Visoka škola strukovnih studija
Šabac
pitanja za ispit, Osnove informacionih tehnologija – generacija 2013/2014

1.		Na osnovu čega se vrši upravljanje?
-	Upravljanje se vrši na osnovu stečenih informacija o potrebama i mogućnostima ostvarenja nekog cilja organizacionog sistema. Drugim rečima upravljanje je pretvaranje informacija u odluke
2.		Kibernetska definicija agenta.
-	AGENT – bilo štA, šta percipira okolinu pomoću senzora i zatim deluje u toj okolini pomoću aktuatora

3.		Odnos lingvistike i inteligentnog agenta
-	 Nedostajali su jezik, vid i planiranje. Lingvistika je trebala preko veze jezik – misao da pomogne da se naprave INTELIGENTNI AGENTI . Cilj je (bio) da se omogući  da razumevanje jezika obuhvata razumevanje sadržaja i konteksta, a ne samo strukture rečenice

4.		Čovek kao agent.
-	Ljudski agent ima senzore I aktuatore.
5.		Šta su aktuatori a šta senzori kod čoveka?
-	Senzori su: oči, uši itd, a aktuatori su: ruke, noge itd.
6.		Osnovna ideja kibernetike.
-	 Osnovna ideja kibernetike (bila) je da se po analogiji sa živim bićima (čovekom) naprave takve mašine koje bi izvodile kompleksne operacije brže i tačnije od čoveka.

7.		Živa bića i kibernetika
8.		Oblasti koje podržavaju kibernetiku.
-	Matematika, fizika, logika, psihologija,  fiziologija, elektrotehnika
9.		Ključna oblast koja podržava kibernetiku
-	Matematika i fiziologija
10.		Osnovni pojmovi koji definišu kibernetiku.
	regulacija i povratna veza
	entropija
	upravljanje
	komunikacija i prenos informacija
11.		Najvažniji pojam koji definiše kibernetiku.
-	Entropija
12.		Pojam sistema.
-	Pod pojmom sistema se u najopštijem slučaju podrazumeva izdvojena funkcionalna celina koja se sastoji od skupa objekata, njihovih utvrđenih svojstava (atributa) i skupa relacija koje povezuju te objekte kao i osobina tih relacija.

13.		Odnos sistema i organizacije
14.		Sistem u najopštije smislu reči.
-	S. je ukupnost međusobno funkcionalno povezanih delova
-	sistem predstavlja skup elemenata koji su u međusobnoj interakciji i u interakciji sa okruženjem
15.		Podela sistema
-	Realni i apstraktni
16.		Apstraktni sistemi
-	Elementi apstraktnog sistema su pojmovi, međusobno povezani definicijama i pravilima. Primeri - javni sistemi, softverski programi, ljudski govor.

17.		Šta sve čini ulaz/izlaz sistema?
-	Ulaz i izlaz sistema mogu da čine i podaci i/ili informacije. U sistem ulaze (angažuju se) i resursi (materijalni i/ili kadrovski), te da bi sistem funkcionisao moraju se predvideti i izvesni troškovi.
18.		Da li informacije čine ulaz sistema?
-	Da
19.		Nabrojiti (važne) elemente sistema.
-	Sistem čine, iz ugla informacionih sistema važni elementi: podsistemi, procesi, programi i donosioci odluka (menadžment).
20.		Najvažniji element sistema
-	Informacije
21.		Šta verifikuje efikasnost sistema?
-	Izlaz, rezultati i dobit su primereni ciljevima sistema koji, ako su dostignuti, verifikuju efikasnost sistema
22.		Kad je sistem efikasan?
-	Sistem je efikasan ako su izlaz, rezultati i dobit dostignuti.
23.		Šta je to proces sistema?
24.		Kako se podaci transformišu u informacije?
25.		Na šta utiče neuravnoteženost sistema?
-	Na efikasnost, pa je posledica neuravnotezenosti sistema neefikasnost. A sto duze traje dolazi do propadanja poslovnog sistema.
26.		Šta je to neuravnotežen sistem?
-	Fizički, hemijski, sociološki, ekonomski i politički procesi teku bilo po zakonima prirode, bilo pa zakonima društva. Ne ponašati se po tim zakonitostima, odnosno pravilima znači da sistem nije uravnotežen
27.		Organizacija, pojam.
-	Svaki oblik udruživanja ljudi radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva
28.		Organizacija kao skup pravila.
-	organizacija je i zbir pravila na osnovu kojih se odvija    interakcija elemenata (objekata) sistema, prema tome organizacioni sistem je determinisan organizacijom.

29.		U kom skupu su ciljevi sistema?
-	Skupu vrednosti
30.		Organizacija kao struktura.
-	Od posebnog značaja je funkcionisanje organizacije koje oživljava organizacionu strukturu i pokreće ljude na svrsishodno delovanje u ostvarivanju opšteg cilja organizacije.
31.		Šta je pokretač aktivnosti u organizaciji?
-	Ciljevi
-	Ciljevi se biraju iz skupa vrednosti i predstavljaju željena stanja u budućnosti. Oni su osnovni pokretač svake aktivnosti u organizaciji.
32.		Interes kao pokretač aktivnosti u organizaciji.
-	Odluke koje se donose inspirisane su potrebama (interesima) opštedruštvenim (državnim) jer je svaki organizacioni sistem i element ljudskog društva (države). Na nižem nivou na odluke utiču interesi samog organizacionog sistema, upravljačkog sloja (menadžmenta), pa i interesi pojedinaca u tom organizacionom sistemu.

33.		Čime je determinisan organizacioni sistem?
-	organizacioni sistem je determinisan organizacijom.
34.		Koje su osnovne funkcije organizacionog sistema?
-	Funkcija upravljanja, rukovodjenja, izvrsenja
35.		Upravljanje kao funkcija organizacionog sistema.
-	Funkcija upravljanja je reprezent nosioca organizacionog sistema koji svojim odlukama definiše upotrebu resursa organizacionog sistema, nesmetanu cirkulaciju u ostvarivanju željenog cilja.
36.		Koji poslove obuhvata upravljanje?
-	definisanje cilja;
-	odlučivanje šta ko treba da uradi da bi se cilj postigao;
-	utvrđivanje uslova pod kojim se teži ostvarenju cilja;
-	utvrđivanje ocene rezultata u ostvarenju cilja.
37.		Definisanje cilja ko posao u upravljanju.
-	definisanje cilja;
-	odlučivanje šta ko treba da uradi da bi se cilj postigao;
-	utvrđivanje uslova pod kojim se teži ostvarenju cilja;
-	utvrđivanje ocene rezultata u ostvarenju cilja.
38.		Glavna svojstva informacije.
	kvalitet
	količina
	vrednost u vremenu.
39.		Kvalitetne informacije kao uslov za uspešno upravljanje.
-	uspešnost poslovnog sistema direktno zavisi od kvalitetnih informacija o drugim resursima. Osim toga, ukoliko ne bi bilo dovoljno znanja o načinu upotrebe ostalih resursa, sistem bi u krajnjem ''patio'' od entropije i ne bi bio svrsishodan.
40.		Definicija poslovnog sistema.
-	Poslovni sistem u području ekonomije vrlo je složen, dinamičan, stohastičan, otvoren, organizacioni sistem.
41.		Definicija poslovnog sistema sa aspekta proizvodnje roba i pružanja usluga
-	Poslovni sistem je mezo-ekonomska  struktura, sistem u kome su integrisane mikroekonomije proizvođača-pojedinaca čije trošenje bioenergije (fizičkih i umnih potencijala) predstavlja uslov funkcionisanja mezo-ekonomije
42.		Relevantnost informacije
-	Kao najvažnija osobina informacija ističe se njihova relevantnost, što se može opisati kao pogodnost informacija korisničkim potrebama
43.		Blagovremenost informacije
44.		Tačnost informacije
-	Tačnost informacije je odnos sadržaja informacije prema događajima ili stanjima na koje se odnosi. Informacija je tačna ako nema odstupanja njenog sadržaja od stvarnih stanja.
45.		Sažetost i potpunost informacije
-	Sažetost. Ovaj zahtev je delimično u suprotnosti sa zahtevom potpunosti, ali u njihovoj ravnoteži leži veština dobrog informisanja.
-	Potpunost. Sve relevantne činjenice sadržane su u informaciji.

46.		Definicija informacije za potrebe obrade podataka.
47.		Kad informacija smanjuje neizvesnost
-	Kada imamo više informacije i kada je ta informacija tačna, pravovremena, nije zastarela.
48.		Definicija informacije iz ugla ekonomije.
- kapacitet povećanja znanja, to je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost

49.		Kako se povećava znanje
-	Informacijama.
50.		Odnos informacije i podataka.
-	S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha obrade podataka pretvaranje podataka u informacije, ili da sistem za obradu podataka proizvodi informacije
51.		Čuvanje podataka
-	Kod računara uređaj za pamćenje (memorija M) ima ulogu lista papira. U tom uređaju se na mašinskom jeziku čuvaju svi podaci uključujući i program. Jedva da će iko posumnjati u mogućnost fizičke realizacije organa koji obavlja takve funkcije. Odista, tu funkciju može obavljati magnetna traka na koju se spremaju kodirani podaci, a uzimaju se s nje kao sa običnog magnetofona. Uređaj za pamćenje (memorija - M) sastoji se od niza polja koja su označena prirodnim brojevima 1, 2, 3 ... Ti se brojevi zovu adrese polja
52.		Kako se proizvode informacije
-	S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha obrade podataka pretvaranje podataka u informacije, ili da sistem za obradu podataka proizvodi informacije
53.		Informaciologija, definicija.
-	Informaciologija je opšta nauka o svim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim procesima bezgranične Vaseljene.
54.		Informonomija
-	Nauka o zakonitostima vezanim za informaciju
55.		Informacija i znanje.
-	Informacija je kapacitet povećanja znanja, to je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost. Vrednost informacije očito zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje.
56.		Šta je znanje?
-	Informacija
57.		Kibernetska definicija informacije.
58.		Da li se informacije razmenjuju u tzv. neživoj prirodi?
59.		Informacija i entropija.
60.		Šta je entropija?
-	Entropija označava red i uređenost sistema.
61.		Odnos informacija i odluka.
-	Informacija mora zadovoljavati oba vremenska kriterijuma, jer na primer pravovremena, ali zastarela informacija može uslovovati potpuno krive odluke.
62.		Börje Langefors informaciona jednačina.
-	I = i(D, S, t)
63.		Subjektivni doživljaj informacije.
64.		Odnos subjektivnog i objektivnog tumačenja informacije.
-	Informacija kao svojstvo materije je raširena interpretacija informacije, po kojoj je informacija odraz, odnosno sadržaj odraza materije, pri čemu se razlikuju dve vrste informacija:
	objektivna informacija koja je svojstvo materije.
	subjektivna informacija koja je odraz individualne svesti o objektivnoj informaciji.

65.		Koji sistem ima najmanju entropiju?
-	Sistem nema nikakve neodređenosti ako je verovatnoća jednog stanja jednaka 1, a svih ostalih 0, tj. tada mera stepena neodređenosti treba da bude 0.
66.		Količina informacije prema K. Šenonu.
-	u klasičnoj (Šenonovoj) teoriji informacija za uvođenje mere količine informacija koristi činjenica da svaka informacija smanjuje neizvesnost
67.		Koji sistem ima najveću entropiju?
-	najveću meru stepena neodređenosti treba da ima onaj sistem koji ima jednaka verovatna stanja.
68.		Količina informacije prema R. Ekofu.
-	pri uvođenju mere za količinu informacija koristi osobina informacije da uvek služi za upravlja¬nje odnosno za postizaпje nekog cilja.
69.		Kako informacija motiviše?
-	ako menja relativnu vrednost ishoda za pojedinca, kaže se da motiviše
70.		Vremena odziva.
U stvarnosti postoje različita vremena odziva:
	trenutno vreme odziva
	konverzaciono vreme odziva
	što je brže moguće
	odgođeni odgovor
	istog dana i
	«na raspolaganju je dovoljno vremena».
71.		Šta je to trenutno vreme odziva?
-	Sistemi sa trenutnim vremenom odziva su oni koji moraju obezbediti podatak koji ima za posledicu trenutnu reakciju sistema
72.		Bitna svojstva informacije.
-	preciznost, tačnost i pouzdanost
73.		Odnos relevantne i aktuelne informacije
74.		Odnos tačne i blagovremen informacije
75.		Odnos tačne i precizne informacije
76.		Odnos jenostavne i sažete informacije
77.		Odnos tajne i potpune informacije
78.		Odnos objektivne i tačne informacije
79.		Poslovni upravljački informacioni sistemi.
-	Sistemi koji su interesantni za poslovanje organizacije su tzv. poslovni upravljački informacioni sistemi. To su sistemi koji ostvaruju svojevrstan informacioni sinergistički efekat, budući da procesom transformacije unutar sistema izlazne informacije količinom i kvalitetom nadmašuju ulazne.

80.		Odnos ulaznih i izlaznih informacija
81.		Just-in-time koncepcija skladištenja.
-	minimalna kolicina na skladistu
82.		Just-in-time i smanjenje troškova poslovanja
83.		Just-in-time i kvalitetne informacije
84.		Osnovne funkcije informacionog sistema.
-	Prikupljanje podataka
-	Obrada podataka
-	Pohranjivanje podataka i informacija
-	Dostavljanje podataka i informacija korisnicima radi potrebe analize, upravljanja, odlučivanja ili kontrole
85.		Prikupljanje podataka
-	odgovara na pitanje kojim se izvorima sistem služi, odakle dolaze podaci i kako se vrši priprema, prikupljanje i unošenje podataka
86.		Obrada podataka
-	prikupljeni podaci se obrađuju u skladu sa zahtevima korisnika, a to znači da se oni putem raznih operacija transformiraju, sažimaju ili raščlanjuju
87.		Prikazivanje podataka
88.		Hardware kao deo IS
	hardware – materijalno-tehnički element koji čine npr. računari, modemi, radne stanice, mrežna oprema, printeri, skeneri, kablovi itd., a služi isključivo ili pretežno obradi podataka, odnosno informacija
89.		Elementi od kojih se sastoji informacioni sistem.
	Hardware,software ,lifeware,orgware ,Dataware,netware
90.		Lifeware kao deo IS
-	predstavlja sve ljude koji koriste informacione tehnologije, bilo da su profesionalni informatičari ili krajnji korisnici
91.		Orgware kao deo IS
-	predstavlja sve organizacione postupke, metode i načine kojima se usklađuje i povezuju sva tri prethodna elementa u funkcionalnu celinu
92.		Vrste informacionih sistema.
-	informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing)
-	upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems)
-	informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decison Support Systems)
-	ekspertni sistemi (ES – Expert Systems ).
93.		Software kao deo IS
-	nematerijalni element, a čine ga programi tj. aplikacije, rutine ili metode na kojima se temelji primena hardvera
94.		Netware kao deo IS
	predstavlja tzv. prenosni element poslovnog informacionog sistema, a čine ga sredstva i veze za prenos podataka (informacija) na daljinu koja povezuju sve navedene elemente u jednu celinu.
95.		Dataware  kao deo IS
-	predstavlja koncepciju i organizaciju baze podataka odnosno sve izvore podataka tj. informacija
96.		Management Information System
-	upravljački informacioni sistemi
97.		Podela informacionih sistema obzirom na izvore.
- Podela inf sistema obzirom na izvore je na formalne I neformalne
98.		Šta je to formalni informacioni sistem?
-	Formalni informacioni sistem pruža deskriptivne informacije, preslikava realni svet u sistem. Formalni informacioni sistem odgovara na pitanja kao što su npr: količina proizvodnje, statistička opažanja kvaliteta i koja neslaganja postoje između prognoziranog i stvarnog budžeta.
99.		Šta je to neformalni informacioni sistem?
-	neformalni informacioni sistem, odnosno neformalne izvore informiranja, npr. razgovor na parkiralištu, restoranu ili u hodnicima.
100.		Model informacionog sistema.
101.		Softver, pojam
-	Softver je skup nematerijalnih komponenti računarskog sistema. Softver oživljava hardver.
102.		Model procesa
- Modeliranje procesa vrši se metodom SSA, podataka metodom MOV
- Model procesa budućeg stanja i model podataka rade se nakon grubog sagledavanja korisničkih zahteva i analize sistema.
103.		Model podataka
-	za modeliranje resursa ne postoji standardizovana i stroga metoda
104.		Tjuringova mašina.
-	Kada se radi sa, na primer, algoritmima kao potencijalno ostvarljivim postupcima (poznati su primeri nerešivih matematičkih problema) koji nakon konačnog (premda možda i vrlo velikog) broja koraka dovode do traženog rezultata otvara se potreba za računarom sa (poželjno) potencijalno neograničenom memorijom i beskonačno velikom brzinom rada. Tjuringova mašina (1936), sa ovim karakteristikama, je jednostavni matematički model koji usprkos svojoj jednostavnosti ima mogućnosti opšteg računara. Bitno je uočiti da su osnovne tendencije (povećanja brzine rada i memorijskih kapaciteta), u razvoju, zasnovane upravo na ovom idealističkom konceptu računara.
105.		Da li memorija može biti beskonačna
-	Da
106.		Osnovni  uslov za razvoj računara.
-	Istorija razvoja ljudskog društva obeležena je potrebom za stalnim snaženjem ljudskih sposobnosti u cilju efikasnijeg, ekonomičnijeg, pre svega, mehaničkog rada.
107.		Zašto su se pojavili računari
-	Da bi se smanjio umni i fizicki rad za coveka
108.		Dovoljan uslov za razvoj računara.
-	Potreba za ''snaženjem'' intelektualnih sposobnosti, oslobađanja čoveka od nekih oblika velikog i napornog umnog rada bio je drugi, dovoljan, uslov da se krene u razvoj računskih mašina.
109.		Istorijat razvoja računara.
110.		Prvi računar
-	Eniac prvi elektronski računar
111.		Uzrok razvoja digitalnih računara.
-	Stalne tendencije ka što većoj tačnosti obrade, razvoj drugih oblasti tehnologije u oblastima primene tzv. prekidačke tehnike u mehaničkoj, mehaničko-pneumatskoj, mehaničko-električnoj, električno-elektroničkoj, električno-svetlosnoj, svetlosnoj i magnetnoj izvedbi, bili su uzrokom razvoja tzv. digitalnog računara
112.		Da li se mehanički uređaji mogu koristiti za konstrukciju digitalnog računara?
113.		Osnovna struktura digitalnog računarskog sistema.
114.		Šta je to Von Nojmanov model računara?
-	prvi elektronski, digitalni i reprogramibilni računari tzv. Von Neumann računari.

115.		Ko je bio Von Nojman?
-	Matematičar mađarskog porekla
116.		Prednosti RISC u odnosu na CISC procesore.
- Jednostavnija konstrukcija.
- Bolje performanse..

117.		Informaciona i informatička tehnologija
118.		Temeljni sistemi na kojima se zasniva funkcionisanje računara.
119.		Opšta podela brojnih sistema.
-	Po opstoj podeli brojni sistemi se dele na pozicione I nepozicione
120.		Broj 111(2) binarno napišite dekadno
-	7
121.		Broj 33(10) dekadno napišite binarno
-	100001
122.		Bulova algebra, prekidačka logika
123.		Kad je rezultat  ILI operacije dve ili više Bulovih promenljivih uvek nula?
-	Rezultat operacije ILI je 0 ukoliko su sve promenljive jednake 0
124.		Kad je rezultat I operacije dve ili više Bulovih promenljivih uvek jedan?
-	Rezultat operacije I je 1 ukoliko su sve promenljive jednake 1
125.		Kad je rezultat  I operacije dve ili više Bulovih promenljivih uvek nula?
-	Rezultat operacije I je 0 je ukoliko je bar jedna od promenljivih 0.
126.		Kad je rezultat  ILI operacije dve ili više Bulovih promenljivih uvek jedan?
-	Rezultat operacije ILI je 1 ukoliko je bilo koja promenljiva 1.
127.		Glavne hardverske komponente računarskog sistema.
	ulazne jedinice,
	centralna jedinica,
	izlazne jedinice,
	spoljne memorije,
	komunikacije.
128.		Ulazne jedinice računarskog sistema
-	Tastaura
-	Mis
-	čitači bušenih kartica,
-	čitači papirnih traka,
- optički čitači obeleženih znakova,
- optički čitači znakova,
- koordinatni čitači,
 - disketne – jedinice,
-terminali,
-grafičke stanice,
-POS terminali,
-čitači bar  koda,
-pomoćni uređaji za ulaz podataka putem ekrana (miš, svetlosna -olovka, džojstik za upravljanje, trek bol, grafička tabla),
-	skeneri,
-	analogno-digitalni pretvarači,
-	sistem za prepoznavanje glasa.
-	Preko ulaznih jedinica, učitavaju se podaci sa nosača podataka u memoriju računara. Osnovna uloga ovih jedinica je transformisanje podataka, iz oblika u kome se nalaze na spoljnom nosaču u oblik u kome ih pamti memorija računara
129.		Izlazne jedinice računarskog sistema
	štampač,
	bušač papirne trake,
	crtač (ploter),
	izlaz na mikrofilm,
	ekran,
	fax – modem,
	zvučnik…
-	Rezultati dobiveni obradom predaju se izlaznim jedinicama u obliku električnih signala. Izlazne jedinice primljene električne signale pretvaraju u znakove koji se štampaju ili crtaju, i u tom obliku ih prenose nosačima informacija.

130.		Keš memorija
-	brza memorije
131.		Primarna memorija.
-	prijem I izdavanje podataka preko svojih registara a po komandi upravljacke jedinice
132.		Kontrolna jedinica (upravljačka)
-	Upravljačka jedinica kontroliše i koordinira rad svih jedinica računarskog sistema. Svoju funkciju obavlja izdavanjem odgovarajućih signala, koji nastaju na osnovu naredbi iz programa koji se nalazi u radnoj memoriji i koji upravljačka jedinica čita tokom izvođenja programa.
133.		Aritmetičko-logička jedinica
-	U aritmetičko-logičkoj jedinici vrši se obrada podataka (aritmetičke i/ili logičke operacije).
134.		Vrste memorija
-	Deli se na unutrašnju i spoljašnju
135.		Glavni zadaci upravljačke jedinice.
-	upravlja čitanjem i upisom u radnu memoriju,
-	upravlja razmenom podataka između radne memorije i aritmetičko-logičke jedinice,
-	upravlja radom aritmetičko-logičke jedinice,
-	sinhronizuje rad pojedinih jedinica računara.
136.		Najmanji rimski broj, da li u rimskim brojevima ima znak za nulu?
-	1, nema znak za nulu
137.		Najveći rimski broj
-	3999
138.		Komunikacioni softver
139.		Odnos softvera i hardvera
-	Softvert omogucava hardveru da funkcionise na racunaru.
140.		Da li je informacija materijalna?
-	Informaciju, u pravilu, smatramo nematerijalnim elementom, što je samo donekle tačno. Za korisnika je stvarno bitan samo sadržaj, a ne način na koji je informacija prikazana. Pri tome informacija uvek ima neku materijalnu podlogu bilo da je uskladištena u našoj glavi, izgovorena ili zapisana.
141.		Opšta podela softvera
-	Aplikativni, sistemski, komunikacioni
142.		Public Domain softver
-	(public domain)  - javno dobro – javno vlasnistvo intelektualne svojine
143.		Razvoj softvera
	prva generacija (strani jezik, asembler ...),
	druga generacija (viši programski jezici, prevodioci ... ),
	treća generacija (operativni sistemi, multiprogramanje, real-time ..),
	četvrta generacija (relativne baze, aplikativni generatori, otvoreni sistemi ... ),
	peta generacija (veštačka inteligencija....).
144.		Poslednja generacija u razvoju softvera
- Peta generacija – vestacka inteligencija...
145.		Podela softvera po načinu nabavke
	originalni, kupljeni i registrovani paketi programa i programi,
	originalni, kupljeni i registrovani za šire korišćenje (država, regija, univerziteti...),
	kupljeni i prilagođeni za primenu kod korisnika (jezik, pismo) od strane proizvođača, ili samog korisnika,
	softver za probu kod korisnika (programi se šalju korisniku uz minimalnu cenu na probni rad. Ukoliko zadovolje korisnika, korisnik može kupiti zadnju verziju programa. Ovi programi se zovu share ware programi.
	besplatni programi koji su javno dobro (public domain) i svima na raspolaganju za korišćenje,
	neovlašćeno kupovani (“piratizovani”, ukradeni) programi (kopije instalacionih disketa, kopirane programske datoteke s drugih računara, kopije putem elektronske pošte itd.).

146.		Softver prema nameni
147.		Šta je kompajler
-	Kompajleri su programi koji “prevode” naredbe programa pisane u nekom od programskih jezika na naredbe razumljive računaru.
148.		Operativi sistem, pojam, namena, vrste
-	Operativni sistem predstavlja skup programa, kojima se upravlja radom celokupnog računarskog sistema, radom svih programa korisnika i ostalih pomoćnih programa i putem njega korisnik komunicira s centralnom jedinicom računara
-	BIOS,
-	MS-DOS (MicroSoft Disc Operating System),
-	CPM,
-	UNIX,
-	Linux,
-	CTOS,
-	OS/2,
-	Operativni sistem za Macintosh računare,
-	WINDOWS(i)
149.		Windows operativni sistem(i)
-	Windows je najpopularniji grafički interfejs. Razvila ga je firma Microsoft. Razlog popularnosti ovog interfejsa je u jednostavnosti upotrebe, jedinstvenom pristupu hardveru računara za sve programe koji rade pod Windowsima, velika sličnost različitih programa.
-	Postoji više verzija programa Windows  za različite korisnike među novijima spada i Windows XP – što engleski znači ISKUSTVO (Experience), kao i VISTA.
150.		Šta je BIOS?
-	BIOS je nepromenljivi deo operativnog sistema i služi kao najniži nivo programskog interfejsa između programa i hardvera računara.
151.		Hard disk, pojam
-	Hard diskovi  predstavljaju najvažniju spoljnu memoriju koju čine jedan ili više diskova smeštenih u jednom kućištu. Diskovi su fiksirani na istoj osovini u kućištu. Hard disk je sastavljen od: glave za čitanje i pisanje, nosača glave, diskova i elektronske podrške.

152.		Operativni sistem Linux
-	Linux je operativni sistem koji liči na UNIX. To je pouzdan operativni sistem koji po mnogim obeležjima ne zaostaje za Unix-om. Koristi se najčešće s grafičkim interfejsom X Window.
153.		Aplikativni softver, pojam
-	Aplikativni softver čine programi koji su izrađeni da razreše konkretne probleme u mnogim oblastima. Pri radu sa takvim aplikacijama najbolja rešenja se dobijaju pri komunikaciji čoveka i računara.
154.		Softver za tablerane proračune
-	Tabelarni kalkulatori (spread sheet) ili kako ih zovu i proračunske tabele, su paketi programa ili programi, koji omogućavaju obradu i analizu tabelarno datih podataka
155.		Opšti i posebni aplikativni softver
	Tekst procesori (Word for Windows, Corel Ventura,…..)
	Programi za rad sa tabelama i grafikonima (Lotus, Quattro pro i Excel),
	Računovodstveno-fin. paketi, kao što su: glavna knjiga, kupci-dobavljači, obračun plata, osnovna sredstva, …
	Statistički paketi (SAS, SYSTAT, CSS)
156.		CAD/CAM alati
-	Planiranje i upravljanje proizvodnjom: softverski proizvodi tipa CAD (Computer Aided Design), CAM (Comuter Aided Manufacturing )
157.		CASE alati
-	U poslednjih nekoliko godina stvoren je veliki broj alata koji se mogu koristiti za projektovanje informacionog sistema pomoću računara. Ovi alati se zovu Computer Aided Software Design (CASE).
-	 POSE, EXCELERATOR, ORACLE CASE itd.
158.		CASE alati u odnosu na razvoj softvera
159.		Podele CASE alata
	alate za modeliranje struktura podataka
	alate za izradu dijagrama toka podataka i hijerarhije modula
	alate za izradu prototipa korisničkog interfejsa
	generatore koda.
160.		CASE proizvod i projketovanje
161.		Zaštita softvera
162.		Najbolja zaštita softvera
-	Najbolja i najvažnija zaštita od (ne)namernog uništavanja, kvarenja ili gubljenja (krađe), softvera jeste pravljenje kopija softvera, njegovo smeštanje (najbolje) u vatrostalne sefove, po mogućstvu u drugu zgradu (objekat) van računarskog centra
163.		Copyright
-	Informacione sisteme karakteriše posebna vrsta prava, tzv. copyright.  Naime, informacije, znanje, ideje, konačno, softver, podležu tzv. copyright pravu.
164.		Održavanje softvera
-	Kod održavanja softvera, da se ne bi unosile greške, i da bi se smanjio unos grešaka, pri održavanju softvera treba voditi računa o sledećem:
	programer unosi izmene u programima isključivo uz saglasnost nadležnog lica
	različita lica kodiraju i testiraju programe
	različita lica kodiraju transakcije i održavaju datoteku (bazu podataka)
	upoređuju se stare i nove verzije programa i
	potrebno je identifikovati kritične aplikacije za koje se moraju obezbediti alternativna rešenja.
165.		Teorija algoritama i programiranje, faze u rešavanju problema primenom računara.

- Algoritam predstavlja niz uputstava koja tačno određuju redosled operacija koje će dovesti do rešenja za probleme datog tipa.
- Rešavanje problema primenom računara odvija se u tri faze:
•	analiza problema,
•	razvoj algoritma za rešavanje problema,
•	transformacija algoritma u računarski program (programiranje).
166.		Patentno pravo kao zaštita softvera
-	Ovo pravo sprečava pravljenje, korišćenje, prodaju ili kreaciju sličnih proizvoda. Patent treba da obezbedi vlasniku ekskluzivnu kontrolu njegovog proizvoda određen broj godina
167.		Algoritamske strukture
•	Linijska struktura
•	Struktura sa grananjem
•	Petlja
•	Struktura sa podalgoritmima
168.		Linijska struktura
-	Kod linijske strukture algoritma postoji samo jedna grana izvršavanja i svaki algoritamski korak se izvršava samo jednom.

169.		Struktura sa granjanjem
-	Koristi se kada se u algoritmu pojavi korak odlučivanja, odnosno kada se javi potreba  aritmetičkog ili logičkog testa.

170.		Petlja, ciklična struktura
-	Odlikuje se višestrukim izvršavanjem jednog ili više algoritamskih koraka. Primjer je izračunavanje sume niza od n elemenata.

171.		Od čega se sastoji program?
172.		Generacije programskih jezika
Postoji pet generacija programskih jezika:
a)	mašinski
b)	asembler
c)	proceduralni
d)	problemski orentisan
e)	prirodni
173.		Simboli za crtanje blok dijagrama
-	Program je niz naredbi (instrukcija) pisanih u određenom programskom jeziku (izvornom jeziku) koji poseduje implicitan ili eksplicitan redosled izvršavanja na računaru.
174.		Programiranje, pojam
-	Programiranje predstavlja implementaciju algoritma na računaru. U širem smislu programiranje je procedura, postupak  rešavanja nekog problema.
175.
176.		Podatak, pojam, svojstva
-	Podatak je kodirana informacija.
-	Podatak je iskaz u nekom jeziku koji odražava stanje nečega.
-	Svojstva podataka možemo podeliti u dve grupe:
-	semantička svojstva koja proizlaze iz značenja tog podatka,
-	ostala svojstva koja spadaju u grupu nesemantičkih svojstava.
177.		Semiotika, pojam, podela
-	Semiotika je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem komunikacije pomoću jezika ili drugih simbola
-	Semiotika – semantika, sintaksa I pragmatika
178.		Sintaksa, pojam
- Sintaksa se bavi formom jezika
179.		Semantika, pojam
-	Semantika se bavi proučavanjem značenja jezika, odnosno proučavanjem odnosa jezičkih izraza i stvarnosti.
180.		Pragmatika, pojam
-	Pragmatika se bavi konkretnom upotrebom jezika između subjekata u komuniciranju
181.		Semantičke jedinice podataka
-	Znak
-	Pojmovi
-	Segment
-	Slog
-	Datoteka
-	Baza podataka
-	Skladiste podataka
182.		Fizičke jedinice podataka
-	Bit
-	Tetrada
-	Bajt
-	Rec
-	Blok
-	Datoteka
183.		Digitalni (cifarski) računar, pojam
•	Digitalni (ili cifarski) računar je elektronski, automatski, programabilan uređaj za obradu podataka.
184.		Šta računari mogu
•	izvršavaju programom zadate instrukcije
•	rade tačno, brzo (katkad mnogo brže od našeg mozga) i bez zamaranja
•	smeste podatke u svoju memoriju i tu ih čuvaju
•	upoređuju podatke i donose jednostavne odluke za koje su programirani.
185.		Šta računari ne mogu
•	urade bilo šta bez programa koji je napisao čovek
•	razmišljaju
•	procenjuju da li je knjiga, pesma, muzička kompozicija ili slika dobra ili loša
•	pišu romane, pripovetke, pesme; komponuju ozbiljnu ili pop muziku i stvaraju umetnička dela
•	osećaju slano, slatko, toplo, hladno, mirise, uznemirenost, radost, umor ili bes.
186.		Vrste servera
-	Namenski
-	Nenamenski
187.		Matična ploča, pojam
-	Matična ploča je osnova svakog računara.
188.		Razlozi zbog kojih je neophodno učešće rukovodstva u razvoju IS
Razlozi zbog kojih je neophodno učešće rukovodstva u razvoju IS su sledeći:
•	informacija je krajnje važan (najvažniji) resurs organizacije. Ona utiče na produktivnost, rentabilnost i na donošenje strategijskih rešenja. Bilo koji važniji vid resursa zahteva centralizovano planiranje;
•	tamo gde je (samo) tehnička grupa planirala informacione resurse organizacije, ona obično nije bila u stanju da proceni perspektivne namere rukovodstva ili da shvati opšte potrebe za informacijama;
•	najbolji planovi projektanata baza podataka su se razbijali o hridine politike organizacije. Planovi baza podataka imaju tendenciju da unesu pometnju u organizaciju, što je dovoljno ozbiljno i protiv tih planova istupaju različita odeljenja;
•	ukazani problem često se može rešiti samo tada, kada glavno rukovodstvo da do znanja da ono veruje u to, da je, recimo, baza podataka perspektivni put i svojom verifikacijom plana informacionih sistema učini kraj svim nesuglasicama;
•	neke metodologije centralizovanog planiranja IS otkrivaju zastranjivanje, prazne hodove i neefikasnost u opštim metodama rada organizacije.
•	posebno važno za razvoj IS je efektivnost rada.
•	da bi se ustanovili prioriteti u IS, neophodna je formalno dobro izgrađena slika obrade informacija u celom PS;
•	sledi odvajanje sredstava za razvoj IS nezavisno od postojećih aktivnosti;
•	nužno je planirati opštu bazu podataka i informacione sisteme, a ne odvojene datoteke i usko namenske baze podataka.
•	neophodna je "orkestracija" da bi se tendencije različitih grupa obuzdale;
•	da bi se usaglasili podaci potrebna je standardizacija.
•	infrastruktura distribuiranih sistema se mora planirati.
•	metodologija razvoja treba učešće rukovodstva i personala odeljenja korisnika, koji rade pod generalnom upravom "odozgo".
189.		Razvoj informacionih sistema, pojam modela
190.		Faze u razvoju IS
- Osnovni plan razvoja novog IS obuhvata:
•	opšti prikaz ciljeva informacionog obezbeđenja;
•	kratak opis organizacione celine PS, za koju se studija radi;
•	prethodnu definiciju informacionih potreba i projektnih zadataka i projektnih zahteva;
•	opravdanost predviđenih materijalno-finansijskih ulaganja sa stanovišta očekivanih efekata;
•	idejnu zamisao projekta IS sa mogućim alternativama;
•	preliminarnu specifikaciju opreme i kadrovskih resursa;
•	opšti plan izgradnje informacionog sistema sa pregledom efekata i troškova;
•	predlog mera koje bi, u slučaju pozitivne odluke, trebalo neposredno preduzeti.
191.		Studija dugoročnog razvoja IS, pojam
192.		 Standard koji je determinisao razvoj računarskih mreža
193.		Spremnost poslovnog sistema da prihvati novi informacioni sistem
194.		Procesi razvoja softvera
195.		 Osnovni koraci u razvoju komunikacija
196.		 Topološke strukture računarskih mreža
-	tačka-ka-tački (point-to-point), višestruki-pristup (multiple-access),  Tokenring, ATM (Asynchronous Transfer
Mode).
197.		Protokol za povezivanje računarskih mreža
-	TCP/IP protokola.
198.		Podela Interneta
INTERNET je podeljen u nekoliko područja, na primer:
-	EDU (Educational) – obrazovanje,
-	COM (Commercial) – komercijala,
-	MIL (Military) – vojska,
-	GOV (Goverment) – vlada,
-	NET (Network) – mreže…
199.		WWW, pojam
-	World Wide Web ili skraćeno Web. U suštini Web predstavlja internacionalno distribuiranu kolekciju multimedijalnih fajlova podržanih od strane klijenata (korisnika) i servera
200.		URL, pojam
-	Svaki fajl se adresira na jedan konzistentan način, koristeći pri tome svoj jedinstveni URL (Uniform Resource Location).