1. Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.
2. Najčešće definicije pojma informacija su: –"Informacija je inkrement znanja", njenim postojanjem je naše znanje o nečemu uvećano. –"Informacija je značenje koje dodeljujemo podatku“. –"Informacija je podatak u nekom kontekstu“
3. Podataku bukvalnom prevodu sa latinskog jezika znači "nešto što je dato". •To što reprezentuje činjenicu, događaj ili ideju u određenoj notaciji zovemo podatak. u određenoj notaciji zovemo podatak. •Podatak je reprezentacija činjenice ili ideje pogodna za komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi i upravljačkih mašina. Spoznajom svojstava pojedinih pojava i objekata ili ishoda događaja smanjuje se stepen neodređenosti sveta koji nas okružuje a mi smo dobili neku informaciju. •Prikazivanjem informacija u formalizovanom •Prikazivanjem informacija u formalizovanom obliku pogodnom za zapisivanje, prenos, skadištenje  i obradu nastaju podaci. •Podaci su diskretni zapisani fakti o fenomenima i iz njih se dobijaju informacije o svetu.
4. Važno je napraviti razliku između podatkai informacije, pojmova koji se često poistovećuju. –Na primer broj 6 je podatak i on kao takav nema posebno značenje, međutim "Sada je 6 časova" je posebno značenje, međutim "Sada je 6 časova" je informacija jer je podatku dodeljeno neko značenje. –Tako možemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i značenja koje mu je dodeljeno.
5. Za svaki problem koji se rešava (sa ili bez računara) postoji ograničen broj objekata koji su od interesa i nazivaju seelementarni objekti ilientiteti, a njihov skup sačinjava prostor objekata ilitip(klasa). prostor objekata ilitip(klasa). •Entitet je nešto što postoji i što se može jednoznačno identifikovati. •Svaki objekat mora imatiIME •IME mora biti jedinstveno, tj. Ne mogu postojati u jednoj bazi dva ista objekta
6. Tip predstavlja definisinje, ali ne i opredmećivanje, osobina i daje opseg relacijakoje određeni objekti moraju imati. •Objekatpredstavlja opredmećivanje, konkretno pojavljivanje nekog tipa. –Čovek, kao tip, ima osobine ime, težinai visina. Time je sam tipdefinisan. sam tipdefinisan. –S druge strane, ako kažemo da je Pera težak 80kg i visok 180cm, a Mika težak 90kg, a visok 170cm, onda govorimo o dva konkretna pojavljivanja tipa čovek, tj o dva objekta koja su tipa čovek. –Isto i kada govorimo o relacijama, tj. odnosima, u definiciji tipa čovekmožemo reći da čovek može da ne vozi ni jedno vozilo, ali i da može voziti beskonačno mnogo vozila. Ali posebno ćemo za Peru reći da vozi jedan automobil, a za Miku da vozi kombi i motocikl.
7. Objekat je predmet ili sve ono što postoji bez obzira na nas. •Klasaje grupa objekata koji imaju iste osobine. •Na primer, Učenikje klasa,  a učenikMarko •Na primer, Učenikje klasa,  a učenikMarko Markovićje objekat koji pripada klasi Učenik. •Ime klase je imenica ili pridev i imenica. •Da bi model sistema  bio pregledan i razumljiv, on se predstavlja grafički.
8. Odabrani entitet po svojoj prirodi može biti: –Realni objekat, deo sveta (osoba, firma, zgrada). –Apstraktni pojam (zvanje, količina). –Događaj (saobraćajni udes, upis studenata, –Događaj (saobraćajni udes, upis studenata, popravka tv). –Asocijacija (polaznik-kurs, lekar-pacijent, predmetprofesor-student)
9. Svakom elementarnom objektu pripisuje se određeni kvalitet u vezi sa problemom koji se rešava, a ti kvaliteti nazivaju se atributi ili svojstva objekta •Pošto za jedan problem može biti od značaja •Pošto za jedan problem može biti od značaja više raznih atributa istog ili raznih objekata, svaki atribut mora imati ime, a takođe i vrednost tj. Kvantitativniodraz kvaliteta •Jedan objekat može da karakteriše više atributa od važnosti za rešenje datog problema i oni se nazivaju elementarna obeležja
10. Između obeležja-atributa i tipa entiteta nema jasne razlike, jer imenovano složeno obeležje ustvari predstavlja tip entiteta. •Jedna definicija tipa objekta, odnosno entiteta mogla bi biti: Imenovani skup atributa. •Primer: plata i premija mogu biti atributi Platai Premijatipa Radnik, a mogu biti tip (prostor objekata) Zaradasa dva atributa Platai Premija.Status objekta informacionog sistema imaju oni entiteti koji pored identifikatora objekta (primarnog ključa) imaju još neka svojstva koja se opisuju atributima. se opisuju atributima. •Pod atributom se smatra ono svojstvo objekta koje se opisuje jednim podatkom. •Ukoliko je za opisivanje atributa potrebno više podataka, onda taj atribut predstavlja novi objekat.
11. Status objekta informacionog sistema imaju oni entiteti koji pored identifikatora objekta (primarnog ključa) imaju još neka svojstva koja se opisuju atributima. se opisuju atributima. •Pod atributom se smatra ono svojstvo objekta koje se opisuje jednim podatkom. •Ukoliko je za opisivanje atributa potrebno više podataka, onda taj atribut predstavlja novi objekat.
12. Jedan tip entiteta može imati više ključeva, i oni se nazivaju ekvivalentni ključevi. •Jedan od ekvivalentnih ključeva se bira za primarni ključ. •Primer: –BrojIndeksa, JMBG -superključ (jedinstveni), –BrojIndeksa, JMBG -superključ (jedinstveni), –BrojIndeksa i JMBG –kandidati za ključ (jedinstveni i minimalni), –BrojIndeksa -primarni ključ ili –JMBG -primarni ključ. •Izbor zavisi od problema koji se rešava.
13. Atributsko ime je naziv određenog kvaliteta (svojstva objekta), a atributska vrednost je kvantitativna, brojna vrednost koja pripada izvesnom skupu vrednosti. •Svakom elementarnom objektu pripisuje se elementarni podatak (samo jedna vrednost), koji se opisuje na sledeći način: opisuje na sledeći način: <Ime Objekta (Tip), Ime Svojstva (Atribut), Vrednost Svojstva> •Ovo je takozvana intenzija. •Postoji više načina na koji se ova tri aspekta podataka mogu povezati, dakle postoje različiti modeli podataka.
14. I generacije –Hijerarhijski –Mrežni •II generacije •II generacije –Relacioni •II generacije –Objetno relacioni –Objektni
15. Skup mogućih vrednosti koje neko obeležje u konkretnom slučaju može imati naziva se domen obeležja. •Napomena: domen nije, kao u matematici, •Napomena: domen nije, kao u matematici, skup originala funkcije. •Domen može posedovati sopstveno ime. •Isti domen može se pridružiti većem broju različitih obeležja. DOmen moze biti skolska sprema nk,kv,vkv,ss,vss
16. Integritet domena je trojka (tip podatka, dužina podatka, uslov). •tip podatka (INTEGER, CHAR, LOGICAL, DATE, CURRENCY, OLE, MEMO, ...) •Uslov: •Uslov: –Regularni izraz, x>0 AND x<=5 –Funkcije nad obeležjima: –AKO JE(if) obeležje1>XX ONDA(then) obeležje2=YY  INAČE (else) obeležje2=ZZ –KRAJ AKO (end if)
17. Nula vrednost je specijalno ograničenje domena, tako da obeležje može imati i nedefinisanu vrednost koja nastaje:
18. –Kada objekat poseduje neko svojstvo ali vrednost trenutno nije poznata ili nije nastupio momenat dejstva tog svojstva.
19. –Kada objekat ne poseduje neko svojstvo.
20. Ukoliko za jednu aplikaciju treba definisati više prostora objekata (skupova objekata), obrazuje se biblioteka datoteka, A kada se između tih datoteka uspostave određene logičke veze pomoću softvera koji se zoveDBMS (Data Base Management System) nastaje baza podataka.Imenaprostora objekata zajedno sa njihovim svojstvima čine šemu podataka koja identifikuje imena kategorija, njihova svojstva i veze između njih, a skup podataka uređen po nekoj šemi naziva se baza podataka, Model podataka definiše pravila prema kojima se podaci uređuju tj. struktuiraju, ali da bi dobili potpunu podaci uređuju tj. struktuiraju, ali da bi dobili potpunu interpretaciju  značenja podataka neophodno je definisati i skup dozvoljenih operacija nad tim podacima.
21. Statičkasvojstva su relativno nepromenljiva u vremenu i nazivaju se skup generišućih pravila, odnosno Jezik za definisanje podataka –DDL Jezik za definisanje podataka –DDL •Dinamička svojstva modela izražavaju se skupom operacija koje se vrše nad tim podacima i zovu se Jezik za manipulaciju podacima -DML
22. Razdvojenost i izolovanost podataka, Razdvojenost i izolovanost podatak, Zavisnost programa od organizacije podataka, Nekompatibilnost formata datoteka, Rast zahteva za novim izveštajima: •Fiksni upiti •Porast fajlova i aplikativnih programa,Niska produktivnost razvoja/održavanja IS
23. Relaciona algebra pripada kategoriji formalnih upitnih jezika proceduralnog karaktera • Čini je skup operatora za rad sa relacijama, a rezultati operacija su takođe relacije • Relaciona algebra je osnova za upitne jezike koje koriste ljudi – Svaki od algebarskih izraza je jedan upit ili pretraživanje • Upitni jezik – jezik kojim korisnici zahtevaju informacije iz BP
24. Čini je skup od 8 operacija koje se nazivaju osnovnim (5 elementarnih i 3 izvedene) – Elementarne: restrikcija (selekcija), projekcija, unija, razlika, Dekartov proizvod – Izvedene: presek, spajanje, deljenje • Klasifikacija prema broju operanada: – Unarne (1 operand) – Binarne (2 operanda) • E.F.Codd podela: – Tradicionalne (pogodne za ažuriranje) – Posebne (pogodne za izveštavanje)
25. Опеатори релационе алгебре дефинишу скуп операција над релацијама помоћу којих је могуће, из датог скупа релација (релационог модела), формирати жељене изведене релације. • Чине их две групе оператора: 1. За ажурирање релација 2. За извештавање
26. Definicija: iz polazne relacije po zadatom kriterijumu izdvaja podskup n-torki (zapisa, slogova) –Izbor n-torki koje zadovoljavuju određeni uslov • Kriterijum je neki logički izraz koji je izračunljiv nad svakom n-torkom • Dobijena relacija ima istu strukturu kao i polazna
27. Definicija: iz polazne relacije po zadatom skupu atributa formira se nova relacija kao skup n-torki nad tim atributima • Zadati skup atributa mora biti podskup skupa atributa polazne relacije • Vrednosti atributa u n-torkama nastale relacije odgovaraju onima u polaznoj relaciji
28. Definicija: iz dve polazne relacije formira novu koja sadrži sve n-torke iz obe relacije • Ova operacija nije moguća između bilo koje dve relacije, tj. mora biti zadovoljeno: –Šeme relacija moraju imati isti broj atributa –Atributi šema relacija redom odgovaraju po značenju i tipu (ne mora po nazivu) • Navedeni uslovi se nazivaju: unijska kompatibilnost
29. Definicija: iz dve polazne relacije formira novu koja sadrži sve n-torke prve relacije koje se ne nalaze u drugoj • Ova operacija je moguća samo između unijski kompatibilnih relacija. • Nije komutativna R1-R2 nije isto što i R2-R1
30. Разлика двеју релација R1-R2 се користи за избацивање (брисање) n-торки из релације. • Измена садржаја неке n-торке врши се у два корака: 1. Помоћу диференције (разлике) избацимо nторку из табеле. 2. Затим извршимо потребне измене у n-торки и онда је помоћу УНИЈЕ вратимо у релацију
31. Definicija: iz dve polazne relacije formira novu koja sadrži sve n-torke prve relacije koje se nalaze u drugoj relaciji • Ova operacija je moguća samo između unijski kompatibilnih relacija
32. Definicija: iz dve polazne relacije formira se nova sa n-torkama dobijenim tako što se svaka n-torka prve relacije spaja sa svakom iz druge • Šema nastale relacije sadrži sve atribute polaznih relacija • Označavanje: za puni naziv atributa se može , aponekada mora koristiti relacija.atribut
33. Analiza i projektovanje IS obuhvata: –Definisanje sistemskih parametara. –Radnihprocesa. –Konceptualni model podataka. –Konceptualni model podataka. –Šemu (baze) podataka. –Korisnički interfejs.
34. Konceptualni model koji se sastoji od sekvencionalnih procesa koji opisuju faze projekta razvoja informacionih sistema počevši od inicijalne studije izvodljivosti do održavanja finalnih aplikacija. Sve metodologije su izvedene iz ovog logičkog procesa rešavanja problema odnosno iz životnog ciklusa razvoja sistema. Razvijene su različite SDLC metodologije koje prate procese SDLC-a, kao što su model vodopada, model brzog razvoja aplikacija
35. S obzirom da postoji mnogo različitih pristupa za rešavanje problema, tako postoje i mnoge strategije i tehnike sistemske analize, neke od njih su: –Strukturna analiza (Structured Analysis-SA)je jedna od najstarijih tehnika sistemske analize koja se i danas dosta koristi. Ona je orjentisana na procese i koristi se za modeliranje poslovnih zahteva sistema. Modeli su struktuirane slike koje prikazuju procese, ulaze, izlaze i skladišta podataka. izlaze i skladišta podataka. –Informacioni inženjering i modeliranje podatakaje tehnika koja je usredsređena na podatke u sistemu i strateško planiranje. Modeli podataka kod informacionog inženjeringa (Information Engineering– IE) se nazivaju dijagrami objekti-veze (Entity Relationship Diagrams). –Objektno-orijentisana analiza(Object-Oriented Analysis-OOA)je tehnika koja je uspela da eliminiše veštački razdvojene podatake od procesa. Jedini način da se kreiraju, čitaju, ažuriraju ili brišu podaci objekta (properties) jeste putem ugrađenih procesa koji se nazivaju metode (methods). OOA je naročito postao popularan pojavom UML-a (Unified Modeling Language) koji obezbeđuje i grafičku sintaksu za objektne modele.
36. Model je prikaz stvarnosti.Kaošto slika vredi hiljadu reči,tako i većina sistemskih modela predstavljaju slikovite predstave stvarnosti.Modeli služe da bolje razumemo sisteme ili je to način da dokumentujemo poslovne zahteve ili da postavimo tehničk idizajn .Logički modeli pokazuju šta je sistem i šta on radi. Oni opisuju sistem nezavisn o od bilo koje  tehničke implementacije .Fizički modeli pokazuju ne samo šta je sistem i šta on radi ,već i kako je sistem fizički i tehnički implementiran.
37. Kosturinformacionihsistemaidentifikujepotrebuzačetirisistemska modela: –PODACI–Svisistemisakupljajuiskladištepodatke.Modeli podataka(npr.dijagramobjekti-veze)sekoristedamodeliraju neophodnepodatkezanovesisteme.Ovimodelipodatakasu polaznatačkazaprojektovanjebazepodataka. –PROCESI–Modeliprocesa(npr.Dijagramtokapodataka)se čestokoristedamodelirajutokoveprocesakrozposlovne sisteme.Ovimodeliprocesaslužekaopolaznatačkaza sisteme.Ovimodeliprocesaslužekaopolaznatačkaza projektovanjeračunarskihaplikacijaiprograma. –KOMUNIKACIJE–Nijedansistemneekzistiraizolovanood drugihljudi,drugihsistemailidrugihkompanija. –Interfejsmodelisecrtajuufaziproučavanja,alidetaljnijese morajuprikazatiufazidefinisanja.Interfejsmodeliopisujuulaze (inpute)usistem,njihoveizvore,izlaze(autpute)izsistema, njihovedestinacijeideljenebazepodataka.Oviinterfejsmodeli služekaoosnovazadizajniranjekorisničkihisistemskih interfejsa.
38. Strukturna sistemska analiza (SSA) –Savremen pristup procesu razvoja poslovnih informacionih sistema. –Analiza tokova podataka u sistemu, određivanje ključnih entiteta u sistemu i njihovih atributa i entiteta van sistema s kojima on komunicira, Obuhvata: –Funkcionalnu dekompoziciju sistema –Dijagrame tokova podataka –Rečnik podataka –Model objekti-veze (MOV)
39. Mora jasno da se razgraniči (i opiše) sta treba da se postigne i da se odrede prihvatljive granice oko projekta. •Postupak definisanja sastoji se od tri koraka: 1.Određivanje ciljeva sistema i projekta kao celine. 2.Utvrđivanje uslova za projektovanje i izradu koji služe za procenjivanje uspešnosti projekta i za procenu valjanosti kompromisa. 3.Definisanje opsega sistema –šta ćete raditi a šta nećete raditi.
40. Definisanje ciljeva i opsega sistema sastavni je deo opisa projektnog zadatka. •Njihovo definisanje najčešće je složen postupak u kojem se kombinuju formalne postupak u kojem se kombinuju formalne tehnike analize i projektni kompromisi. •Cilj projekta je najvažniji činilac i pri određivanju opsega sistema i uslova. •Cilj je razlog kojeg se radi projekat, odnosno šta treba da se postigne.
41. Projektni uslovi imaju jedan od sledećih oblika: –Direktno merljivi zahtevi(odštampaj izveštaj o stanju zaliha za manje od 2 sata). –Uslovi koji se odnose na radno okruženje –Uslovi koji se odnose na radno okruženje (sistem radi u postojećoj računarskoj mreži). –Opšte projektne strategije(korisnicima obezbediti pomoć zavisnu od konteksta). •Po mogućnosti većina uslova (skoro svi) treba da je u prvoj ili drugoj kategoriji.
42. Neki projektni ciljevi ne mogu se lako (ili nikako)prevesti u veličine koje se mogu izraziti brojevima. –Na primer cilj: Poboljšati tačnost pri unosu podataka, teško se kvantifikuje (složeno, skupo). podataka, teško se kvantifikuje (složeno, skupo). •Ovi ciljevi su vrlo značajni a mogu se iskazati u obliku strategija umesto uslova. –Prethodni uslov iskazati kao: Poboljšati tačnost pri unosu podataka tako što će se vrednosti birati iz padajuće liste gde god je to izvodljivo.
43. Podeliti ciljeve na osnovne i dopunske. •Kada su jasni ciljevi, može se doneti odluka o tome koja funkcionalnost logički spada unutar opsega sistema (a koja ne pripada). •Sve funkcije unutar opsega sistema treba •Sve funkcije unutar opsega sistema treba direktno da podražavaju neki zadati cilj. •Na primer: –Cilj projekta je povećanje efikasnosti obrade porudžbina. –Štampanje računa neposredno podržava taj cilj. –Izrada kataloga proizvoda je izvan opsega sistema.
44. Poslednji korak u fazi definisanja parametara sistema je analiza troškova i dobitaka koje pruža definisana funkcionalnost. •Sistem se po pravilu sastoji od komponenti. •Sistem se po pravilu sastoji od komponenti. •Relativni odnosi dobici/troškovi (D/T) pojedinih komponenti pomoći će da se odredi redosled izrade tih komponenti (ako nije fizički, odnosno funkcionalno predodređen). •Prvo se prave one sa najvećim odnosom (D/T).
45. Rizik performanse: Projekat može da ne dostigne postavljene zahteveili bude na neki drugi način neprihvatljiv za korisnika. •Rizik cene: Može prekoračiti budžet. •Rizik cene: Može prekoračiti budžet. •Rizik podrške: Softver može biti neprilagodljiv, bez mogućnosti održavanja ili proširivanja. •Vreme isporuke: Projekat može biti isporučen prekasno.Rizici se ne mogu eliminisati; njima se mora upravljati! –Uradite to u fazi analizezahtevapre otpočinjanja faze dizajna. faze dizajna. –Koristitealateza praćenje zahteva, odgovornosti, implementacije, itd. –Izraditemaleprototipovesa ciljem testiranja i demonstriranja koncepata i proverite pristup pre izgradnje celokupnog projekta. –Koristite prototipove i komponente u fazi integracije
46. Reinženjering se može definisati kao temeljno razmatranje i radikalno reprojektovanje poslovnih procesa kako bi se postigla značajna poboljšanja u kritičnim merama performansi, kao što su troškovi, kvalitet, usluge i brzina. U današnjoj ekonomiji, među glavnim motivacijama .U današnjoj ekonomiji, među glavnim motivacijama za modernizovanjem i reinženjeringom poslovnih procesa su zadovoljstvo klijenata, deregulacija i povećanje konkurentnosti na globalnom nivou.Generalno, osetljivost na potrebe tržišta i fokus na potrebe klijenata zahteva brzo vreme odziva i uprošćavanje i integraciju procesa.
47. efektivnomodeliranje/remodeliranje podataka modeliranje/remodeliranje podataka ••migracija podataka migracija podataka ••efektivno modeliranje/remodeliranje procesa efektivno modeliranje/remodeliranje procesa •• efektivno modeliranje/remodeliranje procesa efektivno modeliranje/remodeliranje procesa ••efektivno generisanje koda efektivno generisanje koda ••efektivna integracija sistema efektivna integracija sistema ••očuvanje dostignutog stepena funkcionalnosti očuvanje dostignutog stepena funkcionalnosti sistema u toku procesa reinženjerstva
48. Svrha informacionih sistema nije samo skladištenje podataka i njihovo učitavanje pri obavljanju raznih poslova, već najčešće i pomoć pri obavljanju određene aktivnosti i pomoć pri obavljanju određene aktivnosti ili više njih. •Te aktivnosti su poslovni, odnosno radni procesi (work processes) koje će sistem podržati.Radni proces je skup jednog ili više pojedinačnih poslova, koji zajedno čine aktivnost koja ima određenu važnost za preduzeće (organizaciju). preduzeće (organizaciju). •Na primer: Obrada porudžbine, Isplata zarade ili pronalaženje broja telefona, •Ovi procesi su vrlo različiti po svojoj složenosti.
49. Posao je pojedinačna akcija, tj. Korak tokom odvijanja radnog procesa. •Proces obrade porudžbinemože da se sastoji od poslova: evidentiranje porudžbine, sastoji od poslova: evidentiranje porudžbine, provera stanja zaliha i dostava robe kupcu. •Proces pronalaženja zapisao kupcu mogao bi se sastojati samo od jednog posla: pronalaženja zapisa o kupcu. •Teško je razlikovati procesod posla.
50. Poslovna pravila su posledica zakona, statuta firme, dogovora, ugovora i sl. •Poslovna pravilase saznaju iz razgovora upravo kao odgovor na traženje izuzetaka. upravo kao odgovor na traženje izuzetaka. •Detalji pravila se određuju u kasnijoj fazi pri izradi konceptualnog modela podataka. •U ovoj fazi je najvažnije da se grupišu aktivnosti.
51. Alternativa formalnoj analizi radnih procesa je identifikovanje korisničkih scenarija. •Korisnički scenario se sastoji od dve komponente: skup od jednog ili više korisničkih profilai po jednog scenarija korisničkih profilai po jednog scenarija upotrebeza svaki profil. •To je priča koja opisuje način na koji će korisnik upotrebljavati predloženi sistem. •To su aktivnosti koje se očekuju da će obavljati korisnik.
52. Većina radnih procesa započinje kada se pojavi neka vrsta papirnog dokumenta. •Ponekad radni proces započinje zbog drugih događaja, na primer popunjavanjem nekog obrasca, narudžbenice, itd. obrasca, narudžbenice, itd. •Taj dokument se odmah upotrebi da bi se napravio prvi blok podataka koje on sadrži. •U ovom momentu ne treba razmišljati o razvrstavanju elemenata podataka na entitete ili atribute. Treba ih samo zapisati. •Obavezno zabeležiti grupe koje se ponavljaju.
53. Za svaku stavku u listi treba utvrditi da li je u pitanju objekat ili neka činjenica koja se odnosi na objekat. •Objekti postaju entiteti. •Objekti postaju entiteti. •Činjenice postaju atributi.
54. Prvi korak je razmatranje svih dokumenata i pravljenje grubog opisa entiteta i atributa u prostoru problema. •Treba uraditi još: –Uspostavljanje veza između tih entiteta i –Detaljno razmatranje atributa i uslova svakog entiteta. –Detaljno razmatranje atributa i uslova svakog entiteta. •Prvo treba krenuti od veza jer: –Neke od veza će postati posebni entiteti ili –će se zbog nekih veza morati da dodaju novi atributi postojećim entitetima.
55. Drugi korak je detaljnija analiza veza između entiteta. •Za svaku vezu treba odrediti: –Kardinalnost veze –Obaveznost svakog učesnika –Atribute veze (ako ih ima) –Uslove i ograničenja veze (ako ih ima) •Kao rezultat nastaje detaljan E-R dijagram obrade porudžbina
56. Veze više prema višetreba eliminisati. •Dodati modelu između dva entiteta spojni (vezni) entitet koji na obe strane prema oba entiteta ima vezu jedan prema više. •U ovom modelu je veza između entiteta Dobavljaci Prozvodtipa više prema višei dodajemo entitet Prozvodtipa više prema višei dodajemo entitet DobavljacProzvod. •U ovom modelu je i veza između entiteta Porudzbina i Proizvodtipa više prema više ali ona je ostvarena već preko entiteta DetaljiPorudzbinekoji ima ulogu veznog entiteta (već eliminisana izdvajanjem grupe podataka koji se ponavljaju).
57. Za svaku vezu treba utvrditi da li je obavezna za nijednog, jednog ili oba učesnika u vezi. •Veza između entiteta Kupaci NacinDostave neobavezanaje u oba smera (ne mora za svakog kupca postojati podrazumevani način svakog kupca postojati podrazumevani način dostave, mogu postojati načini dostave koji se ne primenjuju ni za jednog kupcadosadašnjeg).
58. U dokumentaciji entiteta treba navesti radne procese u kojima se koriste podaci iz tog entiteta. •Ako se kasnije promeni struktura entiteta •Ako se kasnije promeni struktura entiteta (obrišemo ili dodamo atribut) odmah imamo na jednom mestu sve procese na koje bi to moglo imati uticaja. •U protivnom bi trebalo analizirati sve procese i videti da li to na njih utiče.
59. Tip podatka je skraćeni opis opsega vrednosti. •Vrednosti podatka u domenu Kolicnasu celobrojne (tip). •Ako se koriste baze podataka onda svaka mašina baze podataka podržava određeni mašina baze podataka podržava određeni (veliki) skup tipova podataka. Ali koja će se baza koristiti određuje se tek pri fizičkoj realizaciji. •Tip podatka domena može biti i drugi domen (DatumIsporuke je tipa Datum, a Datumje opšti domen koji smo definisali dd-mm-gggg).
60. Ako se poštuje ova procedura: krene se od elemenata podataka koje organizujemo u entitete, usput eliminišemo grupe koje se ponavljaju i veze tipa više prema više, ponavljaju i veze tipa više prema više, verovatno će rezultat biti model koji je u trećoj normalnoj formi. •Proveriti da li svaki atribut u entitetu zavisi od ključa, samo od ključa i to celog ključa.
61. 1.Nekoristesevišeznačniatributi(GG=1) •2.Sviatributimorajubitiprimenljivinasveobjekte klase(DG=1) •3.Atributiidentifikatoriseoznačavajunekom •3.Atributiidentifikatoriseoznačavajunekom posebnom oznakom (*, #,  ...) •4.Nekoristesesemantičkidomeni.
62. Veze su najvažniji deo DOV, jer definišu načine na kojima su objekti uzajamno povezani. •Veze se imenuju i njihovi nazivi oslikavaju sematniku povezanosti između objekata. Određivanje kardinalnosti se uglavnom vrši proučavanjem veza i odnosa između posmatranih objekata.
63. Кардиналност везе (пресликавања) се односи на бројност елемената партитивног скупа у који се пресликава један елемент скупа оригинала. •За свако пресликавање денише се минимална и максимална кардиналност. •Минимална и максимална кардиналност једног •Минимална и максимална кардиналност једног пресликавања одређује се идентификацијом минималне и максималне бројности подскупа у који се може пресликати неки, било који елемент скупа оригинала
64. Минимална кардиналност има вредност 0 ако се бар један елемент скупа оригинала пресликава у празан скуп, иначе му се додељује вредност 1. Максималној кардиналности додељује се вредност 1 ако кардиналност сваког оригинала није већа од 1, иначе му се додељује вредност N или M, где је 1< N, M ≤|E|
65. Минимална кардиналност а=1 указује на претхођење и слеђење. •Ако је Р(Е2(1,б2)) онда прво мора постојати неки ентитет е2у Е2да би ентитет е1који је 221 са њим у вези могао бити укључен у Е1. •Дакле постојање ентитета е2у скупу Е2мора претходити натанку ентитета е1у скупу Е1. •Најчешће се у дијаграму објеката и веза наводе само максималне вредности.
66. Постоје два поступка: •Навођењем минималне и максималне бројности подскупова једног скупа који се могу пресликати у један елемент другог могу пресликати у један елемент другог скупа. •Навођењем минималне и максималне вредности двају пресликавања Е1у Е2и пресликавања Е2у Е1. •Избор методе је питање стила
67. Opisuje način na koji je programski kod logički struktuiran. •Struktura koda se najviše tiče izrade aplikacije. •Od arhitekture koda može da zavisi da li će uslovi integriteta podataka biti realizovani u šemi baze podataka ili u aplikaciji.
68. Prvi sistemi su bili monolitni. •Razumevanje i izmene su bile vrlo teške. •Rešenje je u struktuiranju koda u zasebne komponente: potprograme, module ili objekte komponente: potprograme, module ili objekte (zavisno od mogućnosti programskog jezika). •Veliki broj komponenti koje su povezane takođe je teško kontrolisati.
69. Troslojni model organizuje komponente u: –Korisničke usluge (user services), zove se još i prezentacioni sloj (presentation layer), –Poslovne usluge (business services), sloj poslovne –Poslovne usluge (business services), sloj poslovne logike (business logic layer), –Usluge podataka (data services), sloj podataka (data layer).Komponente koda koje prikazuju podatke korisnicima i odgovaraju na njihove akcije smeštaju se u sloj korisničkih usluga. •Ceo korisnički interfejs ugrađuje se u taj sloj. •Sloj poslovnih usluga stara se o poštovanju poslovnih pravila i proverava ispravnost podataka koje je korisnik uneo.
70. Sloj korisničkih usluga (prezentacioni sloj) sadrži objekte koriničkog interfejsa, Najčešće korišćen pristup kod višeslojnih aplikacija •Entiteti (klase ili moduli) zaduženi za komunikciju sa BP, Uslužne klase koje omogućavaju interakciju sa BP, CDatabase,CRecordsetklase iz Microsoft (MFC) •ResultSet, Connection klase u Java-inom paketu java.sql.*
71. Tehnologije koje omogućavaju razmenu podataka između BP i aplikacija ODBC –DAO (Data Access Objects), ado, jdbc, Pre kreiranja aplikacije potrebno je izvršiti registrovanje BP kojoj se pristupa posredstvom ODBC drajvera. Registracija je obavezna bez obzira na tip BP
72. Posle izrade konceptualnog modela podataka i izbora arhitekture sistema treba napraviti šemu. •Šema baze podataka je opis elemenata podataka koji će postojati u bazi kao i mesto gde će se baza podataka nalaziti. podataka nalaziti. •Šema BP sadrži definicije svih tabela, veza između njih, upita, (u nekim slučajevima, npr. Access, i obrazaca, izveštaja i komponenti koda). •Kod većih DBMS šema BP sadrži definicije svih tabela, veza između njih, pogleda, uskladištenih procedura i okidača (triger).
73. Svaka tabela treba da ima bar jedan indeks i njega pravi mašina BP automatski za PK. •Po pravilu se indeks pravi za svako polje (polja) koja će se koristiti za spajanje sa drugim tabelama (po pravilu za spoljne ključeve-FK). tabelama (po pravilu za spoljne ključeve-FK). •Ako polja spoljnog ključa učestvuju u primarnom ključu ali to nije ceo ključ, onda se polje spoljnog ključa definiše poseban indeks. Tabela koja se često ažurira ne bi trebala da ima više od 10 do 15 indeksa, uključujući PK i one koji služe za spajanje sa drugim tabelama
74. Pogled, uskladišteni upit se brže izvršava od SELECT izraza. •U konceptualnom modelu treba pronaći složene entitete (logički entitet koji se modeluje pomoću dve ili više tabela). dve ili više tabela). •U šemu BP treba uključiti svaki upit koji denormalizuje složeni entitet u modelu,Može se desiti da postoje složeni entiteti sa podklasama (između njih postoji veza jedan prema jedan), i oni moraju podržati upitima. •Upiti (obično parametarski) ugrađuju se u šemu BP i kada korisnici često traže određene zapise BP i kada korisnici često traže određene zapise u primarnim entitetima. •Ako se isti entitet traži po više upita (atribut) za svaki atribut treba napraviti parametarski upit. •Treba potražiti i moguće upite u obrascima i izveštajima koji se koriste u aplikaciji.
75. Administrativni zahtevi za zaštitu podataka ne moraju direktno uticati na šemu BP, ali su oni poslovna pravila koja se moraju podržati u verziji sistema koji ulazi u redovnu upotrebu. •Administrativni zahtevi su u neku ruku metazahtevijer se odnose na sam sistem a ne metazahtevijer se odnose na sam sistem a ne na prostor problema koji se modeluje. •Mogu se podeliti u dve kategorije: –Bezbednosni zahtevi (ko može da pristupi sistemu), –Zahtevi u pogledu raspoloživosti (24/7) i kako će korisnici praviti rezervne kopije.
76. Naredbe za kontrolu pristupa: –GRANT: naredba dodele prava –REVOKE: naredba uklanjanja, oduzimanja prava,Vrste kontrole: –Komože da pristupa BP –Čemumože da pristupa u BP –Šta može da radi sa onim čemu može da pristupi
77. Korisnik se najčešće kreira sa CONNECT pravom •Opšte pravo iznad CONNECT može se dodeliti sa naredbom u formi: GRANT OpštePravoTO Korisnik;Administrator BP može ukloniti neko opšte pravo nekom korisniku naredbom: REVOKE OpštePravoFROM Korisnik; Ako se uklone RESOURCE i DBA pravo, korisniku ostaje CONNECT pravo., Posebna prava se odnose na tabele i poglede u BP, kao i na dozvoljene radnje nad njima, Jedno ili više prava mogu se dodeliti jednom ili više korisnika •WITH GRANT OPTION: navedeni korisnici mogu dalje dodeljivati sva navedena prava •PUBLIC-obuhvata sve postojeće korisnike •ALL-obuhvata sva prava
78. Prati se šta su korisnici radili. •Nekada se samo prati ko se prijavio na sistem i kada, ili ko je napravio izmene i kakve, ili između ovih krajnosti. •Modelovanje zahteva za praćenje proteklih •Modelovanje zahteva za praćenje proteklih aktivnosti zavisi od prirode zahteva. •Ako se prati samo ko je koristio sistem dovoljan je entitet sa atributima ImeKorisnika, VremePrijave, VremeOdjave. Pri prijavi se doda zapis, a ažurira se kada se odjavi).