Petar Kočić - Mračajski Proto

Mracajski proto je mnogo propatio u zivotu, turci su ga mucili, zamalo ga nisu nabili na kolac, covek iz sela Dzibukarda mu je osramotio zenu pa od tad zene zove Djurdjijama.
Uvređen od ljudi, prota se povukao u usamljenički život, daleko od ljudi, zatvoren u sebe.

Ljudi govore da je pop samo jednom bio u gradu. Turci su ga tamo mučili nekoliko puta. Jednom su pokušali da ga nabiju na kolac
Pop ne drži u kući ni sluge, već sve što treba radi sam. I kuva i pere i brine se o konju. Njega najviše voli, više od ičega na svetu.

Pripovedac i njegov prijatelj Stevica odluce da odu u posetu kod prote koji osamljeno zivi odvojen od sela, on je star i sve mrzi, Stevica ga se boji ali je pristao da podje sa prijateljem. Stevica priča da je taj čovek, kome idu u posetu, jako težak. Sve mrzi, nikoga ne trpi i ne veruje nikome. Mrzi celi sveti, ali najviše svoju rodbinu. Oterao je sina, a ženu jako tukao, toliko da je umrla od batina.

Kada su stigli i usli u dvoriste prota je izasao i pitao ko su oni i šta im je on krv.
Propovedač još jednom pozdravi oca, a ovaj pita šta žele od njega.
Onda primeti Stevicu iza pripovedačevih leđa, pa ga pita da li ga je poslao Džibo, da proveri je li pop krepo?
Pita ih kako su usli a onda se seti da su ušli, a da pas nije zalajao. Zagrmi i zakune se da taj pas više nikad neće ni lajati, pa uzme pušku, ode iza kuće i opali. Stevica je probledio od straha, a onda se čuo pucanj i cvilež psa.
Pop se vrati uvređeno mrmljajući kako je on s tim psom zalogaj delio.

Posle su bili unutra Pop je ponudio pripovedaca kafom a Stevicu ne, i kada ga je upitao zasto mrzi porodicu Dzibic
Prota im prica kako se vracao sa vencanja iz sela i kako je zatekao Dzibukardu kod svoje zene, prota uzima pusku i misli da li da ih upuca, Uđe u kuću, pa s tavana uzme tri venca crvene, ljute paprike. Zapalio ih je i gurnuo u sobu, pre toga zapečativši prozore i vrata. Džibukarda i Đurđija stanu zapomagati, a pop se smejao ispred sobe.

Pop posebno mrzi Stevičinu porodicu, pogotovo njegovog dedu kojeg je mrzio vuše nego Turčina.
Toliko ga je mrzio da nije hteo ni da prolazi drumom pored njegove kuće, nego bi išao okolo i po pola časa dužeg hoda.

Iako se osvetio Dzibukardi i zeni, jos uvek mrzi sve clanove porodice Dzibic.

Pripovedač prokomentira kako je i pop, po svojim rečim, mnogo patio, a pop se izderao da jest, ali da to ne kazuje svetu. Opet se podbočio na laktove i zagledao se u nebo.

Prota redovno obavlja svoje duznosti iako mrzi ljude i smatra ih neprijateljima, nikoga ne voli nikome ne veruje, mrzi ceo svet a rodbinu svoju najvise, ne prica sa ljudima, ne spava u tudjim kucama nit prima nikoga kod sebe, u kuci sam radi nikoga nema osim psa i konja sa kojim redovno prica.