Draga prijateljice Marion,
jako sam se obradovala pismu. Zahvaljujem se na povjerenju. Nemoj biti tužna jer ne smiješ van. Mnogi drugi uopce ne izlaze tako da imas srecu sto mozes bar malo izaci i opustiti se.  Ja se na tvom mjestu ne bih uznemiravala previše. To će proči s vremenom. Kad bih bila na tvom mjestu, ne bih razmisljala o bjezanju. Imala sam slicnu situaciju ali je razgovor s roditeljima pomogao. Savjetujem ti da porazgovaras s tatom o tome. Morala bi mu objasniti da si vec dovoljno stara da bi duze mogla biti vani. Razmisli o mom savjetu.
Sretno, josipa

Liebe Freundin Marion,