdravstvene ustanove
  3015.  naftovodi, sistemi za snabdevanje vodom i gasom
  3016.  službe za hitne poslove (zdravstvene, PPZ, ekološke...)
  3017. Bezbednost i pouzdanost
  3018.  
  3019. POJMOVI:
  3020.  
  3021. Cyber kriminal
  3022. Korišćenje ICT i računarskih mreža u cilju realizacije
  3023. kriminalnih aktivnosti.
  3024.  
  3025. Cyber forenzika
  3026. Prepoznavanje situacija u kojima se primena ICT i
  3027. racunarskih mreža transformiše u kriminalne
  3028. aktivnosti.
  3029. Obezbedivanje dokaza neophodnih za krivično
  3030. gonjenje počinilaca cyber kriminala.
  3031. Bezbedna upotreba računara
  3032.  
  3033.  Razmena falova sa  Čuvati lozinku
  3034. pažnjom (virusi)  Obezbediti poverljive
  3035.  e-mail prilozi podatke
  3036. (malware)  Praviti kopije podataka
  3037.  Ne koristite piratski  Razmotriti upotrebu
  3038. softver šifrovanja za razmenu
  3039.  Ažurne AV baze podataka putem
  3040.  Prenosni mediji se Interneta
  3041. mogu oštetiti  Pripremati se za
  3042. najgore
  3043. Pitanja ?
  3045. Etika, privatnost i zaštita intelektualne svojine
  3046.  
  3047.  
  3048. Etika
  3049.  
  3050. Pod etikom (moralom) podrazumevamo niz principa ispravnog i neispravnog, na osnovu kojih formiramo
  3051. svoje ponašanje odnosno skup pravila ponašanja i vođenja poslova koje bi ljudi trebalo da poštuju. S
  3052. obzirom da nije uvek jasno šta je ispravno a šta ne, mnoge kompanije i organizacije stvaraju sopstvene
  3053. grupe pravila – etičke kodekse. Etički kodeks je skup principa koji članovima kompanije ili organizacije
  3054. služe kao odrednica prilikom donošenja odluka. Jedno od osnovnih načela etike su odgovornost za
  3055. sopstvene postupke odnosno činjenica da pojedinac prihvata da snosi posledice za svoje odluke i
  3056. ponašanje. Osim toga, veoma važni aspekti etike i svakog etičkog kodeksa su poštovanje privatnosti i
  3057. prava drugih, poštovanje prava svojine, savesnog odnosa prema imovini, lično poštenje, itd.
  3058.  
  3059. Treba naglastiti da etiku ne treba poistovećivati sa zakonima, jer ono što je nemoralno ne mora u svakom
  3060. slučaju biti i nezakonito, i obrnuto. Neka od etičkih pitanja, vezana za informatički sektor, su npr. da li
  3061. zaposleni mogu da računar i softver kompanije koriste u privatne svrhe ili da li preko službene e-mail
  3062. adrese mogu da razmenjuju privatne poruke, imaju li pravo rukovodioci kompanije da čitaju te poruke, itd.
  3063.  
  3064.  
  3065. Privatnost
  3066.  
  3067. Jedno od ključnih etičkih pitanja je i pitanje privatnosti. Privatnost je pravo pojednica da ne bude
  3068. uznemiravan i da bude oslobođen od bilo kakvog i bilo čijeg uplitanja u lične stvari [Turban]. Privatnost
  3069. informacija je pravo pojednica da odredi kada i u kojoj meri informacije o njemu mogu da se preuzmu i da
  3070. se distribuiraju drugima.
  3071.  
  3072. Napredak informaciono-komunikacionih tehnologija poslednjih godina omogućava efikasno prikupljanje i
  3073. čuvanje velike količine podataka o svakom pojedincu ili organizaciji. Gotovo svakodnevno ljudi ostavljaju
  3074. svoje podatke ne samo u okviru zvaničnih institucija (državni organi kao što su školstvo, zdravstvo,
  3075. policija, sudstvo, opštinska administracija, zatim banke, osiguravajuća društva, trgovine), već vrlo često i
  3076. putem interneta. Svakodnevno korišćenje mobilnog telefona ostavlja trag u bazi podataka mobilnog
  3077. operatera, koji ne samo da zna sa kim i koliko dugo je korisnik razgovarao, već i lokaciju sa koje je
  3078. razgovarao i kuda se kretao i kada nije razgovarao (u nekim zemljama se smatra se je poznavanje lokacije
  3079. korisnika na osnovu signala sa njegovog mobilnog telefona nedozvoljeno zadiranje u privatnost pojednica;
  3080. ipak ova karakteristika se pokazala kao vrlo korisna u pronaženju nestalih lica u slučajevima prirodnih
  3081. katastrofa ili otmica). Korišćenje kreditne kartice na bankomatu, u prodavnici ili na internetu takođe
  3082. ostavlja jasan trag i mnoštvo ličnih informacija. U našoj zemlji od 2005. godine, pri Udruženju banaka
  3083. Srbije, radi Kreditni biro, u kome se prikupljaju informacije o svim odobrenim kreditima i kreditnim
  3084. karticama korisnika na teritoriji Srbije, tako da banka, pri odobravanju novog kredita, uvek prvo zatraži
  3085. izveštaj za klijenta od Kreditnog biroa, kako bi procenila njegovu kreditnu sposobnost za novi kredit. Svi
  3086. navedeni podaci mogu bili ukradeni iz centralnih baza ili na neki drugi način zloupotrebljeni, ozbiljno
  3087. narušavajući privatnost ljudi.
  3088.  
  3089. Na osnovu svih ovih podataka moguće je napraviti digitalni dosije pojednica, odnosno elektronski opis
  3090. korisnika i njegovih navika. U nekim zemljama, pre svega SAD, postoje kompanije koje rade na kreiranju
  3091. profila odnosno digitalnih dosijea pojedinaca, na osnovu najrazličitijih informacija, počev od prezimena i
  3092. imena, adrese, matičnog broja, obrazovanja, posedovanih nekretnina i vozila, preko finansijske aktivnosti
  3093. (računi, kartice i transakcije u bankama) do elemenata policijskog dosijea odnosno podataka o
  3094. eventualnim prekršajima. Podaci se prikupljaju za najrazličitijih mesta i integrišu u jedinstveni dosije
  3095. pojedinca, koji zatim kompanija prodaje drugim kompanijama (npr. za proveru podataka o potencijalnim
  3096. kandidatima za zaposlenje) ili organizacijama (ovi podaci se mogu koristiti i kao osnova u nekim
  3097. istragama i sudskim postupcima).
  3098.  
  3099. Sam pristup internetu takođe ostavlja mnoštvo podataka o korisniku (setite se samo koliko puta ste
  3100. popunjavali razne formulare prilikom registracije na neki sajt). I ovde postoje kompanije koje prikupljaju
  3101. podatke o korisnicima interneta, njihovim e-mail adresama, navikama, sajtovima koje posećuju i
  3102. proizvodima i uslugama koje kupuju na internetu, i ovako prikupljene podatke često prodaju drugim
  3103. kompanijama koje onda korisnicima nude proizvode i usluge za koje su potencijalno zainteresovani.
  3104.  
  3105. S tim u vezi navedimo još jedan primer narušavanja privatnosti, a to je neželjena elektronska pošta (spam,
  3106. junk e-mail), koja najčešće služi za reklamiranje proizvoda i usluga. Preko 50% spam poruka se odnosi na
  3107. reklamiranje farmaceutskih proizvoda. Spam je vrlo ozbiljan problem, jer osim što dosađuje korisnicima,
  3108. oduzima i vreme i novac, pre svega zbog pada produktivnosti, zagušenja sistema elektronske pošte,
  3109. angažovanja dodatnog memorijskog prostora, korišćenja anti-spam softvera, a neke spam poruke mogu
  3110. sadržati i crve i viruse. Pojedne kompanije i poruke nude mogućnost skidanja sa mailing liste, i prekida
  3111. daljeg prijema neželjene pošte, ali to nije slučaj sa svim porukama.
  3112.  
  3113. Još jedno od važnih pitanja vezano za privatnost zaposlenih i etiku je i elektronski nadzor. Naime, mnoge
  3114. kompanije, ali i vladine institucije, nadziru rad svojih zaposlenih, odnosno njihovu elektronsku poštu,
  3115. sajtove koje posećuju za vreme radnog vremena (u SAD, više od tri četvrtine organizacija), čak i
  3116. kontrolišu sadržaj njihovih službenih računara. Pitanje je da li je na ovaj način ugrožena privatnost
  3117. pojednica ili je to legitimna aktivnost poslodavca i vlasnika informatičkih resursa. U svakom slučaju, treba
  3118. naći pravi balans između lične privatnosti i opštih interesa, naročito kada se vodi računa o nacionalnoj
  3119. bezbednosti.
  3120.  
  3121. U narušavanje privatnosti spada i iznošenje neistina o nekoj osobi ili instituciji. Naime, na raznim
  3122. sajtovima društvenih mreža (Facebook, MySpace, Twitter, itd) ili blogovima, moguće je postaviti
  3123. neistinite ili uvredljive informacije o nekoj osobi, na koje ona ne može da utiče niti ih demantuje. S
  3124. obzirom na karakter (mreža bez granica) i rasprostranjenost Interneta teško je i pravno se zaštititi od
  3125. ovakvih napada, jer sajtovi i njihovi serveri mogu biti postavljeni u udaljenim zemljama. U Americi, skoro
  3126. polovina kompanija pri zapošljavanju novih kandidata koristi internet i Google kako bi saznali više
  3127. informacija o njima i ukoliko postoje neke neprimerene i neprijatne informacije, iako možda netačne, one
  3128. mogu presudno uticati na stav poslodavca.
  3129.  
  3130. Ozbiljne kompanije znaju da moraju da poštuju pravo privatnosti svake osobe i zato nije retkost da donose
  3131. sopstvenu politiku ili kodeks privatnosti, koji sadrži skup smernica na zaštiti privatnosti kupaca, klijenata
  3132. i zaposlenih. Ispravno definisana i primenjena politika privatnosti može pomoći kompanijama da izbegnu
  3133. pravne probleme. U praksi postoje dva modela po kojima kompanija omogućava klijentu da se ogradi,
  3134. odnosno onemogući kompaniji dalje prikupljanje ili slanje informacija, uključujući i reklamni materijal.
  3135.  
  3136. Prvi model, model ograđivanja (opt-out model), dozvoljava kompaniji da prikuplja lične podatke klijenta
  3137. ili da mu šalje razne informacije, sve dok kupac ne zatraži da to prekine. Najčešće na dnu reklamnih e-
  3138. mail poruka se nalazi link na kome se klijent nože da se odjavi sa mailing liste, tj. prekine dalju
  3139. komunikaciju sa kompanijom. Ovaj model je zastupljen u SAD.
  3140.  
  3141. Kod drugog modela, modela pristanka (opt-in modela), kompanijama je zabranjeno da prikupljanju lične
  3142. podatke klijenata ili da im šalju reklamne poruke ili informacije sve dok klijent to lično ne odobri,
  3143. najčešće prijavljivanjem na sajtu kompanije ili potvrđivanjem primljene poruke od kompanije. Ovaj model
  3144. je znatno prihvatljiviji zagovornicima zaštite privatnosti i zastupljeniji je u Evropi.
  3145. Jedan od velikih problema je nepostojanje jedinstvenih standarda i zakona u pogledu zaštite privatnosti, na
  3146. svetskom nivou. Iako u mnogim zemljama postoje zakoni o zaštiti privatnosti, koji obuhvataju i
  3147. informatički aspekt, ovi zakoni su često neusklađeni, a i s obzirom da se sadržaji na internetu koji se
  3148. pregledaju u jednoj zemlji mogu nalaziti na serverema koji su u nekoj drugoj zemlji, opravdano je pitanje
  3149. ko i koje zakone može i treba da primeni. Takođe, mnoge multinacionalne kompanije mogu imati
  3150. problema u prilagođavanju svog poslovanja lokalnim zakonima o privatnosti i bezbednosti, kao i u
  3151. prenosu podataka o klijentima iz jedne zemlje u drugu.
  3152.  
  3153.  
  3154. Intelektualna svojina
  3155.  
  3156. Jedno od ključnih savremenih pitanja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, ne samo etičko
  3157. već i pravno, je pitanje zaštite intelektualne svojine. Pod intelektualnom svojinom porazumevamo
  3158. implementirano znanje i intelektualni rad vlasnika, koje je zaštićeno zakonima o zaštiti poslovnih tajni,
  3159. patenata i autorskih prava.
  3160.  
  3161. Poslovna tajna je intelektualni rad grupe ili pojednica, kao što je poslovni plan (npr. strateški plan razvoja
  3162. kompanije), koji je tajna kompanije i nije zasnovan samo na javno dostupnim informacijama. Patent je
  3163. dokument kojim se vlasniku garantuje ekskluzivno pravo na korišćenje otkrića (izuma ili procesa) u
  3164. nekom vremenskom periodu (najčešće 20 godina). Patenti se registruju u nacionalnim institucijama
  3165. (zavodima) za patente, a štite se posebim zakonima.
  3166.  
  3167. Autorska prava (Copyright) su prava zagarantovana zakonom, koja stvaraocu intelektualne svojine
  3168. garantuju vlasništvo nad svojinom kao i sva prava koja iz toga proističu (npr. vlasnik ima pravo da
  3169. naplaćuje kopiranje ili korišćenje njegovog dela).
  3170.  
  3171. U oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija dva najznačajnija oblika intelektualne svojine su
  3172. softver i multimedijski sadržaji u digitalnom obliku. Pod digitalnom piraterijom se podrazumeva izrada
  3173. nelegalnih kopija digitalnih proizvoda i informacija, zaštićenih autorskim pravima.
  3174.  
  3175.  
  3176. Softverska piraterija
  3177.  
  3178. Softverska piraterija se odnosi na izradu nelegalnih kopija softvera, i predstavlja jedan od najozbiljnijih
  3179. problema u savremenom informatičkom društvu. U SAD postoji zakon koji štiti autorska prava nad
  3180. računarskim softverom, kojim se obezbeđuje zaštita izvornog programskog kôda, ali se ovim zakonom ne
  3181. štite neki drugi sastavni delovi softvera kao što su padajući meniji ili ikone. Naravno, kopiranje
  3182. softverskog programa bez plaćanja vlasniku je kršenje autorskih prava. Treba istaći da korisnik
  3183. kupovinom softvera kupuje samo licencu odnosno pravo korišćenja softvera, ali ne i pravo distribucije tj.
  3184. nije dozvoljeno davati kupljeni softver drugome kako bi ga on instalirao na svom računaru.
  3185.  
  3186. U našoj zemlji je u decembru 2009. godine usvojen novi Zakon o autorskim i srodnim pravima, kojim se
  3187. pod autorskim delom smatraju i „računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja,
  3188. uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu“. Po ovom Zakonu, autorska prava traju doživotno, ali
  3189. i 70 godina posle smrti autora, a sva autorska prava se prenose njegovim naslednicima. Ovim Zakonom su
  3190. osim definicije autorskih prava propisana sva prava koja iz njih proističu, kao i sva sredstva njihove
  3191. zaštite, pa su tako na primer za izradu i puštanje u promet nelegalnih kopija softvera, ali i njihovo
  3192. korišćenje, propisane visoke novčane kazne.
  3193. Procenjuje se da danas oko 40% svih personalnih računara u svetu radi pomoću ilegalnog softvera (u SAD
  3194. oko 25%, u Evropi oko 35%). Kao zemlje sa najvećim procentom ilegalnog softvera ističu se Vijetnam,
  3195. Kina, Indonezija, Ukrajina i Rusija, u kojima više od 85% softvera predstavljaju nelegalne kopije.
  3196.  
  3197. U našoj zemlji je do 2000. godine, zbog nepostojanja adekvatne zakonske zaštite ili neprimenjivanja
  3198. postojećih propisa, gotovo 99% korišćenog softvera bilo ilegalno. Danas se situacija menja, i procenjuje se
  3199. da je taj procenat u Srbiji oko 75%, pri čemu je ovaj procenat u poslovnom sektoru manji, zbog viših
  3200. kazni i kontrola od strane Poreske uprave, koja je u našoj zemlji zadužena za kontrolu legalnosti softvera u
  3201. posedu pravnih lica. Inače, u našoj zemlji se softverska piraterija tretira kao ozbiljan privredni prekršaj, po
  3202. prirodi prestupa sličan utaji poreza.
  3203.  
  3204. Prilikom instalacije softvera, u jednom od početnih koraka, korisnik „potpisuje ugovor“ sa proizvođačem,
  3205. kojim se obavezuje na poštovanje svih obaveza i načina upotrebe softvera koje proizvođač propisuje. Ovaj
  3206. ugovor je poznat pod nazivom Ugovor krajnjeg korisnika o korišćenju licence (EULA – End User Licence
  3207. Agreement), i na slici 1 je prikazan jedan primer. Ugovor se obično „potpisuje“ klikom na opciju „I agree“
  3208. ili „Accept“, bez čega nije moguće nastaviti instalaciju softvera.
  3209.  
  3210.  
  3211.  
  3212.  
  3213. Slika 1. Ugovor krajnjeg korisnika o korišćenju licence (EULA)
  3214.  
  3215. Iako ni jedan po postojećih metoda ne garantuje potpunu zaštitu, danas se u svetu najčešće primenjuju
  3216. sledeće metode borbe protiv piraterije:
  3217.  
  3218. - zaštita autorskih prava,
  3219. - zaštita od kopiranja,
  3220. - licenciranje po mestu upotrebe.
  3221.  
  3222. Već je navedeno da se autorska prava štite zakonima, a da su za njihovo spovođenje zadužene državne
  3223. institucije. Softverskom piraterijom nisu pogođeni samo proizvođači softvera, zbog nenaplaćene cene, već
  3224. i država, zbog nenaplaćenog poreza. Svako delo zaštićeno autorskim pravima treba da na vidnom mestu
  3225. ima označeno obaveštenje o time, kao i godinu njegovog objavljivanja i ime ili naziv vlasnika. U svetu je
  3226. uobičajeno da se iza naziva proizvoda zaštićenog autorskim pravom postavlja oznaka ©, od reči
  3227. Copyright.
  3228.  
  3229. Tehnike zaštite od kopiranja se sastoje u primeni hardverskih i softverskih karakterstika koje sprečavaju
  3230. pokušaje kopiranja ili kopirani softver čine nepouzdanim. Iako su do sada isprobane mnoge tehnike
  3231. kojima bi se onemogućilo neovlašćeno kopiranje i korišćenje softvera (npr. DVD diskovi se zaštićuju
  3232. digitalnim „omotačima“ (wrappers), koji onemogućavaju njihovo kopiranje), pokazalo se da ni jedna od
  3233. njih ne daje potpunu sigurnost. Zbog toga većina proizvođača odustaje od ove metode i više se oslanja na
  3234. preostale dve.
  3235.  
  3236. Za potrebe pre svega kompanija i organizacija sa velikim brojem korisnika, a i u cilju suzbijanja piraterije,
  3237. neki proizvođači softvera nude mogućnost licenciranja po mestu upotrebe (site licencing). U ovom
  3238. slučaju, korisnik (kompanija ili organizacija), na osnovu ugovora sa proizvođačem, dobija jedan primerak
  3239. instalacionog diska i prateće dokumentacije, a dobija dozvolu za instalaciju softvera na onoliko računara
  3240. koliko je licenci platila. Korisnik je dužan da vodi računa o imenima korisnika kojima je licenca dodeljena
  3241. kao i o računarima i mrežama koji ovaj softver koriste. Na ovaj način, kupci dobijaju mogućnost da pod
  3242. znatno povoljnijim uslovima (cena niža i do 50% od pojedinačne kupovine), dođu do potrebnog broja
  3243. kopija softvera, a proizvođači brže šire svoju korisničku mrežu i lakše ulaze u velike kompanije.
  3244.  
  3245. Takođe, neke softverske kompanije u cilju širenja svojih proizvoda i vezivanja potencijalno novih
  3246. klijenata, često svoje proizvode ustupaju potpuno besplatno za nekomercijalne svrhe. Na primer, većina
  3247. kompanija koje proizvode razvojne alate i sisteme za kreiranje aplikacija, besplatno daju svoj softver na
  3248. korišćenje univerzitetima i fakultetima, u nadi da će studenti po završetku studija u firmama u kojima se
  3249. budu zaposlili, tražiti da rade sa softverom na koji su navikli odnosno koji dobro poznaju još sa studija.
  3250.  
  3251. Treba istaći da je poslednjih godina u usponu tzv. koncept otvorenog kôda (Open Source), po kome
  3252. proizvođači softvera ustupaju besplatno na korišćenje svoje proizvode. Primeri za ovaj koncept su
  3253. operativni sistem Linux, softverski paket OpenOffice.org, veb server Apache, itd.
  3254.  
  3255.  
  3256. Piraterija digitalnih sadržaja
  3257.  
  3258. Drugi važan segment, po prihodima i značajniji, je piraterija digitalnih sadržaja. Naime, razvojem
  3259. informacione tehnologije postalo je vrlo jednostavno praviti kopije različitih digitalnih sadržaja (najčešće
  3260. muzike i filmova, ali i knjiga u elektronskom obliku, slika, članaka, itd.) čak i na kućnim računarima. Ovaj
  3261. oblik piraterije najčešće se vrši putem Interneta ili kopiranjem sadržaja na CD ili DVD disk. Napomenimo
  3262. da se i ovi oblici autorskih prava, štite već navedenim Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
  3263.  
  3264. Razvojem tehnologije i padom cena komponenti, danas smo u situaciji da gotovo svaki PC računar ima
  3265. DVD rezač, koji omogućava narezivanje sadržaja u digitalnom obliku na CD ili DVD disk, tako da gotovo
  3266. svako može vrlo jednostavno da napravi nelegalnu kopiju originalnog muzičkog CD-a ili filma na DVD-u.
  3267. Osobe koje se gotovo profesionalno bave ovim oblikom piraterije, pokušavaju da i po svim ostalim
  3268. karakteristikama (slika na CD-u, omot, itd.) njihova kopija bude istovetna originalnom izdanju, tako da
  3269. ljudi često nisu ni svesni da kupuju nelegalne kopije.
  3270.  
  3271. Razvojem brzih internet veza, omogućeno je da osobe potpuno besplatno i za kratko vreme dođu do
  3272. željenog filma ili muzike. Krajem 1990-tih i početkom ovog veka postojali su brojni sajtovi nastali
  3273. prvenstveno radi distribucije digitalnih sadržaja. Jedan od najpopularnijih je bio Napster, koji je 1999.
  3274. godine kreirao tada 19-godišnji Amerikanac Shawn Fanning i koji je bio jedan od prvih koji je nudio
  3275. mogućnost razmene muzike i filmova putem Interneta. Sajt je vrlo brzo stekao veliku popularnost, pre
  3276. svega kod mladih, jer su se sa njega, osim inače besplatnih sadržaja, mogle preuzeti i kopije komercijalnih
  3277. sadržaja, za koje bi inače bilo neophodno platiti. Popularnost je čak išla dotle da su neki univerziteti u
  3278. SAD zabranili korišćenje Napstera na svojim mrežama, jer je prenos podataka sa ovog sajta bio toliko
  3279. intenzivan da je zagušio akademsku mrežu i onemogućio bilo kakav rad. Princip rada je bio takav da bi
  3280. nakon preuzimanja softvera sa sajta, i instalacije na svom računaru, korisnici mogli da pretražuju ogromnu
  3281. bazu sa digitalnim sadržajima, pre svega pesmama u mp3 formatu, jednostavnim unošenjem naziva
  3282. izvođača ili pesme. Na osnovu dobijenih rezultata pretrage, korisnik je mogao da se odluči koji će fajl da
  3283. preuzme i za par minuta bi ga, potpuno besplatno, imao na svom hard disku, sa koga je mogao da se
  3284. preslušava ili kopira dalje, na CD diskove ili mp3 plejere.
  3285.  
  3286. Naravno, ubrzo su reagovale muzičke i filmske kompanije, navodeći da im ovo kršenje autorskih prava
  3287. ugrožava poslovanje i da im je prodaja značajno opala i sud je ubrzo zabranio rad Napstera i sličnih
  3288. sajtova ili apikacija (npr. Kazaa).
  3289.  
  3290. Jedan od najvećih problema Napstera je što je sve digitalne sadržaje držao na svojim serverima, odakle su
  3291. bili preuzimani, tako da je pravnicima bilo lako da dokažu kršenje autorskih prava i dobiju pokrenute
  3292. tužbe. Zato se posle Napstera razvio novi oblik ove piraterije, a to je korišćenje aplikacija koje služe za
  3293. ostvarivanje veze i direktnu razmenu podataka, odnosno prenos fajlova između dva računara (peer-to-
  3294. peer). Naime, instalacijom ovog softvera, korisnik može da priloži neke digitalne sadržaje sa svog
  3295. računara i postavi ih dostupnim ostalim korisnicima (file sharing). Takođe, može da pretražuje šta su ostali
  3296. korisnici postavili dostupnim, i da ove sadržaje preuzima direktno na svoj računar. S obzirom da se
  3297. ostvaruje direktna veza dva korisnika, odnosno da server proizvođača softvera učestvuje samo u
  3298. uspostavljanju veze, ali ne i u prenosu fajlova (prenos ide direktno sa računara na računar korisnika koji
  3299. mogu biti sa različitih krajeva sveta), to je znatno teže dokazati odnosno optužiti proizvođača ovakvog
  3300. softvera za kršenje autorskih prava. Najpoznatiji softveri za peer-to-peer razmenu fajlova su BitTorrent,
  3301. eMule, eDonkey, Gnutella, itd.
  3303. Visoka škola
  3304. elektrotehnike i računarstva strukovnih studija
  3305. Beograd
  3306.  
  3307.  
  3308.  
  3309.  
  3310. Računarske mreže
  3311.  
  3312.  
  3313. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  3314. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  3315. Sadržaj
  3316. q Osnovni pojmovi
  3317. (komunikacija, podatak, prenos podataka)
  3318. q Komunikacioni sistem
  3319. q Komponente komunikacionog sistema
  3320. q Mreža
  3321. q Načini prenosa
  3322. q Kategorije mreža
  3323. q Struktura Interneta
  3324. q Paketski prenos
  3325. q ISO/OSI model
  3326. q Mrežni uređaji
  3327. q TCP/IP mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 2
  3328. Razlozi za umrežavanje
  3329. q Deljenje resursa (sharing): podaci, programi,
  3330. oprema dostupni svima bez obzira na udaljenost
  3331. q Razmena informacija, vesti, dokumenata, e-mail,
  3332. diskusione grupe, chat, video konferencije, IP
  3333. telefonija, ...
  3334. q Dostupnost udaljenih informacija: finansije, e-
  3335. trgovina, WWW, online novine, ...
  3336. q Pouzdanost: podaci mogu biti smešteni na više
  3337. računara zbog mogućih kvarova
  3338. q Mogućnost deljenja posla: 3D grafika, simulacija
  3339. q Zabava (igre, filmovi, ...)
  3340.  
  3341. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 3
  3342. Osnovni pojmovi
  3343. (komunikacija, podatak, prenos podataka)
  3344. q Komunikacije
  3345. • Razmena informacija
  3346. • Lokalna ili daljinska
  3347. • Telekomunikacije (telefoniju, telegrafiju i televiziju) znači
  3348. daljinsku, odnosno komunikaciju na daljinu.
  3349. q Podatak
  3350. • Činjenica, koncept ili instrukcija predstavljena u bilo kom
  3351. obliku dogovorenom između strana koje stvaraju i koriste
  3352. podatke.
  3353. • U kontekstu računarskih informacionih sistema, podaci se
  3354. predstavljaju u binarnom obliku, kao niz bita (0 i 1).
  3355. q Prenos podataka
  3356. • Razmena podataka (u obliku 0 i 1-ca) između dva uređaja
  3357. korišćenjem električni ili optičkih signala koji se prenose
  3358. preko prenosnog medijuma (kao što je metalni provodnik,
  3359. optičko vlakno ili vazduh).
  3360. • Lokalni - uređaji koji komuniciraju nalaze u istoj zgradi,
  3361. odnosno u nekoj ograničenoj geografskoj oblasti.
  3362. • Daljinski - uređaji namr većem međusobnom
  3363. Miloš Pejanović, dipl.inž. rastojanju. 4
  3364. Komunikacioni sistem
  3365. q Sistem (kombinacija hardvera i softvera) koji omogućava
  3366. razmenu podataka između uređaja
  3367. q Osobine komunikacionog sistema:
  3368. • Preciznost isporuke: mora da isporuči podatke na
  3369. tačno odredište. Podatke mora primiti uređaj
  3370. (korisnik) kome su oni namenjeni, i samo taj uređaj
  3371. (korisnik).
  3372. • Tačnost: mora da isporuči podatke bez greške, u
  3373. tačno onom obliku u kojem su oni poslati. Podaci koji su
  3374. izmenjeni u prenosu, a nisu korigovani na prijemu su
  3375. beskorisni.
  3376. • Pravovremenost: mora da isporuči podatke na vreme.
  3377. Podaci koji nisu isporučeni na vreme su beskorisni.
  3378. Predstavlja sposobnost sistema da prenese podatke
  3379. tempom kako se oni generišu, sa očuvanim redosledom i
  3380. bez značajnog kašnjenja. Ovakva vrsta prenosa se
  3381. zove prenos u realnom-vremenu.
  3382. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 5
  3383. Komponente komunikacionog
  3384. sistema
  3385.  
  3386.  
  3387.  
  3388.  
  3389. Generalni blok dijagram
  3390.  
  3391. q Poruka: informacija koja se razmenjuje. Izvor generiše poruku.
  3392. q Predajnik (ili pošiljalac): uređaj koji šalje poruku.
  3393. q Prijemnik (ili primalac): uređaj koji prima poruku (Odredište)
  3394. q Sistem prenosa (medijum): fizička putanja duž koje se poruka
  3395. prenosi od predajnika do prijemnika.
  3396. q Protokol. Protokol je skup pravila koja regulišu razmenu podataka.
  3397. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 6
  3398. Primeri
  3399.  
  3400.  
  3401.  
  3402.  
  3403. Modem Modem
  3404. PC Javna telefonska
  3405. mreža Server
  3406.  
  3407.  
  3408.  
  3409.  
  3410. Javna telefonska
  3411. mreža
  3412. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 7
  3413. Mreža
  3414.  
  3415. q Skup uređaja (mrežnih čvorova) povezanih
  3416. prenosnim linijama.
  3417. q Čvor može biti računar, štampač ili bilo koji drugi
  3418. uređaj koji je u stanju da šalje i prima podatke
  3419. koje generišu drugi čvorovi mreže.
  3420.  
  3421.  
  3422. Nemoguće je direktno povezati sve učesnike
  3423. (udaljeni računari, svako sa svakim) / zato se koristi
  3424. mreža zasnovana na paketskoj komutaciji (prenos
  3425. paketa podataka)
  3426.  
  3427.  
  3428. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 8
  3429. Mreža
  3430. q Komutacija veza (linija) - circuit switched
  3431. q Rn - RUTERI
  3432.  
  3433.  
  3434.  
  3435.  
  3436. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 9
  3437. Mreža
  3438. q Komutacija paketa - packet switched
  3439.  
  3440.  
  3441.  
  3442.  
  3443. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 10
  3444. Performanse mreže
  3445.  
  3446.  
  3447. Vreme prenosa: vreme potrebno da poruka pređe put od
  3448. jednog do drugog čvora u mreži
  3449.  
  3450.  
  3451.  
  3452.  
  3453. o Vreme odziva: vremenski interval između slanja
  3454. zahteva i dobijanja zahtevanih podatka
  3455.  
  3456.  
  3457.  
  3458.  
  3459. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 11
  3460. Performanse mreže
  3461. q Performanse mreže zavise od brojnih faktora:
  3462.  
  3463. • Broj korisnika. Mreža se projektuje sa
  3464. pretpostavkom o prosečnom broju korisnika koji će
  3465. komunicirati u isto vreme. U periodima jakog
  3466. saobraćaja, stvarni broj korisnika može premašiti
  3467. očekivani broj, što ima za posledicu pad
  3468. performansi (duže vreme odziva).
  3469. • Tip prenosnog medijuma (žičani, bežični, optički).
  3470. Ograničava maksimalnu brzinu prenosa podataka.
  3471. • Hardver (računari, mrežni uređaji). Tip hardvera
  3472. koji se koristi u mreži utiče na brzinu prenosa i
  3473. kapacitet mreže.
  3474. • Softver (protokoli). Prenos podataka zahteva
  3475. značajnu sofversku obradu.
  3476. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 12
  3477. Pouzdanost mreže
  3478.  
  3479. q Mere pouzdanosti mreže:
  3480. • Učestanost otkaza. Koliko često mreža
  3481. otkazuje.
  3482. • Vreme oporavka. Koliko je vremena
  3483. potrebno da se nakon otkaza uspostavi
  3484. normalan rad mreže.
  3485. • Zaštita od katastrofalnih događaja.
  3486. (požar, zemljotres ili krađa).
  3487.  
  3488.  
  3489. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 13
  3490. Sigurnost mreže
  3491.  
  3492. q Zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja i
  3493. virusa
  3494. • Neovlašćeni pristup. Osetljivi podaci moraju biti
  3495. zaštićeni od neovlašćenog korišćenja:
  3496. üAutorizacija putem korisničkog imena i lozinke - primer
  3497. niskog nivoa zaštite.
  3498. üŠifrovanje (kriptovanje) podataka predstavlja viši nivo
  3499. zaštite.
  3500. • Virusi. Program, ubačen u sistem od strane
  3501. zlonamernog korisnika, koji je u stanju da bez
  3502. znanja drugih korisnika ošteti sistem. Zaštita od
  3503. virusa zahteva primenu harevera i sofvera posebno
  3504. projektovanih za tu namenu.
  3505. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 14
  3506. Mrežni protokoli
  3507.  
  3508. q Skup pravila (konvencija) koja regulišu sve
  3509. aspekte razmene informacija
  3510. • Sintaksa - struktura ili format podataka koji se
  3511. razmenjuju, odnosno poredak u kome su oni
  3512. prezentovani.
  3513. • Semantika se odnosi na značenje svake sekcije
  3514. bitova u poruci; kako se pojedine sekcije bitova
  3515. interpretiraju i koje akcije se preduzimaju zavisno
  3516. od interpretacije.
  3517. • Tajming definiše kada podaci mogu da se šalju i
  3518. kojom brzinom se prenose.
  3519.  
  3520.  
  3521. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 15
  3522. Mrežne konfiguracije
  3523.  
  3524. qKonfiguracija linije
  3525. qTopologija mreže
  3526. qNačin prenosa
  3527. qKategorija mreže
  3528.  
  3529.  
  3530.  
  3531. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 16
  3532. Konfiguracija linije
  3533.  
  3534.  
  3535. qTačka-tačka (point-to-point): Svake dve
  3536. stanice povezane posebnim linkom.
  3537.  
  3538. qMultipoint: Više stanica priključeno na
  3539. isti link.
  3540.  
  3541.  
  3542.  
  3543.  
  3544. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 17
  3545. Konfiguracija linije (point-to-point)
  3546.  
  3547. q Celokupni komunikacioni kapacitet linka
  3548. namenjen prenosu podataka između dve
  3549. stanice.
  3550.  
  3551.  
  3552.  
  3553.  
  3554. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 18
  3555. Konfiguracija linije (multipoint)
  3556.  
  3557.  
  3558. q Komunikacioni kapacitet linka je razdeljen, bilo u
  3559. prostoru ili u vremenu.
  3560. • Prostorna podela: Više stanica u isto vreme mogu da koriste
  3561. link radi slanja svojih podataka.
  3562. • Vremenska podela (time-sharing): svaka stanica mora da čeka
  3563. da bi dobili eskluzivno pravo korišćenja linka.
  3564.  
  3565.  
  3566.  
  3567.  
  3568. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 19
  3569. Topologije mreža
  3570. qNačin kako su čvorovi mreže
  3571. raspoređeni i povezani:
  3572.  
  3573. • Potpuno povezana mreža
  3574. • Zvezda
  3575. • Stablo
  3576. • Magistrala
  3577. • Prsten
  3578. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 20
  3579. Potpuno povezana mreža (1/2)
  3580.  
  3581. q Mesh (engl.)
  3582. q Svaka stanica je namenskim
  3583. poin-to-point linkom
  3584. direktno povezana sa
  3585. svakom drugom stanicom u
  3586. mreži.
  3587.  
  3588.  
  3589.  
  3590.  
  3591. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 21
  3592. Potpuno povezana mreža (2/2)
  3593.  
  3594.  
  3595. q Prednosti:
  3596. • Linkovi prenose samo ´svoje´ podatke.
  3597. • Obezbeđena privatnosti i sigurnost
  3598. • Robusna (u stanju da dobro funkcioniše u
  3599. nepredviđenim situacijama). Ako neki link otkaže,
  3600. to ne znači da je otkazao i ceo sistem.
  3601. • Laka identifikacija i izlolacija kvara
  3602. q Nedostaci:
  3603. • Visoka cena: za n čvorova n(n-1)/2 fizičkih linkova i
  3604. n-1 U/I portova po čvoru
  3605. q Zbog visoke cene, retko se koristi u praksi
  3606.  
  3607. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 22
  3608. Zvezdasta mreža (1/2)
  3609.  
  3610.  
  3611. q Star (engl.)
  3612. q Svaki uređaj namenskim
  3613. linkom povezan sa
  3614. centralnim kontrolerom
  3615. mreže, tzv. čvorištem
  3616. ili hub-om
  3617. q Hub – posrednik u
  3618. komunikaciji (čvor A
  3619. šalje poruku Hub-u, a
  3620. Hab je prosleđuje
  3621. čvoru B)
  3622.  
  3623.  
  3624. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 23
  3625. Zvezdasta mreža (2/2)
  3626.  
  3627.  
  3628. q Prednosti:
  3629. • Niža cena u odnosu na potpuno povezanu mrežu
  3630. (jedan link i jedan U/I port po čvoru)
  3631. • Laka instalacija i rekonfiguracija
  3632. • Otporna na otkaze (Ako neki link otkaže, posledice
  3633. trpi samo stanica čiji je to link)
  3634. q Nedostaci:
  3635. • Hub je kritična komponenta (ako otkaže hub,
  3636. otkazao je ceo sistem)
  3637. • Postoje mreže (stablo, prsten i magistrala) koje
  3638. zahtevaju manje kabliranja
  3639. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 24
  3640. Mreža toplogije stabla (1/2)
  3641.  
  3642.  
  3643. q Hijerarhijska struktura: Fizički bliski čvorovi
  3644. povezani na sekundarne hub-ova, a sekundarni
  3645. hab-ovi na centralni hub.
  3646.  
  3647.  
  3648.  
  3649.  
  3650. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 25
  3651. Mreža toplogije stabla (2/2)
  3652.  
  3653. q Mogućnost umrežavanja većeg broja čvorova
  3654. q Proširljivost (broj čvorova nije ograničen brojem U/I
  3655. portova centalnog hub-a)
  3656. q Manja ukupna dužina kablova
  3657. q Lakša administracija mreže:
  3658. • Mogućnost izolacije pojedinih mrežnih segmenata (radi
  3659. privatnosti)
  3660. • Regulacija prioriteta (mogućnost da se prioritet u
  3661. komunikaciji da vremenski-kritičnim podacima)
  3662.  
  3663.  
  3664.  
  3665.  
  3666. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 26
  3667. Magistrala (1/2)
  3668.  
  3669.  
  3670. q Svi čvorovi povezani na multipoint link:
  3671. • Drop link od čvora do multipoint linka
  3672. • T-konektor (tap) za spregu drop i multipioint linka
  3673. • Završni konektor (terminator) na krajevima
  3674. multipoint linka (eliminiše refleksiju signala)
  3675.  
  3676.  
  3677.  
  3678.  
  3679. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 27
  3680. Magistrala (2/2)
  3681.  
  3682. q Prednosti:
  3683. • Niska cena
  3684. • Jednostavna instalacija
  3685. q Nedostaci:
  3686. • Ograničena dužina magistralnog kabla (zbog
  3687. slabljenja signala)
  3688. • Otežana izolacija kvara i rekonfiguracija
  3689. mreže
  3690. • Prekid magistralnog kabla – otkaz celog
  3691. sistema
  3692. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 28
  3693. Prstenasta mreža (1/2)
  3694.  
  3695. q Ring (engl.)
  3696. q Svi čvorovi povezani u zatvorenu petlju ili prsten
  3697. q Signal se prenosi u jednom smeru, od stanice do
  3698. stanice, dok ne stignu do svog odredišta
  3699. q Stanica koja primi signal namenjen nekoj drugoj
  3700. stanici, regeneriše primljene bitove i prosleđuje ih
  3701. dalje
  3702.  
  3703.  
  3704.  
  3705.  
  3706. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 29
  3707. Prstenasta mreža (2/2)
  3708.  
  3709. q Prednosti:
  3710. • Regenerisanje podataka omogućava da prstenasta
  3711. mreža pokrije veća rastojanja od zvezdaste ili bus
  3712. mreže
  3713. • Kvarovi se lako mogu identifikovati i izolovati, a
  3714. čvor koji pogrešno radi ili je otkazao se može lako
  3715. premostiti
  3716. q Nedostaci:
  3717. • Prekid samo jednog point-to-point linka, prekida
  3718. komunikaciju u celoj mreži.
  3719.  
  3720. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 30
  3721. Hibridne topologije
  3722.  
  3723. q Kombinacija više mrža različite topologije.
  3724.  
  3725.  
  3726.  
  3727.  
  3728. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 31
  3729. Načini prenosa
  3730.  
  3731.  
  3732. q Smer protoka signala između dva povezana
  3733. uređaja:
  3734.  
  3735. • Simpleks
  3736. • Poludupleks (engl. Half-duplex)
  3737. • Puni dupleks (ili samo dupleks, engl. Full-
  3738. duplex ili duplex)
  3739.  
  3740.  
  3741.  
  3742. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 32
  3743. Načini prenosa (simpleks)
  3744.  
  3745. q Komunikacija je jednosmerna. Jedan od dva uređaja
  3746. povezanih linkom uvek šalje, a drugi uvek samo prima
  3747. podatke
  3748.  
  3749.  
  3750.  
  3751.  
  3752. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 33
  3753. Načini prenosa (Poludupleks)
  3754.  
  3755. q Oba uređaja povezana linkom, mogu da šalju podatke,
  3756. ali ne u isto vreme. Dok jedan uređaj radi kao
  3757. predajnik drugi može da radi samo kao prijemnik, i
  3758. obrnuto.
  3759.  
  3760.  
  3761.  
  3762.  
  3763. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 34
  3764. Načini prenosa (Puni dupleks )
  3765.  
  3766. q Komunikaciji između dva uređaja se može obavljati
  3767. simulatano u oba smera (oba uređaja mogu u isto vreme
  3768. da šalju i primaju podatke). Signali koji se prenose u
  3769. različitim smerovima dele raspoloživi kapacitet linije.
  3770.  
  3771.  
  3772.  
  3773.  
  3774. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 35
  3775. Kategorije mreža
  3776.  
  3777. q Podela prema oblasti pokrivanja:
  3778. • LAN (Local Area Network) – Lokalna računarska
  3779. mreža.
  3780. • MAN (Metropolitan Area Network) - Gradska
  3781. mreža.
  3782. • WAN (Wide Area Network) - Regionalna
  3783. računarska mreža
  3784.  
  3785.  
  3786.  
  3787.  
  3788. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 36
  3789. Kategorije mreža (LAN)
  3790.  
  3791.  
  3792. q Umrežavanje računara i drugih mrežnih uređaja u
  3793. relativno ograničenom području, npr. u jednoj zgradi
  3794. ili kompleksu zgrada.
  3795. q Oblast pokrivanja - do nekoliko kilometara
  3796. q Omogućava korišćenje zajedničkih resursa od strane
  3797. više računara
  3798. q Topologija najčešće magistrala, prsten ili zvezda.
  3799. q Velika brzina prenosa podataka: 10-100Mbs, sa
  3800. tendencijom ka 1Gbps.
  3801. q Broadcast mreže - poruke koje jedna stanice emituju
  3802. u mrežu primaju sve ostale stanice.
  3803.  
  3804.  
  3805. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 37
  3806. Kategorije mreža (LAN)
  3807.  
  3808.  
  3809.  
  3810.  
  3811. LAN u jednoj zgradi LAN koji pokriva više zgrada
  3812.  
  3813. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 38
  3814. Kategorije mreža (MAN)
  3815. q Mreža na nivou
  3816. jednog grada
  3817.  
  3818. q Jedna mreža, ali i
  3819. mreža više
  3820. povezanih LAN-ova.
  3821.  
  3822. q U vlasništvu jedne
  3823. privatne kompanije,
  3824. ili servis koji nudi
  3825. neka javna
  3826. kompanija
  3827.  
  3828.  
  3829. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 39
  3830. Kategorije mreža (WAN)
  3831.  
  3832. q WAN (Wide Area Network - Regionalna računarska mreža) -
  3833. prenos podataka na velike daljine.
  3834. q Pokriva veće geografsko područje, kao što je jedna država ili
  3835. kontinent. Koristi javne, iznamljene ili privatne (obično u
  3836. kombinaciji) komunikacione linije i uređaji.
  3837.  
  3838.  
  3839.  
  3840.  
  3841. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 40
  3842. Razlike između
  3843. WAN-a, MAN-a, LAN-a
  3844.  
  3845. Novi čvor
  3846. WAN
  3847.  
  3848. Host
  3849. LAN
  3850.  
  3851.  
  3852. MAN
  3853. LAN
  3854. LAN
  3855.  
  3856.  
  3857.  
  3858. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 41
  3859. internet i Internet
  3860.  
  3861. q Internet (sa malim i)
  3862. • Više LAN i/ili MAN povezanih u WAN mrežu.
  3863. • Ruter: uređaj za međumrežno povezivanje
  3864. q Internet (sa velikim I) – najveća svetska mreža.
  3865.  
  3866.  
  3867.  
  3868.  
  3869. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 42
  3870. Struktura Interneta
  3871.  
  3872.  
  3873.  
  3874.  
  3875. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 43
  3876. Paketski prenos-ko obezbeđuje?
  3877.  
  3878.  
  3879.  
  3880.  
  3881. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 44
  3882. ISO/OSI model
  3883. q Sve današnje mreže su na neki način
  3884. bazirane na Open Systems Interconection
  3885. standardu. OSI je razvijen 1984. godine od
  3886. strane International Organization for
  3887. Standardization (ISO) koja je
  3888. predstavljala otprilike 130 država.
  3889.  
  3890. q Srž se sastoji od OSI referentnog modela,
  3891. skupa sedam slojeva koji određuje različite
  3892. etape kroz koje podaci moraju proći od
  3893. jednog uređaja do drugog u nekoj
  3894. računarskoj mreži.
  3895. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 45
  3896. ISO/OSI model 1/2
  3897.  
  3898. Internet
  3899. Novell
  3900. 7 Sloj aplikacije
  3901.  
  3902. 6 Sloj prezentacije
  3903.  
  3904. 5 Sloj sesije
  3905.  
  3906. TCP 4 Sloj transporta SPX
  3907. IP 3 Sloj mreže IPX
  3908. 2 Sloja podatka
  3909.  
  3910. 1 Fizički sloj
  3911.  
  3912.  
  3913.  
  3914. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 46
  3915. ISO/OSI model 2/2
  3916. 1. Treba da skup bajtova poslat sa jednog računara
  3917. stigne na drugi (garantuje razumevanje).
  3918. 2. Da obezbedi da skup 0 i 1 ima logički smisao
  3919. 3. Treba da omogući da poslata poruka stigne do korisnika.
  3920. 4. Radi slično kao i 3, ali na višem logičkom nivou.
  3921. 5. Daje logički smisao komunikaciji između računara. Skup
  3922. pravila za uspostavljanje sesije.
  3923. 6. Radi poslove tipa zaštita podataka (kodiranje), kao i
  3924. druge stvari.
  3925. 7. Nivo iznad koga se nalazi samo čovek. Onaj nivo koji
  3926. odrađuje komunikaciju sa korisnikom.
  3927.  
  3928. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 47
  3929. ISO/OSI model (“RAZUMEVANJE”)
  3930. q Analogija sa korporativnim modelom komunikacije
  3931. između korporacija
  3932.  
  3933. q Slojevi komunikacije iz korporacijskog modela su
  3934. prilagođeni funkcionisanju računarske mreže, ali i
  3935. dalje postoji analogija
  3936.  
  3937. q Poslovnu korespodencija između direktora preduzeća
  3938. A i B.
  3939.  
  3940. q Direktor preduzeća A iz Beograda želi da dobije
  3941. ponudu od preduzeća B iz Niša
  3942. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 48
  3943. Fizički sloj
  3944. q Fizički sloj je najniži sloj u modelu.
  3945.  
  3946. q Predstavlja fizičku vezu između čvorova u mreži.
  3947.  
  3948. q Zadužen je za direktan prenos bitova podataka.
  3949.  
  3950.  
  3951.  
  3952.  
  3953. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 49
  3954. Data-link sloj
  3955. q Data-link sloj je zadužen za određivanje puta kojim
  3956. će se podaci poslati i koliki će biti paketi podataka.
  3957.  
  3958.  
  3959.  
  3960.  
  3961. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 50
  3962. Mrežni sloj
  3963. q Mrežni sloj je zadužen za
  3964. pravilno rutiranje podataka
  3965. između čvorova na mreži
  3966.  
  3967. q Na ovom sloju se paketi
  3968. podataka usmeravaju na put
  3969. koji će ih odvesti do njihovog
  3970. odredišta
  3971.  
  3972.  
  3973.  
  3974.  
  3975. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 51
  3976. Transportni sloj
  3977. q Transportni sloj obezbeđuje logičku vezu između dva
  3978. računara
  3979.  
  3980. q Sakriva infrastrukturu mreže i stvara iluziju da su dva
  3981. računara direktno povezana
  3982.  
  3983.  
  3984.  
  3985.  
  3986. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 52
  3987. Sloj sesije
  3988. q Sloj sesije služi za čuvanje podataka o konkretnoj
  3989. komunikaciji između dve aplikacije.
  3990.  
  3991. q Ovo je sloj koji pamti koje su i između koga su
  3992. razmenjene poruke.
  3993.  
  3994.  
  3995.  
  3996.  
  3997. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 53
  3998. Prezentacioni sloj
  3999. q Prezentacioni sloj služi za definisanje načina
  4000. prikazivanja podataka koji su sadržani u poruci.
  4001.  
  4002.  
  4003. Odgovori u anketi
  4004.  
  4005. Za 70
  4006.  
  4007. Protiv 20
  4008.  
  4009. Neodlučan 10
  4010.  
  4011.  
  4012.  
  4013.  
  4014. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 54
  4015. Komparacija slojeva računarske mreže OSI i TCP/IP
  4016.  
  4017.  
  4018.  
  4019. OSI TCP/IP
  4020.  
  4021.  
  4022. Aplikacioni sloj
  4023.  
  4024. Prezentacioni sloj Aplikacioni sloj
  4025.  
  4026. Sloj sesije
  4027.  
  4028. Transportni sloj Transportni sloj
  4029.  
  4030. Mrežni sloj Mrežni ili Internet sloj
  4031.  
  4032. Data Link sloj Sloj mrežnog
  4033. interfejsa
  4034. Fizički sloj
  4035. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 55
  4036. Mrežna oprema
  4037.  
  4038. Pasivna mrežna oprema
  4039. Komunikacioni kanali i elementi koji ih
  4040. povezuju sa mrežnim interfejsima
  4041. računara/uređaja
  4042.  
  4043. Aktivna mrežna oprema
  4044. Mrežni uređaji koji u sebi sadrže i
  4045. hardver/firmver/softver sposoban za
  4046. analizu i modifikaciju nosećih signala
  4047. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 56
  4048. Pasivna mrežna oprema
  4049. qPasivna mrežna oprema
  4050. • utičnice
  4051. • kablovi
  4052. • paneli za povezivanje i za
  4053. završavanje kablova (patch panel)
  4054. • kablovi za povezivanje (patch
  4055. cabel)
  4056. • rek ormani
  4057. • kanali za vođenje kabla
  4058. • ...
  4059.  
  4060. 19” rek (polica)
  4061. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 57
  4062. Pasivna mrežna oprema
  4063.  
  4064.  
  4065. qOsnovne vrste kabla:
  4066.  
  4067. • koaksijalni kablovi
  4068. • kablovi sa upredenim paricama (žicama) (twistedpair)
  4069. • optički kablovi
  4070.  
  4071.  
  4072.  
  4073.  
  4074. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 58
  4075. Pasivna mrežna oprema
  4076.  
  4077.  
  4078. qKoaksijalni kablovi
  4079.  
  4080.  
  4081.  
  4082. Spoljašnji omotač Izolacija (PVC, teflon)
  4083.  
  4084.  
  4085.  
  4086.  
  4087. Omotač od upletenog Bakarni provodnik
  4088. bakra ili aluminijuma
  4089.  
  4090.  
  4091. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 59
  4092. Pasivna mrežna oprema
  4093. qUpredene žice - twisted pair cable
  4094.  
  4095.  
  4096.  
  4097.  
  4098. Konektor RJ45 i utičnica
  4099.  
  4100.  
  4101.  
  4102.  
  4103. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 60
  4104. Pasivna mrežna oprema
  4105. qOptički kablovi
  4106.  
  4107. omotač
  4108. jezgro
  4109. omotač
  4110.  
  4111.  
  4112.  
  4113.  
  4114. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 61
  4115. Pasivna mrežna oprema
  4116.  
  4117.  
  4118.  
  4119. Tip A i B
  4120.  
  4121.  
  4122.  
  4123. Različite vrste USB konektora:
  4124. • micro USB plug,
  4125. • mini USB plug,
  4126. • B-type plug,
  4127. • A-type receptacle,
  4128. • A-type plug
  4129.  
  4130.  
  4131.  
  4132. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 62
  4133. Pasivna mrežna oprema
  4134. qDaleko veće brzine prenosa podataka i mogućnost
  4135. povezivanja više od jednog uređaja po portu (serijskom
  4136. priključku)
  4137. qVeliki broj raličitih uređaja koji služe za umrežavanje
  4138. računara (Ethernet adapteri, modemi, ISDN terminal-
  4139. adapteri, ADSL modemi itd.)
  4140. qUređaji koji nisu vezani za računarske mreže (štampači,
  4141. skeneri, audio-adapteri, tastature, miševi...)
  4142. qZa različite uređaje nisu potrebni posebni drajveri
  4143. device drivers
  4144. qZa neke uređaje nije potrebno posebno napajnje
  4145.  
  4146.  
  4147.  
  4148. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 63
  4149. Pasivna mrežna oprema
  4150. qBrzina: Do 12 Mbit/s (USB 1.0)
  4151. Do 480 Mbit/s (USB 2.0)
  4152. Do 4.8 Gbit/s (USB 3.0)
  4153. qKompatibilnost unazad
  4154. qTip prenosa: Serijski
  4155. qMogućnost uključenja i
  4156. isključenja “na vruće”
  4157.  
  4158.  
  4159.  
  4160.  
  4161. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 64
  4162. Pasivna mrežna oprema
  4163. qMogućnost dodavanja spoljašnjeg USB hab-a
  4164. • Maksimalno 5 nivoa dodavanja
  4165. qUkupno po jednom USB kontroleru (zajedno sa USB habo-
  4166. ovima) je 127 uređaja
  4167.  
  4168.  
  4169.  
  4170.  
  4171. USB Serije “A”
  4172. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 65
  4173. Aktivna mrežna oprema
  4174. (mrežni uređaji)
  4175.  
  4176. • Hab (Hub)
  4177. • Svič (Switch) – prekidač
  4178. • Usmerivač (Router)
  4179. • Mrežni prolaz (gateway)
  4180. • Bezbednosna barijera
  4181. (firewall)
  4182. • Proxy
  4183.  
  4184. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 66
  4185. Mrežna kartica i modem
  4186. q Modulator/demodulator ili modem, je eksterni uređaj koji prevodi digitalne
  4187. signale koje šalje računar u analogne signale koje se prenose
  4188. konvencionalnom telefonskom linijom, tj. da ponovo prevede analogne siganle
  4189. u digitalne da bi računar mogao da ih razume.
  4190.  
  4191. q Postoji: kablovski pristup Internetu, digitalne pretplatnička linija DSL,
  4192. digitalna mreža za integrisane usluge ISDN, komutirana komunikaicja (dial-
  4193. up).
  4194.  
  4195.  
  4196.  
  4197.  
  4198. Mrežna kartica
  4199. sa
  4200. priključcima
  4201. za UTP5
  4202. Etherent
  4203. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 67
  4204. Hub / Switch
  4205.  
  4206.  
  4207.  
  4208.  
  4209. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 68
  4210. Hub
  4211. qHab (Hub)
  4212. • Funkcioniše na prvom (fizičkom) sloju
  4213. • Postoji više konektora (obično su to RJ-45 konektori)
  4214. • Omogućava povezivanje više segmenata mreže u jedan
  4215. segment
  4216. • Uplink port - služi za međusobno povezivanje dva haba
  4217. (uplink port jednog i običan port drugog računara)
  4218.  
  4219.  
  4220.  
  4221.  
  4222. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 69
  4223. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 70
  4224. Switch
  4225. q Switch је uređaj koji upravlja protokom podataka
  4226. uzmeđu delova loklane mreže. Za razliku od hub-a
  4227. switch deli mrežni saobraćaj i šalje ga na određena
  4228. mesta, dok hub šalje podatke na sve uređaje koji
  4229. su u mreži.
  4230.  
  4231. q Switch se korisi za mreže srednje veličine i daje
  4232. računaru punu brzinu jedne konekcije, dok računari
  4233. priključeni na hub dobijaju samo deo te konekcije.
  4234.  
  4235.  
  4236.  
  4237.  
  4238. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 71
  4239. qSvič (Switch) – skretnica (prekidač)
  4240.  
  4241. • Na sebi ima veći broj portova
  4242. • Radi u drugom sloju (Data Link)
  4243.  
  4244.  
  4245.  
  4246.  
  4247. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 72
  4248. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 73
  4249. Router
  4250. qUsmerivač (Router)
  4251.  
  4252. • Ruteri rade na trećem nivou (mrežni sloj)
  4253. • Rutiranje se vrši na osnovu IP adresa
  4254.  
  4255.  
  4256.  
  4257.  
  4258. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 74
  4259. Router
  4260. q Radi na mrežnom nivou. Ruterom se spajaju mreže. Ripiter i
  4261. bridge rade u okviru iste mreže. Može da spaja 2 ili više
  4262. mreža.
  4263.  
  4264.  
  4265.  
  4266.  
  4267. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 75
  4268. Router
  4269. q Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je
  4270. računarski uređaj koji služi za međusobno
  4271. povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da
  4272. za svaki paket podataka odredi putanju - rutu
  4273. kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket
  4274. prosledi sledećem uređaju u nizu.
  4275. q Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u
  4276. suštini računari čiji su softver i hardver
  4277. specijalizovani za namenu da povezuju više mreža.
  4278. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično
  4279. postavlja da bude veza između same mreže i
  4280. Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao
  4281. veza između kućne mreže i mreže Internet
  4282. provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.76
  4283. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  4284. Bežični ruter
  4285.  
  4286.  
  4287.  
  4288.  
  4289. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 77
  4290. Ruteri kod internet provajdera
  4291.  
  4292.  
  4293. q Ovi ruteri čine osnovu interneta. Namenjeni su za
  4294. kontrolu saobraćaja između provajdera (edž ruteri
  4295. engl. edge routers), ali i u okviru same mreže
  4296. provajdera (core routers). Core ruteri se nalaze na
  4297. samim osnovama Interneta (Internet back bone).
  4298.  
  4299.  
  4300.  
  4301.  
  4302. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 78
  4303. Gateway
  4304. q Obrađuje više nivoa.
  4305.  
  4306. q Primer: ako si računari UNIX mreže preko jednog računara
  4307. vrše pristup Novell serveru, radi, recimo štampe, onda je taj
  4308. računar UNIX mrežni gateway.
  4309.  
  4310.  
  4311.  
  4312.  
  4313. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 79
  4314. Gateway
  4315. qMrežni prolaz (gateway)
  4316.  
  4317. • Povezuje dva različita mrežna okruženja - vrši
  4318. konverziju protokola
  4319. • Mrežni prolaz je obično namenski računar, koji mora
  4320. biti sposoban da podrži oba okruženja koja povezuje
  4321. kao i proces prevođenja podataka iz jednog okruženja
  4322. u format drugog
  4323. • Zahteva značajne količina RAM memorije za čuvanje i
  4324. obradu podataka
  4325.  
  4326.  
  4327.  
  4328.  
  4329. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 80
  4330. Bridge
  4331. q Spaja sisteme koji ne rade na istom fizičkom nivou.
  4332. q Npr spaja telefonsku mrežu i računarsku mrežu
  4333.  
  4334.  
  4335.  
  4336.  
  4337. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 81
  4338. qBezbednosna barijera (firewall)
  4339. • Uređaj/softver, najčešće smešten između lokalne mreže i javne
  4340. mreže (Interneta)
  4341. • Štiti podatke u mreži od neautorizovanih korisnika blokiranjem i
  4342. zabranom pristupa po pravilima koje definiše usvojena
  4343. bezbednosna politika
  4344. übeleži sumnjive događaje
  4345. üupozorava administratora na pokušaje napada i
  4346. pokušaje kompromitovanja bezbednosne politike
  4347. üu nekim slučajevima obezbeđuje statistiku
  4348. korišćenja
  4349. • Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa
  4350.  
  4351.  
  4352.  
  4353.  
  4354. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 82
  4355. Primer: Mrežni sistem
  4356.  
  4357.  
  4358.  
  4359.  
  4360. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 83
  4361. TCP/IP protokol
  4362.  
  4363. qTCP/IP je uobičajena oznaka grupe
  4364. protokola koju još nazivamo IP grupa
  4365. protokola.
  4366. qNaziv je ova grupa protokola dobila
  4367. prema dva najvažnija protokola iz te
  4368. grupe: TCP (od engleskog
  4369. Transmission Control Protocol) i
  4370. prema samom IP protokolu.
  4371. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 84
  4372. ISO i TCP/IP
  4373.  
  4374. Internet
  4375.  
  4376. 7 Sloj aplikacije
  4377.  
  4378. 6 Sloj prezentacije
  4379.  
  4380. 5 Sloj sesije
  4381.  
  4382. TCP 4 Sloj transporta
  4383.  
  4384. IP 3 Sloj mreže
  4385.  
  4386. 2 Sloja podatka
  4387.  
  4388. 1 Fizički sloj
  4389.  
  4390.  
  4391.  
  4392. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 85
  4393. ISO i TCP/IP
  4394.  
  4395.  
  4396.  
  4397.  
  4398. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 86
  4399. Internet protokol
  4400. qIP sadrži informacije o adresiranju, čime
  4401. se postiže da svaki mrežni uređaj
  4402. (računar, server, radna stanica, interent
  4403. ruter) koji je povezan na internet ima
  4404. jedinstvenu adresu i može se lako
  4405. identifikovati u celoj Internet mreži, a
  4406. isto tako sadrži i kontrolne informacije
  4407. koje omogućavaju paketima da budu
  4408. prosleđeni na osnovu poznatih IP adresa.
  4409. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 87
  4410. IP adresa ili IP broj
  4411. q IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan
  4412. telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće
  4413. računari) u međusobnom saobraćaju putem
  4414. interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo
  4415. dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije
  4416. u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih
  4417. dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija
  4418. (kako bi mašine znale da je to namenjena
  4419. destinacija).
  4420.  
  4421. q Primer IP adrese je 207.142.131.23
  4422.  
  4423.  
  4424. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 88
  4425. IP adresa
  4426. q U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4
  4427. bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde)
  4428. jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji
  4429. nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se
  4430. proširi raspon adresa preko verzije 6 IP
  4431. q Računar ima identifikator koji predstavlja adresu računara u
  4432. mreži(tridesetdvobitni )
  4433. q Piše se kao kombinacija 4 osmobitna broja u dekadnom
  4434. sistemu(147.91.194.11)
  4435. q 224.34.12.56 i 224.34.12.26 predstavljaju dva različita računara
  4436. jedne lokalne mreže
  4437. q 224.34.12.56 i 224.34.11.23 predstavljaju dva različita računara
  4438. (host-a) dve lokalne mreže.
  4439.  
  4440.  
  4441. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 89
  4442. DNS (Domain Name System)
  4443. q DNS je u stvari jedna baza podataka u kojoj su
  4444. upisana sva imena i odgovarajuće IP adrese
  4445. pojedinih računara, te grupa funkcija koje
  4446. omogućavaju prevođenje istih. Treba naglasiti da
  4447. npr. cijeli Internet, koji je također jedna velika
  4448. mreža, koristi DNS mehanizam.
  4449.  
  4450. q Kada se u browser ukuca http://www.viser.edu.rs/
  4451. računar će uz pomoć DNS servera to ime
  4452. pretvoriti u 147.91.194.11, što je IP adresa
  4453. računara gde se nalazi sajt.
  4454.  
  4455.  
  4456. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 90
  4457. Pojmovi: adrese na računaru koje se
  4458. koriste u mreži i na Internetu
  4459. q simbolični nazivi računara
  4460. slovni naziv dodeljen računaru (primer: radnastanica1...)
  4461.  
  4462.  
  4463. q port
  4464. jedinstveni indentifikator kanala za prenos poruka na jednoj
  4465. internet adresi (naprimer: port 80)
  4466.  
  4467.  
  4468. q IP adresa - Internet Protocol adresa
  4469. jedinstvena adresa dodeljena mrežnom interfejsu
  4470. računara
  4471.  
  4472.  
  4473. q MAC adresa (Media Access Control Address)
  4474. adresa fizičkog sloja mrežnog interfejsa (unosi se fabrički)
  4475. (6 bajtova, najčešće u heksadecimalnoj notaciji)
  4476. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 91
  4477. Pitanja ?
  4478.  
  4479.  
  4480.  
  4481.  
  4482. mr Miloš Pejanović, dipl.inž. 92
  4484. Visoka škola
  4485. elekrotehnike i računarstva strukovnih studija
  4486. Beograd
  4487.  
  4488.  
  4489.  
  4490.  
  4491. Zaštita intelektualne
  4492. svojine na Internetu
  4493.  
  4494.  
  4495. mr Miloš Pejanović, dipl.inž.
  4496. milos.pejanovic@viser.edu.rs
  4497. Sadržaj
  4498. Softverska piraterija
  4499.  
  4500.  Etika, privatnost i zaštita intelektualne
  4501. svojine
  4502.  
  4503.  Privatnost
  4504.  
  4505. Zaštita intelektualne svojine
  4506.  
  4507. • od piraterije softvere
  4508. • od kopiranja digitalnih sadržaja
  4509. Softverska piraterija
  4510.  
  4511. SOFTVERSKA PIRATERIJA podrazumeva
  4512. neovlašćeno korišćenje, distribuiranje i kopiranje
  4513. softvera i zakonski je kažnjiva
  4514. Na osnovu autorskih prava, programe možemo
  4515. podeliti u tri kategorije:
  4516.  
  4517. - vlasnički/vlasništvo proizvođača/
  4518. (proprietary software),
  4519.  
  4520. -deljeni (shareware) i
  4521.  
  4522. -javni (public domian software).
  4523. Softverska piraterija
  4524. VLASNIČKI PROGRAMI
  4525.  
  4526. Kod programa koji su u vlasništvu proizvođača
  4527. (proprietary software) korisnici kupuju
  4528. korisničku licencu za korišćenje programa, a ne i
  4529. sam program.
  4530.  
  4531. Prizvođač programa i nakon prodaje licence
  4532. zadržava autorsko pravo nad programom.
  4533.  
  4534. Licenca predstavlja dozvolu za korišćenje
  4535. programa
  4536. Softverska piraterija
  4537.  
  4538. VLASNIČKI PROGRAMI
  4539.  
  4540. Uz licencu korisnici dobijaju:
  4541.  
  4542. - program na nekom medijumu (najčešće cd-u),
  4543. - uputstvo za upotrebu,
  4544. - tehničku dokumentaciju i
  4545. - mogućnost da se registruju kod proizvođača
  4546. kako bi dobili kasnije ispravke (updates) i
  4547. - mogućnost podrške proizvođača.
  4548. Softverska piraterija
  4549.  
  4550. VLASNIČKI PROGRAMI
  4551.  
  4552. Korisnicima je zabranjeno da svoje
  4553. licencencne programe prodaju, kopiraju i
  4554. instaliraju na većem broju računara od broja
  4555. koji je predviđen licencom.
  4556.  
  4557. Ovakva dela se tretiraju kao krađa
  4558. intelektualne svojine i sankcionisana su
  4559. zakonom.
  4560. Softverska piraterija
  4561. DELJENI PROGRAMI
  4562.  
  4563. Deljeni (shareware) programi su najčešće
  4564. reklamne verzije komercijalnog softvera.
  4565.  
  4566. Oni se distribuiraju preko interneta, novina,
  4567. kopiranjem od drugih korisnika i daju se na
  4568. slobodnu upotrebu određeni vremenski period
  4569. (najčešće 30-60 dana).
  4570.  
  4571. Posle tog perioda korisnik bi trebao da kupi
  4572. program ili da ga ukloni sa računara.
  4573. Softverska piraterija
  4574.  
  4575. JAVNI PROGRAMI
  4576.  
  4577. Javni (public domian software)
  4578. programi se mogu slobodno kopirati i
  4579. razmenjivati.
  4580.  
  4581. Njihova distribucija je potpuno besplatna.
  4582.  
  4583. Korisnik ima pravo da kopira i distribuira
  4584. program ali bez novčane dobiti
  4585. Etika, privatnost i zaštita
  4586. intelektualne svojine
  4587.  
  4588. Etika
  4589.  
  4590. Pod etikom (moralom) podrazumevamo niz
  4591. principa ispravnog i neispravnog, na osnovu
  4592. kojih formiramo svoje ponašanje odnosno
  4593. skup pravila ponašanja i vođenja poslova koje
  4594. bi ljudi trebalo da poštuju. S obzirom da nije
  4595. uvek jasno šta je ispravno a šta ne, mnoge
  4596. kompanije i organizacije stvaraju sopstvene
  4597. grupe pravila – etičke kodekse.
  4598. Etika, privatnost i zaštita
  4599. intelektualne svojine
  4600.  
  4601. Etički kodeks je skup principa koji članovima
  4602. kompanije ili organizacije služe kao odrednica
  4603. prilikom donošenja odluka. Jedno od osnovnih
  4604. načela etike su odgovornost za sopstvene
  4605. postupke odnosno činjenica da pojedinac prihvata
  4606. da snosi posledice za svoje odluke i ponašanje.
  4607. Osim toga, veoma važni aspekti etike i svakog
  4608. etičkog kodeksa su poštovanje privatnosti i
  4609. prava drugih, poštovanje prava svojine,
  4610. savesnog odnosa prema imovini, lično poštenje,
  4611. itd.
  4612. Etika, privatnost i zaštita
  4613. intelektualne svojine
  4614.  
  4615. Treba naglastiti da etiku ne treba poistovećivati
  4616. sa zakonima, jer ono što je nemoralno ne mora u
  4617. svakom slučaju biti i nezakonito, i obrnuto. Neka od
  4618. etičkih pitanja, vezana za informatički sektor, su
  4619. npr. da li zaposleni mogu da računar i softver
  4620. kompanije koriste u privatne svrhe ili da li preko
  4621. službene e-mail adrese mogu da razmenjuju
  4622. privatne poruke, imaju li pravo rukovodioci
  4623. kompanije da čitaju te poruke, itd.
  4624. Privatnost
  4625.  
  4626. Privatnost
  4627.  
  4628. Jedno od ključnih etičkih pitanja je i pitanje
  4629. privatnosti. Privatnost je pravo pojednica da ne
  4630. bude uznemiravan i da bude oslobođen od bilo
  4631. kakvog i bilo čijeg uplitanja u lične stvari
  4632. [Turban].
  4633. Privatnost informacija je pravo pojednica da
  4634. odredi kada i u kojoj meri informacije o njemu
  4635. mogu da se preuzmu i da se distribuiraju
  4636. drugima.
  4637. Privatnost
  4638.  
  4639. Napredak informaciono-komunikacionih
  4640. tehnologija poslednjih godina omogućava efikasno
  4641. prikupljanje i čuvanje velike količine podataka o
  4642. svakom pojedincu ili organizaciji.
  4643.  
  4644. Gotovo svakodnevno ljudi ostavljaju svoje
  4645. podatke ne samo u okviru zvaničnih institucija
  4646. (državni organi kao što su školstvo, zdravstvo,
  4647. policija, sudstvo, opštinska administracija, zatim
  4648. banke, osiguravajuća društva, trgovine), već vrlo
  4649. često i putem Interneta.
  4650. Privatnost
  4651.  
  4652. Svakodnevno korišćenje mobilnog telefona
  4653. ostavlja trag u bazi podataka mobilnog
  4654. operatera, koji ne samo da zna sa kim i koliko
  4655. dugo je korisnik razgovarao, već i lokaciju sa koje
  4656. je razgovarao i kuda se kretao i kada nije
  4657. razgovarao (u nekim zemljama se smatra se je
  4658. poznavanje lokacije korisnika na osnovu signala sa
  4659. njegovog mobilnog telefona nedozvoljeno zadiranje
  4660. u privatnost pojednica; ipak ova karakteristika se
  4661. pokazala kao vrlo korisna u pronaženju nestalih
  4662. lica u slučajevima prirodnih katastrofa ili otmica).
  4663. Privatnost
  4664. Korišćenje kreditne kartice na bankomatu, u
  4665. prodavnici ili na internetu takođe ostavlja jasan
  4666. trag i mnoštvo ličnih informacija. U našoj zemlji od
  4667. 2005. godine, pri Udruženju banaka Srbije, radi
  4668. Kreditni biro, u kome se prikupljaju informacije o
  4669. svim odobrenim kreditima i kreditnim karticama
  4670. korisnika na teritoriji Srbije, tako da banka, pri
  4671. odobravanju novog kredita, uvek prvo zatraži
  4672. izveštaj za klijenta od Kreditnog biroa, kako bi
  4673. procenila njegovu kreditnu sposobnost za novi
  4674. kredit. Svi navedeni podaci mogu bili ukradeni iz
  4675. centralnih baza ili na neki drugi način
  4676. zloupotrebljeni, ozbiljno narušavajući privatnost.
  4677. Privatnost
  4678.  
  4679. Na osnovu svih ovih podataka moguće je napraviti
  4680. digitalni dosije pojednica, odnosno elektronski opis
  4681. korisnika i njegovih navika. U nekim zemljama, pre
  4682. svega SAD, postoje kompanije koje rade na
  4683. kreiranju profila odnosno digitalnih dosijea
  4684. pojedinaca, na osnovu najrazličitijih informacija,
  4685. počev od prezimena i imena, adrese, matičnog broja,
  4686. obrazovanja, posedovanih nekretnina i vozila, preko
  4687. finansijske aktivnosti (računi, kartice i transakcije
  4688. u bankama) do elemenata policijskog dosijea
  4689. odnosno podataka o eventualnim prekršajima.
  4690. Privatnost
  4691.  
  4692. Sam pristup internetu takođe ostavlja mnoštvo
  4693. podataka o korisniku (setite se samo koliko puta
  4694. ste popunjavali razne formulare prilikom
  4695. registracije na neki sajt). I ovde postoje
  4696. kompanije koje prikupljaju podatke o
  4697. korisnicima Interneta, njihovim e-mail adresama,
  4698. navikama, sajtovima koje posećuju i proizvodima i
  4699. uslugama koje kupuju na internetu, i ovako
  4700. prikupljene podatke često prodaju drugim
  4701. kompanijama koje onda korisnicima nude
  4702. proizvode i usluge za koje su potencijalno
  4703. zainteresovani.
  4704. Privatnost
  4705. Primer narušavanja privatnosti, a to je neželjena
  4706. elektronska pošta (spam, junk e-mail), koja najčešće
  4707. služi za reklamiranje proizvoda i usluga. Preko 50%
  4708. spam poruka se odnosi na reklamiranje
  4709. farmaceutskih proizvoda. Spam je vrlo ozbiljan
  4710. problem, jer osim što dosađuje korisnicima, oduzima
  4711. i vreme i novac, pre svega zbog pada
  4712. produktivnosti, zagušenja sistema elektronske
  4713. pošte, angažovanja dodatnog memorijskog prostora,
  4714. korišćenja anti-spam softvera, a neke spam poruke
  4715. mogu sadržati i crve i viruse. Pojedne kompanije i
  4716. poruke nude mogućnost skidanja sa mailing liste, i
  4717. prekida daljeg prijema neželjene pošte
  4718. Privatnost
  4719. Još jedno od važnih pitanja vezano za privatnost
  4720. zaposlenih i etiku je i elektronski nadzor. Naime,
  4721. mnoge kompanije, ali i vladine institucije, nadziru
  4722. rad svojih zaposlenih, odnosno njihovu
  4723. elektronsku poštu, sajtove koje posećuju za
  4724. vreme radnog vremena (u SAD, više od tri
  4725. četvrtine organizacija), čak i kontrolišu sadržaj
  4726. njihovih službenih računara. Da li je na ovaj način
  4727. ugrožena privatnost pojednica ili je to legitimna
  4728. aktivnost poslodavca i vlasnika informatičkih
  4729. resursa? Treba naći pravi balans između lične
  4730. privatnosti i opštih interesa, naročito kada se
  4731. vodi računa o nacionalnoj bezbednosti.
  4732. Privatnost
  4733.  
  4734. U narušavanje privatnosti spada i iznošenje
  4735. neistina o nekoj osobi ili instituciji. Na raznim
  4736. sajtovima društvenih mreža (Facebook, MySpace,
  4737. Twitter, itd) ili blogovima, moguće je postaviti
  4738. neistinite ili uvredljive informacije o nekoj osobi, na
  4739. koje ona ne može da utiče niti ih demantuje.
  4740. Teško je pravno se zaštititi od ovakvih napada, jer
  4741. sajtovi i njihovi serveri mogu biti postavljeni u
  4742. udaljenim zemljama.
  4743. Privatnost
  4744.  
  4745. U Americi, skoro polovina kompanija pri
  4746. zapošljavanju novih kandidata koristi Internet i
  4747. Google kako bi saznali više informacija o njima i
  4748. ukoliko postoje neke neprimerene i neprijatne
  4749. informacije, iako možda netačne, one mogu
  4750. presudno uticati na stav poslodavca.
  4751. Privatnost
  4752. Ozbiljne kompanije znaju da moraju da poštuju
  4753. pravo privatnosti svake osobe i zato nije retkost
  4754. da donose sopstvenu politiku ili kodeks
  4755. privatnosti, koji sadrži skup smernica na zaštiti
  4756. privatnosti kupaca, klijenata i zaposlenih.
  4757. Ispravno definisana i primenjena politika
  4758. privatnosti može pomoći kompanijama da izbegnu
  4759. pravne probleme. U praksi postoje dva modela
  4760. po kojima kompanija omogućava klijentu da se
  4761. ogradi, odnosno onemogući kompaniji dalje
  4762. prikupljanje ili slanje informacija, uključujući i
  4763. reklamni materijal.
  4764. Privatnost
  4765.  
  4766. Prvi model, model ograđivanja (opt-out model),
  4767. dozvoljava kompaniji da prikuplja lične podatke
  4768. klijenta ili da mu šalje razne informacije, sve
  4769. dok kupac ne zatraži da to prekine. Najčešće na
  4770. dnu reklamnih e-mail poruka se nalazi link na kome
  4771. se klijent nože da se odjavi sa mailing liste, tj.
  4772. prekine dalju komunikaciju sa kompanijom. Ovaj
  4773. model je zastupljen u SAD.
  4774. Privatnost
  4775.  
  4776. Kod drugog modela, modela pristanka (opt-in
  4777. modela), kompanijama je zabranjeno da
  4778. prikupljanju lične podatke klijenata ili da im
  4779. šalju reklamne poruke ili informacije sve dok
  4780. klijent to lično ne odobri, najčešće
  4781. prijavljivanjem na sajtu kompanije ili
  4782. potvrđivanjem primljene poruke od kompanije.
  4783.  
  4784. Ovaj model je znatno prihvatljiviji zagovornicima
  4785. zaštite privatnosti i zastupljeniji je u Evropi.
  4786. Privatnost
  4787.  
  4788. Problem je nepostojanje jedinstvenih standarda
  4789. i zakona u pogledu zaštite privatnosti, na
  4790. svetskom nivou. Iako u mnogim zemljama postoje
  4791. zakoni o zaštiti privatnosti, koji obuhvataju i
  4792. informatički aspekt, ovi zakoni su često
  4793. neusklađeni, a i s obzirom da se sadržaji na
  4794. internetu koji se pregledaju u jednoj zemlji mogu
  4795. nalaziti na serverema koji su u nekoj drugoj
  4796. zemlji, opravdano je pitanje ko i koje zakone
  4797. može i treba da primeni.
  4798. Zaštita intelektualne svojine
  4799.  
  4800.  
  4801. Intelektualna svojina
  4802.  
  4803. Jedno od ključnih savremenih pitanja u oblasti
  4804. informaciono-komunikacionih tehnologija, ne
  4805. samo etičko već i pravno, je pitanje zaštite
  4806. intelektualne svojine. Pod intelektualnom
  4807. svojinom porazumevamo implementirano znanje i
  4808. intelektualni rad vlasnika, koje je zaštićeno
  4809. zakonima o zaštiti poslovnih tajni, patenata i
  4810. autorskih prava.
  4811. Zaštita intelektualne svojine
  4812.  
  4813.  
  4814. Poslovna tajna je intelektualni rad grupe ili
  4815. pojednica, kao što je poslovni plan (npr. strateški
  4816. plan razvoja kompanije), koji je tajna kompanije i
  4817. nije zasnovan samo na javno dostupnim
  4818. informacijama.
  4819. Patent je dokument kojim se vlasniku garantuje
  4820. ekskluzivno pravo na korišćenje otkrića (izuma ili
  4821. procesa) u nekom vremenskom periodu (najčešće
  4822. 20 godina). Patenti se registruju u nacionalnim
  4823. institucijama (zavodima) za patente, a štite se
  4824. posebim zakonima.
  4825. Zaštita intelektualne svojine
  4826.  
  4827.  
  4828.  
  4829. Autorska prava (Copyright) su prava
  4830. zagarantovana zakonom, koja stvaraocu
  4831. intelektualne svojine garantuju vlasništvo nad
  4832. svojinom kao i sva prava koja iz toga proističu
  4833. (npr. vlasnik ima pravo da naplaćuje kopiranje ili
  4834. korišćenje njegovog dela).
  4835. Zaštita intelektualne svojine
  4836.  
  4837.  
  4838.  
  4839. U oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija
  4840. dva najznačajnija oblika intelektualne svojine su
  4841. softver i multimedijski sadržaji u digitalnom
  4842. obliku.
  4843.  
  4844. Pod digitalnom piraterijom se podrazumeva izrada
  4845. nelegalnih kopija digitalnih proizvoda i informacija,
  4846. zaštićenih autorskim pravima.
  4847. Zaštita intelektualne svojine
  4848.  
  4849.  
  4850.  
  4851.  
  4852. Softverska piraterija
  4853. Zaštita intelektualne svojine
  4854.  
  4855.  
  4856. Softverska piraterija se odnosi na izradu
  4857. nelegalnih kopija softvera, i predstavlja jedan od
  4858. najozbiljnijih problema u savremenom
  4859. informatičkom društvu.
  4860.  
  4861. Npr. u SAD postoji zakon koji štiti autorska prava
  4862. nad računarskim softverom, kojim se obezbeđuje
  4863. zaštita izvornog programskog kôda, ali se ovim
  4864. zakonom ne štite neki drugi sastavni delovi
  4865. softvera kao što su padajući meniji ili ikone
  4866. Zaštita intelektualne svojine
  4867.  
  4868.  
  4869. Kopiranje softverskog programa bez plaćanja
  4870. vlasniku je kršenje autorskih prava.
  4871.  
  4872. Korisnik kupovinom softvera kupuje samo licencu
  4873. odnosno pravo korišćenja softvera, ali ne i pravo
  4874. distribucije tj. nije dozvoljeno davati kupljeni
  4875. softver drugome kako bi ga on instalirao na svom
  4876. računaru.
  4877. Zaštita intelektualne svojine
  4878.  
  4879.  
  4880. U našoj zemlji je u decembru 2009. godine usvojen
  4881. novi Zakon o autorskim i srodnim pravima, kojim
  4882. se pod autorskim delom smatraju i „računarski
  4883. programi u bilo kojem obliku njihovog
  4884. izražavanja, uključujući i pripremni materijal za
  4885. njihovu izradu“.
  4886.  
  4887. Po ovom Zakonu, autorska prava traju doživotno,
  4888. ali i 70 godina posle smrti autora, a sva autorska
  4889. prava se prenose njegovim naslednicima.
  4890. Zaštita intelektualne svojine
  4891.  
  4892.  
  4893. Ovim Zakonom su osim definicije autorskih prava
  4894. propisana sva prava koja iz njih proističu, kao i sva
  4895. sredstva njihove zaštite, pa su tako na primer za
  4896. izradu i puštanje u promet nelegalnih kopija
  4897. softvera, ali i njihovo korišćenje, propisane visoke
  4898. novčane kazne.
  4899. Zaštita intelektualne svojine
  4900.  
  4901.  
  4902. Procenjuje se da danas više od 40% svih
  4903. personalnih računara u svetu radi pomoću
  4904. ilegalnog softvera (u SAD oko 25%, u Evropi oko
  4905. 35%).
  4906.  
  4907. Kao zemlje sa najvećim procentom ilegalnog
  4908. softvera ističu se Vijetnam, Kina, Indonezija,
  4909. Ukrajina i Rusija, u kojima više od 85% softvera
  4910. predstavljaju nelegalne kopije.
  4911. Zaštita intelektualne svojine
  4912.  
  4913. U našoj zemlji je do 2000. godine, zbog
  4914. nepostojanja adekvatne zakonske zaštite ili
  4915. neprimenjivanja postojećih propisa, gotovo 99%
  4916. korišćenog softvera bilo ilegalno. Danas se
  4917. situacija menja, i procenjuje se da je taj procenat u
  4918. Srbiji oko 75%, pri čemu je ovaj procenat u
  4919. poslovnom sektoru manji, zbog viših kazni i kontrola
  4920. od strane Poreske uprave, koja je u našoj zemlji
  4921. zadužena za kontrolu legalnosti softvera u posedu
  4922. pravnih lica. U našoj zemlji se softverska piraterija
  4923. tretira kao ozbiljan privredni prekršaj, po prirodi
  4924. prestupa sličan utaji poreza.
  4925. Zaštita intelektualne svojine
  4926.  
  4927.  
  4928. Prilikom instalacije softvera, u jednom od početnih
  4929. koraka, korisnik „potpisuje ugovor“ sa
  4930. proizvođačem, kojim se obavezuje na poštovanje
  4931. svih obaveza i načina upotrebe softvera koje
  4932. proizvođač propisuje.
  4933.  
  4934. Ovaj ugovor je poznat pod nazivom Ugovor
  4935. krajnjeg korisnika o korišćenju licence (EULA –
  4936. End User Licence Agreement)
  4937. Zaštita intelektualne svojine
  4938. Zaštita intelektualne svojine
  4939.  
  4940.  
  4941. Iako ni jedan po postojećih metoda ne
  4942. garantuje potpunu zaštitu, danas se u svetu
  4943. najčešće primenjuju sledeće metode borbe
  4944. protiv piraterije:
  4945.  
  4946. - zaštita autorskih prava,
  4947.  
  4948. - zaštita od kopiranja,
  4949.  
  4950. - licenciranje po mestu upotrebe.
  4951. Zaštita intelektualne svojine
  4952.  
  4953. Autorska prava se štite zakonima, a za njihovo
  4954. spovođenje zadužene državne institucije.
  4955. Softverskom piraterijom nisu pogođeni samo
  4956. proizvođači softvera, zbog nenaplaćene cene, već i
  4957. država, zbog nenaplaćenog poreza. Svako delo
  4958. zaštićeno autorskim pravima treba da na vidnom
  4959. mestu ima označeno obaveštenje o time, kao i
  4960. godinu njegovog objavljivanja i ime ili naziv
  4961. vlasnika. U svetu je uobičajeno da se iza naziva
  4962. proizvoda zaštićenog autorskim pravom postavlja
  4963. oznaka ©, od reči Copyright
  4964. Zaštita intelektualne svojine
  4965.  
  4966.  
  4967.  
  4968. Tehnike zaštite od kopiranja se sastoje u
  4969. primeni hardverskih i softverskih karakterstika
  4970. koje sprečavaju pokušaje kopiranja ili kopirani
  4971. softver čine nepouzdanim.
  4972. Zaštita intelektualne svojine
  4973.  
  4974.  
  4975. Za potrebe pre svega kompanija i organizacija sa
  4976. velikim brojem korisnika, a i u cilju suzbijanja
  4977. piraterije, neki proizvođači softvera nude
  4978. mogućnost licenciranja po mestu upotrebe (site
  4979. licencing). U ovom slučaju, korisnik (kompanija ili
  4980. organizacija), na osnovu ugovora sa proizvođačem,
  4981. dobija jedan primerak instalacionog diska i
  4982. prateće dokumentacije, a dobija dozvolu za
  4983. instalaciju softvera na onoliko računara koliko je
  4984. licenci platila
  4985. Zaštita intelektualne svojine
  4986.  
  4987.  
  4988. Neke softverske kompanije u cilju širenja svojih
  4989. proizvoda i vezivanja potencijalno novih
  4990. klijenata, često svoje proizvode ustupaju
  4991. potpuno besplatno za nekomercijalne svrhe. Na
  4992. primer, većina kompanija koje proizvode razvojne
  4993. alate i sisteme za kreiranje aplikacija, besplatno
  4994. daju svoj softver na korišćenje univerzitetima i
  4995. fakultetima, u nadi da će studenti po završetku
  4996. studija u firmama u kojima se budu zaposlili,
  4997. tražiti da rade sa softverom na koji su navikli
  4998. odnosno koji dobro poznaju još sa studija.
  4999. Zaštita intelektualne svojine
  5000.  
  5001.  
  5002. Poslednjih godina u usponu tzv. koncept
  5003. otvorenog kôda (Open Source), po kome
  5004. proizvođači softvera ustupaju besplatno na
  5005. korišćenje svoje proizvode.
  5006.  
  5007. Primeri za ovaj koncept su operativni sistem
  5008. Linux, softverski paket OpenOffice.org, Web
  5009. server Apache, itd.
  5010. Zaštita intelektualne svojine
  5011.  
  5012.  
  5013.  
  5014.  
  5015. Piraterija digitalnih sadržaja
  5016. Zaštita intelektualne svojine
  5017.  
  5018.  
  5019. Drugi važan segment, po prihodima i značajniji, je
  5020. piraterija digitalnih sadržaja.
  5021.  
  5022. Razvojem informacione tehnologije postalo je vrlo
  5023. jednostavno praviti kopije različitih digitalnih
  5024. sadržaja (najčešće muzike i filmova, ali i knjiga
  5025. u elektronskom obliku, slika, članaka, itd.) čak i
  5026. na kućnim računarima. Ovaj oblik piraterije
  5027. najčešće se vrši putem Interneta ili kopiranjem
  5028. sadržaja na CD ili DVD disk.
  5029. Zaštita intelektualne svojine
  5030.  
  5031. Razvojem tehnologije i padom cena komponenti,
  5032. danas smo u situaciji da gotovo svaki PC računar
  5033. ima DVD rezač, koji omogućava narezivanje
  5034. sadržaja u digitalnom obliku na CD ili DVD disk,
  5035. tako da gotovo svako može vrlo jednostavno da
  5036. napravi nelegalnu kopiju originalnog muzičkog CD-a
  5037. ili filma na DVD-u. Osobe koje se gotovo
  5038. profesionalno bave ovim oblikom piraterije,
  5039. pokušavaju da i po svim ostalim karakteristikama
  5040. (slika na CD-u, omot, itd.) njihova kopija bude
  5041. istovetna originalnom izdanju, tako da ljudi često
  5042. nisu ni svesni da kupuju nelegalne kopije.
  5043. Zaštita intelektualne svojine
  5044.  
  5045.  
  5046.  
  5047. Razvojem brzih internet veza, omogućeno je da
  5048. osobe potpuno besplatno i za kratko vreme dođu
  5049. do željenog filma ili muzike.
  5050.  
  5051. Krajem 1990-tih i početkom ovog veka postojali
  5052. su brojni sajtovi nastali prvenstveno radi
  5053. distribucije digitalnih sadržaja.
  5054. Zaštita intelektualne svojine
  5055.  
  5056.  
  5057. Jedan od najpopularnijih je bio Napster, koji je
  5058. 1999. godine kreirao tada 19-godišnji Amerikanac
  5059. Shawn Fanning i koji je bio jedan od prvih koji je
  5060. nudio mogućnost razmene muzike i filmova putem
  5061. Interneta.
  5062.  
  5063. Sajt je vrlo brzo stekao veliku popularnost, pre
  5064. svega kod mladih, jer su se sa njega, osim inače
  5065. besplatnih sadržaja, mogle preuzeti i kopije
  5066. komercijalnih sadržaja, za koje bi inače bilo
  5067. neophodno platiti.
  5068. Zaštita intelektualne svojine
  5069.  
  5070.  
  5071.  
  5072.  
  5073. Reagovale muzičke i filmske kompanije, navodeći
  5074. da im ovo kršenje autorskih prava ugrožava
  5075. poslovanje i da im je prodaja značajno opala i sud
  5076. je ubrzo zabranio rad Napstera i sličnih
  5077. sajtova ili apikacija (npr. Kazaa).
  5078. Zaštita intelektualne svojine
  5079.  
  5080.  
  5081. Jedan od najvećih problema Napstera je što je
  5082. sve digitalne sadržaje držao na svojim
  5083. serverima, odakle su bili preuzimani, tako da je
  5084. pravnicima bilo lako da dokažu kršenje autorskih
  5085. prava i dobiju pokrenute tužbe.
  5086.  
  5087. Zato se posle Napstera razvio novi oblik ove
  5088. piraterije, a to je korišćenje aplikacija koje služe
  5089. za ostvarivanje veze i direktnu razmenu podataka,
  5090. odnosno prenos fajlova između dva računara
  5091. (peer-to-peer).
  5092. Zaštita intelektualne svojine
  5093.  
  5094.  
  5095.  
  5096. Instalacijom ovog softvera, korisnik može da
  5097. priloži neke digitalne sadržaje sa svog računara
  5098. i postavi ih dostupnim ostalim korisnicima (file
  5099. sharing).
  5100.  
  5101. Takođe, može da pretražuje šta su ostali korisnici
  5102. postavili dostupnim, i da ove sadržaje preuzima
  5103. direktno na svoj računar.
  5104. Zaštita intelektualne svojine
  5105.  
  5106. S obzirom da se ostvaruje direktna veza dva
  5107. korisnika, odnosno da server proizvođača
  5108. softvera učestvuje samo u uspostavljanju veze,
  5109. ali ne i u prenosu fajlova (prenos ide direktno
  5110. sa računara na računar korisnika koji mogu biti
  5111. sa različitih krajeva sveta), to je znatno teže
  5112. dokazati odnosno optužiti proizvođača
  5113. ovakvog softvera za kršenje autorskih
  5114. prava.
  5115. Najpoznatiji softveri za peer-to-peer
  5116. razmenu fajlova su BitTorrent, eMule,
  5117. eDonkey, Gnutella, itd.
  5118. Pitanja ?
Advertisement
Add Comment
Please, Sign In to add comment
Advertisement
Public Pastes
Advertisement
We use cookies for various purposes including analytics. By continuing to use Pastebin, you agree to our use of cookies as described in the Cookies Policy.  OK, I Understand
Not a member of Pastebin yet?
Sign Up, it unlocks many cool features!