Sad. Tako Mi Kur’ana koji opomenu sadrži,1282 /1/ doista su oni koji ne vjeruju u osionosti i raskolu!1283 /2/ Koliko smo Mi naroda prije njih uništili. I oni su za pomoć vapili, ali nije bilo vremena za uzmicanje! /3/ Oni se čude što im je jedan od njih došao da ih upozorava, i govore nevjernici: “Ovo je čarobnjak, lažov? /4/ Zar on da bogove svede na Boga jednog?! To je, zaista, nešto veoma čudno!”1284 /5/ I oni ugledni među njima krenuše: “Idite, nastavite i ustrajte uz božanstva svoja! Uistinu, to je nešto što se hoće! 1285 /6/ Za ovo nismo čuli u vjeri posljednjoj,1286 ovo nije ništa drugo već izmišljotina’; /7/ zašto baš njemu, između nas, da bude poslana Opomena?!” Ali, oni u Opomenu Moju sumnjaju zato što kaznu Moju nisu iskusili. /8/ Ili, da nisu u njih riznice milosti Gospodara tvoga, Silnoga i obilnog Darovatelja?!1287 /9/ Ili, oni možda imaju vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je između njih?! – neka se, onda, uz konopce popnu!1288 /10/ Oni su samo neznatna vojska udruženih skupina koja će tamo1289 biti poražena. /11/ I prije njih su narod Nūhov, i Ad, i faraon, koji je vojsku imao,1290 poricali, /12/ i Semūd i Lūtov narod i stanovnici Ejke; oni su baš bili udružene skupine!1291 /13/ Svi su oni poslanike u laž utjerivali i kaznu Moju zaslužili. /14/ A i ovi samo čekaju jedan zvuk koji neće biti ponovljen,1292 /15/ i govore: “Gospodaru naš, požuri i kazni nas, prije Dana u kojem će se račun polagati!” /16/ Ti otrpi ono što oni govore i sjeti se roba Našeg Dāvūda, čvrstog u vjeri, koji se uvijek Allahu pokajnički obraćao. /17/ Mi smo brda potčinili da zajedno s njim slave i veličaju Allaha prije nego što Sunce zađe i poslije, pošto grane, /18/ a i ptice okupljene – svi su oni s njim pokorno ponavljali. /19/ I učvrstili smo carstvo njegovo i dali mu mudrost1293 i govor razlučujući.1294 /20/ A da li je do tebe doprla vijest o parničarima kad su se do mihraba ispeli,1295 /21/ kad su Dāvūdu bahnuli, pa se on od njih uplašio. “Ne boj se”, rekli su, “mi smo dvojica parničara, jedan drugom smo nepravdu učinili, pa nam po pravdi presudi; ne budi pristrasan, i na Pravi put nas uputi. /22/ Ovaj prijatelj moj ima devedeset i devet ovaca, a ja samo jednu, i on mi reče: ’Daj ti nju meni!’ – i u govoru me pobijedi.” /23/ “Učinio ti je zulum!”, reče Dāvūd, “time što je tražio da tvoju ovcu doda ovcama svojim; mnogi ortaci čine nepravdu jedni drugima, takvi nisu jedino oni koji vjeruju i čine dobra djela; a takvih je malo.” I Dāvūd se uvjeri da smo Mi baš njega na kušnju stavili, pa oprost od Gospodara svoga zamoli, pade licem na tlo i pokaja se.1296 /24/ I Mi smo mu to oprostili, i on je, doista, blizak Nama i divno prebivalište ga čeka. /25/ O Dāvūde, Mi smo te namjesnikom na Zemlji učinili, zato sudi ljudima po pravdi i ne povodi se za hirom da te ne odvede s Allahova puta; one koji skreću s Allahova puta čeka teška patnja zato što su Dan obračuna zaboravljali.1297 /26/ Mi nismo uzalud stvorili nebo i Zemlju i ono što je između njih; tako misle nevjernici, pa teško nevjernicima kad budu u Vatri! /27/ Zar ćemo postupiti s onima koji vjeruju i čine dobro kao s onima koji prave nered na Zemlji, i zar ćemo postupiti s onima koji se grijeha klone isto kao i s grešnicima?!1298 /28/ Knjiga koju ti objavljujemo blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razmislili i da bi oni koji su razumom obdareni pouku primili. /29/ Mi smo Dāvūdu poklonili Sulejmāna; divan je on rob bio, i stalno se Allahu pokajnički obraćao! /30/ Kad su jedne večeri pred njega bili izvedeni brzi konji koji su na tri noge stajali, a četvrtom jedva zemlju doticali, /31/ on reče: “Umjesto da mislim na Gospodara svoga, ja pokazujem ljubav prema blagu!”, i oni se izgubiše iz vida. /32/ “Vratite mi ih!”, i on ih poče gladiti po nogama i vratovima. /33/ Mi smo Sulejmāna u iskušenje doveli i na njegovo prijestolje tijelo bacili, ali se poslije povratio.1299 /34/ Gospodaru moj – rekao je – oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko osim mene neće imati! Ti Si uistinu Darovatelj obilni! /35/ I Mi smo dali da mu služe: vjetar, koji je prema zapovijedi njegovoj blago puhao onamo kuda je on htio, /36/ i šejtani, sve graditelji i gnjurci, /37/ i drugi u bukagije okovani. /38/ Ovo je Naš dar, pa ti daruj ili uskrati, nećeš zbog toga odgovarati! /39/ On je, doista, blizak Nama i čeka ga krasno prebivalište. /40/ I sjeti se roba Našeg Ejjūba, kada je Gospodaru svome zavapio: “Šejtan me pogodio nedaćama i patnjom!” /41/ Udari nogom o zemlju – eto hladne vode za kupanje i piće! /42/ I Mi smo mu, iz milosti Naše, porodicu darovali i još toliko uz njih, da bude opomena za one koji imaju pameti. /43/ “I uzmi rukom svojom snop i njime udari, samo zakletvu ne prekrši.” Mi smo, zaista, našli da je on strpljiv; divan je rob on bio i stalno se Allahu pokajnički obraćao! /44/ I sjeti se robova naših: Ibrāhīma i Ishāka i Jakuba, sve u vjeri čvrstih i dalekovidih. /45/ Mi ih posebno obdarismo vrlinom jednom: da im je uvijek bio na umu onaj svijet; /46/ i oni su, zaista, u Nas od onih odabranih dobrih ljudi. /47/ I sjeti se Ismāīla i El-Jese‘a i Il’jasa i Zulkifla, svi su oni bili čestiti. /48/ Ovo je lijep spomen! A bogobojazne čeka divno prebivalište: /49/ vrtovi Adna, čije će kapije biti za njih otvorene, /50/ u kojima će naslonjeni biti, i raznovrsno voće i piće tražiti. /51/ Pored njih bit će hurije, istih godina, koje će preda se gledati. /52/ To je ono što vam se obećava za Dan polaganja računa; /53/ to će, doista, opskrba Naša biti, koja nikada neće prestajati! /54/ Eto tako! A one koji budu obijesni bili čeka najgore prebivalište: /55/ Džehennem, u kojem će gorjeti; a grozne li postelje! /56/ Eto, tako! Pa neka kušaju vodu ključalu i kapljevinu hladnu kao led,1300 /57/ i druge slične ovima muke, mnogostruke. /58/ Ta gomila zajedno s vama će, tiskajući se, u Džehennem ući! Ne bilo im prostrano! U Vatri će oni, doista, gorjeti! /59/ “Vama ne bilo prostrano!”, reći će oni, “vi ste nam ovo pripremili, a grozna li boravišta!” /60/ “Gospodaru naš”, reći će, “udvostruči patnju u Vatri onima koji su nam ovo priredili!” /61/ I govorit će: “Zašto ne vidimo ljude koje smo u zle ubrajali /62/ i koje smo ismijavali? Da nam se nisu iz vida izgubili?” /63/ Istina je, sigurno, da će se stanovnici Džehennema među sobom raspravljati. /64/ Reci: “Ja sam samo upozoritelj; nema boga osim Allaha, Jedinoga i Potčinitelja svega, /65/ Gospodara nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, Silnoga i grijeha Oprostitelja. /66/ Reci: “Ovo je vijest velika, /67/ a vi od nje glave okrećete. /68/ Ja nisam ništa znao o Skupu Visokome kada su se prepirali – /69/ meni se objavljuje da sam samo upozoritelj jasni.” /70/ I kad je melecima Gospodar tvoj rekao: “Stvorit ću čovjeka od gline, /71/ pa kad mu oblik upotpunim i u njega duha Svog udahnem, vi mu na sedždu padnite!”1301 /72/ Meleci su, svi do posljednjeg, zajedno sedždu učinili /73/ osim Iblīsa; on se uzoholio i postao nevjernik. /74/ “O Iblīsu!”, rekao je On, “šta te navelo da ne učiniš sedždu onome koga sam Ja Svojim dvjema rukama stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?” /75/ “Bolji sam od njega”, rekao je on, “mene si stvorio od vatre, a njega od gline.” /76/ “E, izlazi onda iz Dženneta!”, reče On, “proklet da si! /77/ Moje će te prokletstvo do Sudnjeg dana pratiti!” /78/ “Gospodaru moj!”, reče on, “daj mi vremena do dana kada će oni oživljeni biti!” /79/ “Dajem ti”, reče On, /80/ do dana već određenog.” /81/ “E tako mi dostojanstva Tvoga”, reče, “sigurno ću ih sve na stranputicu navesti, /82/ osim onih među Tvojim robovima koji su u vjerovanju iskreni!” /83/ “Istinom se kunem i istinu govorim”, reče Allah, /84/ “sigurno ću svima, tobom i onima koji se budu poveli za tobom, Džehennem napuniti!” /85/ Reci: “Ne tražim ja od vas za ovo nikakvu nagradu i ja ne dodajem preko onog čime me je Allah obavezao,1302 /86/ Kur’an je, doista, svijetu cijelom opomena!, /87/ i vi ćete nakon kratkog vremena saznati vijest njegovu!”1303 /88/