Данас у Скупштини Србије чујемо, чак и од представника Срба из Крајине, појмове Срби Крајишници, Крајишки Срби…

Јасно је да још није прихваћено да су Срби јединствен народ и да не постоје Срби Босанци, Срби Херцеговци, Срби Крајишници, Крајишки Срби, Срби Славонци, Војвођански Срби, Прекодрински Срби, Црногорски Срби…

Ако томе додамо и појмове као што су Срби у дијаспори и Срби у расејању (још нам само недостаје да кажу да смо расејани) добићемо општи хаос.

Постоје само Срби који живе у разним државама, регионима, крајевима, па можемо имати само Србе из Босне, Србе из Херцеговине, Србе из Крајине, Србе из Војводине, Србе из Црне Горе, Србе из Далмације.

Чак и онај који не прихвата да буде Србијанац, већ Србин из Србије, без имало размишљања, каже Босанац уместо Србин из Босне.

Нека нам увек буде на уму шта се десило Лужичким Србима када су се назвали тако, а не само Србима. Колико је сада остало Срба у Мађарској, Румунији, Македонији, Албанији, Хрватској? Срби у Црној Гори су маргинализовани.

Ни један други народ то не чини, па немамо Хрвате Босанце, Хрвате Војвођане, већ само Хрвате. Не постоје Бошњаци Босанци, Бошњаци Санџаклије, Бошњаци Црногорци већ само Бошњаци. И не треба им на томе замерити јер они тако чувају јединство своје нације.

Све је то из разлога што никада нисмо схватили разлику између националне припадности и држављанства.